Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'слава'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 311 results

  1. Негујући традицију заједничарења, на дан Св. Трифуна у манастиру Буково окупили су се неготински винари. Након свете Литургије игуман Козма пререзао је славски колач преломивши га са председником Удружења винара неготинске крајине г-дином Николом Младеновићем, а потом се верни народ литијски упутио у манастирски виноград, на челу са игуманом, где је обављен чин благосиљања новог виноградарског рода. Обративши се окупљенима игуман је нагласио значај оваквог окупљања пожелевши свима берићетну годину и призвавши Божији благослов на све винограде Неготинске крајине. После обављеног чина, у манастирској гостопримници присустни су били у прилици да пробају млада вина неготинских винара у свечарској атмосфери каква и приличи оваквом празнику. Извор: Манастир Буково
  2. Нови тематски број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, 276. по реду, посвећен је Светоме Сави и гуслама. Путовање кроз животопис и значај Светога Саве Светигора започиње текстом „Светионик Словенског југа“ Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Слиједе два предавања, једно је „Свети Сава као просветитељ“ из 1977. Његовог преосвештенства умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, а друго „Хиландарски типик“ проф. др Томислава Јовановића. Одломак „Свети Сава и савремена омладина“ из књиге „Вера и нација“ Владете Јеротића упућен је првенствено нашој младежи, чији узор у потрази за духовном оријентацијом треба да буде Свети Сава; заступник српског рода пред престолом Твораца, те му народ и кличе с љубављу „Почуј глас свог рода“. Тим ријечима је насловљен разговор са Његовим преосвештенством епископом источно-америчким Иринејем. Свети Сава је утемељио, утврдио нашу вјеру, а „манастири и гудало – то је нашу вјеру сачувало“, каже пјесник. Недавно је Унеско српске гусле заштитио као национално благо. „Опет гуслар сједа у прочеље“, пјева Радован Бећировић Требјешки, чија је пјесма „Гусле“ објављена у овом броју. Врх гусларске умјетности припада Бошку Вујачићу, са којим можете прочитати разговор „Од Дурмиторца до националног барда“. Синоним гусала и гусларске пјесме је Филип Вишњић, а о њему Светигора преноси „Белешке о Филипу Вишњићу“ Лукијана Мушицког. Пјевао је српски народ у свако доба, „српски народ је певао и под Турцима“, свједочи Свети владика Николај, у запису „Србија у светлости и мраку“. И то пјевање у срећи и несрећи могла би бити одлика српског човјека. А опште особине динарског типа проучавао је наш славни научник Јован Цвијић, о чему такође у рубрици Наука.. Оно што запада у очи кад је у питању овај светосавски број јесте његов дизајн. Текстови штампани у двије колумне, са украсним иницијалима, насловима црвене боје и илустрацијама Александра Дерока подсјећају на средњевјековне странице. Цртежима великог сликара Дерока декорисана је, почев од насловнице, нова Светигора, која би с те стране могла да буде и омаж великом умјетнику. О њему можете прочитати нешто из биографије, посебно тренутке одласка с овог свијета и писменог опраштања са женом. А Марко Стојановић пише о томе како су ратна искуства обликовала стваралаштво два српска великана, имајући у виду Александра Дерока и Богдана Богдановића, један је пројектовао Храм Светог Саве, други споменик у Јасеновцу. „Цркве су Савине, и Хиландар и Јасеновац, једном руком ваља запалити милион свећа“, пјева Бранислав Црнчевић „Дуг Растку Немањићу“, ономе који је проткао цјелокупно биће српског народа. Публиковано је предавање „Новомученици и нова парадигма мучеништва: Jaсeнoвaц“ Његовог преосвештенства епископа пакрачко-славонског Jована. Од Јасеновца се не може побјећи, Јасеновац се призива у памети и кад се погледају фотографије са изложбе „Деца Донбаса“, и онај ко само прелиста овај број неће их моћи заборавити, неће моћи заборавити незлобива лица дјеце која су угледала ужас рата, и суочена са том страхотом смирено опомињу на мир и љубав. Поред незаобилазне хронике из наше Митрополије, једна од скоро сталних рубрика Светигоре је и путопис. Овога пута, један старијег датума, путопис „О Црној Гори (1875)“ Сигфрида Капера. У складу са тематиком броја је и скандинавка на крају листа. А лист је обогаћен и новоустановљеном рубриком Писма читалаца, која ће ако бог да, а то највише зависи од вас, драги читаоци, бити стална. Читаоци уз овај број добијају на поклон Службу и акатист Светом новомученику Станку Острошком. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Патријаршијиски подруми у Сремским Карловцима настављачи и баштиници вишевековног знања и умећа прављења вина. Подруми се налазе у Старом двору, а виногради на прелепим обронцима у околини Сремских Карловаца. Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1737-1748) подиго је, уз јужно крило нове Архиепископско-митрополитске резиденције, капелу посвећену Божјем угоднику Трифуну. Градња је трајала од 1740. до 1742. године, а плоча која је сведочанство подизања храма налази се данас у улазном холу Старог двора, с обзиром да је капела страдала у пожару 1788. године. Сама чињеница да је црквица била посвећена светитељу заштитнику виноградара довољно показује колико је производња и продаја вина била присутна у економији становништва Сремских Карловаца и колико је Српска Православна Црква о њој бринула. На дан Светог Трифуна, 15. фебруара 2019. године, извршено је орезивање лозе у патријаршијским виноградима а потом је, у сали Патријаршијске винарије, славски колач преломио протојереј Јован Милановић, старешина Саборне Николајевске цркве, са јерејем Станком Лакетићем. Отац Јован је управнику Патријаршијске винарије г. Лазару Маринковићу и запосленима пожелео срећну славу и да им заступник пред лицем Господњим, светитељ Трифун, подари снаге, воље и љубави да у свему остваре свој план и програм. Патријаршијски подруми чувају, као и некада давно, врхунска вина: Патријаршијско црно, Патријаршијско бело, а ту су и дезернта вина од којих је сваако најпознатији бермет. Наравно, вино се производи и за богослужбене сврхе, као евхаристијски дар, јер од свих дела људских руку за настанак хлеба и вина треба уложити највише труда. Године 2018. Патријаршијска винарија први пут је излагала на Новосадском сајму и освојила златну медаљу за Бермет (црвено вино), сребрну медаљу за Мерло, а у овој години у плану је излазак и на један регионалан сајам у Словенији. Сваки путник намерник може посетити Патријаршијски подрум радним даном од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 16 часова. Извор: Српска Православна Црква
