Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'славе'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 101 results

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 30. децембра 2018. године, на празник Преподобних игумана Пајсија и ђакона Авакума, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном тим београдским мученицима у Алтини. Саслуживали су протојереји Зоран Перковић, Јевгењи Лехаћ, Небојша Тополић, Славен Вукомановић и Георгије Коваћ из Епархије мохаћевске (Украјина), протонамесници Раде Јовић и Драгиша Тепавац, јереји Анђелко Додер и Лука Варић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Немања Боснић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  2. Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 19. децембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у Николајeвској цркви у Земуну. Саслуживали су протојереји-ставрофори Драгомир Сандо и Милорад Нишкић, протонамесник Драшко Тепавац, јереј Владимир Прашић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Драган Танасијевић и Иво Фаранов. Овогодишњи домаћини славе били су старешина протонамесник Драшко Тепавац и свештеничко братство Николајевског храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
  3. Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен у Ваведењском манастиру у Београду где је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао светом архијерејском Литургијом. Саслуживали су протосинђел Мардарије из манастира Светог Јована Богослова у Поганову код Пирота, протојереји-ставрофори Милован Глоговац, Драгомир Сандо, Александар Средојевић, Мирослав Радојевић и Петар Дамњановић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његова Светост је, заједно са високопреподобном игуманијом манастира Ваведења мати Анастасијом, сесринством и домаћином славе г. Николом Чукићем и његовом породицом, преломио славски колач у присуству многобројног благочестивог народа. Појао је хор Мелоди под вођством гђе Дивне Љубојевић. Извор: Српска Православна Црква
  4. Храм Светог краља Стефана Дечанског у Железнику прославио је 24. новембра 2018. године, на празник свог небеског покровитеља, 113 година постојања светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Радомир Перчевић и Младен Ковачевић, као и ђакон Драган Танасијевић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са овогодишњим кумом храмовне славе г. Зораном Златановићем и члановима његове породице. Његова Светост доделио je високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина г. Душану Милосављевићу, власнику уметничке радионице Свети Никола из Батајнице, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним даривањем и залагањем приликом израде црквеног мобилијара за потребе храма у Железнику. Патријарх је уручио и грамате члановима Црквене управе господи Илији Љубичићу, Миодрагу Јелићу, Зорану Павловићу, Петру Милеуснићу, Милосаву Влајковићу, Слободану Златановићу, Миленку Милановићу, као и добротвору г. Горану Мишићу из Железника. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје. Старешина храма протојереј-ставрофор Драган Т. Анђелић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху на молитвеном присуству и приношењу бескрвне жртве поводом празника великог светитеља српског рода, као и саслужитељима, добротворима, дародавцима и свима присутним. Црква Светог краља Стефана Дечанског у Железнику саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су искоришћени за зидање темеља цркве. Црква је подигнута захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма 16. априла 1906. године извршио је Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1905. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  5. -Радујте се, Козмо и Дамјане, свети бесребреници и преславни чудотворци!- Свечана прослава славе храма светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу, почела је бројним духовним сабрањима у оквиру „Световрачевских данаˮ, а крунисана торжественим литургијским сабрањем на сâм дан богослужбеног спомена на храмовне патроне. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Архијерејским благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, прослављање храмовних светих почело је у смирај недељног дана Господњег 11. новембра 2018. лета Господњег трибином „Сто година од завршетка Првог светског рата и сто година присаједињења Војводине Краљевини Србијиˮ. Учесници трибине су били историчар Мр Петар Ђурђев и протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Овај догађај су испратили и чланови Етно групе „Звуци са Камена“ који су песмом дочарали голготу Српског народа у Првом светском рату. Обасјани претпразничном радошћу, у понедељак 12. новембра Световрачевски дани, настављени су надахнутим и надасве поучним предавањем презвитера Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, на тему „Улога војног свештеника у Првом светском рату и данасˮ. Својим активним учешћем ово вече увеличали су чланови певачке групе Куд-а „Божидар Мицић“ из Велике Хоче. По освештаном богослужбеном правилу у