Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'свештенство'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 24 results

  1. Епархија Рашко-призренска данас је по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Теодосија објавила саопштење за јавност поводом активности организације „28. јуни“ која се у јавности представља као безмало најактивнија хуманитарна организација за помоћ Србима на Косову и Метохији и активни борац за права Срба на овим просторима. На основу прикупљених информација постоје више него очигледне индикације о могућим злоупотребама које ова организација врши покривајући нетранспарентно прикупљање средстава за Србе медијском кампањом преко друштвених мрежа, иако никада нису сарађивали са Епархијом Рашко-призренском и раде потпуно без благослова Цркве, за разлику од бројних проверених и искрено ангажованих хуманитарних организација за помоћ нашем народу. Епархија је свештенству и монаштву забранила сваки контакт са овом организацијом и апелује на вернике да буду опрезни на могуће злоупотребе финансијске природе. САОПШТЕЊЕ С обзиром да хуманитарна организација „28. јуни“ која је регистрована у Београду (при општини Савски Венац) често објављује преко друштвених мрежа и медија да обезбеђује велику хуманитарну помоћ за Косово и Метохију и да сарађује са нашом Црквом на овом простору сматрамо за потребно да обавестимо јавност о следећем: Хуманитарна организација „28. јуни“ никада није успоставила званичан контакт са Епархијом рашко-призренском, нити је обезбеђивала помоћ за наше манастире и парохије преко наших свештеника са благословом Епископа. Све вести о сарадњи са нашом Црквом на Косову и Метохији су једноставно измишљене, што за последицу може да има манипулацију јавношћу. У свом најновијем саопштењу од 12. фебруара, поменута организација се између осталих активности хвали посетама и „донацијама“ манастирима Св. Архангела код Призрена и Девиној води код Звечана. Према до сада прикупљеним подацима, ниједан манастир није ништа ни тражио ни добио од организације „28. јуни“ и покушај да се једна мања донација једне вернице из иностранства манастиру Девина вода прогласи као дар „28. јуна“ у јавности и тим поводом покрене шира акција скупљања новца за овај манастир, представља груб пример злоупотребе „28. јуна“, што може представљати и индицију да је овај покрет прикупљао средства за која нема покрића где се користе, а све под видом тобожње помоћи нашим манастирима. Фотографисања припадника 28. јуна у неким од наших манастира или пред нашим светињама нису су ништа друго него непоштени начини да се створи утисак да организација ради уз благослов Епархије Рашко-призренске и да им треба веровати и давати новац за помоћ Косову. Након појављивања тих фотографија на друштвеним мрежама и у медијима уз текстове о наводној огромној помоћи нашим манастирима, сви наши манастири и парохије су упозорени да избегавају сваки контакт са лицима која на било који начин раде или сарађују са овом организацијом. Још једна неистинита информација коју је пласирала организација „28. јуни“ догодила се и крајем 2018. године. Наиме, шлепер хуманитарне помоћи који је према саопштењима више медија 29. децембра 2018. год. наводно стигао преко ове организације за народне кухиње и обданиште Ђурђевак, заправо је стигао у организацији Митрополије Црногорско-приморске и организације Човекољубље СПЦ. Истина је да је само један мањи део робе у последњем тренутку прикључен овој хуманитарној пошиљци од стране организације „28. јуни“, која се у медијима представила практично као главни организатор ове акције. У више медија пренесено је да је организација „28. јуни“ себе кроз ову акцију промовисала као „прву хуманитарну организацију из централне Србије која доставља помоћ српским енклавама на Косову“ (Вечерње новости 29. децембар), док је сама организација послала саопштење да је „хитном доставом хране пробила блокаду увоза српских производа“. Ова информација није тачна јер хуманитарна помоћ других организација који раде преко наше Епархије редовно и несметано и поред уведених такси долази из централне Србије и Црне Горе. Епархију Рашко-призренску више наших свештеника и верника обавестило је са забринутошћу о изјавама за медије организације „28. јуни“ која у својим мејл-порукама и на друштвеним мрежама саопштава о наводно огромној помоћи која се већ годинама наводно обезбеђује за Србе на Косову и Метохији, иако се према нашим до сада сакупљеним сазнањима те вести ничим не могу поткрепити осим фотографијама које се каче на друштвене мреже, са понеким пакетом или робом на коју је прикачен лого 28. јуна. Ако је неке мање помоћи и било, она је рађена без благослова и знања Епархије и, вероватно, у циљу представљања ове организације као неприкосновеног душебрижника Срба на Косову и Метохији. У противном, ова би организација радила транспарентно и с благословом Епархије као и друге хуманитарне организације које помажу наш верни народ и светиње. Имајући у виду да нам је на могуће неправилности у раду ове организације указивано од стране других проверених хуманитарних организација са којима наша Епархија сарађује, као и од донатора из Епархије Аустралијско-новозеландске и Источно-америчке, затражили смо од наших надлежних свештеника да нам редовно достављају све информације о евентуалним новим активностима ове организације на простору наше Косова и Метохије, како би се оне провериле са изјавама које „28. јуни“ пласира у медијима. Стога и свим верницима наше Епархије препоручујемо велики опрез у раду са поменутом организацијом због више основаних сумњи о могућим злоупотребама. Активности организације 28. јуни о извесној петицији за заштиту Срба на КиМ и заштити наше баштине апсолутно су непознате нашој Епархији и нису рађене са благословом ни Епископа, a колико нам је познато, ни Св. Архијерејског Синода. Дубоко смо забринути да је реч о стварању виртуелне слике о наводном патриотском кредибилитету „28. јуна“, о чему коначну реч препуштамо државним органима који би требало да провере рад ове организације, у циљу провере њихових навода и у циљу отклањања сваке могућности злоупотребе било које врсте, до које би могло да дође на темељу лажно створене слике о блиској сарадњи између Епархије Рашко – призренске и те организације. Користимо ову прилику да изразимо посебну благодарност Епархијама наше Цркве које редовно шаљу помоћ са благословом надлежних Архијереја, Канцеларији за Косово и Метохију Владе Србије као и хуманитарним организацијама: Срби за Србе, Солидарност за Косово Арно Гујона, Дечански хуманитарни фонд о. Нектарија Серфеса из САД, IOCC, Млади за Космет из Подгорице и другим организацијама, које већ годинама раде са нашим архијерејским благословом и активно помажу нашем верном народу на Косову и Метохији. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Призрен-Грачаница, 14. фебруар 2018. године. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/eparhija-rasko-prizrenska-upozorava-svestenstvo-monastvo-i-verni-narod-na-sumnjive-aktivn View full Странице
  2. САОПШТЕЊЕ С обзиром да хуманитарна организација „28. јуни“ која је регистрована у Београду (при општини Савски Венац) често објављује преко друштвених мрежа и медија да обезбеђује велику хуманитарну помоћ за Косово и Метохију и да сарађује са нашом Црквом на овом простору сматрамо за потребно да обавестимо јавност о следећем: Хуманитарна организација „28. јуни“ никада није успоставила званичан контакт са Епархијом рашко-призренском, нити је обезбеђивала помоћ за наше манастире и парохије преко наших свештеника са благословом Епископа. Све вести о сарадњи са нашом Црквом на Косову и Метохији су једноставно измишљене, што за последицу може да има манипулацију јавношћу. У свом најновијем саопштењу од 12. фебруара, поменута организација се између осталих активности хвали посетама и „донацијама“ манастирима Св. Архангела код Призрена и Девиној води код Звечана. Према до сада прикупљеним подацима, ниједан манастир није ништа ни тражио ни добио од организације „28. јуни“ и покушај да се једна мања донација једне вернице из иностранства манастиру Девина вода прогласи као дар „28. јуна“ у јавности и тим поводом покрене шира акција скупљања новца за овај манастир, представља груб пример злоупотребе „28. јуна“, што може представљати и индицију да је овај покрет прикупљао средства за која нема покрића где се користе, а све под видом тобожње помоћи нашим манастирима. Фотографисања припадника 28. јуна у неким од наших манастира или пред нашим светињама нису су ништа друго него непоштени начини да се створи утисак да организација ради уз благослов Епархије Рашко-призренске и да им треба веровати и давати новац за помоћ Косову. Након појављивања тих фотографија на друштвеним мрежама и у медијима уз текстове о наводној огромној помоћи нашим манастирима, сви наши манастири и парохије су упозорени да избегавају сваки контакт са лицима која на било који начин раде или сарађују