  4. У четвртак, 1/14. фебруара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим прославио је своје Крсно име. Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Карловцу началствовао је Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, уз саслужење господе епископа: бихаћко-петровачког Сергија, осечкопољског и барањског Херувима, и Епископа домаћина, Герасима горњокарловачког. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезана вест: Навечерје празника Св. мученика Трифуна у Саборном храму у Карловцу (eparhija-gornjokarlovacka.hr) Митрополиту и Епископима су саслуживали, архимандрит мр Наум, протопрезвитер Милидраг Стокановић, протонамесник Јован Бањац (Епархија бихаћко-петровачка), презвитер Бранко Сантрач и ђакон Будимир Кокотовић. Након заамвоне молитве Епископ г. Сергије са свештенством осветио славске дарове – колач, жито и вино, припремљено у част Светог мученика Трифуна. Беседећи по окончању сабрања, Митрополит г. Порфирије, честитао је Епископу г. Герасиму данашњу крсну славу и поучио верне о животу и делима Светог мученика Трифуна, који је био обдарен исцелитељским даром, а такође и велики поборник Христовог учења, због чега је по одласку цара Гордијана са престола био прогањан, мучен и на крају посечен мачем, јер није желио да одступи од своје вере хришћанске. Сабрању је присуствовао помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама у Влади Републике Србије др Марко Николић, уважене званице, свештенство и свештеномонаштво Епархије горњокарловачке. Епископ горњокарловачки г. Герасим се захвалио и узвратио беседом. Уследила је свечана трпеза љубави у новоподигнутој Црквеноопштинској сали у порти Саборног храма, где се свим званицама топлим речима захвалио Владика Герасим. Извор: Епархија горњокарловачка
  5. И ове године (12.02.2019.) у манастиру Крки свечано је прослављена слава богословије „Света Три Јерарха“. Свету Архијереску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Порфирије и Њихова Преосвештенства Епископи славонски Г. Јован, бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски Г. Херувим и далматински Г. Никодим. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овим радосним поводом присутним верницима обратио се Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије изразивши велико задовољство што је данас присутан на овом светом месту. „Којим речима описати ова три велика светила Српске православне цркве? Ни једна реч похвале не може описати оно што су они учинили за нас, оставивши нам у наслеђе начин на који ћемо приступити Богу и отворивши уста своја хвалу божанску изрећи. Пред нама су три светитељска лика, сваки посебан на себи својствен начин, али сви они ипак по многоме слични. Свети Василије Велики, Јован Златоусти и Григорије Богослов су светитељи у чијим се личностима крије пуноћа Духа Светога која је из њих исијавала читавог живота. Зато уопште није чудно што ово училиште носи њихово име, али управо то име ставља нам у обавезу да наставимо да живимо њихову богочовечанску филозофију, али и терет да одолимо свим искушењима, као што су то чинила Света Три Јерарха. Угледати се на њих је заповест дата нама који смо жетаоци њиве Господње, који са вером и љубављу сејемо да бисмо са радошћу жњели и плодове своје принели Господу на дар и благослов. Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, славимо и оштроумност Григорија Богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово Јована Златоустог бивамо узнешени у реалност Царства Божијега“, поручио је Епископ Сергије. Након Свете Литургије у сали богословије одржана је приредба посвећена животу ова три велика светитеља. На самом почетку Епископ Никодим срдачно је поздравио све госте и нагласио да су манастир Крка и богословија „Света Три Јерарха“ за њега један дом и једна света обитељ. „На првом месту желим да заблагодарим свима вама који сте данас дошли да увеличате овај дивни празник који ми прослављамо као небеске заштитнике овог светог училишта. Желим посебно да се захвалим на доласку својој браћи Архијерејима, као и Г. Марку Николићу и осталима из Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Републике Србије која много помаже живот и рад наше богословије, али и Епархије далматинске. Такође, велико хвала Епископу Херувиму и представницима Срба из његовог краја на несебичном труду и храни коју су донирали за наше свето училиште. Желим да се, као и прошле године, за све учињено за ову школу захвалим и Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском Г. Фотију, који данас није могао да буде са нама, али иако је одсутан ништа мање није присутан у нашим молитвама и сећању“, захвалио је Епископ Никодим свим пријатељима и добротворима манастира Крке и крчке богословије. Ученици богословије извели су маштовит музичко-драмски програм, који су припремили уз помоћ својих професора, а по његовом завршетку приређена је трпеза љубави за све присутне. Извор: Епархија далматинска
  6. Престони празник Алмашког храма у Новом Саду – Света Три Јерарха, прослављен је у уторак, 12. фебруара 2019. године. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење владике мохачког г. Исихија, као и свештенства и ђаконства наше Епархије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У беседи упућеној вернима после прочитаног јеванђелског одељка, владика Иринеј је подсетио да се овога дана слави успомена на три велика учитеља Цркве Христове који су живели у 4. веку ‒ светитеље Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста. Без светог Григорија Богослова и његовог чистог, дубоког исповедања православне вере, Црква би се, у оном времену, тешко изборила против многобројних јереси. Слично је са светим Василијем Великим, с тим што је он још имао и друго стваралаштво на пољу монашког живота, као што је и свети Григорије Богослов био и црквени песник, а имао је и друге дарове. Свети Јован Златоуст је био изванредни пастир Цркве, проповедник, али не мање и дубоки теолог. На нама је, прослављајући ове духовне горостасе наше свете Цркве, да послушамо савет апостола Павла и да се угледамо на њихов живот, да покушамо и ми да сведочимо лепоту Јеванђеља Христовога, навео је Епископ бачки, честитајући славу братству Алмашког храма, кумовима, парохијанима, као и свима Новосађанима. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славски колач и жито. Заблагодаривши Његовом Преосвештенству на томе што је и ове године узнео молитву за спас душа присутних и свег рода људског, протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ Алмашког храма, пожелео је владици Иринеју да још дуго година служи светој Цркви и да верне снажи својом молитвом и очинском поруком. Данашњу молитвену радост увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јеромонахом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу. У православним земљама са грчком културом, грчким језиком, светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти прослављају се не само у храмовима, већ и у школама, установама, као покровитељи просвете. Извор: Епархија бачка
