Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'скупштини'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Ваше Еминенције, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, Ваше Екселенције, високопречасни и часни оци, веома поштовани часници и представници Конференције европских Цркава, драги пријатељи и гости, браћо и сестре, Чини ми изузетну част и задовољство што имам прилику да још једампут свима пожелим добродошлицу у Србију и у Нови Сад, седиште православне Епархије бачке. Сложеност историјског тренутка у коме смо се састали обавезује нас да ми, представници хришћанских Цркава „старог континента”, настојимо, у братољубивом дијалогу, да озбиљно и одговорно размотримо централну тему нашег сабрања, а то су Христове речи: Бићете моји сведоци (Дела ап. 1, 8). Чини се да је данас, као ретко када у историји, сведок Христов распет на крсту искушењâ, између сила које у великој мери моделирају нашу историјску стварност и благодати Божје која у нашу историју уводи стварност Царства Божјег. Ми, данашњи хришћани, – као, уосталом, и сви други људи, – суочени смо са апокалиптичким немиром: „Споља борбе, изнутра страховања” (IIКор. 7, 5). На телевизијским и компјутерским екранима, у непрестаном ријалити-програму, нижу се стравични, апокалиптични призори: тешки камион гази десетине невиних на божићном сајму; отац и мајка опасују експлозивом кћери од седам и девет година и шаљу их у смрт; на сунчаној обали Средоземног мора, које је постало масовна гробница избеглицâ, пронађено је мртво тело једног детета; милиони људи са Истока и Југа хрле ка Западној Европи, бежећи из земаља потпуно опустошених ратом, у којем ни Запад није нимало невин, или пак од глади и немаштине. У Србији и околним земљама вишеструко је умножен број оболелих од канцера, што је директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом и разарања хемијских фабрика и постројења. Пре неколико дана наоружани војници усмрћују десетине, а рањавају стотине демонстраната. И тако даље, и томе слично... Свет као да је дошао до тачке са које нема повратка. А хришћани, заправо сви људи, вапију за миром. И није чудо што данашњи хришћани, као и свети апостоли пред Вазнесење Господа нашега, надајући се миру Господњем и желећи га, као да упућују питање: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?” (Дела ап. 1, 6). Ми, овде у име Христово сабрани представници европских Цркава, ни на тренутак не смемо заборавити да су Европа и Блиски Исток спојени судови, а да на Блиском Истоку читави народи, а посебно хришћанске заједнице, доживљавају мартиријум без преседана. Тамо где је настала реч хришћанство, где се Христос родио, био распет и васкрсао, нестају хришћани са лица земље. Због свега тога посебно се радујем што су са нама поглавари и представници древних Цркава Истока. Слична је ситуација и овде у Европи, посебно у јужном делу Србије, који се зове Косово и Метохија. То је релативно мала територија, али се на њој налази око хиљаду и пет стотина манастира, цркава и других споменика хришћанске културе, као и историјско седиште српских архиепископа и патријараха. Многа од тих светих места су или потпуно уништена или оштећена и оскрнављена, а нека, иако под заштитом УНЕСКО-а као изузетно важни културни споменици, у сталној су опасности, као манастир Дечани, уз тешко објашњиво пасивно држање евроамеричких снага које се тамо налазе да обезбеде мир и живот за све. Већина православног српског становништва је прогнана, многи су побијени, имовина прогнаних је узурпирана, а њима је via facti одузето право на повратак. Чак су и многа гробља порушена, а када прогнани и расељени дођу да узнесу молитву Богу на гробовима својих предака и сродника за покој њихових душа, бивају изложени бруталним нападима локалних Албанаца, њихових некадашњих суседа. Поновљена је, једном речју, трагична судбина Кипра. Све истинске вредности, уграђене у основе савремене европске цивилизације, потекле су са Блиског Истока, из матице хришћанства, а почеци европске културе и цивилизације уопште нераскидиво су везани за простор који се данас, често пежоративно, назива Балкан. Дозволите ми овде малу дигресију коју лично сматрам корисном. У данашњој дипломатској и медијској фразеологији