Претражи Живе Речи Утехе

View full Странице

Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим одржао је 6. септембра 2018. године предавање на тему „Расуђивање надахнуто будућношћу“. Од 5. до 8. септембра 2018. године у манастиру Преображења Господњег у Бозеу (Италија) одржава се 26. међународна конференција о православној духовности на тему „Расуђивање и хришћански живот“ у организацији овe монашке заједнице. Њен духовник о. Енцо Бјанки и организатори скупа позвали су скоро стотину учесника, а међу њима и Епископа западноамеричког г. Максима да одржи предавање на тему „Расуђивање у време кризе: критеријуми Светог Максима Исповедника“. У раду симпосиона учествују високи представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве и протестантских заједница, познати богослови и црквени историчари. Поруку Патријарха српског г. Иринеја присутнима је пренео Епископ далматински г. Никодим. Захваливши на позиву, епископ Максим је у свом предавању изразио задовољство што може да учествујена скупу истакнутих научника који се баве овако важном темом. Он је изнео своја запажања о учењу Светог Максима, који свагда, а посебно у време трансхумане технологије коју карактерише запажено одсуство расуђивања, има да понуди важне увиде за савременог човека. Тема постаје још занимљивија када се узме у обзир да је овај монах-перипатетик и плодни богослов припадао периоду (580-662) интензивних теолошких, философских и политичких дебата, при чему је дар расуђивања био пресудан за одређивање духовног правца и за јасно изражавање истина вере. Живећи у време не само трајне догматске кризе (оригенизам, моноенергитство итд.), него и политичке кризе повезане са експанзијом муслимана на Блиски исток, Свети Максим је током целог живота трпео оптужбе и клевете како по питању вере, тако и живота. Током седам година, двапут му је суђено у Константинопољу (655.г. и 662.г.), трипут је прогањан, потом и мучен због посвећености учењу о двема вољама и енергијама у Христу. Ипак, упркос свима нападима, Свети Максим је одолео искушењу да узврати истом мером онима који су га клеветали. Епископ Максим је у свом предавању изложио три учестала и међусобно повезана појма која користи Свети Исповедник: „криза“ (суд), „дијакрисис“ (расуђивање) и „критеријум“ (мера, гномон). Истакао је да је за суочавање са сваком кризом са расуђивањем неопходно поседовање богословских и духовних критеријума на основу којих се може просудити шта сачињава теолошки легитимну перспективу и шта је теолошки неопходно за само esse црквеног јединства. Истовремено, Свети Максим је држао да за процену садашњости треба имати визију будућности. По предавачу, управо на овој тачки – однос између будућности и историјског просуђивања – лежи срж Максимове теорије и праксе расуђивања. Мноштво је аспеката мисли Светога Максима који показују да за њега само оно што је позитивно – попут љубави, добра, разлике и сл. – има есхатолошку будућност, док оно што је негативно – попут поделе, мржње, зла и сл. – припада садашњем веку и не опстаје у вечности. Пресудна за Максимово разумевање расуђивање јесте премиса да су бића обдарена једним „телосом“ – циљем или задатком – и док се „телос“ не оствари, ми не можемо говорити о „истини“ ниједног бића. Последично, за Светог Максима расуђивање се тиче „краја“. У то је укључено и питање воље (слободе, самоодређења) и драме (историје). У тим смислу, епископ Максим је истакао да је Крст (као суд) важан критеријум провере и процене, тако да Светитељи нису избегавали крст у виду подвижништва. Иако је широка лепеза појмова који описују аскетски живот, Максим Исповедник све њих ставља у перспективу будућности. Злопамћење је окрутни вид одвајања и као такво спречава нас да волимо браћу, док опроштај води љубави, чак и према непријатељима, а тиме у превазилажење „садашњег века“. Својим личним примером праштања и незлопамтивости Свети Максим је показао да је будућност (љубав) уградио у свој живот и расуђивање. Љубав „приволева вољу да прати природу и да не оступа од свог (есхатолошког) закона природе“. У закључку, епископ Максим је указао да из светомаксимовске визије произилази једно расуђивање које прераста у „ерминевтику надахнуту будућношћу“. Ово расуђујуће оверавање садашњих и прошлих догађаја на основу будућности јесте важно оруђе у рукама теологије и Цркве у суочавању сад модерном кризом смисла. Своје излагање аутор је закључио коментаром на следећи одломак из дела Светога Максима Исповедника: „Тајна Оваплоћења Логоса садржи у себи смисао свих загонетки и образа(ца) (Светог) Писма, и такође познање свих видљивих/јављених твари. Ко је, пак, познао тајну Крста и Погреба (Христовог), познао је логосе/принципе свега напред реченога. Но ко је посвећен у неизрециви смисао (Тајну) Васкрсења, тај је познао и циљ ради кога је Бог првоначално све привео у биће“. (Главе о теологији и икономији 1,66). L'Osservatore Romano у броју од 7. септембра 2018. године доноси скраћену верзију излагања Епископа западноамеричког г. Максима: Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Извор: Епархија захумско-херцеговачка View full Странице

Од 8. до 11. фебруара 2018. године у Требињу ће се одржати пети по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме: „Депресија – болест савременог доба“, „Изазов клерикализма у Цркви“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“. О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу). О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду). На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду). Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију). Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву). Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма. Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и две изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића. Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

организацији Центра за философију и теологију Требиње, чији је један од оснивача и Епархија захумско-херцеговачка и приморска, отворен је четврти по реду годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“. Свечано отварање приређено је у четвртак, 9. фебруара 2017. године, од 10.00 часова, у обновљеном здању Центра за културу у Требињу. Отварању овог својеврсног фестивала науке и умјетности, поред мноштва заинтересованих посјетилаца пристиглих из читавог региона, самих учесника и представника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и других епархија Српске православне цркве, присуствовали су и представници Римокатоличке цркве и Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, представник Владе Републике Србије, представници Републике Српске и Града Требиња. Присутне је у име организатора најприје поздравио доц. др Марко Вилотић, указујући притом на донекле измјењену досадашњу форму скупа „… па он сада изгледа као својеврсни фестивал, који, поред досадашњих панел-дискусија, садржи и једно класично предавање, позоришну представу и изложбе.“ Присутнима су се затим обратили и предсједник Црнтра за философију и теологију протопрезвитер – ставрофор проф. др Владан Перишић, проф. др Јасмин Комић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске, као и господин Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Владе Републике Српске. Након свечаног отварања услиједила је прва панел дискусија, под насловом „Саборност и јединство Цркве у XXI вијеку уз осврт на Критски сабор“. http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=24049 View full Странице