Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'свештеника'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 60 results

  1. Упркос тромесечним прогонима, претњама, одузимању цркава и обећањима материјалних добара, свештенство Черновичко-буковинске епархије канонске Цркве остало је верно свом предстојатељу, Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Како јавља сајт ове Епархије, само два свештеника прешли су у расколничку цркву, док је њих 447 остало верно Цркви Христовој и заклетви коју су положили на рукоположењу. У јануару месецу ове године свештенство Архијерејског намесништва Герце тражило је од локалних власти да обуставе прогон свештенства канонске Цркве: „Ми хоћемо да исповедамо веру коју нам је Христос оставио. Остајемо верни Господу Богу, Нашој канонској УПЦ оличеној у Његовом Блаженству митрополиту Онуфрију и хоћемо да служимо, пре свега, Богу, православном украјинском народу и остајемо у молитвеној спони са свеукупним православним канонским светом,“ каже се у том апелу. Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
  2. На сајту РНИДС-а можете потпуно бесплатно преузети књигу свештеника Оливера Суботића "Информационо контролисано друштво"
  3. На сајту РНИДС-а можете потпуно бесплатно преузети књигу свештеника Оливера Суботића "Информационо контролисано друштво" View full Странице
  4. Лични подаци Име и презиме: Зоран Ђуровић. Датум и место рођења: 12. 11. 1968. Бар, Црна Гора. Професија: Свештеник, теолог, уметник и професор. Брачни статус: ожењен, три детета. Адреса: via Cristoforo Colombo 22/12, 00048 Nettuno (Rома). Web site: www.zorandjurovic.com Е-mail: zoran5@interfree.it Tелефон: +39-0698-80-283. Студији - Гимназија, смер дизајн (сликарске дисциплине и разне врсте дизајна: индустријски, графички, модни и ентеријер) у Подгорици, Црна Гора. - Диплома из теологије, задобијена на Богословском факултету СПЦ у Београду. - Постдипломске студије из Историје философије (ментор Слободан Жуњић) при Философском факултету Београдског Универзитета, без финализације доктората због парохијских обавеза. - Од 2002 студира на Pontificio Istituto Patristico Agostiniano della Pontificia Università Lateranense, Roma. - Магистарски степен у теологији и патристичким наукама у јануару 2007, при поменутом институту, са тезом насловљеном: La condizione originaria dell'uomo nella teologia di Agostino. Un riesame dei suoi commenti alla Genesi e dei suoi scritti della polemica pelagiana sulla mortalità di Adamo. Vocabolario e questioni. - Јуна 2010. одбранио докторску тезу: La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, на истом институту под руководством следећих професора: Vittorino Grossi, OSA (први ментор), Robert Dodaro, OSA (други ментор и актуелни председник) и Nello Cipriani, OSA (advocatus diaboli). Теза публикована. - Познати језици: a) стари: грчки, латински, старословенски, јеврејски, сиријски; b) модерни: српски, италијански, енглески, шпански, француски (и словенски језици: руски, бугарски etc.). Професионална активност - Ђакон од 1992. у Београду. - Професор византијског сликарства од 1994. на Универзитету за Треће доба у Београду. - Свештеник и парох од 1996. у Смедереву (епархија Пожаревачко-Браничевска) све до 2002. - Реализовао различите личне и колективне изложбе (фреске, иконе и слике) у Србији, Црној Гори и, на крају, у Италији. - Публиковао многе стрипове и илустрације у новинама, ревијама и књигама. - Током 2001. реализовао четири телевизијске емисије религијског садржаја, у својству идеатора, режисера и уметничког директора за ТВ Смедерево. - Његова сликарска дела поседују: Papa Giovanni Paolo II, кардинали: Fiorenzo Angelini, Tarcisio Bertone, Gianfranco Ravasi, Tomáš Špidlík, владике (in primis Stanislav Hočevar, београдски надбискуп, Игњатије Мидић, Иринеј Буловић), свештеници-уметници (Marko Ivan Rupnik, Giampiero Maria Arabia), свештеници-научници: Аngelo di Berardino, Franco Monteverde, Remo Piccolomini и личности из културе (нпр., Erri De Luca, Massimo Cacciari). У највећем делу је изводио фреске и иконе у црквама