Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'симпосион'.
Found 13 results
-
У Хановеру одржан Симпосион "СПЦ у Немачкој у прошлости, садашњости и будућности"
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
У црквеном центру Свети Сава у Хановеру данас је одржан симпосион под називом „Српска православна црква у Немачкој у прошлости, садашњости и будућности“. Симпосион је организовала Епархија диселдорфско-немачка у част два јубилеја - пола века постојања ове Епархије и 8 векова аутокефалности Српске Православне Цркве. Научни савет данашњег симпосиона чине најеминентнији професори теолошких факултета у Немачкој: проф. др Данијел Бенга са Православног богословског факултета у Минхену, проф. др Мартин Тамке са Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Гетингену и проф. др Томас Бремер са Католичког теолошког факултета Универзитета у Минстеру. "Веома сам срећан и мислим да је овај Симпосион врло успешно протекао и да смо први пут у Немачкој успели да окупимо младе научнике који раде на изучавању историје и садашњости Српске православне цркве у Немачкој. Колико ја знам ово је први пут да Епархија диселдорфско-немачка организује овакав догађај и с обзиром да је врло успешан мислим да би Епархија требало да настави да ради у овом правцу" - рекао је др Томас Бремер, професор католичког теолошког факултета у Минстеру. Он је на питање какву будућнст за Српску православну цркву у Немачкој види истакао да је за њену будућност велико и важно питање њене интеграције: "Велико питање је питање интеграције у том смислу да православни Срби који живе овде у Немачкој живе у овом друштву и они су део нашег друштва али са друге стране веома је важно да они очувају свој идентитет, своје српство и своју веру, тако да ће то бити највећи задатак да они нађу начин да изједначе та два елемента али ја се надам да ће то бити успешно" поручио је професор Бремер. Тродневне свечаности поводом јубилеја организоване су уз финасијско и материјално учешће католичке и евангелистичко-лутеранске цркве у Немачкој, што је потврда добре сарадње Епархије диселдорфско-немачке са осталим црквама на овом простору. Епархија диселдорфско-немачка се током свог педесетогодишњег постојања у Немачком друштву позиционирала као одговоран саговорник по свим питањима и достојан представник српскога народа, са чиме су сагласни сви учесници и посетиоци симпосиона. "Овај Симпосион обрађује прошлост и садашњост али значајан акценат ставља на будућност постојања ове Епархије која се у кроз протеклих 50 година значајно мењала и прилагођавала потребама како нашег народа тако и окружења у ком наш народ овде живи, почевши са првим генерацијама политичких прогнаника из Србије па до дана данашњег и последњих генерација које овде долазе из економских разлога. Наша Епархија потврђује да је једина институција која протеклих 50 година показује један историјски континуитет према нашем народу и води пастирску бригу о нашем народу на овим просторима" - рекао је др Павле Аничић, секретар Епархије диселдорфско-немачке. Епархија диселдорфско-немачка је на челу са Преосвећеним Владиком Григоријем предузела значајне активности у процесу прецизнијег дефинисања њенога статуса и остваривања тзв. права јавности, чиме ће се олакшати функционисање наше цркве у Немачкој и њен статус подићи на виши ниво. Извор: Телевизија Храм -
Српска Православна Епархија диселдорфска и немачка прославља ове године 50 година постојања. Од 28. до 30. јуна 2019. године тим поводом организује тродневне свечаности у Хановеру, у оквиру којих ће бити одржан научни симпосион под називом „Српска православна црква у Немачкој у прошлости, садашњости и будућности“. У петак свечана академија и пријем у Хановеру На Видовдан, у петак 28. јуна, од 18:00 часова у Цркви Светог Јована (Neustädter Hof- und Stadtkirche St. Johannis) биће одржана свечана академија поводом пола века постојања Епархије диселдорфске и немачке, након чега ће за све госте уследити и свечани пријем. На самом почетку академије поздравно слово, и то по први пут на немачком језику, упутиће Преосвећени Епископ Диселдорфа и Немачке др Григорије Дурић. Присутнима ће се обратити и Високопреосвећени Митрополит Немачке Августин из Цариградске Патријаршије, Преузвишени Покрајински Бискуп Хановера г-дин Ралф Мајстер из Евангелистичко-лутеранске цркве, Преузвишени Бискуп Магдебурга др Герхард Фајге, председавајући Екуменске комисије Немачке Бискупске Конференције и Преузвишени Бискуп др Николаус Швертфегер, викарни бискуп Хилдесхајма. Након поздравних говора Епископа, Бискупа и кратког музичког интермеца уследиће излагања: - Преосвећени Епсикоп Диселдорфа и Немачке др Григорије Дурић говориће на тему „Теолошке перспективе Српске Православне Цркве у Немачкој“. - Преузвишени Бискуп Магдебурга др Герхард