навечерје престоног празника футошког храма 13. новембра, служено је свечано празнично бденије којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ новосадског Саборног храма, уз саслужење протопрезвитерâ: Бранка Ћурчина, настојатеља Световазнесенског храма на Клиси; Ивице Вачика, пароха гардиновачког; Предрага Толимира, пароха телепског; Милоша Јевросимова, пароха тителског; протнамесникâ: Дојчина Стојановића, пароха у Сиригу; Милана Узурова, пароха бачкопаланачког, као и уз саслужење презвитерâ: Марка Бубуља, пароха челаревског и Стојана Марића, пароха у Сивцу. Благољепију овог богослужбеног сабрања допринело је милозвучно појање овдашњих појаца који су једним устима и једним срцем узнели славопој Господу и Његовим угодницима светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. На сâм дан празника 14. новембра, торжественим литургијским сабрањем предстојао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протопрезвитера Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Брана Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког; презвитерâ: Бранислава Спасојева, пароха ченејског; Игора Игњатова, пароха ветерничког; Младена Сантовца, пароха туријског, као и уз саслуживање футошких пароха. Литургијском благољепију и добром поретку допринео је ђакон Србољуб Срдић, ђакон при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, уз милогласно појање полазника Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Својим присуством празнично и славско сабрање увеличали су и велечасни Антун Копиловић и Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара задужен за односе са црквама и верским заједницама, као и ученици верске наставе из свих футошких школâ предвођени својим катихетамâ и вероучитељимâ. Након прочитаних светописамских чтенијâ сабрану евхаристијску заједницу надахнутим речима поучио је прота Миливој говорећи о благословеном значају светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, дивних угодника Божјих који су нам делатни и пресветли примери умножавања дарова којима нас Човекољубиви Господ у погодно време награђује. Радост евхаристијског сабрања настављена је трпезом хришћанске љубави у светосавском дому Црквене општине футошке. Празнична радост и молитвено заједничарење настављено је истог дана служењем вечерњег богослужења са благосиљањем и освећењем славских дарова, колача и кољива. Вечерњим богослужењем началствовао је протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење протопрезвитерâ Предрага Билића, пароха ветерничког и Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Драгољуба Клисарића, пароха бегечког, као и презвитерâ Радоја Марковића и Леа Малешевића, пароха каћких и Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника. Саслуживањем и умилним гласовима, ово богослужење посебно су украсили часни ђакони Владо Поповић и Живко Рајновић. Кумови овогодишње славе били су Ђорђе и Смиљана Вучуревић, док су кумство за следећу годину преузели Зоран и Весна Јурошевић. катихета Бранислав Илић Извор: Радио Беседа
  6. -Радујте се, Козмо и Дамјане, свети бесребреници и преславни чудотворци!- Свечана прослава славе храма светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана у Футогу, почела је бројним духовним сабрањима у оквиру „Световрачевских данаˮ, а крунисана торжественим литургијским сабрањем на сâм дан богослужбеног спомена на храмовне патроне. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Архијерејским благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, прослављање храмовних светих почело је у смирај недељног дана Господњег 11. новембра 2018. лета Господњег трибином „Сто година од завршетка Првог светског рата и сто година присаједињења Војводине Краљевини Србијиˮ. Учесници трибине су били историчар Мр Петар Ђурђев и протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Овај догађај су испратили и чланови Етно групе „Звуци са Камена“ који су песмом дочарали голготу Српског народа у Првом светском рату. Обасјани претпразничном радошћу, у понедељак 12. новембра Световрачевски дани, настављени су надахнутим и надасве поучним предавањем презвитера Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, на тему „Улога војног свештеника у Првом светском рату и данасˮ. Својим активним учешћем ово вече увеличали су чланови певачке групе Куд-а „Божидар Мицић“ из Велике Хоче. По освештаном богослужбеном правилу у навечерје престоног празника футошког храма 13. новембра, служено је свечано празнично бденије којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ новосадског Саборног храма, уз саслужење протопрезвитерâ: Бранка Ћурчина, настојатеља Световазнесенског храма на Клиси; Ивице Вачика, пароха гардиновачког; Предрага Толимира, пароха телепског; Милоша Јевросимова, пароха тителског; протнамесникâ: Дојчина Стојановића, пароха у Сиригу; Милана Узурова, пароха бачкопаланачког, као и уз саслужење презвитерâ: Марка Бубуља, пароха челаревског и Стојана Марића, пароха у Сивцу. Благољепију овог богослужбеног сабрања допринело је милозвучно појање овдашњих појаца који