Претражи Живе Речи Утехе

Поводом храмовне славе, 14. јула 2020. годне, свету Литургију у храму Светих бесребреника, мученика и чудотвораца Козме и Дамјана при Клиничком цетру Србије служили су архијерејски намесник други београдски протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, протојереј-ставрофор Радивоје Митровић, протојереј Небојша Топлаовић и протођакон Дамјан Божић у молитвеном присуству старешине те светиње јереја Зорана Керезовића и верног народа. Извор: Инфо-служба СПЦ

Духовски понедељак слава је васељенског радија "Светигора", који ове године прославља двадесет и две године свог плодоносног делања на пољу црквене мисије. Повезан садржај: Отац Никола Пејовић: Само је Богу знано какви су и колики дарови које је Господ излио кроз ове двије деценије рада Светигоре Катихета Бранислав Илић: Радио „Светигораˮ сведочи Христа Бога и Његову вjечну спасоносну реч! Епархијски Управни Одбор Митрополије Црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године. Тога дана Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Павле благословио је рад Радија, освештао је његове просторије и први се обратио слушаоцима. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-приморског Г. Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 1998. до 27. децембра 2001. године програм је емитован на двије фреквенције. Од 2001. године Радио – Светигора почиње да емитује програм на тринаест фреквенција, тј. на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. године, Радио-Светигора почиње да емитује програм на Интернету. Године 2005, у складу са новим Законом , Радио Светигора је трансформисан у Друштво са ограниченом одговорношћу „Метрополитен медија“ – Пословна јединица „Радио Светигора“ чији је оснивач Митрополија Црногорско – Приморска Од оснивања Радија до октобра 1999. године главни уредник Радија био је Славко Живковић. Од тада до октобра 2002. главни уредник је био свештеник Гојко Перовић, а потом свештеник Јован Пламенац. Од септембра 2012. године главни и одговорни уредник је свештеник Никола Пејовић. Директор Радија од 2008. године до 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. свештеник Далибор Милаковић.

У барском Саборном храму у оквиру „Дана Светог Јована Владимира“ литургијски је прослављен празник тог светитеља, небеског покровитеља и заштитника града под Румијом. Повезана вест: Улицама Бара вечерас прошла Литија Светог Јована Владимира Светом литургијом началствовао је архимандрит Павле (Калањ) игуман манастира Градиште уз саслужење бројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа града Бара. На крају читања зачала из светог Јеванђеља пастирском бесједом присутнима се обратио протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парош страшевински и старотребјешко-кличевски. „У свакидашњем људском животу, у падању и устајању, најтеже је љубити ближњега свога, али ништа се не мјери нама, већ се све Господом мјери и све је Господ својим животом измјерио и донио на земљу. Донио је оно што је нама људима најпотребније: загрилио је, пољубио нас и грли нас и љуби грешне. Али за узврат каже нам и тражи од нас да љубимо једни друге“ казао је отац Велимир. Отац Велимир каже да смо свједоци како се само за неколико дана десило немогуће – зауставио се живот на земљи, затворили су људе у куће и казали им да је по сриједи страшна болест: „Али нама хришћанима би прилика да видимо шта нам је најпотребније и да осјетимо колико је страшно остати сам, колико је страшно не љубити ближњега свога и не гледати се лицем у лице са ближњим својима. Слава Богу, поново је Црква Христова била на висини задатка, иако су нам овоземаљске власти пријетиле да не смијемо долазити у Цркве, ми смо долазили Богу љубави, Њему се молили, Њиме се причешћивали и користили прилику да љубимо једни друге. А то јесте пут хришћански, браћо и сестре“ Протојереј-ставрофор Велимир Јововић је казао да данас прослављамо великог угодника Божијег Светог Јована Владимира: „Велико дјело град Бар, Црква Божија и српски род су учинили овдје на овом мјесту што је овакав храм никао и што је у овом храму дјелић моштију Светог Јована Владимира. Он је био прави хришћанин. Каже се да нема веће страсти овдје на земљи него имати власт и бити властољубљив и мало ко се том пороку може одупријети. Јуче смо славили Светог цара Константина и царицу Јелену. Данас славимо Светог Јована Владимира, који је био владар као и они. И ти људи су нам показали да се може и у власти остати частан, побожан и добар човјек. Свети Јован Владимир је био краљ и владар свога срца и своје душе“, истакао је на крају бесједе прота Велимир Јововић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У среду, 3. јуна 2020. године, на празник Светог цара Константина и царице Јелене, у храму Светога великомученика Георгија светом Литургијом је началствовао протојереј Александар Лазић, уз саслужење протонамесникâ Саве Николића и Бранислава Шијачића, као и ђакона Александра Верића. На Литургији је појао црквени хор Свети цар Константин и царица Јелена. После вечерње службе протонамесник Срђан Нешић, парох Светојовановског храма, пререзао је славски колач и благосиљао је славско жито, које су ове године припремиле куме, чланице хора: Ђурђица Боговић, Слађана Пејин и Ђурђица Ђурић. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недељу 31. маја 2020. године, када молитвено прослављамо спомен на Свете Оце првог Васељенског сабора, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Арсенија у параклису епархијског двора служена је Света Литургију. Светим Литургијским сабрењем началствовао је јеромонах Никита Адамовић професор Богословије „Св. Кирила и Методија“ у Призрену. Оцу Никити су саслуживали: протојереј Дејан Арсић, јеромонах Нектарије Ђурић и протођакон Стеван Кричка. Током Свете Литургије појали су службеници епархије и ученици богословије. Након заамвоне молитве уследио је чин освећења славских дарова и резања славског колача. Извор: Епархија нишка

