Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'својом'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Празник Светог пророка Илије – Илиндан, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у петак, 2.августа 2019. љета Господњег. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствово је архимандрит Мирон острошки сабрат, а саслуживали су му протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јерођакони Атанасије и Зосима. Your browser does not support the HTML5 audio tag. О. Сергије са саслужитељима потом је благосиљао и пререзао славски колач, који је у славу Божију, а у част Светог пророка Илије принијела породица свештеника Радмила и брата Миодрага Чизмовића, који Илиндан славе као приславу. На крају богослужења сабранима је празник честитао о.Сергије, који је подсјетио на ријечи Светог Владике Николаја који је рекао да ако је ико свједок Христовог васкрсења, то је пророк Илија. – Не само узношењем на небо, него и његовом појавом после више стотина година на Тавору, са самим Господом Исусом Христом – казао је о. Сергије. Он је подсјетио да и Свети Василије Острошки свједочи дивну истину Христовог васкрсења, али и нашег личног. – Као што каже Илија бјеше човјек као свако од нас, по својој суштини и природи. Тако и Свети Василије. Није ли и он исто човјек рођен од оца и мајке, један од нас. А није ли он наш савременик, свједок васкрсења Христовог и свједок нашег личног спасења, васкрсења и вјечног живота. Може ли мртав човјек да чини чудеса која он чини? Може ли неко ко нема у себи живота да призове оволико људи сваке године, све вас тек онако, што је неко нешто рекао? Не. Он је живи светац живог Бога и Бог преко њега свједочи да је истинита ријеч Божија и да смо сви призвани на вјечност – рекао је о. Сергије и подсјетио да се Свети Василије својом вољом опредијелио да ревнује Богу. Извор: Манастир Острог
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 21. априла 2019. године, на Цвети - Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Београду. Саслуживали су игуман манастира Рајиновца архимандрит Серафим (Кужић), архимандрит Никифор (Миловић) из Епархије будимљанско-никшићке, протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић - ректор Богословије у Нишу, Мирослав Миленковић - старешина Покровске цркве у Београду, Драги Вешковац - секретар Епископа крушевачког, Бранко Цинцаревић - старешина Саборног храма у Нишу, Бранко Митровић - архијерејски намесник београдско-посавски и Бранко Топаловић - архијерејски намесник београдски други, протојереј Ненад Микић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић, ђакон Никола Мићаковић и ипођакони Дејан Накић и Владимир Јелић. Појао је Дечји хор Првог београдског певачког друштва. Извор: Српска Православна Црква
  3. Срце мамино, пиле бабино, ако поједеш мало белог меса и шаргарепе, добићеш то и то…“ родитељи говоре деци, а за свега седам дана одговор детета биће: „Хоћу, ако…“ И ту почиње непрестана „игранка“ Кажу да деца и часовници не смеју непрестано да се навијају, ваља их некада пустити и да иду. Али, шта са ситуацијама у којима деца, неприпремљена за свет око себе, остану ускраћена чак и за основе доброг васпитања или препуштена сама себи? У историји људског рода, кажу, човек није живео брже и једноставније, али су техника и технологија тако усавршиле људска чула, да се човек и сам улењио. Парадокс савременог доба је да су људи све мање срећни, радосни, слободни и способни, и у васпитавању деце, и у сналажењу са самим собом. Техника, технологија и медији нуде човеку илузију да лако може да превазиђе све животне проблеме, због чега људи све више живе „поцепани“ између реалности и виртуелног, односно „кобајаги“ света, поручују психолози данашњице. Модеран човек има све мање времена за породицу као заједницу што је, кажу, основни разлог што не успева довољно добро да помогне својој деци како би она могла да изаберу добру страну живота. Јер, право је питање зашто су замке одрастања, од којих су неке и раније постојале, сада актуелније него икада? Стручњаци тврде да узроке, можда, треба тражити у појму родитељског ауторитета. Невероватно је, кажу, да неки од оних они који су