појам балканизација је крајње негативан појам, синоним за сталне конфликте и хаос, тако да понекад читамо или слушамо о опасности од балканизације извесних афричких и азијских области(!). Питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је најстарија европска цивилизација настала на Балкану, и то – да човек не поверује! – на обалама Дунава, европске „реке живота”, на територији данашње Србије и Румуније? Најважнији трагови те протоевропске цивилизације, старе скоро осам хиљада година, налазе се на српској обали Дунава (Лепенски вир и Винча). Даље питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је античка Грчка цивилизовала читаво такозвано Балканско полуострво, тако да и у Музеју Војводине у Новом Саду имамо богату колекцију античке грчке баштине? Даље питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је Балканско полуострво, чији централни део заузима савремена Србија, било и централни део Римске Империје, између западних провинција (Италија, Галија, Германија, Британија...) и источних провинција (Мала Азија, Сирија, Палестина, Египат...)? У том контексту, колико образованих Европљана данас зна да је осамнаест римских императора, међу њима и Константин Велики, рођено на тлу данашње Србије и да, после Италије, нигде нема толико споменика римске културе и цивилизације колико их има у савременој Србији? Спомињем овде само локалитет Felix Romuliana, а он је један од многих. Зашто наводим све ово? Свакако не зато да негативне исказе о такозваном Балкану заменим суперлативима него зато да истакнем да наше заједничко молитвено размишљање о будућности Европе увек треба да се односи на Европу као целину, укључујући и простор Русије, а не на један њен део. Исто тако, света дужност сведочења Христа као Истине и Живота и сведочење Његовог Јеванђеља као благе вести о спасењу свих људи и свеколике творевине није ни привилегија ни монопол Православне или пак Римокатоличке Цркве него призвање и заједничка одговорност свих Цркава и хришћанских заједница, као и свакога хришћанина појединачно. Узрок моралне декаденције и политичких криза у савременој Европи видим, пре свега осталог, у деформисању и поништавању хришћанског начина живота, у одбацивању хришћанских вредности и норми, у тихом изгону хришћанства из јавног живота и у његовом постепеном свођењу на „приватну ствар” и „индивидуални избор”. Сви се ти процеси одвијају у име „људских права”, истргнутих, наравно, из њиховог првобитног хришћанског контекста, а одвијају се формално демократским путем, гдекад, међутим, и посредно насилним угрожавањем хришћанског идентитета и верничке савести многих Европљана. Намећу се – и то не само медијски и пропагандно већ и путем политичких одлука и законодавних решења – нови модели и садржаји живота, нови вредносни систем, скоро потпуно еманципован од хришћанске етике, нове друштвене структуре, секуларна религија Мамона, нови облици људских заједница, утемељени на стандардима и правилима туђим или чак супротстављеним хришћанском схватању достојанства личности и смисла заједнице... Постоји неприкривена тежња да се обесмисли светиња брака и породице, релативизује се природна родна (gender) припадност, врше се смели захвати у генетско биће човека, занемарују се биоетичке границе... Могао бих набрајати још дуго, али и ово је довољно. То су, дакле, околности у којима ми, хришћани Европе, сведочимо Христа, Распетог и Васкрслог „за живот света”. Због свега тога, понављам, сведок Христов је данас, као ретко кад у историји, распет између актуелне историјске стварности и стварности Царства Божјег које је дошло „у сили”, долази и доћи ће у пуноћи. Моје је уверење да ће Европа изгубити свој досадашњи идентитет уколико се настави процес радикалне секуларизације, која, рекао бих, представља тек еуфемизам за дехристијанизацију. У том случају Европа ће бити само географски појам, а највероватније ће после извесног времена стећи неки нови идентитет, заснован можда на исламу, можда пак на неком хибридном, синкретистичком моделу псеудорелигије у духу „Новог доба” (New Age), скројене по мери палога човека. Алтернатива тој невеселој перспективи може бити само поновна евангелизација нашега континента – како снажењем и препородом још живих