Саборно, у духовној радости и љубави, манастир Милешева прославио је 28. маја 2020. године своју храмовну славу, Вазнесење Господње – Спасовдан. Звучни запис беседе Првопастир Епархије милешевске, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је Божанском Литургијом, уз саслужење настојатеља Светониколајевског манастира у Прибојској Бањи архимандрита Теофила, милешевског духовника архимандрита Леонтија, настојатеља Светоуспењске обитељи у Сељанима код Пријепоља јеромонаха Петра, јеромонаха Савe из Епархије будимљанско-никшићке, архијерејског намесника прибојског протојереја-ставрофора Драгана Видаковића, пароха прибојског протојереја-ставрофора Ранка Милинчића, архијерејског намесника пријепољског протојереја Игора Ерића, јереја Николе Перковића и ђакона Ивана Савића. Верници из свих крајева Епархије милешевске сабрали су се под крилима Белог Анђела, на духовно сагледавање овог празника, од којих су неки са страхом Божијим, вером и љубављу приступили трпези Господњој причестивши се пречасним даровима Христовим. Након трократног опхода око храма, уз читања јеванђелских одељака и молитавa, Епископ је освештао славско жито и колач. Говорећи о значају Вазнесења Господњег за хришћане али и за цео свет, Епископ Атанасије је рекао: – Овај светли празник Вазнесења Господњега има посебно место у хришћанској историји и животима хришћана. У црквеном календару он се зове Спасовдан, а најодређеније могао би се звати Христовдан. Има много празника посвећених личности Господа Исуса Христа и догађајима везаним за Њега, међутим овај празник је специфичан, некако збирни празник међу празницима који говоре о Христу. Зато, да би смо најбоље разумели смисао и значај овога дана, било би најприкладније звати га Христовдан јер нам најбоље говори о Господу Христу као Сину Божијем, Спаситељу света. Ово је дан највећег посведочавања Христа као Спаситеља. – Господ наш је имао велики број оних који су одмах поверовали у Њега, чим су чули Његову проповед. Он је био вољен, праћен, са љубављу. Они који су гледали дела Његова постајали су одмах Његови ученици и поштоваоци. Међутим, на крају је Он био издан. Споља гледано, Он и Његова мисија доживели су крах. Он предан на смрт, а Он проповеда живот. Он проповедао љубав а Њега мржња људска надјачала и предала на смрт да буде распет. Он Син Божији а поруган од стране људи, од стране грешника. Ученици Његови, верни Њему, многи се поколебали, разбежали, изгубили веру и наду. – Господ наш није желео да напусти овај свет све дотле док није све своје ученике потпуно поново убедио у себе као Христа, Вечнога Цара, Спаситеља света. Зато и кажемо, ово је Христов дан, који збира све што је претходно било. Ово је празник убедљивости. Господ наш Исус Христос се показао убедљиво као Христос, Син Божији, Спаситељ света. – Данас је дан када смо и ми радосни јер је Господ наш победник, Он је тај који је убедљив, Он је тај који је на данашњи дан ушао у славу своју и обећао свима, убедљиво, да ће и они који га следе такође тако бити прослављени, нагласио је Епископ Атанасије. Монашко сестринство манастира Милешеве, са својом игуманијом мати Аквилином, уприличило је трпезу љубави у манастирској гостопримници за све сабране прослављаче Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Извор: Епархија милешевска

На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, у четвртак, 28. маја 2020. године, медијски делатници при Радију Црквене општине суботичке прославили су своју славу. Протојереј Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички и уредник Радија, пререзао је славски колач и извршио је освећење славског жита, те је упутио честитке и речи подршке за даље залагање упосленицима Радио-Славословља. Свечарском сабрању присуствовали су протојереј Драган Стокин, презвитер Илија Анђелић, ђакон Дарко Ивковић, пријатељи и сарадници Радија. Eмитовање програма Радија Црквене општине суботичке започело је званично 2009. године. Медиј је у саставу Информативне службе Епархије бачке. Будући да је у тајм-шерингу са колегама из римокатоличке радио-станице Радио Марија Србије, програм Радио-Славословља можете слушати на фреквенцији 90,7 MHz у преподневном термину од 8 до 12 часова, у поподневном од 16 до 20 часова, у ноћном термину од 00 до 4 ујутро, као и недељом од 16 до 4 часа ујутро. На сајту Информативне службе Епархије бачке програм се може слушати и путем интернет-стриминга. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, 22. маја 2020. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у Светониколајевском храму у Земуну. Звучни запис беседе Саслуживали су игуман манастира Туманa aхимандрит Димитрије, протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, јеромонах Петар Tумански, јереји Вукашин Теофиловић, Анђелко Додер и Иван Фаранов, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Хаџи Драган С. Танасијевић. Домаћин славе је, као и претходних година, био г. Александар Арсић са породицом, а молитвено сабрање је својим присуством увеличао и др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Минстарству правде Републике Србије, и представници Општине Земун. Извор: Инфо-служба СПЦ