Фајге, председавајући Екуменске комисије Немачке Бискупске Конференције говориће на тему „Православље и Католичка Црква у Немачкој у дијалогу“. У дискусији, коју ће модерирати проф. др Томас Бремер са Католичког теолошког факултета Универзитета у Минстеру, учествују: пастор Евангелистичке цркве у Немачкој г-дин Волдемар Флаке, Бискуп др Герхард Фајге и протојереј-ставрофор Слободан Милуновић. У суботу научни симпосион у Хановеру Дан касније, у суботу, 29. јуна, Епархија диселдорфска и немачка организује симпосион под називом „Српска православна црква у Немачкој у прошлости, садашњости и будућности“. Симпосион ће се одржати у Црквеном центру Светога Саве у Хановеру (Mengendamm 16 c, 30177 Hannover) између 09:15 и 19:30 часова. Научни савет симпосиона чине проф. др Данијел Бенга са Православног богословског факултета у Минхену, проф. др Томас Бремер са Католичког теолошког факултета Универзитета у Минстеру и проф. др Мартин Тамке са Евангелистичког теолошког факултета Универзитета у Гетингену. У недељу Владика Григорије богослужи у Хановеру У недељу, 30. јуна, у 10:00 часова, Његово Преосвештенство Епископ Диселдорфа и Немачке г-дин Григорије служиће Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Хановеру (Mengendamm 16 c, 30177 Hannover). Извор: Телевизија Храм -
У Требињу отворен Шести симпосион "Теологија у јавној сфери"
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије рекао је данас на отварању Шестог симпозијума „Теологија у јавној сфери“ у Требињу да је овај скуп плод слободе духа Српске и њеног црквеног живота. „Када сам дошао у Требиње, прије нешто мање од 20 година, први мој утисак је била слобода, која је била и озбиљна и одговорна, али тиме није будила ни радост ни смјелост. Мислим да је као плод тога и овај скуп растао из године у годину“, истакао је владика Димитрије, пожеливши учесницима добродошлицу. Он је рекао да је радостан јер се симпозијум одржава шести пут и што су се сви окупили да се поново нечему новом науче у слободи и одговорности, радости и љубави сусрета. У име Центра за филозофију и теологију, који је организатор овог скупа, присутне је поздравио Владан Перишић, који је навео да ће у наредна три дана бити приређена предавања из различитих области живота, те промоције теолошких књига и изложба фотографија. Перишић је истакао да овај симпозијум још једном доказује атмосферу сарадње између свих конфесија са којима се жели успоставити плодан дијалог, чиме се исповиједа заборављена истина да Црква не постоји да би другима доцирала о стварима у које се не разумије. „Учећи о тим стварима од оних који о њима много више знају, Црква развија однос узајамног повјерења да би у тренуцима трагања за егзистенцијалним ослонцем могла да упути ријечи о ономе што и јесте њена сврха – о смислу људске егзистенције у свијету у коме тај смисао све више измиче, али и да укаже људима на истинског Бога“, навео је Перишић. Он је рекао да тај Бог не представља свемогуће биће које служи да штити произвољна увјерења или националне митове умишљених вођа, већ Бога чија је природа доброта и милостивност према свим људима. Директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић пожелио је учесницима симпозијума успјешан рад, наводећи да Влада Републике Српске посредством овог органа већ шесту годину заредом помаже одржавање овог догађаја. „Иза овог догађаја стојимо чврсто и помагаћемо овакве сусрете и убудуће“, навео је Давидовић. Замјеник градоначелника Требиња Мирко Ћурић истакао је да се симпозијум „Теологија у јавној сфери“ сваке године ишчекује са великим интересовањем, будући да се на њему третирају најважнија животна питања и проблеми са којима се сусрећу људи. „Ни ове године неће бити другачије. То нам говоре теме које су, не само дубоко важне и актуелне, већ су истовремено знак да као друштво имамо потребу, снагу и довољно воље да отворимо сва питања – посебно она најболнија и најнепријатнија која би у свакодневном животу жељели да обиђемо или избјегнемо“, навео је Ћурић. У наставку симпозијума приређена је панел-дискусија „Црква и просвјетитељство: шта /ни/смо научили од Доситеја“, о којој су говорили Никола Грдинић и Ненад Ристовић са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Владимир Симић са Филозофског факултета београдског Универзитета. Првог дана симпозијума представљена је и књига „Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о цркви и секуларизму“, чији је аутор Александар Ђаковац са Православног богословског факултета Универзитета у Београду. За 17.30 часова предвиђена је панел-дискусија „Теологија-истина-помирење: појам мира у светим списима“, у оквиру које ће говорити Дарко Томашевић са Католичког богословског факултета Универзитета у Сарајеву, Владислав Топаловић са Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву и Зухдија Хасановић са Факултета исламских наука сарајевског Универзитета. У вечерњим часовима биће отворена изложба фотографија „Лично“ о потретима жртава рата, чији је аутор Велија Хасанбеговић. Панел-дискусије у оквиру овог скупа, који је и ове године окупио стручњаке из различитих области како теолошког, тако и друштвеног живота Балкана, одржавају се у Културном центру. Манифестација „Теологија у јавној сфери“ трајаће до 10. фебруара и представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Симпосион „Новомученици - Полиперспектива 4” у Загребу