  7. Архијерејске грамате команданту Копнене војске генерал-потпуковнику Милосаву Симовићу и команданту 4. бригаде КоВ бригадном генералу Слободану Стопи На празник Светог Атанасија Великог - славе 4. бригаде Копнене војске Србије, 31. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету Литургију у војној капели посвећеној том светитељу и Божјем угоднику у касарни Први пешадијски пук књаза Милоша Великог у Врању. Саслуживали су протојереј-ставрофор Новица Николић, парох бујановачки, војни свештеници Ђорђе Димић, Горан Сандић, Иван Аврамовић, Иван Ганић и Ведран Костић, као и ђакони Мицко Мицковић и Далибор Јовић. Сабрању су присуствовали градоначелник Врања др Слободан Миленковић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, командант 4. бригаде КоВ бригадни генерал Слободан Стопа, бригадни генерал у пензији Зоран Лубура, као и бројно свештенство и монаштво. У току свете Литургије, Епископ је обавио свечани чин освећења фрескописа капеле. После свете Литургије, Епископ је благословио славски колач и жито, а затим се присутнима обратио пригодном беседом честитавши најпре крсну славу свим припадницима 4. бригаде Копнене војске и 141. годишњицу од ослобођења Врања од Турака. За изузетан допринос и богоугодно дело у очувању и уређењу светиња на простору Православне Епархије врањске, као и јачању духовности и патриотизма припадника Копнене војске, генералима Милосаву Симовићу и Слободану Стопи, Епископ Пахомије доделио је архијерејске грамате, а јереја Ведрана Костића, војног свештеника, за досадашњи труд и служење на Њиви Господњој, одликовао је чином протонамесника. Обележавање славе 4. бригаде КоВ и Дана Града настављено је поменом ослободиоцима Врања код Чика Миткетовог споменика који је служио Епископ врањски г. Пахомије са свештенством и монаштвом у присуству градских званичника, војних старешина и припадника 4. бригаде КоВ, као и великог броја грађана. Епископ врањски Пахомије присуствовао је војној свечаности и смотри припадника 4. бригаде КоВ, одржаној у касарни Први пешадијски пук књаза Милоша Великог у Врању. Свечаном академијом у Дому војске у Врању и доделом јавног признања 31. јануар заслужним појединцима, предузећима и јавним установама, завршено је обележавање Дана 4. бригаде КоВ и Дана Града Врања. Извор: Српска Православна Црква
  8. Епископу Пахомију саслуживали су протојереј-ставрофор Новица Николић, парох бујановачки, војни свештеници: Ђорђе Димић, Горан Сандић, Иван Аврамовић, Иван Ганић, Ведран Костић и ђакони Мицко Мицковић и Далибор Јовић, а данашњем сабрању присуствовали су и господин др Слободан Миленковић, Градоначелник Врања, генерал-потпуковник Милосав Симовић, Командант копнене војске, бригадни генерал Слободан Стопа, Командант 4. бригаде КоВ, господин Зоран Лубура, бригадни генерал у пензији, као и бројно свештенство и монаштво. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије обави је свечани чин освећења фрескописа, који је завршен у току 2018. године. Након Свете Литургије, Епископ Пахомије благословио је славски колач и жито, а затим се присутнима обратио пригодном беседом, честитавши најпре Крсну славу свим припадницима 4. бригаде Копнене војске и 141-у годишњицу од ослобођења Града Врања од Турака. За изузетан допринос и Богоугодно дело у очувању и уређењу светиња на простору Православне епархије врањске, као и јачању духовности и патриотизма припадника Копнене Војске, господину Милосаву Симовићу и господину Слободану Стопи, Епископ Пахомије доделио је Архијерејске грамате, а јереја Ведрана Костића, војног свештеника, за досадашњи труд и служење на Њиви Господњој, одликовао је чином протонамесника. Обележавање славе 4. бригаде КоВ и Дана града настављено је служењем помена код чика Миткетовог споменика, који је свим ослободиоцима Врања, служио Епископ врањски Г. Пахомије са свештенством и монаштвом, а у присуству градских званичника, војних старешина и припадника 4. бригаде КоВ, као и великог броја грађана. Након тога, Епископ Пахомије присуствовао је војној свечаности и смотри припадника 4. бригаде КоВ, одржаној у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. Свечаном академијом у Дому војске у Врању и доделом јавног признања "31. јануар" заслужним појединцима, Предузећима и Јавним установама, завршено је обележавање Дана 4. бригаде КоВ и Дана Града Врања.
  9. На празник Светог Атанасија Великог, пуковске славе 4. бригаде Копнене војске Србије, 31. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије служио је Свету Литургију у војној капели посвећеној овом светитељу и Божијем угоднику, у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. На празник Светог Атанасија Великог, пуковске славе 4. бригаде Копнене војске Србије, 31. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије служио је Свету Литургију у војној капели посвећеној овом светитељу и Божијем угоднику, у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. Епископу Пахомију саслуживали су протојереј-ставрофор Новица Николић, парох бујановачки, војни свештеници: Ђорђе Димић, Горан Сандић, Иван Аврамовић, Иван Ганић, Ведран Костић и ђакони Мицко Мицковић и Далибор Јовић, а данашњем сабрању присуствовали су и господин др Слободан Миленковић, Градоначелник Врања, генерал-потпуковник Милосав Симовић, Командант копнене војске, бригадни генерал Слободан Стопа, Командант 4. бригаде КоВ, господин Зоран Лубура, бригадни генерал у пензији, као и бројно свештенство и монаштво. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије обави је свечани чин освећења фрескописа, који је завршен у току 2018. године. Након Свете Литургије, Епископ Пахомије благословио је славски колач и жито, а затим се присутнима обратио пригодном беседом, честитавши најпре Крсну славу свим припадницима 4. бригаде Копнене војске и 141-у годишњицу од ослобођења Града Врања од Турака. За изузетан допринос и Богоугодно дело у очувању и уређењу светиња на простору Православне епархије врањске, као и јачању духовности и патриотизма припадника Копнене Војске, господину Милосаву Симовићу и господину Слободану Стопи, Епископ Пахомије доделио је Архијерејске грамате, а јереја Ведрана Костића, војног свештеника, за досадашњи труд и служење на Њиви Господњој, одликовао је чином протонамесника. Обележавање славе 4. бригаде КоВ и Дана града настављено је служењем помена код чика Миткетовог споменика, који је свим ослободиоцима Врања, служио Епископ врањски Г. Пахомије са свештенством и монаштвом, а у присуству градских званичника, војних старешина и припадника 4. бригаде КоВ, као и великог броја грађана. Након тога, Епископ Пахомије присуствовао је војној свечаности и смотри припадника 4. бригаде КоВ, одржаној у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. Свечаном академијом у Дому војске у Врању и доделом јавног признања "31. јануар" заслужним појединцима, Предузећима и Јавним установама, завршено је обележавање Дана 4. бригаде КоВ и Дана Града Врања. View full Странице