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 17. маја 2012. године је донео одлуку да у диптихе светих Православне цркве унесе двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика момишићких пострадалих од Турака 1688. године, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу наше Свете цркве. Прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) пострадалих момишићких учитеља и ђака обављено је 19. маја 2012. године на саборној Светој архијерејској литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Његова светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење епархијских архијереја из земље и расејања окупљених на редовном заседању Светог архијерејског сабора. Школа вјеронаука и хор при Цркви Светог Георгија у Момишићима овај празник прослављају као своју славу. У немогућности да због епидемије корона вируса саборно прославе своју славу, дјеца са својом вјероучитељицом Зорком Пејовић отпјевали су тропар и кондак. Дјецо, срећна слава!!! Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ бачки господин Иринеј: Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења. Звучни запис беседе У среду треће недеље по празнику Пасхе, 23. априла/6. маја 2020. године, житељи Новог Сада свечано су прославили престони празник Саборног храма Светога великомученика, победоносца и чудотворца Георгија. Прослављање празника отпочело је свечаним празничним бденијем на којем је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење новосадских свештеника. На дан празника на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, новосадских свештеника и ђакона. У својој архипастирској беседи после прочитаног јеванђелског зачала, владика Иринеј је поучио верни народ о празнику Светога великомученика Георгија. Данас је престони празник овог Саборног храма у Новом Саду, посвећеном имену и спомену великомученика Христовога, светога Георгија, којега црквени песник – не случајно и не узалудно – назива победоносцем и чудотворцем, јер је заиста био победник над највећим злом – злом мржње и гоњења на Христа и на Цркву Његову. Хришћани су били гоњени управо зато што нису хтели да признају никога и ништа за божанство осим Господа Христа, односно Свете Тројице откривене у Христу. Један од највећих тих примера је свети Георгије којега данас прослављамо. Сведоци Христа као Спаситеља, као Светлости свету, били су сви Његови свети угодници, а нарочито они који су били спремни да своје сведочење запечате, ако треба, и сопственим животом. Свети Георгије је био изузетан војник и одликован високим звањима и чиновима у римској војсци. Није се поколебао, изјавио је пред свима, укључујући самога императора, да је хришћанин и да то остаје, и зато је подвргнут најстрашнијим мукама. Свети Георгије је због свог примера таквог исповедања вере – такве врлине, такве храбрости у борби за истину и за правду и за љубав Христову – постао један од најпознатијих и најомиљенијих светих кроз историју. Свети Георгије је надахнитељ вере, наде и љубави за све нас. Исте оне силе које су светога Георгија осудиле на смрт, гледају да хришћане лише онога што је њима најсветије и најдрагоценије. То је – сједињење са Господом у светој Тајни Причешћа. Ми не смемо клонути, не смемо бити малодушни ни пред вирусима, било природним, било вештачким, а поготову не пред вирусима зла, које искључиво ми људи производимо. Против свега тога постоји један Лекар, Сâм Господ наш, Лекар душа и тела наших, и постоје свети угодници Његови – међу њима један од најславнијих свети Георгије – који својом молитвом, својим примером помажу нама на том путу кроз живот, на путу спасења, истакао је Епископ бачки господин Иринеј. После заамвоне молитве, владика Иринеј је благословио славске дарове, које је ове године са љубављу, Господу у славу, а у част светог великомученика Георгија, принео кум храмовне славе, господин Саша Михић са породицом. Светој Литургији су присуствовали господин Никола Перваз, председник Црквене општине у Новом Саду, и господин др Радивоје Стојковић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Крсна слава Генералштаба Војске Србије, Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан, обележена је 6. маја 2020. године у богослужбеном простору касарне „Бањица 2“ у Београду у присуству министра одбране г. Александра Вулина, начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића и чланова колегијума министра и начелника Генералштаба. Прослава Ђурђевдана започела је светом Литургијом, коју је служио главни војни свештеник потпуковник Слађан Влајић, након чега је уследио обред освећења славских дарова и ломљење славског колача. Изасланик Председника Републике и врховног команданта Војске Србије и министар одбране г. Александар Вулин честитао је свим припадницима Генералштаба Ђурђевдан у име председника Републике Србије Александра Вучића и у своје име, пожелевши да славе још дуго, у здрављу и слози. -Наши преци су и у најтежим временима славили крсну славу и њихов пример и ми треба да следимо, ппоручио је главни војни свештеник потпуковник Слађан Влајић. Извор: Инфо-служба СПЦ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, у недeљу 3. маја 2020. године, четврту годину за редом, Радио Епархије сремске „Српски Сион“ обележио је своју славу – Недељу Мироносица. Због пандемије вируса и одредби Владе Србије о забрани окупљања, ове године слава је прослављена скромно, у присуству председника УО-а радија и старешине храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми, протојереја ставрофора Винка Мишановића и чланова