су једним устима и једним срцем узнели славопој Господу и Његовим угодницима светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. На сâм дан празника 14. новембра, торжественим литургијским сабрањем предстојао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење протопрезвитера Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Брана Миловца, архијерејског намесника бачкопаланачког; презвитерâ: Бранислава Спасојева, пароха ченејског; Игора Игњатова, пароха ветерничког; Младена Сантовца, пароха туријског, као и уз саслуживање футошких пароха. Литургијском благољепију и добром поретку допринео је ђакон Србољуб Срдић, ђакон при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, уз милогласно појање полазника Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Својим присуством празнично и славско сабрање увеличали су и велечасни Антун Копиловић и Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара задужен за односе са црквама и верским заједницама, као и ученици верске наставе из свих футошких школâ предвођени својим катихетамâ и вероучитељимâ. Након прочитаних светописамских чтенијâ сабрану евхаристијску заједницу надахнутим речима поучио је прота Миливој говорећи о благословеном значају светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, дивних угодника Божјих који су нам делатни и пресветли примери умножавања дарова којима нас Човекољубиви Господ у погодно време награђује. Радост евхаристијског сабрања настављена је трпезом хришћанске љубави у светосавском дому Црквене општине футошке. Празнична радост и молитвено заједничарење настављено је истог дана служењем вечерњег богослужења са благосиљањем и освећењем славских дарова, колача и кољива. Вечерњим богослужењем началствовао је протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење протопрезвитерâ Предрага Билића, пароха ветерничког и Предрага Толимира, пароха телепског; протонамесника Драгољуба Клисарића, пароха бегечког, као и презвитерâ Радоја Марковића и Леа Малешевића, пароха каћких и Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника. Саслуживањем и умилним гласовима, ово богослужење посебно су украсили часни ђакони Владо Поповић и Живко Рајновић. Кумови овогодишње славе били су Ђорђе и Смиљана Вучуревић, док су кумство за следећу годину преузели Зоран и Весна Јурошевић. катихета Бранислав Илић Извор: Радио Беседа
  7. ризница богословља

    Свечана академија поводом славе Града Новог Сада

    Вече уочи празновања спомена на Обновљење храма Светог великомученика Георгија, 15. новембра, одржана је свечана академија у Студију М, у организацији Црквене општине новосадске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присутнима су се обратили Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, а славску беседу је изговорио господин Павле Станојевић. Владика Иринеј је исказао радост што се, ове године, градска слава прославља у знаку двеју великих годишњица: 100-годишњице присаједињења нашег народа северно од Саве и Дунава Краљевини Србији и осам векова аутокефалности наше Цркве. Времена су тешка, искушења су са свих страна. Није само у питању отворена рана због Старе Србије, где непрекидно покушавамо да опстанемо на удару великих светских сила, него су искушења захватила нашу Православну Цркву у целини, због једне крајње једностране активности Цариградске Патријаршије у Украјини, навео је Епископ бачки, уз поруку да је на нама да се Богу молимо и да свако од нас чини оно што је до њега да допринесе братској љубави и јединству у нашој Цркви. Господин Милош Вучевић је казао да је потребно памтити славну историју и традицију, учити потомке о томе, а да те чињенице, то страдање и васкрснуће нашег народа буду путоказ за будућа времена. На страшне жртве Првог светског рата, злочине који су вршени над невиним српским становништвом, на опљачкане, спаљене и порушене православне храмове и манастире, на улогу Српске Православне Цркве у Великом рату, у празничној беседи присутне је подсетио господин Павле Станојевић. Наступио је хор Црквене општине новосадске Свети Јован Дамаскин, под вођством ђакона Ивана Васиљевића и хор Гимназије Јован Јовановић Змај, предвођен Михајлом Милетићем. Извор: Епархија бачка
  8. ризница богословља

    Прослава крсне славе лекара у Београду

    Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је 14. новембра 2018. године, на празник Светих Козме и Дамјана, свету архијерејску Литургију у капели Светих Врача у Клиничком центру Србије. Саслуживали су протојереји-ставрофори Милојко Топаловић и Радивоје Митровић, јереји Милан Марић и Стефан Дамјановић и ђакон Бранислав Јоцић. Епископ је, затим, заједно са домаћинима славе старешином храма Зораном Керезовићем и генералним директором Клиничког центра Србије проф. др Миликом Ашанином, запосленима, пацијентима, гостима и верним народом преломио славски колач. Честитајући славарима, Епископ је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подсетио присутне на богоугодни живот Светих бесребреника Козме и Дамјана који су лечили болесне уз Божју помоћ не очекујући награду. Извор: Српска Православна Црква