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
-
Симпосион „Новомученици - Полиперспектива 4” у Загребу
тема је објавио/ла Логос у Духовни живот наше Свете Цркве
View full Странице -
Од 5. до 8. септембра 2018. године у манастиру Преображења Господњег у Бозеу (Италија) одржава се 26. међународна конференција о православној духовности на тему „Расуђивање и хришћански живот“ у организацији овe монашке заједнице. Њен духовник о. Енцо Бјанки и организатори скупа позвали су скоро стотину учесника, а међу њима и Епископа западноамеричког г. Максима да одржи предавање на тему „Расуђивање у време кризе: критеријуми Светог Максима Исповедника“. У раду симпосиона учествују високи представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве и протестантских заједница, познати богослови и црквени историчари. Поруку Патријарха српског г. Иринеја присутнима је пренео Епископ далматински г. Никодим. Захваливши на позиву, епископ Максим је у свом предавању изразио задовољство што може да учествујена скупу истакнутих научника који се баве овако важном темом. Он је изнео своја запажања о учењу Светог Максима, који свагда, а посебно у време трансхумане технологије коју карактерише запажено одсуство расуђивања, има да понуди важне увиде за савременог човека. Тема постаје још занимљивија када се узме у обзир да је овај монах-перипатетик и плодни богослов припадао периоду (580-662) интензивних теолошких, философских и политичких дебата, при чему је дар расуђивања био пресудан за одређивање духовног правца и за јасно изражавање истина вере. Живећи у време не само трајне догматске кризе (оригенизам, моноенергитство итд.), него и политичке кризе повезане са експанзијом муслимана на Блиски исток, Свети Максим је током целог живота трпео оптужбе и клевете како по питању вере, тако и живота. Током седам година, двапут му је суђено у Константинопољу (655.г. и 662.г.), трипут је прогањан, потом и мучен због посвећености учењу о двема вољама и енергијама у Христу. Ипак, упркос свима нападима, Свети Максим је одолео искушењу да узврати истом мером онима који су га клеветали. Епископ Максим је у свом предавању изложио три учестала и међусобно повезана појма која користи Свети Исповедник: „криза“ (суд), „дијакрисис“ (расуђивање) и „критеријум“ (мера, гномон). Истакао је да је за суочавање са сваком кризом са расуђивањем неопходно поседовање богословских и духовних критеријума на основу којих се може просудити шта сачињава теолошки легитимну перспективу и шта је теолошки неопходно за само esse црквеног јединства. Истовремено, Свети Максим је држао да за процену садашњости треба имати визију будућности. По предавачу, управо на овој тачки – однос између будућности и историјског просуђивања – лежи срж Максимове теорије и праксе расуђивања. Мноштво је аспеката мисли Светога Максима који показују да за њега само оно што је позитивно – попут љубави, добра, разлике и сл. – има есхатолошку будућност, док оно што је негативно – попут поделе, мржње, зла и сл. – припада садашњем веку и не опстаје у вечности. Пресудна за Максимово разумевање расуђивање јесте премиса да су бића обдарена једним „телосом“ – циљем или задатком – и док се „телос“ не оствари, ми не можемо говорити о „истини“ ниједног бића. Последично, за Светог Максима расуђивање се тиче „краја“. У то је укључено и питање воље (слободе, самоодређења) и драме (историје). У тим смислу, епископ Максим је истакао да је Крст (као суд) важан критеријум провере и процене, тако да Светитељи нису избегавали крст у виду подвижништва. Иако је широка лепеза појмова који описују аскетски живот, Максим Исповедник све њих ставља у перспективу будућности. Злопамћење је окрутни вид одвајања и као такво спречава нас да волимо браћу, док опроштај води љубави, чак и према непријатељима, а тиме у превазилажење „садашњег века“. Својим личним примером праштања и незлопамтивости Свети Максим је показао да је будућност (љубав) уградио у свој живот и расуђивање. Љубав „приволева вољу да прати природу и да не оступа од свог (есхатолошког) закона природе“. У закључку, епископ Максим је указао да из светомаксимовске визије произилази једно расуђивање које прераста у „ерминевтику надахнуту будућношћу“. Ово расуђујуће