најужег тима редакције. Након Свете Литургије, којом је началствовао отац Винко, приступило се сечењу славског колача који је преломљен с уредником радија г. Мирославом Крсмановићем. Подсећамо све наше верне слушаоце и пријатеље да је Недеља Мироносица посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења. Схвативши шта се догодило жене мироносице су одмах похитале да прошире радосну вест о победи Живота над смрћу. Управо то је циљ и нашег епархијског медија, па је због те чињенице, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, УО радија донео одлуку да се у наступајућим годинама празник Жена Мироносица обележава као слава радија Српски Сион. Свим нашим слушаоцима, сарадницима и пријатељима, као и свима онима који радио Епархије сремске доживљавају као свој, честитамо празник Жена Мироносица, желећи им срећну славу, уз најрадоснији хришћански поздрав: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! Извор: Радио Српски Сион

У ове васкршње празничне дане благодаћу Божијом и благословом Пресвете Богородице, у петак 24. априла текуће године, прослављена је крсна слава Епархије зворничко-тузланске - Источни петак (Живоносни Источник). У храму Рођења Пресвете Богородице у Добоју свечаним евхаристијским сабрањем предстојао Првопастир и домаћин Епархије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко тузлански г. Фотије уз саслужење архијерејског намјесника добојског, протојереја-ставрофора Мирка Николића, архијерејског намјесника дервентског, протојереја-ставрофора Радојице Ћетковића, архијерејског намјесника теслићког, протојереја-ставрофора Миладина Вуковића, протојереја-ставрофора Душка Недића и протођакона Славољуба Милошевића. Због пандемије вируса Корана овогодишњем обиљежавању крсне славе није присуствовало сво свештенство и монаштво наше епархије, а такође због овакве ситуације и мали број вјерног народа сабрао се данас на светој Литургији. У пастирској бесједи Владика је поучио присутни вјерни народ пружајући ријечи утјехе због ситуације у којој се данас налазимо, истичући да је Господ тај који управња свиме и да ће све бити по Његовом благослову. Након Литургије Владика Фотије освештао је славске дарове помоливши се за сво свештенство и монаштво наше епархије и све епархиоте Епархије зворничко-тузланске. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Радио „Источник“ који је основан 2009. године са благословом блаженопочившег Епископа ваљевског г. Милутина прославио је 24. априла славу – Источни петак. У храму Покрова Пресвете Богородице је служена Света Литургија којом је началствовао јереј Душан Ђаковић, докторанд на Богословском факултету Атинског Универзитета, некадашњи професор Призренске богословије, Ваљевац. Након службе преломљен је славски колач и освештано жито са запосленима на челу са протонамесником Слободаном Алексићем, главним и одговорним уредником радија. Отац Душан честитао је славу и празник свечарима са жељама да наставе да раде и стварају у славу Божју. Извор: Радио Источник

У уторак, 7. априла 2020. године, када наша света Црква прославља Благовести, протонамесник Бранислав Шијачић служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Георгија, уз саслужење ђакона Александра Верића. Звучни запис литургијске беседе Звучни запис беседе након освећења славских приноса Празник Благовести је уједно и слава Радио-Благовесника Црквене општине сомборске, медија који је у саставу Информативне службе Епархије бачке. После свете Литургије пререзан је славски колач и освештано славско кољиво. Због ванредне ситуације, слава Радио-Благовесника ове године прослављена је скромно. Овогодишњи кум славе је био г. Срђан Шнајдеров са породицом, а кумство за следећу годину прихватио је ђакон Александар Верић. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Слава Придворног храма Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду прослављена је 26. фебруара 2020. године светом Литуригјом у молитвеном присуству Преосвећеног Епископа шабачког г. Лаврентија. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету Литургију служили су архимандрит Серафим (Кужић), протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, Слободан Милуновић, Мирослав Миленковић и Стојадин Павловић, јереји Димитрије Вељковић и Игор Грацун, протођакон Радомир Перчевић и ђакон Александар Секулић. Певао је хор Првог београдског певачког друштва. Богослужењу су молитвено присуствовали чланови Удружења Краљевина Србија. Придворни храм Светог Симеона Мироточивог, Патријаршијска капела у Београду, и ове године свечано је прославила своју 84. по реду храмовну славу од освећења 1936. године у тада новоподигнутом здању Српске Патријаршије, на месту старе београдске Митрополије, по пројекту руског архитекте Виктора Лукомског. У старој згради Митрополије такође је постојала дворска капела која је била посвећена Светом Симеоину Мироточивом, мада се на данашњој згради Патријаршије на спољној страни олтарске апсиде налази мозаик Светог Јована Крститеља, крсне славе тадашњег Патријарха српског Варнаве. Придворна капела је одувек била под директном надзором и управом Његове Светости Патријарха српског, а бригу и старање о капели и ризници поверавана је најодговорнијим лицима у свештеном или свештеномонашком чину, службеницима или управницима здања. По указаној потреби, Патријарх српски Герман поставља 1978. године г. Стевана Рапајића, чиновничког приправника Архиепископије београдско-карловачке, прво за помоћника ризничара Патријаршијске капеле, а убрзо 1979. године, после пензионисања тадашњег шефа Патријарховог кабинета и ризничара капеле протођакона Ђорђа Жунића, и за ђакона и старешину капеле. Ту одговорну дужност са великом љубављу и пожртвовањем протођакон Стеван Рапајић обавља непрекидно пуних 40 година. Стога се ове године за домаћина славе Придворног храма прихватио управо протођакон Стеван Рапајић са жељом да он и његова и многочлана породица захвале и заблагодаре Господу за сва добра која им је света Мајка Црква пружила током 40-годишње службе у знаменитом здању Патријаршије српске у Београду. Извор: Инфо-служба СПЦ