  9. Део аудио записа са часа Православног катихизиса у средњој школи. Катихета Марко Радаковић. View full Странице
  10. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка
  11. Примио сам твоје писмо. Потврђујеш ми њиме пуштен оглас у новинама, да нећеш славити крсну славу због жалости у кући. Твоју жалост ја сам свесрдно делио с тобом. Опет велим: Бог да прости твога честитог сина. Ти остајеш и даље с том једином жалошћу, док си мене обременио са две нове жалости: прво, што не славиш; и друго, што то објављујеш преко новина. Педесет хиљада људи читаће, да тај и тај Србин професор неће да слави своју славу. Неће ли то многима послужити на саблазан? Бар да си то прећутао. Или да си обавестио само своје пријатеље, који те о слави посећују. Зашто се цео православни свет мора спотицати о камен твога невршења једне верско-моралне дужности? Но зар не увиђаш, да те је твој Свети Ђорђе казнио? Он те је побудио, да објавиш целоме свету свој грех према њему. Јер сваки грех хоће да се јави. Али пре свега – зашто не славиш? Због жалости! Зар треба да славимо само онда кад смо весели и напредни? Наши преци дају нам друкчији пример. Цар Лазар је славио свога свеца уочи пораза на Косову. Војвода Тодор славио је свога Светога Ђорђа у тамници међу сужњима. Његова супруга била је у љутој жалости, па је ипак славила и примала госте. Такав пример пружа нам и дан данас наш народ. У време Светскога рата српски су војници славили по рововима, испуњеним водом и мртвацима. Ово што ћу ти испричати личи на бајку, али је сушта истина: На дан свог крсног имена војник у рову запалио свећу и прилепио на чело погинулог друга украј себе. На прси му ставио хлеб и вино. А он гологлав продужио да пуца, по наредби. – Шта ти све ово значи? упита га старешина. – Слава ми је, господине!… па, рекох, нека буде у исто време и даћа моме земљаку; он ми ето служи место трпезе у овој мочвари. Свећа, хлеб, вино и гологлавост! Да ли ово разумеш? Четири символа: светлост вере, зависност од Бога, љубав Божија и молитва Богу. То и јесте битно у прослављању крсних слава, Божијих светитеља, Божијих синова. Зар ти ниси у стању то четворо показати на дан своје славе? Или мислиш, да је твој дом, из кога је пре неколико недеља изнет један мртвац, обиталиште веће жалости него ли ров испуњен многим мртвацима са још неисушеном крви? Сасвим је нелогично не славити изговарајући се жалошћу. Баш кад је жалост и мука, онда треба са већим усрђем славити и припадати свецима Божијим на молитву. Тада и свеци, односно Бог кроз свеце, више и хитније помаже. А кад нам је све на месту и све по вољи, онда се мање опажа помоћ од славе. Јер већ имамо што желимо. Ја потпуно верујем, да се Свети Ђорђе јавио војводи Тодору у тамници и извео га из тамнице. Има много, много примера, да су се брзо спасли беде они који су славили Бога и свога свеца у беди. И Свето Писмо то потврђује. Прочитај, како су апостоли Павле и Сила у тамници оковани славили Бога, и како се у тај час земља затресла, тамница отворила а сужњима окови спали с ногу (Дап. 16, 25). Држим да одустајање од слављења крсне славе долази од збрке појмова. Само они не славе, који славу сматрају весељем као и свадбу. Али ти као учен човек треба да знаш и друге да научиш: ако се не свадбује у жалости, слава се слави и у жалости. И баш нарочито у жалости. Мир ти и утеха од Господа. Свети Николај Жички, Мисионарска писма епархија жичка View full Странице
  12. Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је 30. септембра 2018. године, на празник Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овим Божјим угодницама у земунском насељу Нова Галеника. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Градска општина Земун обележила је 27. септембра 2018. године своју заветну славу - Воздвижење Часног Крста. Светковање је започело светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у цркви Светог оца Николаја Мирликијског. После светог богослужења славска литија предвођена Патријархом и челницима Општине Земун прошла је Његошевом, Главном и Прерадовићев улицом до Магистратског трга. Испред општинског здања обављен је свечани обред ломљења славског колача. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Са званичне интернет странице Епархије тимочке доносимо видео запис празничног вечерњег богослужења, свечане литије улицама Града Зајечара и Свете Архијерејске Литургије поводом славе Саборног храма и славе Града Зајечара. Празнична богослужења предводио је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Иларион уз молитвено учешће Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића), као и учешће мноштва свештенослужитеља Богом чуване Епархије тимочке. View full Странице