хришћанских средина тако и васкрсавањем и „новим рођењем” хришћанства у срединама које су већ постале духовна пустиња. Поновна евангелизација Европе може бити остварена синергијом љубави и благодати Свете Тројице, с једне стране, и нашим аутентичним и неуморним сведочењем Христа Господа, са друге стране. Ја искрено верујем у ту, спасоносну и радосну перспективу, уверен да сви ми делимо ту веру. Јер, да није тако, не бисмо сада били овде. Оно што нас охрабрује и даје нам наду јесте, свакако, и чињеница да смо се сабрали, сада и овде, не само да бисмо посведочили историјско постојање хришћанске традиције у земљама из којих долазимо него и да бисмо сведочили Христа заједно и у узајамној љубави, иако свесни разликâ и деобâ међу нама. У времену када медијски, а све више и јуридички и политички, верска осећања и уверења европских хришћана бивају дискредитована, понегде и одбацивана, када туга обузимa наша срца и душе, ми личимо на оне „људе Галилејце” пред које на Гори маслинској ступају два бела анђела питајући их: „Што стојите и гледате у небо?“ (Дела ап. 1, 11). Ми знамо зашто „гледамо у небо”. Знамо и зашто наша жалост аутоматски прелази у радост. Знамо, наиме, о Коме и о чему смо призвани да сведочимо и у Европи и „до краја земље”. Извор: Српска Православна Црква
  2. Обраћање Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја на пленарном заседању Конференције европских Цркава у Новом Саду, 2. јуна 2018. Ваше Еминенције, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, Ваше Екселенције, високопречасни и часни оци, веома поштовани часници и представници Конференције европских Цркава, драги пријатељи и гости, браћо и сестре, Чини ми изузетну част и задовољство што имам прилику да још једампут свима пожелим добродошлицу у Србију и у Нови Сад, седиште православне Епархије бачке. Сложеност историјског тренутка у коме смо се састали обавезује нас да ми, представници хришћанских Цркава „старог континента”, настојимо, у братољубивом дијалогу, да озбиљно и одговорно размотримо централну тему нашег сабрања, а то су Христове речи: Бићете моји сведоци (Дела ап. 1, 8). Чини се да је данас, као ретко када у историји, сведок Христов распет на крсту искушењâ, између сила које у великој мери моделирају нашу историјску стварност и благодати Божје која у нашу историју уводи стварност Царства Божјег. Ми, данашњи хришћани, – као, уосталом, и сви други људи, – суочени смо са апокалиптичким немиром: „Споља борбе, изнутра страховања” (IIКор. 7, 5). На телевизијским и компјутерским екранима, у непрестаном ријалити-програму, нижу се стравични, апокалиптични призори: тешки камион гази десетине невиних на божићном сајму; отац и мајка опасују експлозивом кћери од седам и девет година и шаљу их у смрт; на сунчаној обали Средоземног мора, које је постало масовна гробница избеглицâ, пронађено је мртво тело једног детета; милиони људи са Истока и Југа хрле ка Западној Европи, бежећи из земаља потпуно опустошених ратом, у којем ни Запад није нимало невин, или пак од глади и немаштине. У Србији и околним земљама вишеструко је умножен број оболелих од канцера, што је директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом и разарања хемијских фабрика и постројења. Пре неколико дана наоружани војници усмрћују десетине, а рањавају стотине демонстраната. И тако даље, и томе слично... Свет као да је дошао до тачке са које нема повратка. А хришћани, заправо сви људи, вапију за миром. И није чудо што данашњи хришћани, као и свети апостоли пред Вазнесење Господа нашега, надајући се миру Господњем и желећи га, као да упућују питање: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?” (Дела ап. 1, 6). Ми, овде у име Христово сабрани представници европских Цркава, ни на тренутак не смемо заборавити да су Европа и Блиски Исток спојени судови, а да на Блиском Истоку читави народи, а посебно хришћанске заједнице, доживљавају мартиријум без преседана. Тамо где је настала реч хришћанство, где се Христос родио, био распет и васкрсао, нестају хришћани са лица земље. Због свега тога посебно се радујем што су са нама поглавари и представници древних Цркава Истока. Слична је ситуација и овде у Европи, посебно у јужном делу Србије, који се зове