оверавање садашњих и прошлих догађаја на основу будућности јесте важно оруђе у рукама теологије и Цркве у суочавању сад модерном кризом смисла. Своје излагање аутор је закључио коментаром на следећи одломак из дела Светога Максима Исповедника: „Тајна Оваплоћења Логоса садржи у себи смисао свих загонетки и образа(ца) (Светог) Писма, и такође познање свих видљивих/јављених твари. Ко је, пак, познао тајну Крста и Погреба (Христовог), познао је логосе/принципе свега напред реченога. Но ко је посвећен у неизрециви смисао (Тајну) Васкрсења, тај је познао и циљ ради кога је Бог првоначално све привео у биће“. (Главе о теологији и икономији 1,66). L'Osservatore Romano у броју од 7. септембра 2018. године доноси скраћену верзију излагања Епископа западноамеричког г. Максима: Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- међународни
- симпосион
- (и још 2 )
-
Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим одржао је 6. септембра 2018. године предавање на тему „Расуђивање надахнуто будућношћу“. Од 5. до 8. септембра 2018. године у манастиру Преображења Господњег у Бозеу (Италија) одржава се 26. међународна конференција о православној духовности на тему „Расуђивање и хришћански живот“ у организацији овe монашке заједнице. Њен духовник о. Енцо Бјанки и организатори скупа позвали су скоро стотину учесника, а међу њима и Епископа западноамеричког г. Максима да одржи предавање на тему „Расуђивање у време кризе: критеријуми Светог Максима Исповедника“. У раду симпосиона учествују високи представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве и протестантских заједница, познати богослови и црквени историчари. Поруку Патријарха српског г. Иринеја присутнима је пренео Епископ далматински г. Никодим. Захваливши на позиву, епископ Максим је у свом предавању изразио задовољство што може да учествујена скупу истакнутих научника који се баве овако важном темом. Он је изнео своја запажања о учењу Светог Максима, који свагда, а посебно у време трансхумане технологије коју карактерише запажено одсуство расуђивања, има да понуди важне увиде за савременог човека. Тема постаје још занимљивија када се узме у обзир да је овај монах-перипатетик и плодни богослов припадао периоду (580-662) интензивних теолошких, философских и политичких дебата, при чему је дар расуђивања био пресудан за одређивање духовног правца и за јасно изражавање истина вере. Живећи у време не само трајне догматске кризе (оригенизам, моноенергитство итд.), него и политичке кризе повезане са експанзијом муслимана на Блиски исток, Свети Максим је током целог живота трпео оптужбе и клевете како по питању вере, тако и живота. Током седам година, двапут му је суђено у Константинопољу (655.г. и 662.г.), трипут је прогањан, потом и мучен због посвећености учењу о двема вољама и енергијама у Христу. Ипак, упркос свима нападима, Свети Максим је одолео искушењу да узврати истом мером онима који су га клеветали. Епископ Максим је у свом предавању изложио три учестала и међусобно повезана појма која користи Свети Исповедник: „криза“ (суд), „дијакрисис“ (расуђивање) и „критеријум“ (мера, гномон). Истакао је да је за суочавање са сваком кризом са расуђивањем неопходно поседовање богословских и духовних критеријума на основу којих се може просудити шта сачињава теолошки легитимну перспективу и шта је теолошки неопходно за само esse црквеног јединства. Истовремено, Свети Максим је држао да за процену садашњости треба имати визију будућности. По предавачу, управо на овој тачки – однос између будућности и историјског просуђивања – лежи срж Максимове теорије и праксе расуђивања. Мноштво је аспеката мисли Светога Максима који показују да за њега само оно што је позитивно – попут љубави, добра, разлике и сл. – има есхатолошку будућност, док оно што је негативно – попут поделе, мржње, зла и сл. – припада садашњем веку и не опстаје у вечности. Пресудна за Максимово разумевање расуђивање јесте премиса да су бића обдарена једним „телосом“ – циљем или задатком – и док се „телос“ не оствари, ми не можемо говорити о „истини“ ниједног бића. Последично, за Светог Максима расуђивање се тиче „краја“. У то је укључено и питање воље (слободе, самоодређења) и драме (историје). У тим смислу, епископ Максим је истакао да је Крст (као суд) важан критеријум провере и процене, тако да Светитељи нису избегавали крст у виду подвижништва. Иако је широка лепеза појмова који описују аскетски живот, Максим Исповедник све њих ставља у перспективу будућности. Злопамћење је окрутни вид одвајања и као такво спречава нас да волимо браћу, док опроштај води љубави, чак и према непријатељима, а тиме у превазилажење „садашњег века“. Својим личним примером праштања и незлопамтивости Свети Максим је показао да је будућност (љубав) уградио у свој живот и