Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'седмице'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. У организацији Српске православне Црквене општине футошке, у недељу Православља, 25. фебруара 2018. године, у свечаној дворани Светосавског дома, катихета Бранислав Илић је одржао предавање на тему: „Богослужење прве седмице Великог поста и недеља Православља“. Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа
  2. Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа
  3. Браћо и оци! Мирјанин, када крене да гради велику и лепу кућу, нема покоја ни дању ни ноћу, труди се, трчи и трпи лишавања све док не заврши градњу. Он је тако усрдан и брижан, да његов ум и све мисли његове бивају заузети само тиме да кров испадне леп и раскошан, и да све остало буде тако украшено и сређено, да би свако пожелио да има такву кућу. И ако би неко почео да обуздава таквог брижног неимара, већма би га повредио. Шта овим хоћу да кажем вашој љубави, браћо честита? С обзиром да сваки од нас за своју душу не гради кућу пропадљиву, од камена и дрвета, него кућу небеску, нетрулежну и вечну, која се зида од врлине и дарова Светог Духа, реците ми онда, зар ћемо ми бити мање вредни и више лени од оних који граде пропадљиве куће? Нећемо ли велики губитак претрпети због тога? Тим пре што кућа трулежна прима плотске људе, а када се смени много власника, и сама стари и руши се; духовна, пак, кућа, грађена од врлина, прима Светог Духа, као што и Апостол говори: ви сте храм Божији, и Дух Свети живи у вама (1 Кор. 3:16). И када наступи време да напустимо овај свет, наше духовно (благо) кренуће за нама на небеса, и биће тамо вечно. Почетак сазидања врлина је страх Божији, јер Божанствено Писмо говори: почетак мудрости је страх Господњи (Пс. 110:10). А затим четири велике врлине: мудрост, храброст, целомудрије, праведност, и остале са њима, које се сједињују и сазидавају савезом љубави, и израстају у свети храм Господа. Правимо стога, браћо, такву обитељ и украшавајмо је врлинама, да бисмо стекли у себи Духа Светога и развеселили свете ангеле и да бисмо и људима донели корист својим врлинама. А пошто је и уздржавање, у којем се сада подвизавамо, једна од великих врлина, уздајмо славу Богу, Који нас је удостојио да свршимо једно поприште свете седмице. Лица наша су се изменила и побледела, али зато сијају благодаћу уздржавања. Од жучи која се појавила услед поста, у устима је нашим горчина, али душе наше су се насладиле надом и благодаћу спасења. Јер душа и плот по природи ратују једна против друге, и када једно јача, друго слаби. Према томе, браћо, радујмо се што смо боље од то двоје учинили јачим. Може неко да пита: „Узимати храну једном на дан – није ли то нарушавање савршенства уздржавања?“ Не. Тога се не требамо бојати, јер да је тако, не би нам Христос наредио у молитви „Оче наш“ да молимо за потребну храну сваког дана, не би доносио вране пророку Илији, као и божанственом Павлу Тивејском сваки дан храну; ни Антоније Велики не би сматрао да је боље да се сваки дан једе по мало, него да се буде у посту по три, четири, седам дана. А ја мислим да је за то разлог следеће: тело наше од дневног труда изнемаже и слаби, и Бог, стварајући нас, тако га је устројио, да се оно свакодневном храном поткрепљује, како бисмо могли да извршавамо заповести Божије, и да се човек не раслаби, као што бива са онима који посте по два и три дана; они не могу вршити ни честе метаније, нити могу да упражњавају како је заповеђено читање и псалмопеније, нити могу да исправно извршавају остале службе и обавезе; да и не говоримо о ономе што је изнад тога. Према томе, узимање хране сваког дана, према правилу и чину који указасмо, није дело несавршених, него и већма савршених; уосталом, све што су код нас установили божанствени оци јест добро и богољубиво. О, када би нам Господ даровао и мало више здравља и снаге душевне и телесне, да служимо Богу Живом и Истинитом и да очекујемо последњи дан узвраћања, у који вам желим да са свима од века светим просијате попут сунца, добивши у наслеђе Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увек, и у векове векова. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  4. Од тога времена грчки, а касније руски Цветни триоди (Пентикостари) бележе да се празник Богородице Живопријемног (тачније него Живоносног) источника (Ζωοδόχος πηγή) прославља на Источни петак, петак Светле седмице. Овде треба напоменути да се епитет источни не односи на страну света, већ на источник као извор. Истраживачи нису регистровали да је ова служба нашла место у српскословенским цветним триодима, али се она ипак налази у Пентикостару (руске редакције) који данас употребљава наша Црква. У наслову синаксара се истиче да је овај празник посвећен „пресветој госпођи владичици Богородици Живопријемном источнику“. Даље се бележи да се тога дана празнује обновљење храма Богородице званог Живоносни источник и да се чини памјат чуда која су се догодила. Санаксар садржи и податке о оснивању светилишта и царевима који су га обнављали, најчешће из захвалности због излечења. Како су поменути многи владари, јасно је да је двор био блиско везан за обитељ овог светилишта. У култним списима Нићифора Калиста Ксантопула дат је опис храма Богородице од Извора обновљеног у његово доба. Црква је, каже Калист, била правоугаоног облика, окружена са четири портика. Крипта је представљала најважнији део храма и у њу су водила два степеништа са по двадесет пет степеника. У крипти се налазио чудотворни извор чија је вода отицала у један мермерни четвртасти базен. Зидови цркве били су осликани фрескама. Храм је имао три параклиса, посвећена Богородици, светом Евстатију и светој Ани. Оснивање храма Богородице Извора живота објашњава једна легенда и један историјски извор. Када је будући византијски цар Лав Трачанин дошао као обичан војник у Константинопољ, у мочварама испред Златних врата сусрео је слепог човека који је замолио да га поведе и напоји. Док је Лав тражио воду зачуо је глас који му казује где се она налази и да њом треба слепоме да опере очи. Глас му је прорекао да ће постати цар и да на том месту треба да подигне цркву у којој ће људи моћи да нађу оздрављење. Лав је послушао и слепац је прогледао, а он сам је доцније заиста поста цар. Када је ступио на престо, у близини извора је саградио велелепну цркву. Да је подизање храма у време Лава I легенда, показује Јустинијанов хроничар Прокопије, који заснивање овог светилишта приписује своме заштитнику: „А њој (Богородици) подигао је други храм на месту званом Извор (Πηγή). Онде се налази густа кипарисова шума, луг у свежим пољима пуним цвећа, врт који доноси дивне плодове, извор који тихо жубори својим благим током питке воде, све особито пригодно за светилиште. Такав је простор око светилишта; а сам храм се не може лако описати достојним речима, нити оцртати у мислима, нити се шаптавим говором може о њему причати. Биће довољно рећи само толико да лепотом и величином надмашује већину храмова“ (О грађевинама). Најпрецизнији податак о датовању изградње манастира Ζωοδόχος πηγή пружа нам византијски историчар Гергије Кедрон (XI-XII век). Он тврди да је Јустинијан саградио манастир у 33. години своје владавине, дакле 559-560. године. Многобројна чуда која су се збила од времена оснивања светилишта до обнове у доба Андроника II Палеолога наведена су у очуваним писаним изворима. Непознати писац из времена Константина VII Порфирогенита (средина X века) побројао је 47 чуда што су се догодила од подизања па до X века. Током латинске власти у Цариграду, вода са извора престала је да буде чудотворна, што се наставило и током владавине Михаила VIII Палеолога који је водио унионистичку политику према западној Цркви. А за време Андроника II Палеолог који је одбацио политику уједињења Цркава, Богородица је показала своју наклоност тиме што је повратила чудотворну моћ воде у светилишту. Мада се ово Богородичино култно место налазило изван цариградских зидина, поред њега је била палата царева који су ту долазили са свечаном свитом. Најчешће се то догађало на Вазнесење Господње. Цар би на Спасовдан, како сведочи Константин VII Порфирогенит (913-959) у свом спису о церемонијама на двору, стизао у атријум да би потом у припрати сачекао патријарха. Њих двојица би свечано ушли у цркву, наставили до амвона и царских двери, да би затим ушли у олтар и учествовали у богослужењу (Литургији). Цар би поставио своје дарове на Часну трпезу, изашао из храма и попео се у катихумену, где се налазила мала просторија коју је користио после Литургије. За време свечаног обеда представници Зелених и Плавих (политичке групације у Цариграду) налазили су се у атријуму, а молитвени искази током литије која би потпом уследила прослављали су најпре Богородицу па Вазнесење. Сачуван је и писани извор да је василевс Нићифор II Фока (963-969) провео Спасовдан у цркви од Извора. Лав Ђакон (друга половина X века), говорећи о побуни што је избила на Спасовдан 967. године, наводи