Косово и Метохија. То је релативно мала територија, али се на њој налази око хиљаду и пет стотина манастира, цркава и других споменика хришћанске културе, као и историјско седиште српских архиепископа и патријараха. Многа од тих светих места су или потпуно уништена или оштећена и оскрнављена, а нека, иако под заштитом УНЕСКО-а као изузетно важни културни споменици, у сталној су опасности, као манастир Дечани, уз тешко објашњиво пасивно држање евроамеричких снага које се тамо налазе да обезбеде мир и живот за све. Већина православног српског становништва је прогнана, многи су побијени, имовина прогнаних је узурпирана, а њима је via facti одузето право на повратак. Чак су и многа гробља порушена, а када прогнани и расељени дођу да узнесу молитву Богу на гробовима својих предака и сродника за покој њихових душа, бивају изложени бруталним нападима локалних Албанаца, њихових некадашњих суседа. Поновљена је, једном речју, трагична судбина Кипра. Све истинске вредности, уграђене у основе савремене европске цивилизације, потекле су са Блиског Истока, из матице хришћанства, а почеци европске културе и цивилизације уопште нераскидиво су везани за простор који се данас, често пежоративно, назива Балкан. Дозволите ми овде малу дигресију коју лично сматрам корисном. У данашњој дипломатској и медијској фразеологији појам балканизација је крајње негативан појам, синоним за сталне конфликте и хаос, тако да понекад читамо или слушамо о опасности од балканизације извесних афричких и азијских области(!). Питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је најстарија европска цивилизација настала на Балкану, и то – да човек не поверује! – на обалама Дунава, европске „реке живота”, на територији данашње Србије и Румуније? Најважнији трагови те протоевропске цивилизације, старе скоро осам хиљада година, налазе се на српској обали Дунава (Лепенски вир и Винча). Даље питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је античка Грчка цивилизовала читаво такозвано Балканско полуострво, тако да и у Музеју Војводине у Новом Саду имамо богату колекцију античке грчке баштине? Даље питам и питам се: колико образованих Европљана данас зна да је Балканско полуострво, чији централни део заузима савремена Србија, било и централни део Римске Империје, између западних провинција (Италија, Галија, Германија, Британија...) и источних провинција (Мала Азија, Сирија, Палестина, Египат...)? У том контексту, колико образованих Европљана данас зна да је осамнаест римских императора, међу њима и Константин Велики, рођено на тлу данашње Србије и да, после Италије, нигде нема толико споменика римске културе и цивилизације колико их има у савременој Србији? Спомињем овде само локалитет Felix Romuliana, а он је један од многих. Зашто наводим све ово? Свакако не зато да негативне исказе о такозваном Балкану заменим суперлативима него зато да истакнем да наше заједничко молитвено размишљање о будућности Европе увек треба да се односи на Европу као целину, укључујући и простор Русије, а не на један њен део. Исто тако, света дужност сведочења Христа као Истине и Живота и сведочење Његовог Јеванђеља као благе вести о спасењу свих људи и свеколике творевине није ни привилегија ни монопол Православне или пак Римокатоличке Цркве него призвање и заједничка одговорност свих Цркава и хришћанских заједница, као и свакога хришћанина појединачно. Узрок моралне декаденције и политичких криза у савременој Европи видим, пре свега осталог, у деформисању и поништавању хришћанског начина живота, у одбацивању хришћанских вредности и норми, у тихом изгону хришћанства из јавног живота и у његовом постепеном свођењу на „приватну ствар” и „индивидуални избор”. Сви се ти процеси одвијају у име „људских права”, истргнутих, наравно, из њиховог првобитног хришћанског контекста, а одвијају се формално демократским путем, гдекад, међутим, и посредно насилним угрожавањем хришћанског идентитета и верничке савести многих Европљана. Намећу се – и то не само медијски и пропагандно већ и путем политичких одлука и законодавних решења – нови модели и садржаји живота, нови вредносни систем, скоро потпуно еманципован од хришћанске етике, нове друштвене структуре, секуларна религија