из љубави ушли у брак и у њему добили децу, у једном тренутку престају да буду партнери и постају ривали. Тако породица губи обележје заједнице, а данас су родитељи, нажалост, све чешће ривали, а не партнери. Основна улога родитеља је да деци помогну, да препознају њихове потенцијале, охрабре их и омогуће да деца те потенцијале развију, пре свега кроз здраве навика и ставове, односно, кроз усвојени систем вредности, који ће им омогућити да се определе за добру страну живота (јер, стално им се нуди и она лоша). Таква деца умеће да преузму одговорност за своје понашање. На питање како да више времена са својом децом проводе родитељи преоптерећени послом, јер поједини, у борби за опстанак на различитим радним местима раде и по 16 сати дневно, клинички психолог Влајко Пановић одговара тврдњом да је важнији квалитет, од дужине заједнички проведеног времена. Јер, каже: постоје родитељи који по читав дан проведу заједно са својом децом, али – нема ефекта: – Квалитет односа је тај који одређује судбину детета. Ако током одрастања охрабрујемо децу да истрају у усвајању навика и одговорног понашања, довољно је да их помазимо, похвалимо, да их гледамо у очи док их слушамо, да би она умела да развију унутрашњу мотивацију. Савремени човек је све изнео напоље. Медији су утицали да своју свест окрене ка спољашњој реалности и да стално као награду очекује спектакл, сензацију, камеру. рефлекторе и аплауз. Због тога смо децу претворили у робове. На почетку у њих гледамо као у божанства, све им дајемо и чинимо, а онда креће условљавање. Ево, рецимо, примера како родитељи праве катастрофалне грешке. Уместо да пусте децу да спонтано поједу оброк, они их пожурују и условљавају. Обично им говоре: „Срце мамино, пиле бабино, ако поједеш мало белог меса и шаргарепе, добићеш то и то…“ Запамтите, деца уче по моделу, упијајући све, као сунђер. За свега седам дана такав родитељ добиће од детета одговор: „Хоћу, ако…“ И ту почиње непрестана „игранка“. Нашао сам директну повезаност у погледу тих манипулација са каснијом булимијом, анорексијом, или са другим поремећајима у исхрани. Такав модел понудили су родитељи, а деца усвојила – појашњава Пановић. Његов савет је да се, у таквим ситуацијама, врати достојанство заједничкој трпези, да се породица окупи за једним столом, да се чланови фамилије погледају у очи, да дете изнесе проблем који има или да га родитељи, ако је заслужило – похвале. Омогућити деци правилне изборе У наше животе, сматрају и психолози, и социолози, треба вратити спонтаност и заједништво, које је модерно доба успут загубило. Савремена породица умногоме се разликује од традиционалне, а и даље постоје предности традиционалног које је потребно вратити и оплеменити. – Наравно да нико од нас није за враћање цивилизације уназад, нити је то могуће, али чињеница је да модерна техничко-технолошка помагала, уместо да нам омогуће слободу избора, неретко доводе до тога да постајемо њихови заробљеници. Традиционална породица имала је огњиште, као место у дому око којег се породица окупљала сваке вечери после напорног рада у пољу, школи. Огњиште је било место где су људи грејали, а било је и најосветљеније у дому, место где су размењиване девне информације и догађаји, дељена упутства и савети, критиковани непослушни. Данас такво место немамо ни у метафоричком, симболичком облику: свако у својој соби има телевизор, компјутер, мобилни телефон, огњиште смо заменили самоизолацијом – опомиње Пановић. Невероватан је податак да децу у Србији данас подиже нешто мање од 40 процената самохраних мајки, што указује на поремећену структуру породице и на кризу очинске улоге. У таквим дисфункционалним породицама омета се основно – усвајање радних навика које су врло битне за постизање самопоштовања, али и одговорног понашања једног детета. У Уставу Србије прецизира се да је породица дужна да заштити развој, не само физички, већ и да омогући правилан емосционални и духовни развој детета. Неки закони у колизији су са Уставом, зато што родитеље онемогућавају да завире у картон свог детета после 15-те године. Влајко Пановић као посебан проблем наводи то што се деца одгајају као божанства, што онемогућава њихову