са овом организацијом. Још једна неистинита информација коју је пласирала организација „28. јуни“ догодила се и крајем 2018. године. Наиме, шлепер хуманитарне помоћи који је према саопштењима више медија 29. децембра 2018. год. наводно стигао преко ове организације за народне кухиње и обданиште Ђурђевак, заправо је стигао у организацији Митрополије Црногорско-приморске и организације Човекољубље СПЦ. Истина је да је само један мањи део робе у последњем тренутку прикључен овој хуманитарној пошиљци од стране организације „28. јуни“, која се у медијима представила практично као главни организатор ове акције. У више медија пренесено је да је организација „28. јуни“ себе кроз ову акцију промовисала као „прву хуманитарну организацију из централне Србије која доставља помоћ српским енклавама на Косову“ (Вечерње новости 29. децембар), док је сама организација послала саопштење да је „хитном доставом хране пробила блокаду увоза српских производа“. Ова информација није тачна јер хуманитарна помоћ других организација који раде преко наше Епархије редовно и несметано и поред уведених такси долази из централне Србије и Црне Горе. Епархију Рашко-призренску више наших свештеника и верника обавестило је са забринутошћу о изјавама за медије организације „28. јуни“ која у својим мејл-порукама и на друштвеним мрежама саопштава о наводно огромној помоћи која се већ годинама наводно обезбеђује за Србе на Косову и Метохији, иако се према нашим до сада сакупљеним сазнањима те вести ничим не могу поткрепити осим фотографијама које се каче на друштвене мреже, са понеким пакетом или робом на коју је прикачен лого 28. јуна. Ако је неке мање помоћи и било, она је рађена без благослова и знања Епархије и, вероватно, у циљу представљања ове организације као неприкосновеног душебрижника Срба на Косову и Метохији. У противном, ова би организација радила транспарентно и с благословом Епархије као и друге хуманитарне организације које помажу наш верни народ и светиње. Имајући у виду да нам је на могуће неправилности у раду ове организације указивано од стране других проверених хуманитарних организација са којима наша Епархија сарађује, као и од донатора из Епархије Аустралијско-новозеландске и Источно-америчке, затражили смо од наших надлежних свештеника да нам редовно достављају све информације о евентуалним новим активностима ове организације на простору наше Косова и Метохије, како би се оне провериле са изјавама које „28. јуни“ пласира у медијима. Стога и свим верницима наше Епархије препоручујемо велики опрез у раду са поменутом организацијом због више основаних сумњи о могућим злоупотребама. Активности организације 28. јуни о извесној петицији за заштиту Срба на КиМ и заштити наше баштине апсолутно су непознате нашој Епархији и нису рађене са благословом ни Епископа, a колико нам је познато, ни Св. Архијерејског Синода. Дубоко смо забринути да је реч о стварању виртуелне слике о наводном патриотском кредибилитету „28. јуна“, о чему коначну реч препуштамо државним органима који би требало да провере рад ове организације, у циљу провере њихових навода и у циљу отклањања сваке могућности злоупотребе било које врсте, до које би могло да дође на темељу лажно створене слике о блиској сарадњи између Епархије Рашко – призренске и те организације. Користимо ову прилику да изразимо посебну благодарност Епархијама наше Цркве које редовно шаљу помоћ са благословом надлежних Архијереја, Канцеларији за Косово и Метохију Владе Србије као и хуманитарним организацијама: Срби за Србе, Солидарност за Косово Арно Гујона, Дечански хуманитарни фонд о. Нектарија Серфеса из САД, IOCC, Млади за Космет из Подгорице и другим организацијама, које већ годинама раде са нашим архијерејским благословом и активно помажу нашем верном народу на Косову и Метохији. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске Призрен-Грачаница, 14. фебруар 2018. године. http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/eparhija-rasko-prizrenska-upozorava-svestenstvo-monastvo-i-verni-narod-na-sumnjive-aktivn
  3. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СВЕШТЕНСТВА И МОНАШТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ 27. децембар 2018. године Свештенство и монаштво Митрополије Црногорско-Приморске се и ове године, на празник Светих Мученика Тирса, Левкија, Филимона, Аполонија и других, сабрало око свога духовног оца и Архијереја Високопреосвећеног Митрополита Црногорско-Приморског г. др Амфилохија на своје редовно годишње сабрање. Сабрање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици служио Митрополит г. Амфилохије са свештенством. Митрополит г. Амфилохије је у наставку сабрања предочио извјештај о свом архипастирском служењу и мисији Митрополије у протеклој години. И ове године је, као и током претходних, рукоположено нових свештеника и ђакона и замонашено нових монаха и монахиња, по парохијама се повећава број новокрштених и вјенчаних, а настављено је са обновом старијих и изградњом нових храмова, манастира и конака. Изражена је посебна благодарност Господу и Светом Архијерејском Сабору на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским г. Иринејем на избору и хиротонији Његовог Преосвештенства викарног Епископа Диоклијског г. Методија и избору досадашњег викарног Епископа Диоклијског г. Кирила за првог епархијског епископа мисионарске Епархије Буеносајреске и Јужноцентралноамеричке. Од великог значаја за нашу Митрополију је освећење обновљеног Манастира Свете Тројице у Стањевићима и прослава 680. годишњице ове Светиње, која се скоро два вијека налазила у рушевинама. Током протекле године је обиљежено и литургијски прослављено 330 година од страдања Момишићких Новомученика, 300 година Топаљске комунитади и обнова Његошеве школе у Херцег Новом, 140 година од ослобођења Бара од Турака и 100 година од мученичког страдања Светог Цара Николаја II Романова и царске породице. Наша Митрополија је посебно била почаствована историјском, апостолском посјетом Његове Светости Патријарха Антиохијског г. Јована X и Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја. У оквиру братског сабрања, Митрополит г. Амфилохије је одржао предавање о јединству и саборности Цркве Христове. Посебна пажња је посвећена даљој мисији и положају Митрополије и осталих епархија наше Цркве у Црној Гори. И поред бројних нерјешених питања и изазваних проблема, широм Црне Горе се, на сваком кораку, уочава неупитна приврженост вјерног православног народа Божјег својој Цркви, а ту чињеницу већ годинама констатују и релеватне институције које испитују јавно мишљење. У протеклој години су и даље вјештачки изазиване и подстицане подјеле и може се слободно рећи да опасни и опаки дух братоубилаштва и даље постоји у Црној Гори. У том смислу, дужни смо да, и поред постојања бројних данашњих разлика, у ове дане пред прославу Рођења Христовог позовемо све на обнову братске љубави, праштање и помирење уз поштовање свачијег права на слободу мишљења и изражавања. Питање израде и доношења будућег Закона о правном положају Цркве и вјерских заједница је представљало питање којим је манипулисано и током ове године како би се настављала антицрквена кампања која, у мањој или већој мјери, путем појединих медија траје од 1945. године до данас. У том смислу, покретане су чак и иницијативе којим је, противно правном поретку, тражено одузимање имовине Цркве. С друге стране, више забрињава готово прекинута комуникација надлежног Министарства за људска и мањинска права са Митрополијом у погледу неотуђивог права представника Цркве да, као и сваки други субјект, учествује у припреми Нацрта закона. Митрополија и овом приликом указује да је неопходно да Црна Гора добије квалитетан, цивилизован и међународно-правно валидан Закон којим ће се уредити начин остваривања право на слободу вјероисповијести и правни правни положај Цркве и вјерских заједница. И овом приликом јавно исказујемо спремност за успостављање цивилизованог дијалога са Владом Црне Горе ради учешћа у припреми будућег закона. У другој половини ове године, Министарство унутрашњих послова није, као и током претходне двије године, продужило привремени боравак за нешто преко седамдесет свештеника, монаха, монахиња и чланова свештеничких породица, па чак и дјеце. Не постоји ни један правно ваљан разлог, нити, пак, ваљано образложење да се наставља са прогоном свештенства и монаштва, па и овом приликом апелујемо на Министарство унутрашњих послова да и даље, у складу са важећим законским прописима, као што је свуда у свијету уредно одобрава привремене боравке свештенству и монаштву. Уочљиво је да се гомилају бројни друштвени, а посебно морални проблеми у нашем народу. Неопходно је да сви одговорни друштвени субјекти, а посебно носиоци државне власти, посебну пажњу посвете моралној обнови савременог човјека, а посебно угрожене омладине и готово разорене породице. Од посебне је важности да државни органи што прије укључе све релевантне друштвене субјекте како би се зауставио демографски и морални суноврат друштва. Овом приликом позивамо све људе добре воље да у домену својих могућности помогну рад Народних кухиња наше Цркве у Подгорици, на Цетињу, у Беранама и Бијелом Пољу. Радујући се благим данима долазећег празника Рођења Вјечног Дјетета – Богомладенца Христа – поздрављамо сав православни вјерни народ и све људе добре воље широм Васељене радосним поздравом: МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У тридесет четвртој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо о Царском свештенству и богослужбеној улози верног народа Божјег, нагласивши да је целокупна Црква јерархијска, као тело Христово и храм Светога Духа. Богочовек Исус Христос, као Првосвештеник по чину Мелхиседекову, јесте „кључ“ за разумевање тајне Царског Свештенства и Светотајинског свештенства. По учењу наше Свете Цркве, тајну лаика, односно, Царског свештенства треба посматрати кроз призму литургијског, односно, евхаристијског сабрања, кроз тајну Цркве Божје. Црква Христова не може да постоји без рукоположених свештеника (Светотајинског свештенства), нити без лаика (Царског свештенства), већ је Црква Христова једна целина, мистично Тело Христово у чијем организму сваки члан (уд) има одређену свештену улогу (службу). Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО
  5. У тридесет четвртој емисији "Светотајинско богословље" говорили смо о Царском свештенству и богослужбеној улози верног народа Божјег, нагласивши да је целокупна Црква јерархијска, као тело Христово и храм Светога Духа. Богочовек Исус Христос, као Првосвештеник по чину Мелхиседекову, јесте „кључ“ за разумевање тајне Царског Свештенства и Светотајинског свештенства. По учењу наше Свете Цркве, тајну лаика, односно, Царског свештенства треба посматрати кроз призму литургијског, односно, евхаристијског сабрања, кроз тајну Цркве Божје. Црква Христова не може да постоји без рукоположених свештеника (Светотајинског свештенства), нити без лаика (Царског свештенства), већ је Црква Христова једна целина, мистично Тело Христово у чијем организму сваки члан (уд) има одређену свештену улогу (службу). Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО
  6. Поуке.орг инфо

    Страх у Грачаници: Свештенство охрабрује народ

    Гуџић на посао путује из села Добротин које се налази десетак километара јужно од Грачанице. Сведочи нам да није приметио повећано присуство Кфора, али јесте повећано присуство косовске полиције. „Ако ме питате какво је расположење у народу, код обичних људи, морам да признам да влада страх, још од најаве косовских институција да ће формирати војску Косова. То је разумљиво, људи се боје поучени искуством из прошлости, када су, уз далеко мање поводе, Албанци излазили на улице, малтретирали и убијали Србе. Људи јутрос нису послали децу у Музичку школу, јер долазе из Брњице, плаше се, јер деца треба да прођу кроз Приштину“, каже Гуџић. Грачаница је од 1999. године седиште српске енклаве у којој живи око 12.000 Срба. Александра Гуџића питали смо и да ли се становницима тог места и околних села неко обратио да би их умирио пред данашње формирање војске Косова. Једина институција којој Срби на Косову и Метохији заиста верују је Српска православна црква, одговара Гуџић. „Свештеници охрабрују народ. Рекли су нам да будемо мирни, али и да останемо своји, на своме. То је порука коју шаљу уз савет да будемо достојанствени, а најважнија порука тренутно је да не наседамо на провокације, уколико их буде“, каже наш саговорник. Гуџић додаје да Срби са Косова и Метохије немају ни мало поверења у институције привремених власти у Приштини. „Не верујемо им и не признајемо одлуке институција те непризнате државе, исто тако немамо нимало поверења у организације које овде представљају међународну заједницу“, истиче Гуџић. „Међународна заједница није ни прстом мрднула када су 17. марта 2004. паљене српске цркве и када су Срби протеривани са Косова и Метохије. Није прстом мрднула ни 1999. године када је више стотина хиљада Срба протерано, тако да немамо поверења ни у међународну заједницу, ни у представнике власти у Приштини. Добар део њих је и одговоран за егзодус Срба са Косова и Метохије“, подсећа Гуџић на крају разговора за Спутњик. Извор: Спутњик
  7. Каква је ситуација у Грачаници на дан формирања тзв. војске Косова новинарка Сенка Милош разговарала је са Александром Гуџићем, уредником историјско-документарних програма у Дому културе у том месту. Гуџић на посао путује из села Добротин које се налази десетак километара јужно од Грачанице. Сведочи нам да није приметио повећано присуство Кфора, али јесте повећано присуство косовске полиције. „Ако ме питате какво је расположење у народу, код обичних људи, морам да признам да влада страх, још од најаве косовских институција да ће формирати војску Косова. То је разумљиво, људи се боје поучени искуством из прошлости, када су, уз далеко мање поводе, Албанци излазили на улице, малтретирали и убијали Србе. Људи јутрос нису послали децу у Музичку школу, јер долазе из Брњице, плаше се, јер деца треба да прођу кроз Приштину“, каже Гуџић. Грачаница је од 1999. године седиште српске енклаве у којој живи око 12.000 Срба. Александра Гуџића питали смо и да ли се становницима тог места и околних села неко обратио да би их умирио пред данашње формирање војске Косова. Једина институција којој Срби на Косову и Метохији заиста верују је Српска православна црква, одговара Гуџић. „Свештеници охрабрују народ. Рекли су нам да будемо мирни, али и да останемо своји, на своме. То је порука коју шаљу уз савет да будемо достојанствени, а најважнија порука тренутно је да не наседамо на провокације, уколико их буде“, каже наш саговорник. Гуџић додаје да Срби са Косова и Метохије немају ни мало поверења у институције привремених власти у Приштини. „Не верујемо им и не признајемо одлуке институција те непризнате државе, исто тако немамо нимало поверења у организације које овде представљају међународну заједницу“, истиче Гуџић. „Међународна заједница није ни прстом мрднула када су 17. марта 2004. паљене српске цркве и када су Срби протеривани са Косова и Метохије. Није прстом мрднула ни 1999. године када је више стотина хиљада Срба протерано, тако да немамо поверења ни у међународну заједницу, ни у представнике власти у Приштини. Добар део њих је и одговоран за егзодус Срба са Косова и Метохије“, подсећа Гуџић на крају разговора за Спутњик. Извор: Спутњик View full Странице
  8. Свештенство Виницке области Украјине није подржало свог митрополита Симеона Шостацког, који је саопштио да намерава да учествује на „сабору уједињења“ ради стварања украјинске цркве, независне од Москве. "Ми подржавамо садашњи статус Украјинске православне цркве као самоуправне јединице са правима независности и самосталности, осуђујемо грубо антиканонско мешање Васељенске патријаршије у живот наше Цркве и изражавамо пуну подршку поглавару наше Цркве Онуфрију, митрополиту Кијевском и читаве Украјине“, наводи се у одлуци ванредне седнице свештенства Виницке области. Кликом на линк СПУТНИК прочитајте вест у целини тв храм
  9. Свештенство Виницке области Украјине није подржало свог митрополита Симеона Шостацког, који је саопштио да намерава да учествује на „сабору уједињења“ ради стварања украјинске цркве, независне од Москве. "Ми подржавамо садашњи статус Украјинске православне цркве као самоуправне јединице са правима независности и самосталности, осуђујемо грубо антиканонско мешање Васељенске патријаршије у живот наше Цркве и изражавамо пуну подршку поглавару наше Цркве Онуфрију, митрополиту Кијевском и читаве Украјине“, наводи се у одлуци ванредне седнице свештенства Виницке области. Кликом на линк СПУТНИК прочитајте вест у целини тв храм View full Странице
  10. Двадесет другу емисију "Светотајинско богословље" обележила је тема старозаветног свештенства и поимање новозаветног свештенства у личности Господа нашег Исуса Христа Великог и вечног Архијереја. Централни моменат старозаветног богослужења било је жртвоприношење које је требало стално да подсећа људе на њихову кривицу пред Богом, на првородни грех који их је оптерећивао, и на то да Бог може да чује и прими њихове молитве само због оне жртве коју ће за искупљење њихових грехова касније да принесе Спаситељ света, Месија-Христос, Који треба да дође у свет и искупи људски род. На тај начин, богослужење је за изабрани народ имало утешитељну снагу, и то не само по себи, него зато што је представљало праслику оне жртве коју је једном требало да принесе Богочовек, Господ наш Исус Христос, који је разапет на крсту за грехе васцелог света. Својим страдањем, Христос се показао Великим и јединим истинским Првосвештеником чиме је означио крај старозаветне улоге првосвештеникâ и жртвоприношења, а увео нови и бољи савез Бога са васцелим људским родом, чиме је донео опроштење грехова до краја века, насупрот левитском свештенству и жртвоприношењу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО
  11. Двадесет другу емисију "Светотајинско богословље" обележила је тема старозаветног свештенства и поимање новозаветног свештенства у личности Господа нашег Исуса Христа Великог и вечног Архијереја. Централни моменат старозаветног богослужења било је жртвоприношење које је требало стално да подсећа људе на њихову кривицу пред Богом, на првородни грех који их је оптерећивао, и на то да Бог може да чује и прими њихове молитве само због оне жртве коју ће за искупљење њихових грехова касније да принесе Спаситељ света, Месија-Христос, Који треба да дође у свет и искупи људски род. На тај начин, богослужење је за изабрани народ имало утешитељну снагу, и то не само по себи, него зато што је представљало праслику оне жртве коју је једном требало да принесе Богочовек, Господ наш Исус Христос, који је разапет на крсту за грехе васцелог света. Својим страдањем, Христос се показао Великим и јединим истинским Првосвештеником чиме је означио крај старозаветне улоге првосвештеникâ и жртвоприношења, а увео нови и бољи савез Бога са васцелим људским родом, чиме је донео опроштење грехова до краја века, насупрот левитском свештенству и жртвоприношењу. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО View full Странице
  12. Драгана Милошевић

    Царско свештенство

    Неки дан сам на проповеди гледао лица верујућих који су се окупили на Литургији. Већи део Литургије сви смо окренути Истоку спремни за Други Христов долазак А на проповеди гледамо се лицем у лице. Мирни, озбиљни, одлучни, добри људи који су својом вољом у недељно јутро поспаног града дошли да се заједно помоле Богу. Да служе Богу и да се причесте Богом. Преплавио ме је талас захвалности и скоро дивљења. Боже, колика је снага и лепота у овим људима! Твоја снага и лепота. Нисам склон идеализацији, јасно ми је да ти људи предамном нису савршени, нисам ни ја, али знам - Бог је са нама. Постоје понекад тренуци кад све оно о чему размишљамо, шта закључујемо и у чему тражимо смисао постане кристално јасно. Најважнија активност Цркве у наредном периоду је да Народу Божијем који се сабира на Литургији додели достојанство које је некад давно доделила монаштву. Не због тога да би се неко узнео и не дај Боже погордио, већ због тога да се пронађе начин како да овај мали, сасвим мали део свих крштених на најбољи начин искористи своје духовне дарове. Како да активна Црква почне да боље делује на оне крштене који своје дарове мало користе, али и на цео Божји свет за који се на Литургији молимо. Основни задатак рукоположеног свештенства биће да у љубави служе и организују четврти род свештенства тако да Црква поново постане светионик а не специјална социолошка тема. Изоловање рукоположеног свештенства неминовно води медијској обради изолованих, ружним медијским вестима са којима се све чешће срећемо. Без обзира да ли су оне засноване на истини - а сви људи су слаби и склони паду па и рукоположено свештенство - или су само средство манипулације. Свест о могућностима и обавезама коришћења дарова оних који јаче него други доживљавају позив и окупљају се у храмовима, начиниће од Цркве поново активног судеоника у друштвеном животу. Па и лек оболелом свету. Наравно, у мери коју само Бог зна. За сада Народ Божији показује углавном стрпљење и ишчекивање. Да га рукоположена јерархија заиста препозна и усмери. Као што је некад препознала и усмерила монаштво. Да се теолошки и практични напори преусмере у организовање и јачање живе Цркве. Верујем да ће доћи дан кад ћемо се саборно позабавити можда најважнијим питањем Цркве данас. Верујућима који учествују у Светој Литургији. То ће онда бити озбиљно саборовање. У међувремену на нама рукоположеним свештеницима је да пронађемо начин како да активирамо успаване дарове оних који се заједно са нама моле. Да дођемо до подвига, да без обзира на све околности живота у којем морамо да се бавимо својим породицама и задацаима које добијамо од више јерархије, поставимо себи као приоритет служење онима који чују позив. Ма макар то ишло путем покушаја и погрешака. Бог ће нам открити пут. Чекање на чудо да се у Литургији активирају сви крштени, нема пуно смисла, поготово кад погледамо колики су наши храмови били кроз целу историју. То је више постао алиби за данашње препушатање економској реалности. Литургијско Царско свештенство увек се састојало од мањег броја. Увек се радило о посебним даровима и о посебном позиву. "А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објављујете врлине Онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост; ви који некад нисте били народ, а сада сте Божији народ; ви који сте били у немилости, а сада сте у милости.'' ( 1 Петрова 2:9-10 ) о. Ненад Илић
  13. У организацији новоформираног Мисијског одбора Митропoлије дабробосанске одржан је први семинар за свештенство и монаштво ове Митрополије. У договору са управом Богословије у Фочи и по благослову Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома, семинар је одржан у амфитеатру Богословије 6. и 7. новембра текуће 2017. године. Семинар је почео окупљањем свих свештеника и њиховим пријављивањем, односно регистрацијом од 15 до 16 часова, 6. новембра. Тачно у 16 часова појањем тропара празника Силаска Светога Духа на Апостоле Благословен јеси Христе Боже наш отпочео је семинар. Потом је предсједник Мисијског одбора протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого поздравио Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома и сво присутно свештенство и свештеномонаштво и пожелио им срећан и успјешан први семинар у организацији Мисијског одбора. У наставку свог обраћања проф. Ђого је позвао Високопреосвећеног Митрополита да благослови и отвори семинар што је он и учинио. Први предавач семинара био је Високопреосвећени Митрополит г. Хризостом који је говорио на тему Библијско и благодатно свештенство у ком је обрадио тему из Светог пророка Исаије и Светог апостола и јеванђелисте Луке: Дух је Господњи на мени... и ... данас се изврши ово писмо у ушима вашим. Други предавач био је проф. др Владислав Топаловић који је одржао предавање на тему Стари завјет у богослужењу и животу Цркве. Након ова два изложена предавања развила се дискусија у којој су додатно појашњена нека питања из Старог завјета. Након одслуженог вечерња у цркви Светог Василија Острошког и Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског при Богословији у Фочи семинар је настављен предавањима: Душеводитељство и психотерапија, које је одржао протојереј-ставрофор проф. др Љубовоје Стојановића и Љекар и свештеник: медицинске терапије и однос православног пастира одржао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. Први дан семинара успјешно је окончан плодотворном дискусијом на ова два предавања. У истом духу и расположењу семинар је настављен у уторак, 7. новембра 2017. године, са почетком у 9 часова. Први предавач треће сесије семинара био је г. Ведран Голијанин који је одржао предавање на тему Нови атеизам и апологија хришћанства. Због посебности ове теме одмах је отворена врло жива дискусија. Своје предавање у склопу треће сесије одржао је и проф. др Ненад Тупеша, протојереј-ставрофор, на тему Богослужење Цркве и парохијска пракса данас. Као и претходна предавања и ово је изазвало врло живу дискусију. Прије затварања семинара одржано је кратко савјетовање о наредном (другом) семинару и затражено је од учесника семинара да предложе теме које би могле бити уврштене у програм наредног семинара. Тачно у 12 часова Његово Високопреосвештенство г. Хризостом затворио је рад семинара, захваливши притом свим предавачима и свом свештенству на одзиву и активном учешћу. Извор: Митрополија дабробосанска Епархијске вести   |