Мамона, нови облици људских заједница, утемељени на стандардима и правилима туђим или чак супротстављеним хришћанском схватању достојанства личности и смисла заједнице... Постоји неприкривена тежња да се обесмисли светиња брака и породице, релативизује се природна родна (gender) припадност, врше се смели захвати у генетско биће човека, занемарују се биоетичке границе... Могао бих набрајати још дуго, али и ово је довољно. То су, дакле, околности у којима ми, хришћани Европе, сведочимо Христа, Распетог и Васкрслог „за живот света”. Због свега тога, понављам, сведок Христов је данас, као ретко кад у историји, распет између актуелне историјске стварности и стварности Царства Божјег које је дошло „у сили”, долази и доћи ће у пуноћи. Моје је уверење да ће Европа изгубити свој досадашњи идентитет уколико се настави процес радикалне секуларизације, која, рекао бих, представља тек еуфемизам за дехристијанизацију. У том случају Европа ће бити само географски појам, а највероватније ће после извесног времена стећи неки нови идентитет, заснован можда на исламу, можда пак на неком хибридном, синкретистичком моделу псеудорелигије у духу „Новог доба” (New Age), скројене по мери палога човека. Алтернатива тој невеселој перспективи може бити само поновна евангелизација нашега континента – како снажењем и препородом још живих хришћанских средина тако и васкрсавањем и „новим рођењем” хришћанства у срединама које су већ постале духовна пустиња. Поновна евангелизација Европе може бити остварена синергијом љубави и благодати Свете Тројице, с једне стране, и нашим аутентичним и неуморним сведочењем Христа Господа, са друге стране. Ја искрено верујем у ту, спасоносну и радосну перспективу, уверен да сви ми делимо ту веру. Јер, да није тако, не бисмо сада били овде. Оно што нас охрабрује и даје нам наду јесте, свакако, и чињеница да смо се сабрали, сада и овде, не само да бисмо посведочили историјско постојање хришћанске традиције у земљама из којих долазимо него и да бисмо сведочили Христа заједно и у узајамној љубави, иако свесни разликâ и деобâ међу нама. У времену када медијски, а све више и јуридички и политички, верска осећања и уверења европских хришћана бивају дискредитована, понегде и одбацивана, када туга обузимa наша срца и душе, ми личимо на оне „људе Галилејце” пред које на Гори маслинској ступају два бела анђела питајући их: „Што стојите и гледате у небо?“ (Дела ап. 1, 11). Ми знамо зашто „гледамо у небо”. Знамо и зашто наша жалост аутоматски прелази у радост. Знамо, наиме, о Коме и о чему смо призвани да сведочимо и у Европи и „до краја земље”. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Говорећи о правима хришћана како у Србији и Хрватској, тако и у целој Европи, 4. јуна 2018. године, на заседању Генералне скупштине Конференције европских Цркава у Новом Саду, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије се посебно осврнуо на српски православни народ који је мањина у Републици Хрватској. Сведоци смо да, упркос развијеној законској регулативи, и у најразвијенијим државама са дубоко укорењеним демократским традицијама, проблеми везани за инклузију верских мањина не само да су актуелни, него понекад добијају и трагичне размере. Потребна је добра воља. Чак иако имамо и примењујемо европске законе који регулишу права мањина и дају потенцијал да заједница буде уважена и прихваћена, без добре воље са обе стране, то неће бити спроведено до краја и на најпотпунији начин, казао је Митрополит Порфирије. Митрополит је навео који су то актуелни изазови верских мањина у Европи, каква је најбоља пракса праведног поступања са верским мањинама у европској традицији и која је улога међународних фактора у борби против кршења права верских мањина. Потребни смо једни другима да бисмо били Црква, потребни смо једни другима да бисмо били хришћани и прави људи. Желим да кажем да морамо да будемо посебно сензитивни и предусретљиви према мањинама свугде у свету не само на овим просторима, и да покажемо добру вољу, поручио је митрополит загребачко-љубљански на Генералној скупштини КЕЦ-а. Такође, митрополит је присутнима у Конгресној дворани Мастер-центра приказао филм о верским мањинама. Овај филм је снимљен 2017. године у Бриселу. Подсећамо да је у организацији Конференције европских Цркава, Радне групе Eвропског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске, 2016. године у Православној гимназији у Загребу, одржана међународна конференција о верским мањинама као делу културно разноврсних друштава. Извор: Епархија бачка