припрему за реалан свет, а повећава агресивне одговоре: – Често породица, некомплетна због одсуства оца условљава неравномерну расподелу улога, не постоји заједнички организовано време, бар не у оној мери која је потребна да родитељи деци пренесу своја искуства, омогуће правилне изборе и да их науче да се определе за истинске, проверене вредности, које се односе на лепоту живота, ред, рад, толеранцију и стрпљење. Као да се све ради да деца не усвоје ни навике, ни границе, због чега немају самопоуздање, не могу да усвоје одговорно понашање Зато данас многима недостаје, не само одговорност за дату реч, већ и за понашање. У савременој породици нема довољно разговора, нема дијалога. Основна формула љубави каже: да би се људи волели, морају се познавати. А да би се познавали, људи морају да разговарају. А да би тазговарали – морају да имају време и место где ће размењивати искуства, помоћи младима да оно што током дана успут „покупе“ у себи подведу под добро или лоше. Због тога је неопходно да и родитељи добро разумеју реалност у којој одраствају њихова деца. Јер, реалност говори да је данас много родитеља који галаме на своју децу, а психолошки – то је увек контрапродуктивно. Два страха са којима се човек рађа су од гласног, изненадног звука и од губитка подлоге. Сваки повишени тон у кући, а данас је таквих, нажалост много више, него стрпљивог и толерантног разговора, код деце изазива фрустрацију – сматра Пановић. Стручњаци кажу да је биолошки одговор на фрустрацију – затварање. Што год да родитељи више вичу, деца их све мање чују. Поред тога, вишесатно одсуство родитеља из куће оставља деци простор за разна искушења. Мало пажње се посвећује дечјем напору и труду, а углавном се награђује оцена. Уз све то, награђивање је најчешће материјално, што ствара спољашњу, а не унутрашњу мотивацију. Похвале и емоционално награђивање су ретки. – Немојте код деце да награђујете оцену! Мотивишите их и награђујте труд, марљивост, вредноћу, стрпљење, јер резултат тада не може да изостане. Ако награђујете труд, то је очекивање награде споља или ударца, штапа или шаргарепе. Када човек нема оријентацију, границу, репер, у себи ће носити збуњеност и деловати умртвљено. Теорија стреса говори о томе. Приликом стреса, човек има две могућности: једну, да се брани, а другу – да побегне, дакле, да мобилише енергију на борбу или бекство. Ако стрес траје дуго, онда ми потрошимо своје физиолошке ресурсе за адаптацију, а последица тога је – нереаговање, умртвљење. Ми се данас налазимо у таквом стању умртвљености, јер се над нама примењује прво правило црне пропаганде – обиље контрадикторних информација. Резултат тога је слуђивање. Спас је да дефинишемо себе, јер је и грешка доказ да смо нешто покушали – појашњава он. Изгубљена радост Нарочито деца препуштена искушењима могу постати жртве медијске понуде, која им бомбардује чула екстремним дражима: звук, светло, брзо смењивање слике, што подиже ниво узбуђења, а декодира се као лажна пријатност и потреба за сталним стимулацијама. Зато често деца, док играју видео игре, на позиве својих родитеља одговарају са: „Сад ћу!“ – На родитељима је да деци помогну да не постану жртве. Недовољно добро организована деца остају лења, не усвајају здраве навике и вештине односа са другим људима кроз непосредни контакт, већ стварају лажна, виртуелна пријатељства са неколико стотина особа. Таква породица често негује везивање уместо осамостаљивања, па деца постају лења и инертна. Један од највећих проблема код нас ускоро ће бити организација простора, времена и мотивације за школу. Данас бележимо и одсуство радости, због којег је потребна прсихотерапија за мотивисање човека да превазиђе неки сукоб. Изгубивши спонтаност, изгубили смо радост и зато је важно да се вратимо себи – поручује Пановић. Због недовољно квалитетних разговора, односи унутар породица губе спонтаност, постају формализовани, а мањак физичке блискости условљава и мањак емоционалне размене, упозоравају стручњаци. Зато деца често имају утисак да их родитељи не воле. – Родитељи често постављају стереотипна питања када деца дођу из школе: „Шта је било у школи? Да ли је пала нека петица?