  10. На празник Светог Атанасија Великог, пуковске славе 4. бригаде Копнене војске Србије, 31. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије служио је Свету Литургију у војној капели посвећеној овом светитељу и Божијем угоднику, у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. Епископу Пахомију саслуживали су протојереј-ставрофор Новица Николић, парох бујановачки, војни свештеници: Ђорђе Димић, Горан Сандић, Иван Аврамовић, Иван Ганић, Ведран Костић и ђакони Мицко Мицковић и Далибор Јовић, а данашњем сабрању присуствовали су и господин др Слободан Миленковић, Градоначелник Врања, генерал-потпуковник Милосав Симовић, Командант копнене војске, бригадни генерал Слободан Стопа, Командант 4. бригаде КоВ, господин Зоран Лубура, бригадни генерал у пензији, као и бројно свештенство и монаштво. У току Свете Литургије, Епископ Пахомије обави је свечани чин освећења фрескописа, који је завршен у току 2018. године. Након Свете Литургије, Епископ Пахомије благословио је славски колач и жито, а затим се присутнима обратио пригодном беседом, честитавши најпре Крсну славу свим припадницима 4. бригаде Копнене војске и 141-у годишњицу од ослобођења Града Врања од Турака. За изузетан допринос и Богоугодно дело у очувању и уређењу светиња на простору Православне епархије врањске, као и јачању духовности и патриотизма припадника Копнене Војске, господину Милосаву Симовићу и господину Слободану Стопи, Епископ Пахомије доделио је Архијерејске грамате, а јереја Ведрана Костића, војног свештеника, за досадашњи труд и служење на Њиви Господњој, одликовао је чином протонамесника. Обележавање славе 4. бригаде КоВ и Дана града настављено је служењем помена код чика Миткетовог споменика, који је свим ослободиоцима Врања, служио Епископ врањски Г. Пахомије са свештенством и монаштвом, а у присуству градских званичника, војних старешина и припадника 4. бригаде КоВ, као и великог броја грађана. Након тога, Епископ Пахомије присуствовао је војној свечаности и смотри припадника 4. бригаде КоВ, одржаној у касарни "Први пешадијски пук Књаза Милоша Великог" у Врању. Свечаном академијом у Дому војске у Врању и доделом јавног признања "31. јануар" заслужним појединцима, Предузећима и Јавним установама, завршено је обележавање Дана 4. бригаде КоВ и Дана Града Врања. View full Странице
  11. Милан Ракић

    Свети Сава - крсна слава ЦО РВ и ПВО

    Осим команданта ЦО РВ и ПВО пп Антанасијевића Саше обалежавању крсне славе присустовали су војни свештеници отац Стеван Стевановић и отац Предраг Докић, претходни команданти ЦО РВ и ПВО, команданти јединица са аеродрома Батајница, припадници ЦО РВ и ПВО са децом, дечији црквени хор цркве Светог Ђорђа на Чукарици под управом Ирине Војводић, војници на служењу војног рока и остали гости. Светковину су увеличала деца професионалних припадника ЦО РВ и ПВО, након чега су им додељени пакетићи. Ана ДРАКУЛ, Саша АНТАНАСИЈЕВИЋ
  12. Сечењем славског колача и благосиљањем жита у ЦО РВ и ПВО 27. јануара 2019. године обележена је крсна слава ЦО РВ и ПВО свети Сава. Осим команданта ЦО РВ и ПВО пп Антанасијевића Саше обалежавању крсне славе присустовали су војни свештеници отац Стеван Стевановић и отац Предраг Докић, претходни команданти ЦО РВ и ПВО, команданти јединица са аеродрома Батајница, припадници ЦО РВ и ПВО са децом, дечији црквени хор цркве Светог Ђорђа на Чукарици под управом Ирине Војводић, војници на служењу војног рока и остали гости. Светковину су увеличала деца професионалних припадника ЦО РВ и ПВО, након чега су им додељени пакетићи. Ана ДРАКУЛ, Саша АНТАНАСИЈЕВИЋ View full Странице
  13. У празничној радости доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом: "Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби!", о богослужбеним особеностима празника Богојављења Господњег. Освећење воде на Богојављење (по чину великог освећења), или било које друго освећење (по чину малог освећења), не представља некакав пагански чин, већ благословени обред преко кога нам се дарује благослов Божји, а који своје утемељење налази у литургијском опиту цркве и сведочењу да је призив творевине да буде „испуњена сваком пуноћом Божјом“ (Еф. 3.19), подсећа катихета Бранислав Илић. О богослужењу празника Светог Богојављења Господњег „Ходите видите страну катаклизму, много савршенију и бољу од оне виђене за време Нојево; тамо је вода усмртила људску природу, а овде је вода крштења преко Крштаванога оживела умртвљене; тамо је Ноје од нетрулежног дрвета ковчега саградио, а овде је Христос, умни Ноје, од непорочне Марије телесни ковчег направио; тамо је голубица, сасушену маслинову гранчицу држећи, миомирис Владике Христа наговестила, а овде је Дух Свети у виду голуба дошао и Милостивог Господа показао.ˮ (Свети Прокло, Архиепископ цариградски) Празник Богојављења првобитно је прослављан као двоједини празник или колективни празник, те тако га једноставно називамо јављањем, епифанија (грч.επιφάνεια) или теофанија(грч. Θεοφάνια). Латини су пак овај колективни празник назвали festi-vitas declarationis, manifestationis, apparatitio. Сви ови називи, као и сама историја празника потврђују да је првобитно посвећиван успоменама јављањâ Господа нашег Исуса Христа: Његово рођење , поклоњење мудраца са истока, Његово Крштење руком Светог Јована Крститеља, као и сва Његова чуда у којима је опитно показао своју Божанску силу која се изобилно изливала. Са друге стране, назив Богојављења, проистиче и из сâмог центра празника, а то је свакако јављање Пресвете Тројице приликом крштења Господњег у водама јорданским. Празник је касније назван и просветљење, из разлога што су се у навечерје празника сви катихумени крштавали и од тог момента називали се просветљени. Господ наш крштењем у Јордану себе поистовећује са грешницима као „Јагње Божије које узима на себе грехе света (Јн. 1:29)ˮ, као Возљубљени Син свога Оца, чији је основни месијански задатак искупљење људи од њихових сагрешења. „Онај који је узео на себе грехе целога света, Он дође на реку да их спере крштењем. Дође на воду, да освети природу воде; дође да се крсти, да нам устроји купељ светога крштења. К Јовану дође, да би он био нелажни сведок, пошто је видео Духа Светога где силази на крштаваног, и чуо глас Очев с неба. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 14). Јер Духом познаде Онога, због кога пре тридесет година заигра од радости у утроби мајке своје. И сâм захтеваше да га Исус крсти, јер је у греху непослушности, наведеном од Адама на сав род људски. А Господ му рече: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15).