  4. Митрополит Порфирије: „И упркос доброј законској регулативи, без добре воље немогуће је постићи квалитетну примену права верских мањина”. Говорећи о правима хришћана како у Србији и Хрватској, тако и у целој Европи, 4. јуна 2018. године, на заседању Генералне скупштине Конференције европских Цркава у Новом Саду, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије се посебно осврнуо на српски православни народ који је мањина у Републици Хрватској. Сведоци смо да, упркос развијеној законској регулативи, и у најразвијенијим државама са дубоко укорењеним демократским традицијама, проблеми везани за инклузију верских мањина не само да су актуелни, него понекад добијају и трагичне размере. Потребна је добра воља. Чак иако имамо и примењујемо европске законе који регулишу права мањина и дају потенцијал да заједница буде уважена и прихваћена, без добре воље са обе стране, то неће бити спроведено до краја и на најпотпунији начин, казао је Митрополит Порфирије. Митрополит је навео који су то актуелни изазови верских мањина у Европи, каква је најбоља пракса праведног поступања са верским мањинама у европској традицији и која је улога међународних фактора у борби против кршења права верских мањина. Потребни смо једни другима да бисмо били Црква, потребни смо једни другима да бисмо били хришћани и прави људи. Желим да кажем да морамо да будемо посебно сензитивни и предусретљиви према мањинама свугде у свету не само на овим просторима, и да покажемо добру вољу, поручио је митрополит загребачко-љубљански на Генералној скупштини КЕЦ-а. Такође, митрополит је присутнима у Конгресној дворани Мастер-центра приказао филм о верским мањинама. Овај филм је снимљен 2017. године у Бриселу. Подсећамо да је у организацији Конференције европских Цркава, Радне групе Eвропског парламента за антирасизам и различитости, Верске комисије за мигранте у Европи и Митрополије загребачко-љубљанске, 2016. године у Православној гимназији у Загребу, одржана међународна конференција о верским мањинама као делу културно разноврсних друштава. Извор: Епархија бачка View full Странице
  5. У оквиру заседања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, у великој дворани Мастер-центра у Новом Саду, од 31. маја до 6. јуна, представници хришћанских Цркава из целог света имају прилику да виде делатност и начин рада српских али и црквених добротворних организација из Европе. Од српских верских установа, у великој дворани Мастер центра, 31. маја, 1, 2, 4. и 5. јуна, изложбени штанд имају Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, заједница Земља живих основана је 2004. године, и до сада је, кроз помоћ људима, показала да дрога нема последњу реч. У Србији тренутно функционише 4 овакве куће у којима утеху траже и проналазе они који се осећају промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу. Наш програм је бесплатан и штићеници добровољно приступају истом, нема штетних навика, порока, недоступни су телефони и други видови савремене технологије како би човек могао да се сусретне са самим собом и првенствено са Богом, рекла је Марина Гогић испред штанда ове Заједнице. Васкрс, Божић, као и многи други значајни празници и догађаји бивају много радоснији и потпунији за многочлане породице на Косову и Метохији захваљујући љубави и бризи Добротворне установе Владика Платон Атанацковић. Из установе Владика Платон Атанацковић поручују да је социјални ангажман Цркве у савременом друштву начин да се на делу покаже друштвена одговорност, када је у питању решавање нагомиланих проблема са којима се човек суочава у свакодневном животу. Екуменска хуманитарна организација ради на смањењу сиромаштва, развоју међуцрквене сарадње и промоцији људских права и да на тај начин доприноси изградњи солидарног грађанског друштва у Србији, рекла нам је Марија Порњицки из ове организације. Екуменска хуманитарна организација је основана 1993. године на иницијативу