у Лацију: Centro Ecumenico Internazionale per la Riconciliazione (Lavinio), Chiesa del Corpus et Verbum Domini (Lavinio), Santa Maria in cielo (Villa Claudia), Santi Pio ed Antonio (Anzio), Santa Barbara (Nettuno). За Istituto Patristico Agostiniano насликао је различите иконе великих димензија: за председникову канцеларију, за секретаријат и за библиотеку. Вредне су помена и иконе већих димензија реализоване за San Giovanni in Laterano (Centro diocesano per il diaconato permanente, diocesi di Roma) и цркву Santi Gioacchino e Anna (Torre Maura, Roma). Са супругом Сузаном, Бојаном Јуришићем и Милутином Ђуровићем реализовали су преко 1000 илустрација за Библију на руском, пројекат под дирекцијом Angelo Colacrai, ssp, SOBICAIN-PUG. Бави се превођењем, писањем научних студија, осликавањем цркава у Италији, предаје на Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду. Са супругом сарађује са Centro Aletti, чији директор је Марко Рупник. Публикације a) Књиге - Црквени канони. Синопсис, Београд 1997. - Свети Августин, О блаженом животу (De beata vita). Латински текст напоредо, општи и посебан увод у предкрштењске Дијалоге св. Августина Nello Cipriani. Кура, превод, ноте и индекси З. Ђуровић. Издавач, Хинаки. Едиција, Извори бр. 1. Београд 2008. - La protologia e l'escatologia nel De Genesi ad litteram di sant’Agostino. Analisi esegetico-teologica, (Excerpta ex dissertatione ad Doctoratum in Theologia et Scientiis Patristicis), Romae 2010. - У припреми: Св. Григорије Чудотворац, Сабрана дела; Св. Григорије Ниски, Житије Св. Григорија Чудотворца. - У припреми: Јеванђеље по Марку. Превод. Отачки коментари. Модерни коментар. (Из ове књиге објављен први чланак: Mк. 1, 1, у Tеолошки погледи 1-3 (2010) 49-56). - У припреми: Света слика на хришћанском Западу до 843., извори, документи. b) Чланци - Лик и Прволик, Беседа 1-4 (1993) 227-231. - Ранохришћанска Paideia, Теолошки погледи 1-4 (1995) 121-182. - Tеофан Грк, у Danube-the river of collaboration, интернационални конгрес научника подунавских земаља, Београд (2001), прешт. у Саборност 1-2 (1998). - Православље за почетнике, Смедеревска Седмица (2000-2001). - Србијани (стрип у наставцима), Смедеревска Седмица (2000-2001). - St. Augustine's Filioque in the Treatise 99 оn the Gospel of John, Philotheos 7 (2007) 218-231. - Sant’Agostino: Non posse peccare, Philotheos 9 (2009) 99-127. - Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'? Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. - Теорија иконе св. Григорија II, Папе римског, Живопис 2 (2008) 29-46. - Схватање иконе код Светог Григорија Великог, папе римског, Живопис 3 (2009) 153-187. Приложена су и 2 папина писма (13 и 209) у латинском оригиналу и српском преводу. - Проблем ауторства Символа вере Григорија Чудотворца, Српска теологија данас (2009), ed. Богољуб Шијаковић, Београд (2010) 167-183. - Исус Назарећанин: иконоборачки аргумент против представе Исуса са дугом косом, Иконографске студије 3 (2010) 23-49. - Карпократијани, две јереси? Отачник III/2 (2009) 173-179. Приложени оригинални текстови из Климента Александријског и Иринеја Лионског, преводи и коментари (54-67). - Минуције Феликс: хришћанство без храма и светих слика, Иконографске студије 4 (2011) 123-135. - Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111. - Канон LXXXII трулског сабора, Живопис 6 (2012) 17-45. Студија је преведена на руски: Иерей Зоран Джурович, PhD, LXXXII канон Трулльского собора, Искусство христианского мира (2013) 394-411. Декан и протојереј са Московског Универзитета (Православный Свято-Тихоновский гуманитарный университет), Александр Александрович Салтыков, написао је у истом зборнику чланак о наведеном тексту: К вопросу о значении канона 82 Трулльского собора (в связи со статьей о. Зорана Джуровича), 412-427. - Мозаичка уметност Марка Рупника између Истока и Запада, Иконографске студије 5 (2012) 281-293. - Повратак Оцима после Повратка Оцима, Криза савремених језика теологије, (ed. В. Вукашиновић), акта са научног скупа: Криза савремених језика теологије: Криза у комуникацији