ˮ[1] Христос се на Јордану открио и као један од Божанске Тројице, као друго лице Свете Тројице, посведоченим Очевим гласом „Ово је Син мој љубљениˮ и потврдом Духа Светога који се појавио у виду голуба. Ослањајући се на горе наведене речи Светог Прокла, Архиепископа цариградског, у својој Беседи на дан Светог Богојављења, блаженопочивши Епископ јегарски Јероним богомудро поучава: „Ваистину је Свето Богојављење као други потоп, потоп љубави и благодати Божје, за духовно спасење човеково и његово поновно увођење у рај. Христос просветљује свет и излива светлост у душе наше. Долази к Јовану Претечи да се крсти на реци Јордану пошто је прошло тридесет година од рођења Његова, држећи у свему Закон, хотећи да покаже људима да је „Бог у телуˮ, да је истинити Син Божји, и „једносуштан Оцуˮ Онај о Коме су Пророци са носталгијом пророковали и о Коме су са многим очекивањима проповедали. И иако Христос није имао греха, будући безгрешан, да би у свему испунио Закон, дошао је на Јордан да се крсти од Јована. Бесмртан у односу на човечанство и своје Божанство, долази и облачи се у смртност грешнога света и тако Богојављење јесте када Христос креће на пут ка Голготи.ˮ Богослужбене особености празника Светог Богојављења Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану, показа се Света Тројица, јер Родитељ (Отац) гласом сведочаше о Теби називајући Те љубљеним Сином, а Дух у облику голуба, потврђиваше речи, Христе Боже, који си се јавио и свет просветио слава Теби! (тропар) Након издвајања спомена на Рождество Христово из двојединог празника свих јављањâ (επιφάνεια) Божјих, дошло је и до богослужбене поделе из које имамо посебно богослужење Рождества , а посебно Богојављења. У оквиру службе Рождества сачуван је и спомен поклоњења мудраца, док је богослужбена успомена на прво чудо Господње у Кани Галилејској готово ишчезла. У службама празникâ Рождества и Богојављења имамо трага о њиховом заједничком прослављању. Тако нпр. на деветом часу у навечерје Рождества у једној стихири појемо: „Клањамо се Рождеству Твоме Христе: покажи нам и Божанска твоја Богојављењаˮ. Или у трећој стихири на Господи возвах појемо да је „Господ васцелу твар просветлиоˮ,док на Богојављење појемо: „данас се васцела твар просветљује.ˮ У једној од молитава великог водоосвећења читамо: „Својим рођењем осветио си девојачку утробу, свако створење слави Тебе који си се јавио.ˮ Сâм поредак светог богослужења на Богојављење сличан је са поретком богослужења на Рождество. Тако и у навечерје Богојављења имамо служење јутрења, Царских (великих) часова, Литургије СветогВасилија Великог која почиње вечерњим богослужењем. На крају Литургије у навечерје празника постоји посебна заамвона молитва: Освети изворе вода, Источниче живота нашега, Господе Исусе Христе Боже наш, Који си учинио да освећена вода буде избављење заробљеника, отпуштење дугова, опроштај сагрешења, бања поновног рођења, дар усиновљења, одећа непропадљивости. Њоме просвети и спаси народ свој, Боже наш који си се јавио, и удостој нас да са чистом савешћу и у радости дочекамо пресветли празник јављања Твога. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Твојим Оцем, и Пресветим и Добрим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. На сâм дан празника имамо служење великог повечерја са литијом, јутрења и Свете Литургије на крају које освећујемо по воду по чину Великог водоосвећења. Велико освећење воде Главна богослужбена особеност Богојављења јесте управо савршавање чина Великог водоосвећења. Овај чин се савршава у навечерје празника, након Василијеве Литургије, као и на сâм дан празника након Златоустове Литургије. На питање да ли постоји разлика између ова два водоосвећења, одговор даје Проф. др Јоанис Фундулис: У оба случаја врши се потпуно иста служба с једином разликом што се пролог велике молитве освећења, значи «Тројице, надсуштаствена...» до «(...)непрестаним страхопоштовањем, у скрушености вапијем Ти...», чита само на сâм дан Богојављења, док уочи празника молитва почиње од «Велики си, Господе...». У књигама ово изостављање «пролога» није предвиђено («читање у себи», које је забележено у појединим типицима само је покушај компромисног решења или заташкавања ствари), међутим оно бива по неписаном предању, које је старије од поретка који је забележен у књигама, јер пролог није садржан у многим и старим рукописима, а неки који га поседују бележе: «Ову молитву не говоримо (рукопис Атинске Националне Библиотеке 670)», или: «Нисмо примили из Црквеног Предања да се ова молитва говори; ако желиш, говори је, ако пак не желиш, почни од «Велики си, Господе...», изостављајући је по правилу (Атински 663), или «Истина је да ову молитву(...) неки читају, а да се она у Великој Цркви не чита, него свештеник након јектеније и горе поменуте молитве («Господе Исусе Христе, Јединородни Сине»...), велегласно оглашава: «Велики си, Господе...» (Св. Саве Јерусалимског 367). Овај «пролог» пак није чак ни молитва, него славско величаније празника, које је задобило данашњи изглед након многих преправки и усклађивања, и које је првобитно говорено само уочи празника, а коначно је правилно преовладало да се говори само на дан празника. Додавање овог величанија чини службу торжественијом, али уопште не мења њену суштину за коју, као што смо видели, представља каснији и уметнути елеменат. Према томе, освећење воде уочи празника Богојављења и на сâм празник је у оба случаја потпуно исто, «велико освећење». Неки пак тумаче да се прво освећење воде врши у спомен на крштење катихуменâ, док се друго освећење, на сâм дан празника, врши у спомен на крштење Христово. Многи типици у старини помињу само једно освећење воде и то у навечерје празника, то помиње и грчки типик синајске библиотеке: „Не врши се поново освећење воде! У типику патријаршијске библиотеке у Јерусалиму, читамо: ви треба ово да знате, да се у типику Велике Цркве једном прописује освећење воде, и то само на вечерњу, јер се Христос једном крстио, а не двапут!ˮ[2] Чин Великог водоосвећења почиње појањем одређених тропара: Глас Господњи на водама, узвикује говорећи: Приступите, примите сви Духа премудрости, Духа разума, Духа страха Божјег, јавившег се Христа. Данас се освећује природа водâ, и раздваја се Јордан и своје токове зауставља, гледајући Господа који се крштава. Као човек дошао си на реку Христе Царе, и хитао си добри да примиш крштење слуге из Претечеве руке, а ради наших грехова, Човекољубче. Слава; и сада… Ка гласу вапијућег у пустињи: „приправите пут Господњиˮ, дошао си Господе, обличје слуге примивши, за крштење молећи не учинивши греха. Видеше Те воде и уплашише се; уздрхта Претеча, и повика говорећи: Како ће свећњак осветлити светлост? Како руку да положи слуга на Господара? Освети мене и воде Спаситељу, који узимаш грехе света. Након ових тропара следе три старозаветна чтенија из књиге Пророка Исаије, као и новозаветна чтенија из прве посланице Коринћанима Светог Апостола Павла, и Светог еванђеља од Марка. Након свих Светописамских читања следи велика јектенија у којој су садржане и посебне прозбе у којима се узносе молитве за воду која се освећује, али и за све оне који ће као благослов користити ту освештану воду. Потом презвитер чита три молитве у којима призива благодат Светога Духа да сиђе и освети воду. Презвитер се у трећој молитви усрдно моли да Свети Дух води подари благодат искупљења, благослав