  14. У организацији новоформираног Мисијског одбора Митропoлије дабробосанске одржан је први семинар за свештенство и монаштво ове Митрополије. У договору са управом Богословије у Фочи и по благослову Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома, семинар је одржан у амфитеатру Богословије 6. и 7. новембра текуће 2017. године. Семинар је почео окупљањем свих свештеника и њиховим пријављивањем, односно регистрацијом од 15 до 16 часова, 6. новембра. Тачно у 16 часова појањем тропара празника Силаска Светога Духа на Апостоле Благословен јеси Христе Боже наш отпочео је семинар. Потом је предсједник Мисијског одбора протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого поздравио Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома и сво присутно свештенство и свештеномонаштво и пожелио им срећан и успјешан први семинар у организацији Мисијског одбора. У наставку свог обраћања проф. Ђого је позвао Високопреосвећеног Митрополита да благослови и отвори семинар што је он и учинио. Први предавач семинара био је Високопреосвећени Митрополит г. Хризостом који је говорио на тему Библијско и благодатно свештенство у ком је обрадио тему из Светог пророка Исаије и Светог апостола и јеванђелисте Луке: Дух је Господњи на мени... и ... данас се изврши ово писмо у ушима вашим. Други предавач био је проф. др Владислав Топаловић који је одржао предавање на тему Стари завјет у богослужењу и животу Цркве. Након ова два изложена предавања развила се дискусија у којој су додатно појашњена нека питања из Старог завјета. Након одслуженог вечерња у цркви Светог Василија Острошког и Светог Петра Сарајевског и Дабробосанског при Богословији у Фочи семинар је настављен предавањима: Душеводитељство и психотерапија, које је одржао протојереј-ставрофор проф. др Љубовоје Стојановића и Љекар и свештеник: медицинске терапије и однос православног пастира одржао је протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого. Први дан семинара успјешно је окончан плодотворном дискусијом на ова два предавања. У истом духу и расположењу семинар је настављен у уторак, 7. новембра 2017. године, са почетком у 9 часова. Први предавач треће сесије семинара био је г. Ведран Голијанин који је одржао предавање на тему Нови атеизам и апологија хришћанства. Због посебности ове теме одмах је отворена врло жива дискусија. Своје предавање у склопу треће сесије одржао је и проф. др Ненад Тупеша, протојереј-ставрофор, на тему Богослужење Цркве и парохијска пракса данас. Као и претходна предавања и ово је изазвало врло живу дискусију. Прије затварања семинара одржано је кратко савјетовање о наредном (другом) семинару и затражено је од учесника семинара да предложе теме које би могле бити уврштене у програм наредног семинара. Тачно у 12 часова Његово Високопреосвештенство г. Хризостом затворио је рад семинара, захваливши притом свим предавачима и свом свештенству на одзиву и активном учешћу. Извор: Митрополија дабробосанска Епархијске вести | View full Странице
  15. Конкректно, ријеч је о клеветничком настојању неких новинара и медија који већ више година уназад јавно нападају првог међу нама, не бирајући ријечи увреде и стављајући му на душу најтеже кривице, због чега су неки новинари и правоснажно осуђени. Јасно је, а у неким текстовима се то и отворено говори, да је циљ њиховог посла свргавање нашег Eпископа са трона Св. Василија. О томе ко евентуално стоји иза таквог посла – не бисмо да нагађамо. Оно што желимо је да јасно кажемо вама, нашој браћи и сестрама са којима служимо Спаситељу и чијим потребама служимо по својој моћи, да су такви напори за нас дјело нечастивога који жели да смути, збуни и саблазни, баш као што нас о томе учи Спаситељ у Божанским писмима (Mт.24.5,11). Наравно да у нечему таквом ови новинари не могу имати ама баш никаквог успјеха, али можда понеки неупућени читалац може и повјеровати некој од неистина. Оно што дотична господа чине, називајући Епископа издајником, оним који продаје вјеру, који не брине за паству (посебно тамо гдје су православни мањина), који срамоти Цркву и како све не, јесте клевета која некима наивнима али и безазленима може да постане препрека на путу уласка у заједницу Цркве и тиме и препрека благодатном заједничарењу у истини Јеванђеља. Због тога смо се и одлучили на овај корак. Да бисте се сами увјерили у неоснованост поменутих оптужби позивамо вас, браћо и сестре, да се једноставно окренете око себе у нашим Требињу, Мостару и уопште на цијелој територији Епархије од Коњица на сјеверу до Метковића и Дубровника на југу. Видјећете оно очигледно, тј. како изгледају наше Цркве, колико је по милости Божијој вјерника у њима, особито младих и дјеце, колико хорова и уопште колико живота. Видјећете нове манастире у Данићима и Петровом Пољу крај Требиња, као и обновљене из пепела Житомислић и Завалу. Видјећете и ревносне вјероучитељке и вјероучитеље, образоване теологе и црквени поредак који на славу Божију функционише. И како онда вјеровати онима који вам говоре да је све то неистина, већ да смо Црква која не брине о вјери и продаје је? Далеко од тога да навођењем ових чињеница из живота наше Епархије желимо да величамо себе. Свако од нас, од првог до последњег, има за шта да се каје и то нико, па ни наш Епископ никада није порицао. Али, ако неко у времену када духовни живот Епархије доживљава процват, онога који стоји на челу те заједнице непрекидно назива ружним ријечима и непријатељем Цркве, онда такав не посједује баш никакав кредибилитет. У медијском простору неки су се, по ко зна чијем налогу, напросто окомили на Епископа. Из њихових ријечи избија мржња и јед, недостатак чињеница и изобиље измишљотина. Истине, у коју се неки од њих куну – нема нигдје ни за лијека. Тако нпр. када у једном од текстова наводну „казну“ за једног од требињских свештеника стављају на душу Владици, онда кажу како је то због тога што је овај јавно читао писмо Епископа Атанасија, што је апсолутна измишљотина и никада се није десило. Или када легитимно премјештање свештеника назива казном, итд, итд. Такође, када се говори о проблему Српског Националног Вијећа у Дубровнику, опет клевете, јер је то тијело замољено да се исели из просторија Црквене општине, које су Цркви у том тренутку постале неопходне, на шта су у почетку са разумијевањем пристали, да би касније „окренули ћурак“ и почели да се жале на челу са предсједником СНВ, а уз свесрдну подршку неких новинара који од тога праве скандал, јефтино се играјући осјећањима оно мало преосталих православаца у Дубровнику у чијем наjбољем интересу ће се зграда и реновирати, и уз то наравно, изнова смућујући нашу паству. И најновије: зар би ико нормалан могао да повјерује да је православни свештеник ишао да служи парастос усташама, и то по налогу Епископа?! Такве и још многе жалосне измишљотине читамо, и сами запрепаштени количином неистина и бескрупулозности. А истина је да се на челу са Епископом, као свештеници Епархије, а нарочито они који служе у мањинским православним срединама, трудимо да будемо миротворци, јер нас је Спаситељ научио да су „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“(Мт. 5.9). Тачно је и то да се и молимо и боримо за јединство Хришћана. То је мисија заснована на Господњим ријечима „да сви буду једно“(Јн 17.21). И ма колико на нашем, многим невољама обремењеном простору, на моменте било непопуларно, као хришћани и свештеници дужни смо да то чинимо. Па и када због тога не побирамо аплаузе, као што их понекад добијају они који позивају на мржњу и бескрајно разрачунавање. Јефтино је и душепогубно такве кораке ка миру називати унијаћењем и покатоличавањем. А управо такве идеје промовишу поменути, градећи се и већим теолозима, и каноничарима и црквеним историчарима него што смо сви ми у Цркви заједно. Из пера истих није поштеђен ни Патријарх српски. У тијело наше Цркве у Херцеговини такав „посао“ може да уноси немир и смутњу. Зато будите опрезни и „не вјерујте сваком духу“(1.Јов. 4.1). Ми, ваши свештеници, стављамо на знање првенствено вама, а онда и онима који неистине пласирају у јавност, да чврсто стојимо уз свога Архипастира и Епископа и нека не мисле они који хоће раздор и смутњу да у корпусу свештеника световасилијевске Херцеговине има таквих који би се окренули против њеног свештеног трона и онога који на њему сједи. Вас са друге стране позивамо да, уколико имате недоумице или збуњеност било које врсте и по било ком питању, слободно питате било кога од нас и увјерите се да је овако како смо вам рекли. Пред нама је период Крсних Слава када ћемо имати прилику да се сусретнемо у вашим домовима, и поразговарамо људски и хришћански о свему што вас интересује. Смирено вас и братски поздрављaмо желећи вам свима мир, радост и вјечно спасење у Христу Исусу, Господу нашем.  1. Протојереј-ставрофор Младен Жуловић 2. Протојереј-ставрофор Никола Јанковић  3. Протојереј-ставрофор Борис Бандука  4. Протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин  5. Протојереј-ставрофор Немања Дражић  6. Протојереј-ставрофор Никица Ајдер  7. Протојереј-ставрофор Александар Илић  8. Јереј Душко Шаровић  9. Јереј Мирослав Ратковић  10. Јереј Милош Ловрић  11. Јереј Драгиша Томић  12. Јереј Вук Милишић  13. Протојереј-ставрофор Благота Васиљевић  14. Протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић  15. Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ  16. Протојереј Небојша Радић  17. Јереј Бранимир Боровчанин  18. Јереј Марко Гојачић  19. Протојереј-ставрофор Небојша Коловић  20. Јереј Данило Боро  21. Јереј Александар Грчић  22. Јереј Александар Шмања  23. Протојереј-ставрофор Борис Чоловић  24. Протојереј-ставрофор Зоран Илић  25. Јереј Немања Лукета  26. Јереј Младен Чалија  27. Јереј Драго Зубац  28. Протојереј-ставрофор Велимир Ковач  29. Јереј Милан Стањевић  30. Ђакон Јакша Окиљевић  31. Јереј Миодраг Вртикапа  32. Јереј Милан Бужанин  33. Ђакон Крсто Авдаловић  34. Јереј Александар Гајић  35. Јереј Саша Којовић  36. Игуман Сава Мирић  37. Јеромонах Димитрије Рађеновић  38. Јеромонах Порфирије Гргић  39. јерођакон Антоније Глишић  40. Игуман Данило Павловић  41. Архимандрит Лазар Лазаревић  42. Игуман Василије Копитић  43. Јеромонах Марко Прцовић  44. Јерођакон Павле Јанковић  45. Игуман Исаиа Дан  46. Игуманија Текла Даскалаки  47. Игуманија Павла Ћузулан 48. Ђакон Владимир Вукановић  49. Ђакон Павле Ратковић  50. Ђакон Бранислав Рајковић  51. Ђакон Мирослав Бошковић  52. Ђакон Ратко Зубац  53. Ђакон Александар Црногорац Извор: СПЦ