-Епископ Иринеј: „Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубавˮ- Следујући напоменама из Типика, ове године престони празник храма Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику торжествено је прослављен у Недељу месопусну, 23. фебруара 2020. године. Звучни запис беседе Молитвена прослава почела је у навечерје празника служењем свечаног бденија, којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Недељко Зубовић, парох при храму на Телепу, уз саслужење свештенства из свих крајева Богом чуване Епархије бачке. На дан празника светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, протопрезвитера Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца, презвитера Станка Лакетића, професора наведене Богословије, свештенства и ђаконства Епархије бачке. У славу Божју, а у част преподобнога Симеона Мироточивог, једним устима и једним срцем умилни славопој Господу узнео је хор ученика Богословије из Сремских Карловаца, сведочећи и актуализујући речи црквеног песника да „мислимо као да на небу стојимоˮ. После светописамских чтенија, надахнутим архипастирским словом сабране је поучио епископ Иринеј, говорећи о значају правилног разумевања еванђелске перикопе о Страшном суду, која нас, на савршен начин, уводи у завршницу припреме за Четрдесетницу. Суд Божји је једнак и праведан не на наш људски начин, већ на нама надуман начин тако што своју бескрајну, за нас непостижну љубав нуди свима, све закриљује њоме. Они који су отворили своја срца за ту љубав они је показују у свом живљењу са ближњима. Мерило на последњем, коначном Суду Божјем јесте љубав, истакао је владика Иринеј. После заамвоне молитве освештани су славски дарови, које је принела породица Вуксановић из Ветерника. По литургијском отпусту, у име свештенства и литургијске заједнице Светосимеоновског храма, речи благодарности произнео је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ храма. Отац Бранислав је заблагодарио Троједином Богу, а потом и Преосвећеним архијерејима Иринеју и Исихију, као и свештенству и верном народу који су пројавили своју хришћанску љубав учествујући у славском торжеству у ветерничком храму. Свечаном славском сабрању у храму Преподобнога Симеона Мироточивог у Ветернику присуствовао је г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, као и г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са Црквама и верским заједницама. Добротом и љубављу овогодишњих кумова, празнична радост настављена је трпезом хришћанске љубави. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Божанственом благодашћу просветливши се, и по смрти показујеш светлост живљења свога и истачеш миро благоухања онима што притичу ка гробници моштију твојих, и народ свој упутио си к светлости Богопознања, Симеоне оче наш, Христа Бога моли да нам дарује велику милост. Храм у Ветернику, у недељу, 23. фебруара 2020. године, прославиће престони празник – Преподобног Симеона Мироточивог. Прославу храмовне славе најавио је протонамесник Бранислав Ђурагић, настојатељ храма Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Слава Епархије тимочке – Сретење Господње, прослављена је по први пут 15. фебруара 2020. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Свечани програм поводом обележавања овог догађаја почео 12. фебруара отварањем изложбе „Православње“ у зајечарском Народном музеју и промоцијом књиге о патријарху Павлу „Светац којег смо познавали“ аутора Ђорђа Рандеља која је одржана 14. фебруара у Гостопримници. Повезане вести: Зајечар: Светац којег смо познавали Изложбом фотографија „Православље“ почело обележавање славе Епархије тимочке Свечаним евхаристијским сабрањем предстојао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештенослужитеља читаве Епархије, а Божанствену службу је улепшало појање Хора Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Честитајући славу Епархије, која је основана на данашњи празник 1834. године, Епископ Иларион је подсетио да је свака света Литургија и свако свето Причешће управо понављање празника Сретења Господњег – сретања Бога са човеком. Али, ово је и дан када се сусрећемо једни са другима на овај благословени празник. Ако имамо Бога у себи онда имамо прилике да сретнемо Бога у ближњем јер ћемо бити кадри да у њему препознамо печат лика Божјег који сваки човек као икона Божја носи у себи – истакао је владика и позвао присутне да се на данашњи дан сете и помоле за све пређашње епископе тимочке, свештенство, монаштво, родољубе, ктиторе, приложнике и све оне који су допринели стварању Епархије тимочке. Потом је изразио благодарност уручивши захвалнице свим људима добре воље који су својим прилозима помогли куповину клупа за порту Саборне цркве. Након свете Литургије Епископ Иларион благословио је и преломио славски колач са архимандритом Козмом, игуманом манастира Буково, у присуству бројног верног народа међу којим су били и председник СО Мајданпек Драган Поповић, начелник Зајечарског управног округа Владан Пауновић, директорка Народног музеја у Зајечару др Маја Живић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију Гамзиград др Раде Костић, председник Црквеног одбора Зајечар др Славиша Костић, директор зајечарске Библиотеке Бобан Ђођевић, представник архива Јанузи Агим, представници војске, полиције и ватрогасне службе. По завршетку свете службе прослављање епархијске славе настављено је уз пригодно послужење. Извор: Епархија тимочка