“ Деца често сматрају да је њиховим родитељима важна само школа, зато што их мама и тата ретко питају како се осећају, шта се догодило на путу од школе до куће. То је замка коју сваки родитељ мора да препозна. Важније је да однегујемо здраву личност, него шта ће она постићи од образовања. Миран и стрпљив човек може да ствара и да ужива, а немиран се бави својим немирима, кроз алкохол, дрогу или промискуитетно понашање. Немиран човек не може да буде ни добар васпитач, ни добар радник или учитељ. А цивилизација управо све чини да нас стално држи у стању узнемирености, узбуђености. Деца која одрастају у таквим илузијама, поклекну када се нађу у реалном животу, а тада изгубимо и могућност да разговарамо са њима, како бисмо им помогли не само да схвате и прихвате, већ и да направе промену у понашању – сматра Пановић. За кога чувамо љубав? Он додаје да присуство компјутера, телевизора и мобилних телефона у спаваћим собама представља не само велике гутаче времена, него и велике ометаче развоја деце. Јер, они доносе радозналост са једне стране, а са друге непредвидивост софтверских креација појединца чини немоћним да управља својим временом: – Велики број деце не распрема своју собу, не намешта кревет, разбацане су им ствари. Немају времена, нити стрпљења, не зна се када одлазе на спавање, када устају, доручкују, када уче. Због тога се родитељи додатно исцрпљују мотившући их често на погрешан начин, кроз вику, галаму, притисак и уцену. Разумљиво, као резултат тога добијамо бес, инат или уцену са дечје стране. Зато је важно у кући имати место које бисмо могли назвати модерно огњиште. Разгварајмо, да бисмо могли да разрешимо сукобе, дилеме, неспоразуме или неслагања, јер они су разумљиви део одрастања. Свако, нажалост, у својој соби четује, сурфује, порукује, а живот пролази поред нас. Човек је некада организовао своје време на основу планирања неких крупних догађаја, а данас ћете често чути тужан коментар како време убрзава и да се људи не радују више ничему. Није се време убрзало, него смо ми у своје умове некритички пустили све, због чега не можемо да направимо критичку дистанцу. Децa постају жртве бомбардовањем информација споља. Ремети им се спонтаност маште, а њу замењује дириговани свет виртуелног, који деца често умеју да помешају са реалним. То је форсирани свет неприродног и ружног који ми нисмо препознали. Тај наопаки свет њих чини узнемиреним. Морамо да се бавимо својом децом, како би она разумела реалност у којој одрастају – порука је Пановића. Његов је став да родитељи, куповином скупих, престижних мобилних телефона својој деци, доприносе да се њихова деца идентификују са нереалним светом који почињу, не само да опонашају, него и да верују у њега. Медији такође континуирано нуде слику нереалног живота, са форсирањем забаве, лаког живота, илузије бескрајних слобода и сталног задовољства. Психолози данашњице бележе нову врсту зависности, она коју модеран човек испољава због забринутости. Зависност од забринутости негују многи људи, испољавајући је кроз мисао: „Шта ако?“ Уплашен човек себе пројектује у лошу будућност, иако свако од нас живи само у садашњем времену. Време је да, и одрасли, и деца буду окренути ка размишљању о лепом, ка неговању директних разговора са јасним порукама слободног изражавања осећања, али и доследности у понашању родитеља. Вреди запамтити да деца опонашају наше понашање, а не наше речи. Ако сањате о љубави према целом свету, а не подносите ни најближе, запитајте се – за кога онда чувамо љубав? Извор
  4. «Човек је створен за срећу, као птица за лет» – написао је Горки. Те речи су постале гесло младе савремене породице, али неретко парадоксално могу довести и до њеног – у данашње време већ и класичног – хитрог и беспоштедног уништења. Парадоксално је то, што с једне стране, људи природно траже (и хвала Богу, налазе) срећу у породичном животу. А с друге стране, истинска породична, као и свака друга, срећа представља плод дугог, напорног и тешког рада. Једном речју, ако хоћеш породичну срећу, спреми се и за потешкоће, а не само за «лет». Такве потешкоће су свађе, без којих нису могли чак ни свети апостоли (Дап. 15, 2) и које ми грешни, такође, нажалост нећемо мимоићи.