  16. Поводом учесталих напада на Цркву Епархије ЗХиП и њеног предстојатеља Епископа Григорија ми свештеници, игумани и игуманије манастира наше Епархије осјећамо јеванђељску одговорност и пастирску дужност да се вјерницима наше Цркве обратимо овим путем. Конкректно, ријеч је о клеветничком настојању неких новинара и медија који већ више година уназад јавно нападају првог међу нама, не бирајући ријечи увреде и стављајући му на душу најтеже кривице, због чега су неки новинари и правоснажно осуђени. Јасно је, а у неким текстовима се то и отворено говори, да је циљ њиховог посла свргавање нашег Eпископа са трона Св. Василија. О томе ко евентуално стоји иза таквог посла – не бисмо да нагађамо. Оно што желимо је да јасно кажемо вама, нашој браћи и сестрама са којима служимо Спаситељу и чијим потребама служимо по својој моћи, да су такви напори за нас дјело нечастивога који жели да смути, збуни и саблазни, баш као што нас о томе учи Спаситељ у Божанским писмима (Mт.24.5,11). Наравно да у нечему таквом ови новинари не могу имати ама баш никаквог успјеха, али можда понеки неупућени читалац може и повјеровати некој од неистина. Оно што дотична господа чине, називајући Епископа издајником, оним који продаје вјеру, који не брине за паству (посебно тамо гдје су православни мањина), који срамоти Цркву и како све не, јесте клевета која некима наивнима али и безазленима може да постане препрека на путу уласка у заједницу Цркве и тиме и препрека благодатном заједничарењу у истини Јеванђеља. Због тога смо се и одлучили на овај корак. Да бисте се сами увјерили у неоснованост поменутих оптужби позивамо вас, браћо и сестре, да се једноставно окренете око себе у нашим Требињу, Мостару и уопште на цијелој територији Епархије од Коњица на сјеверу до Метковића и Дубровника на југу. Видјећете оно очигледно, тј. како изгледају наше Цркве, колико је по милости Божијој вјерника у њима, особито младих и дјеце, колико хорова и уопште колико живота. Видјећете нове манастире у Данићима и Петровом Пољу крај Требиња, као и обновљене из пепела Житомислић и Завалу. Видјећете и ревносне вјероучитељке и вјероучитеље, образоване теологе и црквени поредак који на славу Божију функционише. И како онда вјеровати онима који вам говоре да је све то неистина, већ да смо Црква која не брине о вјери и продаје је? Далеко од тога да навођењем ових чињеница из живота наше Епархије желимо да величамо себе. Свако од нас, од првог до последњег, има за шта да се каје и то нико, па ни наш Епископ никада није порицао. Али, ако неко у времену када духовни живот Епархије доживљава процват, онога који стоји на челу те заједнице непрекидно назива ружним ријечима и непријатељем Цркве, онда такав не посједује баш никакав кредибилитет. У медијском простору неки су се, по ко зна чијем налогу, напросто окомили на Епископа. Из њихових ријечи избија мржња и јед, недостатак чињеница и изобиље измишљотина. Истине, у коју се неки од њих куну – нема нигдје ни за лијека. Тако нпр. када у једном од текстова наводну „казну“ за једног од требињских свештеника стављају на душу Владици, онда кажу како је то због тога што је овај јавно читао писмо Епископа Атанасија, што је апсолутна измишљотина и никада се није десило. Или када легитимно премјештање свештеника назива казном, итд, итд. Такође, када се говори о проблему Српског Националног Вијећа у Дубровнику, опет клевете, јер је то тијело замољено да се исели из просторија Црквене општине, које су Цркви у том тренутку постале неопходне, на шта су у почетку са разумијевањем пристали, да би касније „окренули ћурак“ и почели да се жале на челу са предсједником СНВ, а уз свесрдну подршку неких новинара који од тога праве скандал, јефтино се играјући осјећањима оно мало преосталих православаца у Дубровнику у чијем наjбољем интересу ће се зграда и реновирати, и уз то наравно, изнова смућујући нашу паству. И најновије: зар би ико нормалан могао да повјерује да је православни свештеник ишао да служи парастос усташама, и то по налогу Епископа?! Такве и још многе жалосне измишљотине читамо, и сами запрепаштени количином неистина и бескрупулозности. А истина је да се на челу са Епископом, као свештеници Епархије, а нарочито они који служе у мањинским православним срединама, трудимо да будемо миротворци, јер нас је Спаситељ научио да су „блажени миротворци јер ће се синови Божији назвати“(Мт. 5.9). Тачно је и то да се и молимо и боримо за јединство Хришћана. То је мисија заснована на Господњим ријечима „да сви буду једно“(Јн 17.21). И ма колико на нашем, многим невољама обремењеном простору, на моменте било непопуларно, као хришћани и свештеници дужни смо да то чинимо. Па и када због тога не побирамо аплаузе, као што их понекад добијају они који позивају на мржњу и бескрајно разрачунавање. Јефтино је и душепогубно такве кораке ка миру називати унијаћењем и покатоличавањем. А управо такве идеје промовишу поменути, градећи се и већим теолозима, и каноничарима и црквеним историчарима него што смо сви ми у Цркви заједно. Из пера истих није поштеђен ни Патријарх српски. У тијело наше Цркве у Херцеговини такав „посао“ може да уноси немир и смутњу. Зато будите опрезни и „не вјерујте сваком духу“(1.Јов. 4.1). Ми, ваши свештеници, стављамо на знање првенствено вама, а онда и онима који неистине пласирају у јавност, да чврсто стојимо уз свога Архипастира и Епископа и нека не мисле они који хоће раздор и смутњу да у корпусу свештеника световасилијевске Херцеговине има таквих који би се окренули против њеног свештеног трона и онога који на њему сједи. Вас са друге стране позивамо да, уколико имате недоумице или збуњеност било које врсте и по било ком питању, слободно питате било кога од нас и увјерите се да је овако како смо вам рекли. Пред нама је период Крсних Слава када ћемо имати прилику да се сусретнемо у вашим домовима, и поразговарамо људски и хришћански о свему што вас интересује. Смирено вас и братски поздрављaмо желећи вам свима мир, радост и вјечно спасење у Христу Исусу, Господу нашем. 1. Протојереј-ставрофор Младен Жуловић 2. Протојереј-ставрофор Никола Јанковић 3. Протојереј-ставрофор Борис Бандука 4. Протојереј-ставрофор Дражен Тупањанин 5. Протојереј-ставрофор Немања Дражић 6. Протојереј-ставрофор Никица Ајдер 7. Протојереј-ставрофор Александар Илић 8. Јереј Душко Шаровић 9. Јереј Мирослав Ратковић 10. Јереј Милош Ловрић 11. Јереј Драгиша Томић 12. Јереј Вук Милишић 13. Протојереј-ставрофор Благота Васиљевић 14. Протојереј-ставрофор Стеван Ковачевић 15. Протојереј-ставрофор Радивоје Круљ 16. Протојереј Небојша Радић 17. Јереј Бранимир Боровчанин 18. Јереј Марко Гојачић 19. Протојереј-ставрофор Небојша Коловић 20. Јереј Данило Боро 21. Јереј Александар Грчић 22. Јереј Александар Шмања 23. Протојереј-ставрофор Борис Чоловић 24. Протојереј-ставрофор Зоран Илић 25. Јереј Немања Лукета 26. Јереј Младен Чалија 27. Јереј Драго Зубац 28. Протојереј-ставрофор Велимир Ковач 29. Јереј Милан Стањевић 30. Ђакон Јакша Окиљевић 31. Јереј Миодраг Вртикапа 32. Јереј Милан Бужанин 33. Ђакон Крсто Авдаловић 34. Јереј Александар Гајић 35. Јереј Саша Којовић 36. Игуман Сава Мирић 37. Јеромонах Димитрије Рађеновић 38. Јеромонах Порфирије Гргић 39. јерођакон Антоније Глишић 40. Игуман Данило Павловић 41. Архимандрит Лазар Лазаревић 42. Игуман Василије Копитић 43. Јеромонах Марко Прцовић 44. Јерођакон Павле Јанковић 45. Игуман Исаиа Дан 46. Игуманија Текла Даскалаки 47. Игуманија Павла Ћузулан 48. Ђакон Владимир Вукановић 49. Ђакон Павле Ратковић 50. Ђакон Бранислав Рајковић 51. Ђакон Мирослав Бошковић 52. Ђакон Ратко Зубац 53. Ђакон Александар Црногорац Извор: СПЦ View full Странице
  17. Поштовани чланови форума, браћо и сестре имам једно питање које се односи на свештенсто па ме занима, уколико неко зна одговор, да ми помогне. Наиме, читајући књиге о Другом Светском Рату наишао сам на занимљивог човека, попа Момчила Ђујића. Ђујић је пре рата био православни свештеник, а када се заратило након што је крстио једно дете и дао му име Дража скинуо је мантију и народу у цркви је рекао: "Ову мантију скидам и нећу је вратити док се не ослободи српски народ''. Ђујић је одлучио да скине мантију и обуче војничку униформу. Моје питање је следеће : Да ли свештеник који је одлучио да се бори у рату има право поново да служи након што се рат заврши? Такође ме занима : Да ли човек који није свештеник и борио се у рату може да постане свештеник након рата? Видимо кроз нашу историју да су многи људи постали чак свеци иако су водили страшне битке против непријатеља и убијали многе људе. Занима ме да ли негде пише у Црквеним канонима који су услови за свештенство. Велико хвала и поздрав.