На празник Светог мученика Трифуна, у петак 14. фебруара, у капели Светог Трифуна која се налази у порти Дечанске винице у Великој Хочи, Свету литургију служио је архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани, уз саслужење архимандрита Стефана, игумана манастира Светих врача у Зочишту, оца Миленка, пароха великохочанског, оца Веље,пароха ораховачко, оца Бојана, професора призренске Богословије и ђакона Милана из Ораховца. На Светом богослужењу вјерни народ су бесједама поучили отац Сава и отац Стефан. Литургији је, сем мјештана Велике Хоче, Ораховца и околних мјеста, присуствовало и 160 студената који, преко Канцеларије за Косово и Метохију, ових дана бораве у посјети косовско-метохијским светињама. Општина Ораховац слави Трифундан као славу па је овим поводом славски колач принио радник општине Марко Сташић. Кумство за наредну годину преузео је Зоран Грковић. Виноградари у Ораховцу и Великој Хочи данас су почели орезивање првих чокота у виноградима, а отац Сава је порезао прве чокоте после молитве у дечанском винограду у Великој Хочи. Литургији и резидби у дечанском винограду присуствовао и познати српски редитељ Горан Радовановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, на празник Сретења Господњег светом архијерејском Литургијом у зајечарском Саборном храму биће прослављена епархијска слава. Монах Игнатије Марковић: Кратак историјат Епархије тимочке Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака. У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођеwа Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним кwигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан. Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви. Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички. Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благоqепију богослужења. Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештеwа, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила. Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар. Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте поставqен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стаwе свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две wегове кwиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробqу. Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих qуди свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупqа свештенство, оспособqује цркве за богослужеwа, проповеда... А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима. Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе... Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновqене богословије у Сремским Карловцима. Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стаwе као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина. Додатак: Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На дан када прослављамо Света Три Јерарха (12. 2. 2020.), у манастиру Крки је служена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, а саслуживали су господа Епископи бихаћко-петровачки Сергије, осечкопољски и барањски Херувим и далматински Никодим. Поводом овог великог празника који је слава крчке богословије окупио се велики број верника и уважених гостију, а свима њима на Светој Литургији обратио се Епископ Сергије. „Учећи нас тој непресушној љубави коју је сам Господ Исус Христос предао својим ученицима, а преко којих је она дошла и до нас, богоносни Апостол казује да се сећамо својих старешина који нам проповедаше реч Божију. Пред нама се не налази само један лик, већ благодатни извор тројице великих источника богословствовања, мудрости и љубави Божије. Данас прослављамо велика светила православља, те богоносне мужеве који се јавише у тешка времена Цркве Христове, не само да благовесте реч Господњу, него да својом мудрошћу и знањем стану смело пред сва искушења и одупру им се. Време њихове богословске делатности било је смутно за јединство православне вере, са свих страна навалио је демон носећи у себи јерес и погрешна учења. Данас прослављамо три јединствене личности које су имајући истог Духа у себи и носећи име Христово у срцима својим објавили овоме свету вољу Божију. Имајући у себи световну мудрост испуњену филозофским размишљањем њихове личности красило је строго монашко испосничко настројење, не мањкајући му притом људског трпљења нити исправне духовне власти. Све ове врлине наизглед неспојиве божанска мудрост сабрала је у једно сачувавши све оне карактеристике које су их украшавале, додајући на то све благодат вршења Тајне над Тајнама, оне у коју и анђели Божији желе да завире, а која се зове Литургијом. Ми сви сабрани на овом светом месту данас, под сводовима овог знања Божијег бивамо узнесени у реалност Царства Небескога која нам се открива Духом Светим на божанственој трпези. на којој све бива изречено самим Господом, а оно принесено од наших дарова постаје дар Божији нама, Његово Тело и Његова Крв који нам се дају ради остварења заједнице са Њим. Славећи пастирску и богословску делатност Светог Василија Великог, Епископа кападокијског, ми славимо и оштроумног Григорија, великог богослова, а пажљиво слушајући медоточно слово