  15. Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 21. септембра 2018. године светом архијерејском Литургијом у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић и Радомир Поповић, јеромонах Игнатије (Шестаков), протојереј Зоран Петковић, протонамесници Раде Јовић и Драшко Тепавац, јеромонах Владислав (Цветковић), јереји Панајотис Каратасиос, Лука Верић, Владимир Левићанин, Борис Савић и Анђелко Додер, протођакони Стеван Рапајић, Зоран Николић и Дамјан Божић, ђакони Драган Танасијевић, Синиша Дувњак и Петар Бакајлић. Угледни члан земунске парохије г. Ратко Цвијовић са породицом био је достојан домаћин овогодишње славе цркве Рођења Пресвете Богородице. Његовим примером пошао је још један честити житељ Земуна г. Борис Вранеш прихвативши да следеће године припреми славски колач у славу и част Господа и Његове Пресвете Матере. Својим молитвени присуством светковину су увеличали : директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик председника општине Земун г. Дамир Ковачевић, бивши министар културе г. Братислав Петковић, генерал Армије Републике Србије у пензији г. Љубиша Диковић, као и многобројне личности из политичког и јавног живота Србије и Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. Саслуживали су протојереји-ставрофори Радич Радичевић и Радомир Поповић, јеромонах Игнатије (Шестаков), протојереј Зоран Петковић, протонамесници Раде Јовић и Драшко Тепавац, јеромонах Владислав (Цветковић), јереји Панајотис Каратасиос, Лука Верић, Владимир Левићанин, Борис Савић и Анђелко Додер, протођакони Стеван Рапајић, Зоран Николић и Дамјан Божић, ђакони Драган Танасијевић, Синиша Дувњак и Петар Бакајлић. Угледни члан земунске парохије г. Ратко Цвијовић са породицом био је достојан домаћин овогодишње славе цркве Рођења Пресвете Богородице. Његовим примером пошао је још један честити житељ Земуна г. Борис Вранеш прихвативши да следеће године припреми славски колач у славу и част Господа и Његове Пресвете Матере. Својим молитвени присуством светковину су увеличали : директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик председника општине Земун г. Дамир Ковачевић, бивши министар културе г. Братислав Петковић, генерал Армије Републике Србије у пензији г. Љубиша Диковић, као и многобројне личности из политичког и јавног живота Србије и Београда. Извор: Српска Православна Црква
  17. Овога јутра смо говорили о слави шангајског храма који је посвећен празнику Рођења Пресвете Богородице. Наш гост у студију, тим поводом, био је протојереј Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, који нас је позвао на храмовну славу, али и подсетио на историјат насеља и саме цркве. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  18. Овогодишњи домаћин храмовне славе, гђа Биљана Лозук са ћерком Андреом, зетом Симеоном и унуком Софијом, преломили су славски колач са Патријархом. Старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздрављајући високе госте, представника Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академика Матију Бећковића и представнике културног и привредног живота престонице, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског: -Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов). -Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве Светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику Светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору. Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио госте и топло заблагодарио домаћинима славе и парохијанима који су празничну светковину увеличали својим доприносом, трудом, служењем и - што је најважније - молитвеним учествовањем у светој Литургији, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада. После богослужења уприличена је трпеза љубави за служашче, госте и преко седам стотина верника. Извор: Српска Православна Црква
  19. Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду. Свету Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић и Недељко Божић, јереји Арсеније Арсенијевић и Владимир Марковић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Владимир Руменић, Драган Танасијевић, Александар Секулић и Бранислав Кеџић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овогодишњи домаћин храмовне славе, гђа Биљана Лозук са ћерком Андреом, зетом Симеоном и унуком Софијом, преломили су славски колач са Патријархом. Старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздрављајући високе госте, представника Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академика Матију Бећковића и представнике културног и привредног живота престонице, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског: -Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов). -Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве Светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику Светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору. Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио госте и топло заблагодарио домаћинима славе и парохијанима који су празничну светковину увеличали својим доприносом, трудом, служењем и - што је најважније - молитвеним учествовањем у светој Литургији, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада. После богослужења уприличена је трпеза љубави за служашче, госте и преко седам стотина верника. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×