  18. Blaža Željko

    "Razvodnjavanje svešteničkog čina" iz Svetih Tajni Crkve

    Zadnjih par dana imao sam nekoliko živih prepiski na facebooku sa izvesnim ličnostima o svetoj tajni sveštenstva, gde je sveštenički čin shvatan samo kao „prvi među jednakima“ u odnosu ljudi prema Bogu; pa čak i kao nepotreban za naš lični molitveni liturgijski život ...što je na svoj način grozna demokratizacija Crkve kojoj (demokratiji) tu suštinski nije mesto. Šta više, primetio sam da čak i među sveštenstvom postoje tendencije da se "demos" (narod), u nesposobnosti da se razluči u sebi patetična plemenska percepcija zejednice, predstavi kao stvarni vladar Crkve a ne Bogom ustanovljena jerarhija i hijerarhija ..koja je jednosmerna - odozgo na dole; od Prestola Božijeg do poslednje krštene i uopšte ljudske duše!? Ne malo sam iznenađen obimom tih "demokratskih" razmišljanja i ništa manje strukturama ličnosti koje se njima bave. Rasprave su na momente imale čak i uvredljivih tonova, što u diplomatskim rukavicama što otvorenih, da bih konačno na sve stavio tačku svojim povlačenjem iz prepiski, ni zbog čega drugog osim toga da ne dozvoljavam da mi bilo ko povređuje unutrašnje dugogodišnje iskustvo Crkve i crkvenjaštva ... a zatim i zbog toga da se ni za milion godina nećemo razumeti ako na Crkvene tajne ne gledamo sa pozicija prve Crkve i Jevanđelskih istina koje su nam predate. Tema je počela, i odmah se tu zaglavila, od problema praštanja grehova koji spada u jednu od osnovnih atributa svešteničkog čina. Dobar broj ljudi u svešteniku vidi samo naročito kostimiranog čoveka koji je isto što i svi ostali osim što je, eto, nazvan sveštenikom i nekim slučajem je "dužan da svedoči našem ispovedanju Hristu a onda po sili dužnosti i da nam "formalno" molitveno oprosti" jer ... "ne prašta nam sveštenik nego Gospod mimo te forme" mišljenje je nekih!? Jedna gospođa se čak brecnula rekavši: "Sveštenik da me kazni? Ne bi me nikada više video u Crkvi... ja se ne ispovedam njemu nego Hristu"!? Drugi pak čovek, koji je svoje poruke i vređanja u žaru borbe multiplikovao na desetine ispod svakog mog objašnjenja, indirektno reče da sam imbecil, retard i slično tome; i dobro, ništa strašno... nije daleko od istine, od Boga mu zdravlja. Ono što je njemu zasmetalo je to što sam naveo da kada sveštenik razreši greh onda je i pred Nebesima taj greh razrešen; kada SVEŠTENIK SVEŽE čovekovu savest (neka epitimija, osuda ili sl.) tada je i pred Bogom to svezano! Bog neće ići preko volje svoga sluge U SVEŠTENOM CRKVENOM ČINU! Naravno svi znamo da su ovo reči upravo Prvosveštenika Hrista kojima je ustanovio važnost svešteničke službe. No sva je prilika da ljudi imaju problem sa percepcijom Crkvenih instanci, Tajni i uopšte života u Crkvi gde bi hteli, očigledno, da izjednačavaju nespojive stvari; da uvode vladavinu naroda u kojoj sami sebi praštaju grehe bez iskrenog otvaranja srca Crkvi ..ali Crkvi u kojoj je sveštenik strašna SVETA TAJNA! I u mantiji i bez mantije sveštenik nije samo čovek; on ima čin "po redu Melhisedekovu" nasleđen od Gospoda Hrista kao Prvosveštenika i to kroz sve večnosti niko ne može da promeni niti da minimizira. O ovome sam nešto pisao i u blogu "Epikleza kao ključni momenat razdora..." pa ću čak ponešto i prekopirati odande jer tema je u osnovi ista. Elem, sveštenički čin je Bogočovečanski čin; kroz prvosveštenika Hrista i njegovu Majku najviše pozicioniran u nebeskoj hijerarhiji činova iznad mnogih drugih: Anđeli, Arhanđeli, Sile, Gospodstva, Vlasti, Heruvimi, Serafimi ..!! Baš tu iznad svih je i čin sveštenika ...jer njemu u Liturgiji prislužuju i Heruvimi i Serafimi! Na očigled ljudskog roda (mada tajanstveno) Gospod je stvarao Crkvu, stvarao novi duhovni svešteni čin (novu tvar) i ostavio mu ozbiljna ovlašćenja trajno zabeležena u Jevanđelju; između ostalog (parafrazirano): "Za badava ste dobili za badava i dajte" .. "Evo dajem vam VLAST da izgonite demone.." a ispred svega i kao najvažnije ono prethodno rečeno: "Što vi svežete biće svezano na Nebesima; što vi razrešite biće razrešeno na Nebesima"! Kad sveštenik sveže ni Heruvimi ne mogu da razvežu; kad on razveže i sam satana može samo da ropće. Nema boljeg, jačeg i očiglednijeg dokaza da sveštenik nije samo obična osoba već anđelski čin i aristokratsko dvorsko dostojanstvo Carstva Nebeskog sa kojim se ne možemo igrati niti porediti sa bilo kim ili čim - naročito ne sa sobom! Sve drugo, bez obzira na naivne forme, je ništa drugo do komunistička pobuna koja spaljuje Crkve i izjednačava babe i žabe ...jer ne želi sebe da vidi kao slugu i potčinjenog; kao uslovljenog hijerarhijskim odnosom unutar Crkve. Pa naravno dragi moji (sa facebooka) ..mi smo sluge, i to zaludne sluge .. a tu patetičnu raspevanu uravnilovku "nije mi važan sveštenik jer mi Hristos prašta" možete okačiti mačku o rep. Sa njim vo vse vjekove nećemo biti isto jer nas razdvajaju (po Blagodati) same aristokratske suštine; niti pak postoji Bog mimo Crkvenih svetih tajni u koje je ubrojan i sveštenički čin! Oci Vaseljenskih sabora tu "aristokratsku suštinu" nazivaju episkopskim ili jerejskim "dostojanstvom". Pa tako, kad za neki težak prestup prete onda kažu: "Da se liši episkopskog dostojanstva"! Oni dakle vide višu duhovnu (aristokratsku) realnost! Optužen sam da gledam magijski na problem "razrešenja grehova" gde sveštenika vidim kao "maga" bez čijeg dodira epitrahiljom "Bog nije sposoban da samostalno oprašta greh"! Ali sa platforme Crkve (Apostolske i svetootačke) ispostaviće se da je sve suprotno i da život ne doživljavam magijski ja već upravo oni koji bi da je plemensko iznad crkvenog. Naime, u Crkvi kao Bogočovečanskoj ustanovi, ništa ne biva bez saradnje Boga i ljudi, ispred svega Boga i sveštenika! Nema u Crkvi magijskih radnji; sve je u slobodi i odnosu "jedan na jedan" sa Bogom ali ne kroz maštu i ushićenja već kroz sveštenika kao Božiju silu! Gore spomenuti ljudi kažu da sam mračnjak i da magijski posmatram Crkvu dok u njihovom shvatanju "ne prašta sveštenik već Bog" ...i time projavljuju tužno i zabrinjavajuće nerazumevanje Crkvenih Tajni. Bog bez sveštenika ništa ne radi u Crkvi!! Ne krštava nikog, ne pretvara hleb u Telo niti vino u Krv Hristovu! Ne osveštava ni grožđe ni uskršnja jaja, ni vodu ni ikone! Ko misli da je ikona sveta samo stajanjem u Crkvi dva, pet, četrdeset ili godinu dana ...taj rezonuje tj. veruje magijski. Taj ima katolički rezon da je samim boravkom u Crkvi, gde je dom Duha Svetoga, hleb već postao telo Hristovo. No, bez Epikleze; bez svešteničke molitve, trebnika i drugih molitvoslovlja ništa od navedenog nije osvećeno pa makar tu stajalo godinama! Ljudi koji su me napali zbog ovakvih stavova, opravdavaju to time da je Duh Sveti sa Hristom prisutan u Crkvi pa je samim tim i ikona osveštana; pa je tom logikom i njima zbog Duhovne prirode Crkve sveštenik nepotreban za ispovedanje i razrešne molitve!? (...a posle ja imam magijska gledišta!? ) Pa čemu onda trebnik i molitve za sve prilike? Jel Gospod uzalud i za džebe rekao "što vi razrešite biće razrešeno.." i obratno? Rekoše ti moji sagovornici da je moje mišljenje temelj "klerikalizma" ..."teokratije"; da sam inkvizitor i šta znam šta sve ne; ali moj je odgovor: Tja ...možda!? Kad se malo razgrnu temeljne platforme sa kojih nastupamo ispostaviće se da je stvar obratna u nekoj meri. Iz svega je u osnovi nerazumevanje svete tajne sveštenstva koja je jedna od sedam (sakrosantan broj?!) Crkvenih osobina naših života u Eshatonu, ako se udostojimo ponaosob da se nađemo tamo uz Gospoda... (a to otvoreno i otpočeto Carstvo je unutra u srcima našim već sada i ovde kao maglovita ali realna Ljubav.) Izvadite samo jednu tajnu iz tih sedam, unakažen je eshatološki lik čovekov ... i onaj "tamo" i ovaj u srcu"! U srcu se rodi jeres; izopačina gledišta pa samim tim i devijacije u životu.. To tada više nije Crkva kakvu su nam predali Apostoli. Zanemarimo li prevažnu ulogu sveštenika ..to dakle isto više nije Crkva. Gospod je Prvosveštenik po redu Melhisedekovu i On tu svoju mesijansku ulogu, taj važan atribut Njegove mesijanske ličnosti predaje (poklanja) ljudima preko Apostola, Episkopa do sveštenika svih vremena! Taj atribut postaje deo rukopoložene ličnosti. Sveštenik je nosilac velike sile koja mu je od Boga poklonjena; on može da zaveže greh bilo kome ako taj huli baš kao što je to uradio Arhangel Gavrilo sa Zaharijem, ocem svetog Jovana! Gavrilo ima pred Gospodom slobodu; njegovo poslanje od Boga je u konkretnom jevanđelskom događaju izvršeno u celini u smislu objave, ali svi detalji koji su pratili ta dešavanja, Zaharijina sumnja i podsmeh, su spontani događaji na koja Gavrilo kao slobodna ličnost nije mogao da ostane ravnodušan. Nije Bog vezao usta Zahariji! Njegov prijatelj Gavrilo je to učinio po svom nahođenju ...baš kao što su i sveštenici u mnogo čemu slobodni da donose odluke unutar mandata koji im je poveren! Razljutio je čestitog i