да је по обичају цар био у храму изван градских зидина званом Извор, посвећеном Богородици. Јован Скилица (друга половина XI века), говорећи о истом догађају, помиње прославу Вазнесења на Извору. Ово понавља и Георгије Кедрон. Јован Зонара (прва половина XII столећа) истиче да је по старом обичају на један од Господњих празника василевс био у светом храму од Извора. Када је празник Богородице Живоносног Источника формално установљен, изгледа да је он петог дана Светле недеље врло свечано прослављан у главној царској палати у граду. То би био почетак ширења култа Богородице од Извора изван самог светилишта поред цариградских зидина. Главни посредник биће, изгледа, Велика лавра на Светој Гори, јер је манастир Богородице Ζωοδόχος πηγή четрдесетих година XIV века постао метох овог атонског манастира. До свих ових података најлакше се долази преко текстова који се односе на тумачење врло познате и распрострањене иконографске представе Богородице типа Живоносни источник, која је настала под утицајем светилишта Мајке Божије од Извора поред константинопољских зидина. Према најновијим истраживањима Татјане Стародубцев (Култ Богородице Ζωοδόχος πηγή и његов одјек у сликарству у доба Палеолога, Зограф 33 /2009/), напознатијим представама Богородице овог типа сматрају се фреске у припрати цркве Афендико у Мистри (између 1313. и1322), у акросолијуму гроба деспота Димитрија у нартексу цариградске Хоре (око 1340), у припратама храмова Светог арханђела Михаила у Леснову (1349) и Вазнесења у Раваници (око 1387), на западном зиду цркве Успења у Волотову код Новгорода (1363-1390) и у олтару југоисточног параклиса храма Светих Теодора у Мистри (око 1400). Без обзира што се служба Богородици Извору живота није нашла у српским богослужбеним књигама средњег века, ликовна представа овог врло значајног Богородичиног култа има репрезентативне одјеке у живопису тако угледних манастира као што су Лесново и Раваница. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  5. Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту. Од тога времена грчки, а касније руски Цветни триоди (Пентикостари) бележе да се празник Богородице Живопријемног (тачније него Живоносног) источника (Ζωοδόχος πηγή) прославља на Источни петак, петак Светле седмице. Овде треба напоменути да се епитет источни не односи на страну света, већ на источник као извор. Истраживачи нису регистровали да је ова служба нашла место у српскословенским цветним триодима, али се она ипак налази у Пентикостару (руске редакције) који данас употребљава наша Црква. У наслову синаксара се истиче да је овај празник посвећен „пресветој госпођи владичици Богородици Живопријемном источнику“. Даље се бележи да се тога дана празнује обновљење храма Богородице званог Живоносни источник и да се чини памјат чуда која су се догодила. Санаксар садржи и податке о оснивању светилишта и царевима који су га обнављали, најчешће из захвалности због излечења. Како су поменути многи владари, јасно је да је двор био блиско везан за обитељ овог светилишта. У култним списима Нићифора Калиста Ксантопула дат је опис храма Богородице од Извора обновљеног у његово доба. Црква је, каже Калист, била правоугаоног облика, окружена са четири портика. Крипта је представљала најважнији део храма и у њу су водила два степеништа са по двадесет пет степеника. У крипти се налазио чудотворни извор чија је вода отицала у један мермерни четвртасти базен. Зидови цркве били су осликани фрескама. Храм је имао три параклиса, посвећена Богородици, светом Евстатију и светој Ани. Оснивање храма Богородице Извора живота објашњава једна легенда и један историјски извор. Када је будући византијски цар Лав Трачанин дошао као обичан војник у Константинопољ, у мочварама испред Златних врата сусрео је слепог човека који је замолио да га поведе и напоји. Док је Лав тражио воду зачуо је глас који му казује где се она налази и да њом треба слепоме да опере очи. Глас му је прорекао да ће постати цар и да на том месту треба да подигне цркву у којој ће људи моћи да нађу оздрављење. Лав је послушао и слепац је прогледао, а он сам је доцније заиста поста цар. Када је ступио на престо, у близини извора је саградио велелепну цркву. Да је подизање храма у време Лава I легенда, показује Јустинијанов хроничар Прокопије, који заснивање овог светилишта приписује своме заштитнику: „А њој (Богородици) подигао је други храм на месту званом Извор (Πηγή). Онде се налази густа кипарисова шума, луг у свежим