Светског Савета Цркава како би на организован и ефикасан начин одговорила на потребе угроженог становништва Србије и обезбедила помоћ у виду хране, лекова, хигијенских средстава, и тако даље. Већ деценијама у нашој земљи делује Друштво – Српски пословни клуб Привредник. Тачније, 1993. је обновљен рад друштва које је званично основано 1897. године. Оно чиме се ова установа особито може похвалити јесте подстицање младих талената у Србији на школовање и лично усавршавање. Наиме, Вукашин Зорић, студент историје у Београду, млади питомац Привредника, каже да ово Друштво стипендира и школује младе и на тај начин промовише значај образовања и негује осећај правих моралних вредности. Библијски институт Православног богословског факултета у Београду основан је одлуком Научно-наставног већа ПБФ септембра 2015. године као посебна истраживачка јединица у оквиру факултета на предлог наставног особља Групе за библистику. Током 2014. године приступило се реновирању дела простора некадашње учионице бр. 5 пренаменованог за потребе института којим је обезбеђен довољан број полица за књиге и то захваљујући средствима Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, рекао је Душан Митровић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У главној дворани Мастер-центра, током трајања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, изложбени штанд имају Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт. Извор: Радио Беседа
  6. Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт – на изложбеним штандовима у Мастер-центру. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У оквиру заседања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, у великој дворани Мастер-центра у Новом Саду, од 31. маја до 6. јуна, представници хришћанских Цркава из целог света имају прилику да виде делатност и начин рада српских али и црквених добротворних организација из Европе. Од српских верских установа, у великој дворани Мастер центра, 31. маја, 1, 2, 4. и 5. јуна, изложбени штанд имају Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, заједница Земља живих основана је 2004. године, и до сада је, кроз помоћ људима, показала да дрога нема последњу реч. У Србији тренутно функционише 4 овакве куће у којима утеху траже и проналазе они који се осећају промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу. Наш програм је бесплатан и штићеници добровољно приступају истом, нема штетних навика, порока, недоступни су телефони и други видови савремене технологије како би човек могао да се сусретне са самим собом и првенствено са Богом, рекла је Марина Гогић испред штанда ове Заједнице. Васкрс, Божић, као и многи други значајни празници и догађаји бивају много радоснији и потпунији за многочлане породице на Косову и Метохији захваљујући љубави и бризи Добротворне установе Владика Платон Атанацковић. Из установе Владика Платон Атанацковић поручују да је социјални ангажман Цркве у савременом друштву начин да се на делу покаже друштвена одговорност, када је у питању решавање нагомиланих проблема са којима се човек суочава у свакодневном животу. Екуменска хуманитарна организација ради на смањењу сиромаштва, развоју међуцрквене сарадње и промоцији људских права и да на тај начин доприноси изградњи солидарног грађанског друштва у Србији, рекла нам је Марија Порњицки из ове организације. Екуменска хуманитарна организација је основана 1993. године на иницијативу Светског Савета Цркава како би на организован и ефикасан начин одговорила на потребе угроженог становништва Србије и обезбедила помоћ у виду хране, лекова, хигијенских средстава, и тако даље. Већ деценијама у нашој земљи делује Друштво – Српски пословни клуб Привредник. Тачније, 1993. је обновљен рад друштва које је званично основано 1897. године. Оно чиме се ова установа особито може похвалити јесте подстицање младих талената у Србији на школовање и лично усавршавање. Наиме, Вукашин Зорић, студент историје у Београду, млади питомац Привредника, каже да ово Друштво стипендира и школује младе и на тај начин промовише значај образовања и негује осећај правих моралних вредности. Библијски институт Православног богословског факултета у Београду основан је одлуком Научно-наставног