златоустих уста, бивамо унешени у реалност Царства Божијег. За нас који се из дубине душе молимо за остварење предвечног Божијег плана домостроја Спасења то није ништа страно, већ један показатељ да је Бог са нама и то видљиво, у облику хлеба и вина који натприродно постају Тело и Крв Господња. Порука коју ми данас можемо да пошаљемо овоме свету коме велика страдања и превирања тек предстоје, ограничава се на поруку Царства Небескога која се излива са престола славе Божије. Света Три Јерарха, небески заступници овога училишта, такође нам доносе литургијску поуку која излази из уста тројице мудрих филозофа и богоносних свештенослужитеља, а која се на концу садржи у кретању ка Христу“, рекао је Епископ бихаћко-петровачки. Након Свете Литургије приређена је свечана Академија коју су својим трудом обогатили ученици богословије „Света Три Јерарха“ и деца из клуба „Далматинско Косово“. Том пригодом Епископ Никодим честитао је свима овај дивни празник и захвалио Владикама Арсенију, Сергију и Херувиму на њиховом труду и жељи да учествују у данашњем слављу. „Надам се да ће нам они често долазити и доносити нам благослове светиња из њихових крајева, а пре свега да ће наставити да нам доносе радост, јер смо ми, као хришћани, позвани пре свега да ширимо радост. То нам је оставио сам Господ чије су прве речи након Васкрсења биле: 'Радујте се!' То су нам оставили и сви из ликова светих, као што су и Света Три Јерарха која данас прослављамо, а такође и наши славни преци, да се окупљамо око својих цркава и радујемо се једни другима“, поручио је Епископ далматински. Он је захвалио на доласку свима који су своји присуством увеличали овај дан, калуђерима из других Епархија, представницима других богословија, предстваницима политичких структура Републике Хрватске и свим верницима који су данас на овом светом месту. Извор: Епархија далматинска

Благословом предстојатеља Цркве Божје у Епархији тимочкој, Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона, на празник Сретења Господњег светом архијерејском Литургијом у зајечарском Саборном храму биће прослављена епархијска слава. Монах Игнатије Марковић: Кратак историјат Епархије тимочке Јула 1833. године књаз Милош посетио је Тимочку Крајину, која ће тек на Сретење 1834. године, заједно са 6 нахија Карађорђеве Србије, бити присаједињена Србији. Дан након Сретења 1834.г. успостављена је Тимочка Епархија, а за њеног првог Епископа хиротонисан је у Саборној цркви у Крагујевцу Доситеј Новаковић из околине Прилепа, калуђер зографски, протосинђел Нишкога Митрополита Мелентија који мученички од Турака на трећи дан Духова пострада заједно са виђенијим нишким грађанима, па игуман и архимандрит манастира Горњака. У ово време у Зајечару, седишту Тимочкога Владике, постојала је мала црквица (подигнута тек 1830. године, јер се народ овога краја сакупљао на Службу Божију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла у Грлишту, недалеко од Зајечара) у којој ће Владика Доситеј служити своју прву службу на Васкрс 1834.г. Већ на пролеће је почела да се зида Саборна Црква Рођеwа Пресвете Богородице, а сам се кнез заузео да се црква што пре заврши. За зидање цркве коришћен је камен од старих надгробних споменика, а грађани су били обавезни да раде на подизању цркве. Цркву је освештао Епископ Доситеј 23. децембра 1834. године. Владика је и у свом Двору имао капелу са свим потребним богослужбеним кwигама, данас се у Епархијској библиотеци чува његов Архијерејски служебник на грчком језику писан. Епископ Доситеј је пренео седиште Епархије из Зајечара у Неготин 1839. године јер није успео да Зајечарце умоли да долазе на богослужења (данас је потпуно другачија слика). Он је имао удела у стварању првог црквеног закона, новцем помагао читаонице, школе, Гимназију а био је и члан Српског ученог друштва. Епархијом је управљао 20 година и сахрањен у старој Неготинској цркви. Други Епископ је 1854-1865. године Герасим Стојковић из Великог Арада, богослов сремскокарловачки, професор београдске богословије (предавао пастирско богословље, моралку, догматику, литургику и катихетику), калуђер враћевшнички. Трећи је Евгеније Симеоновић 1865-1880. године из Беле Цркве, богослов вршачки, регистратор кнежеве канцеларије, професор београдске богословије (заједно са својим претходником на трону Неготинских Епископа), калуђер манастира Манасије. Нарочито је имао љубав према благоqепију богослужења. Мојсије Вересић из Страгара код Крагујевца, калуђер манастира Благовештеwа, богослов београдски, па професор исте, Шабачки Епископ 1868-1874. године, пензионисан а онда Епископ Неготински 1880-1883. године. Познат по својој администрацији Митрополијом Београдском, после протеривања великог Митрополита Михаила. Епархија је 1886. године укинута, а онда 1890. године обновљена под именом Тимочка. Поново седиште: Зајечар. Мелентије Вујић је пети Епископ ове Епархије, 1891-1913. године. Он је из села Осеченице код Ваљева, калуђер је враћевшнички и као калуђер завршио је београдску богословију. Затим се школовао у Кијевској Духовној Академији, а по завршетку исте поставqен је за Ректора Призренске богословије (1889-1891). Из свете Косовско-Метохијске српске земље дошао је за Тимочког Владику. Свети Владика Мелентије заиста је био и јесте дивна личност у историји нашега народа и наше Цркве. Осећао је сваку народну муку, гледао да помогне свуда где то може и материјално и поуком. Храбрио је свештенике и учио их Јеванђељу Божијем, припремао их за тешка времена која ће доћи, добар део њих и за мученичко страдање које ће доћи за