пољима пуним цвећа, врт који доноси дивне плодове, извор који тихо жубори својим благим током питке воде, све особито пригодно за светилиште. Такав је простор око светилишта; а сам храм се не може лако описати достојним речима, нити оцртати у мислима, нити се шаптавим говором може о њему причати. Биће довољно рећи само толико да лепотом и величином надмашује већину храмова“ (О грађевинама). Најпрецизнији податак о датовању изградње манастира Ζωοδόχος πηγή пружа нам византијски историчар Гергије Кедрон (XI-XII век). Он тврди да је Јустинијан саградио манастир у 33. години своје владавине, дакле 559-560. године. Многобројна чуда која су се збила од времена оснивања светилишта до обнове у доба Андроника II Палеолога наведена су у очуваним писаним изворима. Непознати писац из времена Константина VII Порфирогенита (средина X века) побројао је 47 чуда што су се догодила од подизања па до X века. Током латинске власти у Цариграду, вода са извора престала је да буде чудотворна, што се наставило и током владавине Михаила VIII Палеолога који је водио унионистичку политику према западној Цркви. А за време Андроника II Палеолог који је одбацио политику уједињења Цркава, Богородица је показала своју наклоност тиме што је повратила чудотворну моћ воде у светилишту. Мада се ово Богородичино култно место налазило изван цариградских зидина, поред њега је била палата царева који су ту долазили са свечаном свитом. Најчешће се то догађало на Вазнесење Господње. Цар би на Спасовдан, како сведочи Константин VII Порфирогенит (913-959) у свом спису о церемонијама на двору, стизао у атријум да би потом у припрати сачекао патријарха. Њих двојица би свечано ушли у цркву, наставили до амвона и царских двери, да би затим ушли у олтар и учествовали у богослужењу (Литургији). Цар би поставио своје дарове на Часну трпезу, изашао из храма и попео се у катихумену, где се налазила мала просторија коју је користио после Литургије. За време свечаног обеда представници Зелених и Плавих (политичке групације у Цариграду) налазили су се у атријуму, а молитвени искази током литије која би потпом уследила прослављали су најпре Богородицу па Вазнесење. Сачуван је и писани извор да је василевс Нићифор II Фока (963-969) провео Спасовдан у цркви од Извора. Лав Ђакон (друга половина X века), говорећи о побуни што је избила на Спасовдан 967. године, наводи да је по обичају цар био у храму изван градских зидина званом Извор, посвећеном Богородици. Јован Скилица (друга половина XI века), говорећи о истом догађају, помиње прославу Вазнесења на Извору. Ово понавља и Георгије Кедрон. Јован Зонара (прва половина XII столећа) истиче да је по старом обичају на један од Господњих празника василевс био у светом храму од Извора. Када је празник Богородице Живоносног Источника формално установљен, изгледа да је он петог дана Светле недеље врло свечано прослављан у главној царској палати у граду. То би био почетак ширења култа Богородице од Извора изван самог светилишта поред цариградских зидина. Главни посредник биће, изгледа, Велика лавра на Светој Гори, јер је манастир Богородице Ζωοδόχος πηγή четрдесетих година XIV века постао метох овог атонског манастира. До свих ових података најлакше се долази преко текстова који се односе на тумачење врло познате и распрострањене иконографске представе Богородице типа Живоносни источник, која је настала под утицајем светилишта Мајке Божије од Извора поред константинопољских зидина. Према најновијим истраживањима Татјане Стародубцев (Култ Богородице Ζωοδόχος πηγή и његов одјек у сликарству у доба Палеолога, Зограф 33 /2009/), напознатијим представама Богородице овог типа сматрају се фреске у припрати цркве Афендико у Мистри (између 1313. и1322), у акросолијуму гроба деспота Димитрија у нартексу цариградске Хоре (око 1340), у припратама храмова Светог арханђела Михаила у Леснову (1349) и Вазнесења у Раваници (око 1387), на западном зиду цркве Успења у Волотову код Новгорода (1363-1390) и у олтару југоисточног параклиса храма Светих Теодора у Мистри (око 1400). Без обзира што се служба Богородици Извору живота није нашла у српским богослужбеним књигама средњег века, ликовна представа овог врло значајног Богородичиног култа има репрезентативне одјеке у живопису тако угледних манастира као што су Лесново и Раваница. Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  6. Фотогалерија са Литургије Светог Василија Великог на Свети и Велики четвртак: Читање дванаест страсних Еванђеља - Велико бденије: Свети и Велики петак у манастиру: Света и Велика субота у буковској обитељи:
  7. Са званичне интернет презентације Манастира Буково преносимо фото вест са богослужења у овој свештеној обитељи. Фотогалерија са Литургије Светог Василија Великог на Свети и Велики четвртак: Читање дванаест страсних Еванђеља - Велико бденије: Свети и Велики петак у манастиру: Света и Велика субота у буковској обитељи: View full Странице
  8. Иконография Страстной Седмицы На Страстной седмице Церковь вспоминает последние дни земной жизни Спасителя: Его деяния и беседы с учениками, установление Таинства Евхаристии, предательство Иуды, заключение Господа под стражу, Его страдания и уничижение, распятие, смерть и погребение. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Печская патриархия. XIV в. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Книжная миниатюра из арабского Евангелия XVII в. Великий Вторник. Притча о десяти девах. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Вторник. Притча о десяти девах. Современная греческая фреска Великий Вторник. Притча о злых виноградарях. Книжная миниатюра XI в. Великая Среда. Предательство Иуды. Автор: Дуччо ди Буонисенья, XIII в. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Роспись церкви Панагии Асину в Никитари, Кипр. 1105 г. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Господь объясняет смысл умовения ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Икона монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Причащение апостолов. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Моление о Чаше. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великая Пятница. Моление о Чаше. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Иуда приводит стражников ко Христу. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Византийская книжная миниатюра Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Христос на допросе у Анны. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос на допросе у первосвященника Каиафы. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос перед Пилатом. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Христос перед Пилатом. Фреска работы Феофана Критского, монастырь Ставроникита, Афон Великая Пятница. Христос перед Иродом. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Иудеи требуют смерти Христу: «Да будет распят!». VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Уничижение Христа. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Смерть Иуды. Капитель церкви св. Лазаря, Франция. XII в. Великая Пятница. Крестный путь Спасителя. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Симон Киринейский помогает Господу нести Крест. Кипрская фреска Великая Пятница. Господь шествует на страдания. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великая Пятница. Восхождение на Крест. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Пригвождение ко Кресту. Фреска монастыря Дионисиат, Афон Великая Пятница. Распятие Христа и гибель Иуды. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Распятие, VIII в, Синай Великая Пятница. Распятие. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Распятие. Фреска церкви св.Николая в Прилепе, Македония. XII-XIII в. Великая Пятница. Распятие. Мозаика монастыря Осиас Лукас Великая Пятница. Смерть Христа. Фреска монастыря Высокие Дечаны, Сербия. XIV в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Книжная миниатюра Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Грачаница Великая Пятница. Оплакивание Христа Фреска Спасо-Преображенского собора Мирожского монастыря во Пскове. 1140-е гг. Великая Пятница. Положение во гроб Мозаика храма Воскресения Христова в Иерусалиме
  9. Са прортала православие.ру преносимо малу антологију иконографског представљања догађаја Страсне седмице. Иконография Страстной Седмицы На Страстной седмице Церковь вспоминает последние дни земной жизни Спасителя: Его деяния и беседы с учениками, установление Таинства Евхаристии, предательство Иуды, заключение Господа под стражу, Его страдания и уничижение, распятие, смерть и погребение. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Печская патриархия. XIV в. Великий Понедельник. Проклятие смоковницы. Книжная миниатюра из арабского Евангелия XVII в. Великий Вторник. Притча о десяти девах. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Вторник. Притча о десяти девах. Современная греческая фреска Великий Вторник. Притча о злых виноградарях. Книжная миниатюра XI в. Великая Среда. Предательство Иуды. Автор: Дуччо ди Буонисенья, XIII в. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Роспись церкви Панагии Асину в Никитари, Кипр. 1105 г. Великий Четверг. Умовение ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Господь объясняет смысл умовения ног апостолов. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Икона монастыря Ватопед, Афон Великий Четверг. Тайная Вечеря. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Причащение апостолов. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великий Четверг. Причащение апостолов. Фреска в соборе Сретения Владимирской иконы Божией Матери. Сретенский монастырь, Москва Великий Четверг. Моление о Чаше. Мозаика собора св. Марка, Венеция Великая Пятница. Моление о Чаше. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Иуда приводит стражников ко Христу. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Византийская книжная миниатюра Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Поцелуй Иуды. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Христос на допросе у Анны. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос на допросе у первосвященника Каиафы. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Христос перед Пилатом. VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Христос перед Пилатом. Фреска работы Феофана Критского, монастырь Ставроникита, Афон Великая Пятница. Христос перед Иродом. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Иудеи требуют смерти Христу: «Да будет распят!». VI в. Миниатюра Евангелия из Россано. Музей в Россано, Италия Великая Пятница. Уничижение Христа. Фреска Старо-Нагорично, Македония. XII-XIV в. Великая Пятница. Смерть Иуды. Капитель церкви св. Лазаря, Франция. XII в. Великая Пятница. Крестный путь Спасителя. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Симон Киринейский помогает Господу нести Крест. Кипрская фреска Великая Пятница. Господь шествует на страдания. Фреска монастыря Ставроникита, Афон Великая Пятница. Восхождение на Крест. Нач. XIV в, фреска монастыря Ватопед, Афон Великая Пятница. Пригвождение ко Кресту. Фреска монастыря Дионисиат, Афон Великая Пятница. Распятие Христа и гибель Иуды. Слоновая кость. Британский музей. 420-430 гг. Великая Пятница. Распятие, VIII в, Синай Великая Пятница. Распятие. Пещерная церковь, Каппадокия. XI в. Великая Пятница. Распятие. Фреска церкви св.Николая в Прилепе, Македония. XII-XIII в. Великая Пятница. Распятие. Мозаика монастыря Осиас Лукас Великая Пятница. Смерть Христа. Фреска монастыря Высокие Дечаны, Сербия. XIV в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Армянская книжная миниатюра XIII в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Снятие со Креста. Книжная миниатюра Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Дионисиат, Афон. Сер. XVI в. Великая Пятница. Оплакивание Христа. Фреска монастыря Грачаница Великая Пятница. Оплакивание Христа Фреска Спасо-Преображенского собора Мирожского монастыря во Пскове. 1140-е гг. Великая Пятница. Положение во гроб Мозаика храма Воскресения Христова в Иерусалиме
  10. Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол…Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ. У овој емисији говоримо о томе у чему се огледају богослужбене специфичности прва три дана страдалне седмице и издвајамо сегменте из дивне химнографије страдалне седмице. Аутор емисије: катихета Бранислав Илић Извор: Радио Беседа View full Странице
  11. У организацији Српске православне Црквене општине футошке, у недељу Православља, 25. фебруара 2018. године, у свечаној дворани Светосавског дома, катихета Бранислав Илић је одржао предавање на тему: „Богослужење прве седмице Великог поста и недеља Православља“. Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа View full Странице
  12. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина др Иринеја СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ФУТОШКА ОРГАНИЗУЈЕ ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ: "БОГОСЛУЖЕЊЕ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА И НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА" Предавач: Катихета Бранислав Илић Недеља, 25. фебруар 2018. године Свечана дворана Светосавског дома при Световрачевском храму у Футогу 19:00 часова ИЗВОР: Радио Беседа / Ризница литургијског богословља и живота Фото: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
×
×
  • Create New...