  5. Свети апостол Павле, у својој Посланици Коринћанима поставља пред нас питање нашег понашања пред другима; другим ријечима, питање свједочења наше вјере или невјере. Повод је тема коју је живот био поставио пред хришћане ране Цркве: јести или не јести месо од животиња жртвованих идолима. Човјеку, којем идоли ништа не значе, месо од идолских жртава је као и свако месо, и он, сам, може да поједе колико год хоће таквог меса, и никакав гријех неће учинити, али ако једе то исто месо у присуству неког, коме то месо има некакво значење, чини гријех, јер саблажњава таквога, који ће помислити, и другима рећи, како је тај и тај, такође, идолопоклоник, и ето саблазни и великог гријеха на душу. Пренесено на наше односе: ако ти, у скровитости свога дома, чиниш гријех непошћењем, то јесте гријех али је сто пута већи ако гријешиш пред другима и друге на гријех наводиш или их у гријеху постичеш. Колико ми је људи дошло да ме питају како неки свештеници заглаве парче јагњетине пред свом масом окупљеног народа. Шта друго да кажем него да ће они пред Господом одговарати за свој лични гријех и примити плату за то и да ће, за гријешење пред другима и саблажњавање других, примити стоструку осуду. Ми нисмо своји, (1. Кор. 6, 19) опомиње нас свети апостол Павле, и наше понашање би могло да буде „приватна ствар“, ствар између нас и Бога – за којег често заборавимо да Он све види и да ће нам за све платити – кад се не би одражавало на друге. Као пушење, на примјер, што би могло да буде приватно, лично, тровање ако се дим не би на све стране ширио и свима ваздух засмрђивао и друге тровао. И наши поступци, кад су другима на виду, они су, такође, загађивачи духовне средине и отров за ту средину. Гријех има своје ступњеве, градацију и тежину. Најстрашнији и најтежи је кад ми својим падом друге са нама у јаму гријеха суновраћујемо. Грјешник може да се покаје а онај, кога је он на гријех и пад навео, не мора; и обично тако и бива. Саблажњени продужи да се клиже леденом стазом гријеха. Колико је клетих родитеља, у смутна и „вунена времена“ своју дјецу безвјерјем затровало; вјероватно би се они вјери вратили а дјеца продужише. Кога год сам слушао да своје непридржавање поста оправдава, свако ми је сложио причу о неком тамо попу његовом, који је у ко зна који страшни дан Господњи мрсио. Да Господ опрости, ту се чак и Велики петак помиње. Можда је некад, и негдје, и постојао такав монструм од човјека, који је могао и на Велики петак своје парохијане саблажњавати, али ми је тешко повјеровати у то. Ако је постојао такав демон, није их, ваљда, било на хиљаде. А ако је био, и постојао, давно га је ђаво у своје канџе зграбио но његов рабош гријеха са њиме није отишао. У ту таблицу још увијек се уписују и дописују гријеси оних које је он саблазнио. До Господа долазимо, или од Господа отпадамо, никад сами него здружени са нашим ближњим и даљним, које је Господ у наше окружење довео. Зато ми сносимо одговорност за своје спасење и за спасење наших ближњих. „Браћо, вели свети апостол Јаков, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, нека зна да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове спасти душу од смрти и покрити мноштво гријехова.“ (Јак. 5, 19 – 20) Но, с друге стране, чујте шта нам Господ вели: „који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, па да потоне у дубину морску“. (Мт. 18, 6) Не вели Господ и не препоручује да неко, не дај Боже, сам свој живот ускрати. То је најтежи и неопростив гријех. Овим Господ сугерише да би грјешнику, који својим гријешењем друге на гријех наводи, за њега боље било да што прије нестане. Јер, што краће живи, мање гријеха чини и мање ће их бити које он својим отровом трује. „Тешко свијету од саблазни – вели Господ – јер је потребно да дођу саблазни али тешко човјеку кроз кога долази саблазан.“ (Мт. 18, 7) Зато Господ од нас, снажно и неумољиво, захтијева да се одрекнемо свега што би могло да буде препрека нашем спасењу. Ма колико то болно било, не смије се имати милости и сажаљења. Због већег, жртвује се мање. „Ако ли те рука твоја или нога твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; боље ти је ући у живот хрому или кљасту него ли да имаш двије руке или двије ноге, а да те баце у огањ вјечни. И ако те око твоје саблажњава, извади га и баци од себе; боље ти је с једним оком у живот ући него да имаш два ока, а да те баце у пакао огњени.“ (Мт. 18, 8 – 8) Онај који зло чини, и друге на зло наводи, зло ће се и сам провести, и за своје зло одговарати и праведну плату примити, али ни они, на зло наведени, неће поштеђени бити. Не знаш ли да пливаш, не загази у дубоку воду; имаш ли вртоглавицу, не пењи се на висину; наиђеш ли на саблазан, затвори очи. Бог ти је разум дао да разумно живиш. Јеси ли подложан неком гријеху, клони га се; бјежи безобзирце. Хришћане свога доба апостол Павле куне именом Господа нашега Исуса Христа да се клону од оних који их на саблазан наводе; с таквима да и не једу. (1. Кор. 5, 9 – 11) Дакле, пази да не саблазниш, али, исто тако, чувај се да не будеш саблажњен. „Чувај се и Бог ће те чувати.“ Протојереј Василије Томић vasilijeprotatomic.com извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...