Јордана, и да је учини извором бесмртности… Након ових молитава за време појања празничног тропара презвитер благосиља часним крстом воду крстообразно, погружавајући притом часни крст усправно у воду и уздижући га из воде. За време трећег појања тропара презвитер кропи светом водом народ. Приликом уласка у храм поје се самогласна стихира: Опевајмо верни, величину Божјег добротворства према нама: јер због наших грехова поставши човек, очишћује се, као и ми, у Јордану: Он једини чист, и нетрулежан освећује мене и воде, сатирући главе невидљивих змија у води. Стога, браћо, захватимо воду с весељем, јер се онима који је са вером захватају, невидљиво дарује благодат Духа, од Христа Бога и Спаса душа наших. И сâм чин се завршава читањем благодарственог 33. псалма у коме благодаримо Господу за све што нам је подарио. На крају је важно нагласити да освећење воде на Богојављење (по чину великог освећења), или било које друго освећење (по чину малог освећења), не представља некакав пагански чин, већ благословени обред преко кога нам се дарује благослов Божји, а који своје утемељење налази у литургијском опиту цркве и сведочењу да је призив творевине да буде „испуњена сваком пуноћом Божјом“ (Еф. 3.19) . По учењу наше Цркве, Оваплоћени Син Божји, благоизволео је да се крсти у Јордану од Јована Крститеља, и кроз Његово крштење сва твар бива освећена и препорођена. Господњим јављањем на Јордану, сва творевина постаје оживотворена (постаје поново добра), баш онаква какву је и саздао Бог и како је одредио да буде у почетку „када се Дух Божји дизаше над водом“(1.Мој. 1:2). Стога, употреба освештане воде искључиво мора да буде саображена литургијском животу будући да се преко ње излива благодат Божија на све оне који је са страхом Божијим узимају. Главне особености на Светој Литургији, јесу празнични антифони, који су саображени тематици празника Богојављења. Затим посебно входноје, док трисвета песма бива замењена крштенском песмом „Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукостеˮ. Уместо достојно поје се ирмос девете песме празника. Као причастен поје се стих „Јави се благодат Божија, спасоносна свима људимаˮ(Тит. 2, 11). Посебно треба издвојити заамвону молитву празника: Неизрецива је доброта Твоја према нама, Господе Боже наш, јер си благоволео да се Јединородни Син Твој очовечи од непорочне жене. И да по свему осим греха постане једнак нама, и да као човек буде крштен од Јована Претече нас ради, премда није имао потребу очишћењем него је примио крштење да освети природу водâ, а нама да подари поновно рођење водом и Духом, како бисмо познали Тебе, беспочетног Оца, и клањали се Теби као Ономе који је гласом са неба назвао Крштаванога Сином својим љубљеним, и славили Пресветога Духа који је сишао на Њега и открио Га Крститељу Његовом. Запечативши и помазавши и нас истим Пресветим Духом, кроз наше крштење, учинио си нас заједничарима Христа Твога. Не лиши ни нас грешне тога Духа, него нас Њиме оснажи и укрепи против сваке зле силе, род наш Православни укрепи против сваке тираније и све нас уведи у Царство Твоје, да се и у нама прослави Пресвето Име Твоје, и Јединороднога Сина Твога, заједно са Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. Међу знаменитим химнографима који су састављали службу Богојављења, посебно треба издвојити: Св. Јована монаха, Св. Германа Цариградског, Анатолија, као и знаменитог Јована Дамаскина и Козму Мајумског. Празник Богојављења има пет дана претпразништва и седам дана попразништва. Јавио си се данас Васељени Господе и светлост Твоја обасја нас који Ти певамо: Дошао си и јавио си се, Светлости Неприступна. (кондак). катихета Бранислав Илић [1] Из синаксара на празник Светог Богојављења. [2] Проф. Лазар Мирковић, Хеортологија, стр. 109, Београд 1961. године. ИЗВОР: Епархија тимочка / Ризница литургијског богословља и живота
  14. -Сабор Светог Јована Крститеља прослављен у Пакрацу- Празник Сабора Светог Јована Крститеља – Јовањдан, крсна слава Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, молитвено је прослављен 20. јануара 2019. године у параклису Благовештења Пресвете Богородице, у капели Владичанског двора у Пакрацу. Са верним народом пакрачке парохије и гостима, свештеним клиром и монаштвом, уз саслужење јереја Драгослава Тополца, старешине храма Светог апостола Томе на Новом Бежанијском гробљу у Београду, надлежног пароха пакрачког протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића и протођакона Милана Томашевића, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован. Поучавајући о прочитаним одељцима из Светог Писма, по благослову Преосвештеног Владике, окупљени народ пригодном беседом о животу и делима Светог Јована Претече поздравио је отац Драгослав. После причешћа светим Даровима у којима су удео узели скоро сви присутни, по свршетку свете Литургије, у славу Божју и част и спомен Светог Јована Крститеља – крсне славе владике Јована, у Владичанском двору освештани су славски колач и жито, а затим је за све присутне и госте уприличено послужење и славски ручак. Извор: Српска Православна Црква
  15. У недељу, 7/20. јануара 2019. године, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, предстојатељ Цркве Божје у Загребу и Љубљани, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, прославио је своју крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је домаћин, митрополит Порфирије, уз саслужење Преосвећених Епископâ будимског и администратора темишварског г. Лукијана и бихаћко-петровачког г. Сергија и свештенства епархије будимске, темишварске и загребачко-љубљанске. Звучни запис беседе владике Лукијана Звучни запис беседе митрополита Порфирија Звучни запис беседе владике Сергија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика будимски господин Лукијан поучио је верни народ Божји говорећи о самом празнику и великом угоднику Божјем Светом Јовану Крститељу. На крају свог обраћања, владика Лукијан је честитао домаћину митрополиту Порфирију славу, као и свим свечарима који прослављају свог заштитиника, и пожелео му да прославља Светог Јована Претечу на многаја и благаја љета. На крају свете Литургије, домаћин, митрополит Порфирије срдачно је захвалио епископима и драгим гостима на указаној братској љубави и части коју су учинили доласком на његову крсну славу, али и на великој духовној радости коју је доживела Црква у Загребу њиховом посетом и овим литургијским сабрањем. После свете Литургије, у свечаној сали Духовног центра у Загребу, за све госте приређена је свечана трпеза љубави. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије благословио је славски колач и кољиво и том приликом честитао славу митрополиту Порфирију. Славском ручку присуствовавао је г. Милан Бандић, градоначелник Загреба; гђа Мира Николић, амбасадор Републике Србије; г. Анвар Азимов; амбасадор Руске федерације; г. Милорад Пуповац, председник Српског народног већа; и бројни други узваници, пријатељи и представници јавног, политичког и друштвеног живота Србије и Хрватске. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  16. У недељу, 7/20. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј прославио је своје Крсно име. Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Епископ крушевачки господин Давид, уз салужење господе епископа: нишког Арсенија, далматинског Никодима, осечкопољског и барањског Херувима, и Епископа домаћина, Иринеја новосадског и бачког и Исихија Епископа мохачког, као и високопреподобних архимандрита: Василија Костића и Прокопија Тајара из антиохијске Православне Цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- По прочитаном Еванђелском одељку, Преосвештени Епископ крушевачки господин Давид пригодном беседом обратио се Епископу Иринеју, као и свима присутнима и, између осталог истакао : Дух Свети нас уводи у Тајну спасења и Божјег присуства. Основа проповеди Господње јесте кајати се јер се приближило Цартво Господње, а то је уједно свеобухватна припрема за спасење сваког од нас. Наћи се у Царству Божјем, значи бити и наследник и становник Царства Божјег, бити у заједници са Богом. У славу Божју и у част Светог Јована Крститеља током свете Литургије појали су студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду, као и појци школе црквеног појања ,,Свети Јован Дамаскин", при Црквеној општини у Новом Саду. Светој Литургији присуствовао је и др Андрија Копиловић, жупник из Суботице у пензији. После свете Литургије, у древном дому епископа бачких, благословени су славски дарови – колач, жито и вино. Дарове је благословио, Епископ нишки Арсеније, упутивши потом најлепше молитвене жеље Епископу домаћину, поводом празника Његовог небеског молитвеника и заступника пред Господом, изразивши искрену благодарност Богу, Који је Епископа Иринеја и његове госте удостојио заједничког учешћа у празничној Евхаристијској радости. Извор: Епархија бачка
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 14. јануара 2019. године, на празник Светог Василија Великог, свету архијерејску Литургију у београдској Саборној цркви током које је преломио славски колач Првог београдског певачког друштва. Саслуживали су протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, Мирољуб Стојановић и Јермолај Масарас, архимадрит Герасим Гервасиос, протојереји Панајотис Каратасиос и Михаило Чиквин и јереј Славиша Поповић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Прво београдско певачко друштво биће данас домаћин традиционалног добротворног концерта Саборне цркве на великој сцени Народног позоришта у Београду са почетком у 18 часова. Као и сваке године, поред Првог београдског певачког друштва и његовог Дечјег хора, у концерту ће учествовати гости изненађења. Овогодишња свечаност је посвећена великом историјском јубилеју - 800-годишњици самосталности Српске Православне Цркве. Директан пренос Новогодишњег концерта можете пратити на ТВ Студио Б од 18 часова. Извор: Српска Православна Црква
  18. ризница богословља

    Дан и крсна слава Републике Српске

    Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2019. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, синђели Платон и Теофило, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој архијерејској Литургији присуствовали су председавајући Преседништва БиХ г. Милорад Додик, председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, преседник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић и председник Народне скупштине Српске г. Недељко Чубриловић. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква
  19. У среду, 2. јануара 2019. године, на празник Светитеља Данила II Архиепископа Српског, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Теодосије служио је Свету Литургију у манастиру Бањска поводом славе манастирске капеле посвећене овом светитељу. Владики су саслуживали свештеномонаси и свештеници Епархије, у присуству монаштва и верног народа. На крају Литургије Владика је осветио и преломио славски колач у част Светог Данила Бањског и честитао имендан игуману манастира, протосинђелу Данилу. Након Свете Литургије, Епископ Теодосије освештао је нови гостински конак манастира Бањске. За све присутне игуман Данило приредио је трпезу љубави у манастирској трпезарији. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  20. У Петропавловом Манастиру 2.јануара је свечано прослављен празник Светог Игњатија Богоносца. Светом архијерејском Литургијом началствовао је епископ Диселдорфски и све Немачке Григорије уз саслуживање епископа ЗХиП Димитрија и умировљеног епископа Атанасија, као и бројних свештеника и свештеномонаха наше и суседне Црногорско-приморске епархије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На крају Литургије у којој је учешће узео велики број вјерних, пререзани су славски колачи и узнето благодарење Господу и Св. Игњатију кога као своју Крсну славу и молитвеног заступника осим владике Григорија прославља још неколико свештеника и вјерника наше епархије. Након читања Светог Јеванђеља, владика Григорије се обратио бесједом у којој је рекао да је ово велики, троструки празник јер осим Св. Игњатија прослављамо још и Св. Данила Хумског и Св. Јована Кронштатског, који су нам и својим поукама и списима, али пре свега својим животом посведочили да је врхунац пројаве наше вјере – служење, прије свега богослужење, а потом служење свима ближњима који су нам од Бога повјерени и међу којима живимо. Владика Григорије је рекао и то да је прослављање Крсне славе, коју је српском народу као благослов и свештени задатак оставио још Свети Сава, веома значајно и надахњујуће будући да управо оно позива и подстиче на искрено и неуморно служење другима у љубави и заједничарењу Свете Цркве. На крају Литургије, дајући свима вјернима свој архијерејски благослов, владика Димитрије је свечарима честитао славу напоменувши да је дугогодишње прослављање Св. Игњатија као Крсне славе његовог претходника све нас вјернике ове епархије чврсто везало за личност Св. Игњатија и да нас овај празник спонтано уводи у велики предстојећи празник Христовог Рођења. После заједничарења у Светој Литургији, заједничарење и дружење у духу најискреније хришћанске и братске љубави настављено је у манастирској трпезарији, уз свечану празничну трпезу и појање најмлађих. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  21. Његово Преосвештенство Епископ врањски Пахомије, прославио је свечано своју Крсну славу - Светог свештеномученика Игнатија Антиохијског Богоносца. Торжествено сабрање отпочело је у навечерје празника свечаним празничним бденијем, а настављено и крунисано Светом Архијерејском Литургијом у врањском Саборном храму. Са званичне интернте странице Епархије врањске доносимо фотогалерију.
  22. ризница богословља

    Презвитер Игор Игњатов: Слава

  23. ризница богословља

    Божићни број "Светигоре": Господе, слава теби!