pravednog Arhangela Zaharijin sumnjičav pristup i on je pronašao određene penale (blage i vaspitne) koje je Zaharije morao da podnese da bi razumeo s kim ima posla. Praslika tj. jedna predivna istorijska scena nam mnogo osvetljava te relacije između Boga i Njegovih slugu kojima je poverio određene mandate: proroštvo, sveštenstvo, patrijaraštvo i slično. To je detalj iz života svetog Proroka Ilije. Najdirektniji prijatelj Božiji sa jasnom ulogom koju je uz pomoć Božiju obavljao kako je najbolje znao. Od Gospoda je Ilija bio obdaren velikom silom, a ta sila je od Boga i sliva se na Iliju postajući po blagodati sastavni deo njegove ličnosti. I šta se događa?! Narod zastranio, Ilija se iznervirao gnevom pravednika i zatvorio nebo tako da nije bilo kiše tri ipo godine! Pogledajte ovde relaciju između Boga i Ilije koja nam viče u uši iz sveg glasa kakve su to odnosi između Boga i ljudi. Taj događaj objašnjava slobodu pred Gospodom u njenom izvornom značenju! Nije Gospod zatvorio nebo; to je uradio Ilija!! Jeste to Božija sila ali po Blagodati postala je deo Ilijinog bića i Bog je ovde, kao i sa Arhangelima, u društvu dragog prijatelja čije mišljenje uvažava. Šta dokazuje da nije Bog zatvorio oblake da ne bude kiše?! Pa to što je Bogu bilo žao ljudi; pokušavao je posredno da ubedi Iliju da bude manje strog, da omekša dušom, ali ni jednog trenutka nije hteo da ide protiv volje svog vernog sluge i Proroka! Upravo tu slobodu projavio je i Arhangel Gavrilo kada je onemeo Zahariju ...i ta sloboda sastvani je deo svešteničkog čina nasleđenog od Bogočoveka ... po redu Melhisedekovu! Sveštenici su sluge Gospoda i Njegovi prijatelji! Oni imaju mandat da u saradnji sa Duhom Svetim i celim Nebom pretvaraju Hleb u telo Hristovo i vino u Krv Njegovu; imaju mandat da pročitaju razrešnu molitvu ali i da po slobodi odlože oproštaj na neodređeno ..po svom nahođenju i proceni duhovne zrelosti pastve. Nema tog koji to može negirati! Konačno i razrešna molitva ima oblik: "Ja nedostojni sluga Božiji praštam ti .." a tada i Bog prašta po svom obećanju ...a On ne gazi obećanja! Ako sveštenik ne razreši nije razrešeno na Nebu .. ni to obećanje Bog ne gazi. No, za nezrelog sveštenika u ovom mnogo ozbiljnom životu, i dužnostima koje ima, kriju se mnoge zamke! Njegov mandat je paradoksalan! Pozvam je na trpljenje do iznemoglosti, na blagost do jagnjećih osobina - a istovremeno ima vlast da vezuje grehe ili da ih razrešava!? To je posao za koji Njegoš kaže (parafrazirano): "Ja poviše vas nešto stojim i dalje vidim ali ne znam da li na tome da blagodarim Bogu ili da plačem na sva usta i proklinjem dan kad sam rođen"!? Ljudi danas nekritički hrle da budu sveštenici a pitanje je koliko mogu da nose odgovornost za tu službu?! (Baš kao što mnogi hrle i za političkim foteljama ne shvatajući užas Vlasti kao jedne od Božijih sila, anđelskog čina koji razjeda svojom silinom služenja i nosioce vlasti ali i potčinjene strukture ako nisu usklađene sa višom Hijerarhijom! Otuda bolesti u modernim demokratizovanim društvima od korupcije do potpunog siromaštva u svakom smislu - i duhovnom i biološkom) Usled neshvatanja i neodgovornosti izvesni sveštenici nesvesno i po slabostima tu moćnu silu okrenu protiv sebe na sablazan mnogih, nesposobni da umire neke razumljive delove svoje ljudske prirode ili da umru u sebi za nju. Ali kako god, najpogrešnija od svih stvari je demokratizacija Crkve u kojoj se demos (raja, pastva) vidi kao elemenat samoupravljanja Crkvom. To nikada nije bilo niti će biti. Demokratija i komunizam su iz istog kotla; suštinski identična stvar sa različitim imenom. Hijerarhija je uslov za harmoniju, kako između muzičkih tonova tako i između ljudi. Aristokratija nije bajka već realnost činonačalstvija; ali aristokratija obavezuje, što je lepo zapazio Šekspir: "Vlast bez ljubavi je tiranija"! Skoro da je zapanjujuće da neki znameniti ljudi, pobornici "demosa" ili "plebsa" kao upravljačkog mehanizma društva (čak i Crkve) ne razumevaju da subordinacija izvire od Boga na dole do prostih ljudi i monaha. Pa ako subordinantni princip važi od Sabora prema Episkopu; ako važi od Episkopa prema Jerarsima ili Starešine hrama prema Đakonu, Igumana prema bratiji ...kako to onda prestaje da važi od sveštenika prema raji tj. laicima a sve je jedno Telo Crkve!? Razumljivo je snishođenje po mnogim pitnajima; čak nužno zbog naših bolesti .. ali ovo su neke granične vrednosti na koje se mora ukazivati ljudima da ne nose u sebi iskrivljene slike Crkvenog bića ... najposle i državnog kao druge strane lepte na kojoj je lik "Cezarov" .. lik državni! Ne može se bez svete tajne sveštenstva ispovedati u Crkvi; nije on samo prosti svedok naše intime sa Bogom .. već sluga Hristov koji je postavljen kao učesnik u svetoj tajni ispovesti! Ljudi to moraju ozbiljno da shvate, a kako ako im se o tome ništa ne kaže?! Kako će to usvojiti ako valjano ne shvate subordinaciju svih Crkvenih delova koja, da čudo bude veće, važi u svim slojevima Crkvene hijerarhije a onda odjednom, u onoj najnižoj a najvažnijoj, više ne važi iako je Apostol kroz poslanicu rekao krštenim ljudima: "Budite poslušni svojim sveštenicima" ...
  19. Šta je sveta tajna sveštenstva? To je sveta tajna u kojoj Duh Sveti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo onome koji se rukopolaže za episkopa ili sveštenika da svršava ostale svete tajne i da rukovodi verskim životom ljudi. Koliko ima stepena u svetoj tajni sveštenstva? Tri stepena: episkop, sveštenik i đakon. Kakva je razlika u ova tri stepena sveštenstva? Episkop može da svršava. svih sedam svetih tajana, sveštenik sve osim sv. tajne sveštenstva, a đakon pomaže episkopu i svešteniku, ali sam ne može svršavati nijednu od svetih tajana. Koji su niži činovi u Pravoslavnoj crkvi? Čteci, ipođakoni i đakonise. Ko rukopolaže episkopa? Dva ili više episkopa. Ko rukopolaže sveštenika? Episkop. Čiji su naslednici episkopi? Episkopi su naslednici apostola. Ko je ustanovio u Crkvi jerarhiju? Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosveštenik (Jevr. V, 4—6). On, kao izvor svake vlasti i prava u Njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da uče, isceljuju i opraštaju grehe. Šta onda predstavlja celinu jerarhije? Najpre Hristos kao večni Prvosveštenik i glava Crkve, onda od Njega apostoli, pa od apostola episkopi, i od episkopa sveštenici i đakoni. Zašto je neophodno polaganje ruku u ovoj svetoj tajni? To su najpre činili apostoli (I Tim. IV, 14; V, 22.). Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi se na lice koje se rukopolaže duhovna sila i tako se postiže zakonita veza crkvene vlasti i sveštenosluženja Da li može postojati crkvena zajednica, a da ne priznaje i da se ne pokorava episkopu? Ne može postojati, jer se takva crkvena zajednica odeljuje od tela Vaseljenske pravoslavne crkve i lišava sebe blagodati Božje. Zašto zovemo sveštenika „Ocem"? Zato što smo preko sveštenika u svetoj tajni krštenja preporođeni u decu Božju; preko njih u svetoj tajni pričešća dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oproštenje od svojih grehova, a u ostalim svetim tajnama naročite darove Svetog Duha. Pored toga, sveštenici se za nas neprestano mole, uče nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni su zaista naši duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike službe. Način postavljanja i sveštenodejstvo Prezvitere hirotoniše Episkop za određenu parohiju i oni imaju potpunu pastirsku odgovornost. Prezviter prima antimins od Episkopa Eparhije, čije ime pominje na Liturgiji. U stvari, on služi u ime Episkopa. On je sveštenoslužitelj (liturg), onaj koji prinosi darove i priziva blagodat zajedno sa narodom; on je propovednik i pastir (1 Tim 4,13), vodi, dakle, verni narod ka Hristu. Što se tiče dužnosti da poučava, Sveti Jovan Zlatousti veli da ne postoji velika razlika između prezvitera i episkopa, zato što prvi po samoj njihovoj službi imaju obavezu da propovedaju nauku (1 Tim 5,17). Jedina razlika među dvema službama jeste moć hirotonije, koja isključivo pripada Episkopima (Omilija 11. na 1. Timoteju). Kanoni (58. apostolski i 19. - Šestog vaseljenskog sabora) predviđaju obavezu prezvitera da poučavaju svakodnevno, a osobito nedeljom, kroz Sveto Pismo, tumačenja i propovedi. Vrste zvanja i odežda Prezviteri monaškog reda služe u manastirima, a mirskog reda u parohijama. Počasno zvanje prezvitera mirskog reda je: protoprezviter, protojerej i protojerej-stavrofor, a monaškog: sinđel, protosinđel, iguman i arhimandrit, od kojih su poslednja dva i nastojatelji manastira. U stepenu prezvitera karakteristična je bogoslužbena odeća - epitrahilj, felon i pojas. Odlikovani prezviter - protoprezviter, kao počast dobija pravo nošenja i nabedrenika, dok protojerej-stavrofor dobija pravo nošenja naprsnog krsta.
  20. Дика Израиљева

    Свештенство

    Која правила/канони одређују да ли неко (не)може бити рукоположен за презвитера?
×