већа ПБФ септембра 2015. године као посебна истраживачка јединица у оквиру факултета на предлог наставног особља Групе за библистику. Током 2014. године приступило се реновирању дела простора некадашње учионице бр. 5 пренаменованог за потребе института којим је обезбеђен довољан број полица за књиге и то захваљујући средствима Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, рекао је Душан Митровић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У главној дворани Мастер-центра, током трајања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, изложбени штанд имају Земља живих, Фонд Владика Платон Атанацковић, Привредник, Екуменска хуманитарна организација и Библијски институт. Извор: Радио Беседа View full Странице
  7. У уторак, 20. марта 2018. године, чланови опозиционе странке "Самоопредељење" Албина Курти бацили су сузавац у згради Скупштине Косова. То је било учињено током расправе у парламенту о нацрту закона о питању споразума о граници са Републиком Црном Гором, због чега процес гласања о овом питању је био фрустриран. Реч је о територији од 30 квадратних километара, шта је спорна између Црне Горе и тзв. "Републике Косово". Ово смеће је произашло из разлике између два издања мапа Устава 1974. године којим је дефинисана граница између тадашњих Савезних република Србије и Црне Горе. Према првом издању мапа, ова територија је административно била део аутономне покрајине Косово и Метохија Савезне Републике Србије, али у другом издању је постала део територије Савезне Републике Црне Горе. Иако су обе земље били у оквиру једне државе, ово питање није било дискутовано, али излазак Црне Горе из државног савеза и самопроглашивање независности од стране тзв. "Републике Косово" одмах поставили ово питање као главни проблем у односима између две земље. Странка "Самоопредељење", коју је предводио Албин Курти, формирана је на територији такозване "Републике Косово" 12. јуна 2005. године, чак и пре проглашења независности. Главне идеје странке су даље ширење независности покрајине, укидање било каквих контаката са Владом Србије у вези са статусом региона и приближавање Албанији, у циљу уједињења две земље у оквиру једне државе. На парламентарним изборима 2017. године, ова странка освојила је 19 од 120 места у Скупштини Косова, чиме је постала друга по величини опозициона странка (након демократске "ЛА коалиције" која је освојила 27 места). Присталице странке "Самоопредељење" не доносе било какве уступке и договоре о националним и територијалним питањима. Стога споразум о граници, који је потписан још у 2015. години, сматра се нелегитимним, јер Црногорци морају да добију "део првобитних албанских територија". Треба напоменути да још недавно премијер тзв. "Републике Косова" Рамуш Харадинај разговарао је са потпуно истим ставом. Међутим, реалност потребе компромиса довела је до наставка дискусије о нацрту у Скупштини. Многе државе на свету, укључујући иу Европи, постоје у условима територијалних потраживања од стране одређених суседа. Живописан примјер за то је Хрватска и Србија, са обе стране од којих је формирана земља, слободна од дипломатског признања, као резултат дугих територијалних спорова. Међутим, то је гранични споразум који је услов не само за пријем "Републике Косово" као кандидата за чланство у ЕУ, већ и за могућност безвизног уласка грађана на територију Шенгенског простора. Ова прилика је велика потреба за Косово са двомилионским становништвом, које наставља да расте, и бројем незапослених око 25%. С друге стране, процес је отежан изразито националистичком реториком већине странака. Били су проведени бројни скупови и протести бивших ветерана, који захтевају од владе да одбије "концесије територија". Влада је присиљена да слуша својих оружаних гласача. Неограничена било каквим политичким конвенцијама, опозиција наставља да користи помоћ акција попут бацања сузаваца у згради парламента да заради политичке поене и будуће гласова нових бирача. Међутим, владајућа коалиција ипак је нашла снагу да доведе доведе до свог логичког закључка. У среду, 21. марта, 2018, предлог закона о демаркацији границе је био усвојен. Извор - [url= https://glasbalkana.com/?p=156538]Глас Балкана[/url]
×
×
  • Create New...