расуђивање. Љубав „приволева вољу да прати природу и да не оступа од свог (есхатолошког) закона природе“. У закључку, епископ Максим је указао да из светомаксимовске визије произилази једно расуђивање које прераста у „ерминевтику надахнуту будућношћу“. Ово расуђујуће оверавање садашњих и прошлих догађаја на основу будућности јесте важно оруђе у рукама теологије и Цркве у суочавању сад модерном кризом смисла. Своје излагање аутор је закључио коментаром на следећи одломак из дела Светога Максима Исповедника: „Тајна Оваплоћења Логоса садржи у себи смисао свих загонетки и образа(ца) (Светог) Писма, и такође познање свих видљивих/јављених твари. Ко је, пак, познао тајну Крста и Погреба (Христовог), познао је логосе/принципе свега напред реченога. Но ко је посвећен у неизрециви смисао (Тајну) Васкрсења, тај је познао и циљ ради кога је Бог првоначално све привео у биће“. (Главе о теологији и икономији 1,66). L'Osservatore Romano у броју од 7. септембра 2018. године доноси скраћену верзију излагања Епископа западноамеричког г. Максима: Извор: Српска Православна Црква View full Странице
-
Извор: Епархија захумско-херцеговачка -
Извор: Епархија захумско-херцеговачка View full Странице
-
И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме: „Депресија – болест савременог доба“, „Изазов клерикализма у Цркви“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“. О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу). О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду). На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду). Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију). Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву). Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма. Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и две изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића. Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква -
Најава: Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“
тема је објавио/ла Логос у Духовни живот наше Свете Цркве
Од 8. до 11. фебруара 2018. године у Требињу ће се одржати пети по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме: „Депресија – болест савременог доба“, „Изазов клерикализма у Цркви“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“. О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу). О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду). На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду). Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију). Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву). Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма. Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и две изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића. Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Отворен Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Свечано отварање приређено је у четвртак, 9. фебруара 2017. године, од 10.00 часова, у обновљеном здању Центра за културу у Требињу. Отварању овог својеврсног фестивала науке и умјетности, поред мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, присуствовали су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представник Владе Републике Србије, представници Републике Српске и Града Требиња. Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа „… па он сада изгледа као својеврсни фестивал, који, поред досадашњих панел-дискусија, садржи и једно класично предавање, позоришну представу и изложбе.“ Присутнима су се затим обратили и предсједник Црнтра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске. Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=24049 -
Отворен Четврти годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“
тема је објавио/ла Guest у Духовни живот наше Свете Цркве
организацији Центра за философију и теологију Требиње, чији је један од оснивача и Епархија захумско-херцеговачка и приморска, отворен је четврти по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. Свечано отварање приређено је у четвртак, 9. фебруара 2017. године, од 10.00 часова, у обновљеном здању Центра за културу у Требињу. Отварању овог својеврсног фестивала науке и умјетности, поред мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, присуствовали су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представник Владе Републике Србије, представници Републике Српске и Града Требиња. Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа „… па он сада изгледа као својеврсни фестивал, који, поред досадашњих панел-дискусија, садржи и једно класично предавање, позоришну представу и изложбе.“ Присутнима су се затим обратили и предсједник Црнтра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске. Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=24049 View full Странице