    -Приказ божићног, 275. броја Светигоре- Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди Христос! Радост хришћанског празника вјерним читаоцима употпуниће нови, 275. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама чека вас божићни интервју са Његовим високопреосвештенством Архиепископом цетињским, Митрополитом црногорско-приморским господином Амфилохијем. Девиза божићног брија су ријечи протојереја Aлександра Шмемана: Дјеци се то допада. И дјеца ће најбоље процијенити да ли им се допадају „Дечачки напори, подухвати и невоље Николе Тесле, „Прве успомене“ Милутина Миланковића, „Детињство у Темишвару“ Милоша Црњанског, „Поход на мјесец“ Бранка Ћопића, „Дјеца Божића“, о дјетињству двојице наших владика рођених у благе божићне дане, Le Petit Prince, поглед на Малог принца виђен дјечјим очима почившег игумана Луке Анића, као и „Деца сунца“ светог владике Николаја. А нарочито ће дјечје око и срце осјетити љепоту икона ђакона Срђана Радојковића, које красе овај божићни број. Са ђаконом је објављен и разговор „Кад човјек заћути, Бог проговори“. А Светигорин читалац ће заћутати и пред фото-репортажом из Хиландара са прославе Ваведења ове године. У срцу Светигоре су дјеца, а поготову она која су неправдом одраслих страдала или одрасла преко ноћи. О тој дјеци пише Епископ диоклијски Методије у тексту „Дјеца у Великом рату“. У срцу Светигоре је и „Добри човек у Срба, бесребреник Владета“, како је казао у свом сјећању на почившег академика и неуропсихијатра Владету Јеротића Његово преосвештенство Епископ крушевачки др Давид. Ненад Арсић је ријечи владике Давида потврдио у тексту „Само дела љубави остају“. Заиста дјела љубави остају, а нарочито остаје онај ко је сијао таква дјела, као почивши отац Лазар Острошки, о коме, поводом годишњице упокојења, најтоплије исписују сјећања његова духовна чеда „Окусите и видите да је добар Господ“. У рубрици помен, Светигора се опростила од Николаја Карпинског, предсједника Црквене општине Ријечке нахије. У рубрици поезија објављена је пјесма „Мојковачка битка траје“ Благоја Баковића. Дат је и приказ књиге Епископа др Атанасија, „Писма и апели за Српско Косово и Метохију”. На крају су хронике о важним дешавањима у Митрополији и вијести из свијета културе, и наравно, божићна сканди-укрштеница. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. ризница богословља

    Слава храма Светог Спиридона у Трсту

    Прослава славе храма Светог Спиридона у Трсту отпочела је 24. децембра 2018. године свечаном вечерњом службом којом је, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован. Саслуживали су архимандрит Григорије Милијарис, старешина грчког храма Светог Николе у Трсту, протојереј Еузебио Негреа, румунски свештеник у Трсту, протојереј-ставрофор Тома Ћирковић, парох парохије Светог Саве у Копру, протојереј-ставрофор Рашко Радовић, архијерејски заменик и парох тршћански, јереј Душан Ђукановић, парох удинско-порчијски, архиђакон Висарион из Архиепископије охридске и ђакон Иван Толић из Лозане. Током службе је певао храмовни хор којим диригује проф. Ана Каира, а певницу је предводио епископ Андреј са тршћанским појцима гђом Драганом Гајић и г. Урошем Ђукановићем. Међу високим гостима који су присуствовали богослужењу нашли су се Надбискуп тршћански монсињор Ђампаоло Крепалди, градоначелник Трста г. Роберто Дипјаца и г. Немања Секицки, конзул Републике Србије у Трсту. По завршетку службе, владика Андреј је бираним речима на италијанском језику поздравио уважене госте, честитајући Божић како православној браћи којa славе Рождество Христово по јулијанском календару тако и браћи римокатолицима. Посебну благодарност изразио је архиепископу Јовану који се братски одазвао позиву да богослужи о храмовној слави у Трсту. Говорећи о страдањима Његовог Блаженства, владика Андреј је истакао да су једини разлози за утамничење и патњу архиепископа Јована истрајност у очувању јединства Православне Цркве и оданост Српској Православној Цркви. -Своје мученишто он подноси хришћански, свестан чињенице да јединство Православне Цркве нема цену, закључио је владика Андреј. После молитве у храму приређен је пријем за званице у свечаној сали Црквене општине. Том приликом, владика Андреј је умолио Његово Блаженство г. Јована да се обрати гостима и упозна их са проблемима у Православној Цркви насталих око удељивања „аутокефалности“ „Украјинској Православној Цркви“. Архиепископ Јован је упознао присутне са актуелном ситуацијом поводом признавања тзв. „јединствене Украјинске Православне Цркве“ од стране Цариградске Патријаршије и указао на тешке последице и реалну опасност по јединство Православне Цркве, које из тог чина могу проистећи, као и на тежак положај канонске Цркве у Украјини, која је остала верна својој Мајци Цркви Московској Патријаршији. По пријему, за свештенослужитеље је приређена свечана вечера у част архиепископа Јована у ресторану хотела „Континентал“ . Владика Андреј је, у пратњи проте Рашка Радовића, присуствовао поноћној Божићној миси којом је началствовао надбискуп Ђампаоло Крепалди у катедралног храму Сан Ђусто. Евхаристијским сабрањем у среду, 25. децембра 2018. године, началствовао је Његово Блаженство г. Јован, Архиепископ охридски и Митрополит скопски, а саслуживали су владика Андреј, протојереји-ставрофори Рашко Радовић и Томо Ћирковић, протојереј Гајо Гајић из Беча, презвитери Мирослав Ћирковић, парох новогорички, и Душан Ђукановић, парох парохије Светог Стефана Слепог у Удинама, архиђакон Висарион из Архиепископије охридске и ђакон Иван Толић из Лозане. Певао је хор младих при храму Светог Спиридона Чудотворца којим је дириговала проф. Ана Каира. Светој чаши приступио је велики број верника. По причешћу, архиепископ Јован је одржао веома поучну беседу о житију Светог Спиридона Чудотворца. После заамвоне молитве извршен је обред освећења кољива и ломљења славског колача. По окончању свете Литургије, владика Андреј је заблагодарио Његовом Блаженству Архиепископу г. Јовану и свештенослужитељима, а није пропустио да захвали и Црквеној општини на доброј организацији и благочестивом народу на приљежности у служењу својој Цркви. Славље је крунисано трпезом љубави у парохијској сали коју су припремиле парохијанке члановице удружења „Понтес-Мостови“ у организацији Црквене општине. Владика Андреј и архиепископ Јован су после обеда у пратњи свештенства посетили грчки храм Светог Николе у Трсту, где их је срдачно дочекао старешина храма архимандрит Григорије Милијарис. Извор: Српска Православна Црква
×