време Првог светског рата. Пошто није успео да реши материјално стаwе свештеника, како је обећао када је Владика постао, повукао се са Епархије у Манастир Хиландар. У Хиландару се својски и мушки трудио да се обнови општежиће. Своје завештање оставио нам је и у писаној форми, па су од тога две wегове кwиге приређене (има их још неприређених у његовој заоставштини): Духовно злато којим се небо купује (приредио Свети Владика Николај) и Духовна градина (приредио Епископ Атанасије Јевтић). Упокојио се 1921. године и сахрањен је на хиландарском манастирском гробqу. Шести Епископ Тимочки био је др Иринеј Ћирић 1919-1921. године. Епископ Иринеј је из Сремских Карловаца, ученик Московске Духовне Академије (која ове године обележава 190 година), калуђер хоповски, па придворни патријаршијски ђакон и библиотекар у Сремским Карловцима, професор богословије сремскокарловачке. Један од најученијих qуди свога времена, познат и по богословским али и по публицистичким радовима, овде се показује и на делу: сакупqа свештенство, оспособqује цркве за богослужеwа, проповеда... А онда за Тимочког Владику долази, велики и непоколебиви стуб Цркве, Емилијан Пиперковић, 1921-1970. године. Рођен је у Липљану на Косову, где га је крстио свештеномученик Дена Дебељковић (пострадао од Бугара). Нижу гимназију завршава у Солуну, богословију на Халки (ту му је школски друг био Васељенски Патријарх Атинагора). Као питомац САСабора дипломира на Теолошком факултету у Атини 1918.г., а после годину дана докторира на тему: "Источни Илирик и право Цариградске Патријаршије над њим". Замонашен је 1911. године. Суплент је београдске реалке, па после неколико дана професор сремскокарловачке богословије 1920-1921.г. Као јеромонах био је у комисији за обнову Српске Патријаршије у Цариграду. До краја живота бавио се богословским радом, а објављивао је и по тадашњим грчким часописима. Осми Епископ Тимочки Методије Муждека, 1971-77. године, из Славоније, је дугогодишњи професор и Ректор Призренске богословије, познат по цитирању Светога Писма. Он је био ученик Светог Јована Шангајског. Иза њега су остала његова предавања, беседе... Девети Епископ Тимочки је Милутин Стојадиновић, 1978-1992. године, из Горњег Ковиља, калуђер и игуман Крушедола, први Ректор после Другог светског рата обновqене богословије у Сремским Карловцима. Владика Јустин Стефановић, Чачанин, калуђер и игуман Манастира Црна Река. Он је 1992. године администрирао Епархијом Тимочком, а онда после упокојења Епископа Милутина, постао Тимочки Епископ 1993. године. Напред смо навели, када смо говорили о Епископу Доситеју, да у Зајечару није исто стаwе као у његово време - да Зајечарци данас иду у Цркву. О другачијем стању говори и чињеница: да су тридесетак младих Зајечараца и Зајечарки који су у последњих десет година изабрали монашки живот по манастирима ове и других Епархија наше Цркве. Сигурно је да и у томе избору има плодова труда Епископа Јустина. Додатак: Садашњи Епископ, Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г. Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково. Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика. Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета. На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Прошлог, 2019. Лета Господњег предстојатељ Цркве Божје у Епархији тимочкој прославио је јубилеј - пет година преданог и плодоносног архипастирског служења. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Хиландару је свечано прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, Првог Архиепископа српског. Дан уочи празника, 26. јануара, пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Главни гост је био игуман Манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом. Лепоти богослужења допринели су појци из Григоријата за десном певницом, док су за левом били хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви. У беседи на славској трпези, која је уследила одмах након завршетка Литургије, игуман Хиландара Методије је нагласио да је данашњи празник наставак прослављања 800 годишњице хиротоније Светог Саве, хиландарског и светогорског монаха, за Првог Архиепископа аутокефалне Српске цркве, која се прослављала целе претходне године. Такође, исказао је радост што је по благослову блаженопочившег игумана Григоријата, Георгија Капсаниса, заживела нова пракса да хиландарски игуман долази у Григоријат на празник њиховог ктитора, Преподобног Григорија Горњачког, а да григоријатски игуман долази у Хиландар на празник хиландарског ктитора, Светог Саве. Игуман Христофор је у својој беседи покушао да пронађе одговор на питање – како је млад принц Растко одлучио да остави престо, богатство и славу овога света и да од најраније младости себе посвети на службу Богу. По његовом мишљењу, то дело је учињено јер је Растко – Свети Сава увек имао дубоку веру у Господа, љубав према Њему и зато што је смисао свог живота пронашао у речима „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан.“ (Мат: 10:37) и „И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мат: 10:38) . Такође, нагласио је да је за њега циљ живота на Светој Гори био исти као код свих светих људи – обожење, које се задобија када се срце, претходно кроз подвиге, очисти од страсти. На овај начин он је постао изабрани сасуд Духа Светога, па је преко њега задобио спасење цео један народ. Срби су били у његово време пред великим изазовима и вероватно би на крају, да није било Светог Саве, подлегли утицају римокатоличког запада, закључио је игуман Христофор. Извор: Манастир Хиландар