сакралних садржаја Цркавa и верских заједница пред изазовима савременог друштва, Београд, 25. април 2013, Београд 2013, 75-89. - Giovanni Crisostomo tra Agostino e Giuliano di Eclano, Богословље (2013). - Константин Велики у списима светог Августина, Иконографске студије 6 (2013) 149-164. - Мито светог Кирила Александријског, Теолошки погледи, XLVI (2/2013) 395-406. - Припремљено за штампу: L’ortodossia di Paolo nella Chiesa orientale: излагање са симпосиона: Il testimone assente. Paolo di Tarso, nella storia e nella cultura fra oriente e occidente, Cosenza 8-10 marzo 2010 (Università della Calabria, Centro Interdipartimentale di Scienze Religiose, direttore Benedetto Clausi). c) Преводи са грчког на српски - Св. Герман Константинопољски, Излагање о цркви и мистичко сагледање, у Саборност 3-4 (2000), 67-138 [Paul Meyendorff, St. Germanus of Constantinople, On the Divine Liturgy]. - Св. Tеодор Студит, Треће побијање иконобораца, у Саборност 1-2 (1988), 39-70 [Catherine P. Roth, St. Theodore the Studite, On the Holy Icons, (прев. само Third Refusal of Iconoclasts)]. d) Преводи са других језика - Е. М. Кариера, Антропички принцип, Теолошки погледи, XLVI (1/2013) 215-228 [Emmanuel M. Carriera S. I., Il principio antropico, La Civilità Cattolica I (2002) 435-446]. - У штампи: Yves Congar, L'Église et les églises, 1054-1954: Neuf cents ans après, ed. de l'Abbaye, Chevetogne 1954, прев. и увод са Сузана Ђуровић. - У штампи: Walter Kasper (ed.), Il ministero petrino, cattolici e ortodossi in dialogo, (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam), Roma: Città Nuova, 2004. - У припреми: Origene. Dizionario: la cultura, il pensiero, le opere, a cura di Adele Monaci-Castagno, Roma, Editrice Città Nuova 2000. - У припреми: Luca Bianchi (ed.), Sant’Agostino nella tradizione cristiana occidentale e orientale, Padova 2011. e) Прикази - XII међународни конгрес у организацији Међународног института за истраживање Исусовог лика: Исусов лик у лицима људи, Рим 11-12 октобар 2008, Понтификални Универзитет Урбанијана, in Живопис 3 (2009) 363-369. - Св. Авустин, О блаженом животу, in Отачник 1 (2009) 294-297. - У припреми: XI међухришћански симпозијум: Sant'Agostino nella tradizione occidentale e orientale, Рим 3-5 септембар 2009.
  5. Насиље и прогон канонске Украјинске Цркве ескалирају откад је створена нова „црква“ у децембру и добила томос о аутокефалности у јануару 2019. године. Приврженици расколничке Украјинске Цркве организовали су нереде пред Црквом Преображења Господњег у селу Гнездично у Термопилској области 3. фебруара. Повређен је и старешина ове парохије Стефан Балан. Такозвани активисти су почели да се окупљају око цркве ујутру пре почетка Литургије како би организовали провокацију и прекинули богослужење, а о њиховом подухвату се знало и дан раније. Отац Стефан је обавестио општинске власти и полицију на време да такви људи планирају сукоб, али су они одговорили да не могу да се мешају у верске ствари. Верници канонске Цркве стајали су на степеништу спречавајући насилнике да уђу. Дошао је и председник црквене општине и обратио им се, али су они били агресивни и вређали га до те мере да је он бацио кључеве и отишао. Тад је полиција одлучила да интервенише заузевши страну провокатора. „Специјална јединица је брзо дошла и почела да туче“, изјавили су верници. Полиција је после тешког обрачуна са верницима закључала цркву и отишла. извор
  6. Да ли у епархијама Српске православне цркве у Србији и региону има довољно свештенослужитеља. Бригу задаје образовање и преданост клирика ГДЕ год има православних Срба, служе и наши свештеници. Молимо се да што пре буде више и једних и других. Овако, у најкраћем, у београдској Патријаршији одговарају на питање има ли Српска православна црква довољно свештеника и монаха. Последњих година често се чују примедбе верника да су цркве у одређеним деловима Србије остале без клирика, па обреде обављају свештеници из других, удаљених парохија. У седишту СПЦ не негирају да у појединим крајевима, углавном слабије насељеним, недостаје свештенослужитеља, али објашњавају да црквени “кадровски план”, упркос нешто слабијем тренду прилива нових људи у мантијама, генерално одговара потребама верника. - Већина епархија СПЦ у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини добро је попуњена свештенством - наводе у Патријаршији. - Ситуација је нешто неповољнија у појединим деловима Босне и Херцеговине, као и у Хрватској. У тамошњим парохијама мање је верника, па у помоћ прискачу колеге из околних. Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2.500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији, где је уз олтар око 2.000 клирика, као и већина монаштва. Упућени у црквена збивања наглашавају да је број свештеника задовољавајући, али да је већи проблем њихово образовање и преданост задужењима. Већина клирика има завршену тек средњу школу, док је диплома Богословског факултета привилегија само ужег круга, чије су парохије махом у већим градовима - Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Подгорици... Образовању свештенослужитеља у Цркви последњих година поклања се све већа пажња. Необразовани попови, са другим или трећим степеном стручне спреме, оличавали су време комунизма, када је потреба за кадром била већа него што је било кандидата. У већим и угледнијим епархијама, каква је на пример Архиепископија београдско-карловачка, данас готово сви новорукоположени клирици имају високо образовање. Међу њима није мало ни магистара, као ни доктора наука. Монашење у манастиру Бешенову 2016. године, прво после више од 80 година,Фото: Д. ДОЗЕТ Свештеничко звање често се преноси са колена на колено. Међу младим богословима велики део чине деца из свештеничких породица. Постоје чак и фамилије са дугим богословским педигреом који датира у прошлост и по стотину година. - Све је видљивији проблем са монаштвом, будући да све мање младих долази у манастире - каже саговорник “Новости” из врха СПЦ. - Међу њима је мало образованих и калуђера са искуством, који би могли да преузму важне црквене задатке. То би могао да буде велики проблем, јер се епископи који истински управљају Црквом бирају из круга монаха. Епископ би требало да има највише теолошко образовање, да има искуства са цивилном администрацијом и законима, говори стране језике, али и да има потребну ширину и општу културу. У монашком реду, међутим, таквих је све мање. Колико мањак монаштва може да прерасте у велики проблем говори и чињеница да се у врху СПЦ већ размишља шта треба учинити са манастирима који остану без обитељи. Једна од могућности јесте и њихово прерастање у неку врсту духовно-историјских центара, али без монашког братства као главног стуба манастира. Божићна литургија у Саборној цркви Фото: З.Јовановић - Није први пут да прилив монаштва опадне - објашњавају у Цркви. У прошлости се то дешавало више пута, а у појединим моментима овај проблем је доводио у питање и сам опстанак значајних манастира. Хиландар је примера ради после Другог светског рата остао готово без калуђера, а слично се крајем осамдесетих година догодило и са манастирима на Косову и Метохији. ДРЖАВА ПЛАЋА ДОПРИНОСЕ МАТЕРИЈАЛНИ положај свештеника СПЦ, као и других конфесија, поправљен је 2012. године када је држава преузела плаћање доприноса за пензијско осигурање, чиме је решен један од њихових највећих проблема. Он је посебно оптерећивао клирике у сиромашним епархијама и на селима, који су често треће доба дочекивали на рубу егзистенције. Доприноси за пензије свештеницима традиционалних цркава државу кошта око три милиона евра годишње. Ђаци са професором у дворишту Богословије у Призрену ПЕТ БОГОСЛОВИЈА СВЕШТЕНИЦИ СПЦ образовање стичу у средњим богословским школама. У Србији ради београдска Богословија Светог Саве, нишка Света Три јерарха, карловачка Свети Арсеније Сремац, крагујевачка Светог Јована Златоустог и Богословија Светих Ћирила и Методија у Призрену. Богослови се школују и у средњим школама на Цетињу, у Фочи и манастиру Крка у Далмацији. Дипломе ових образовних установа сваке године стекне више стотина младића, од којих већина бира свештенички позив. линк
  7. На Бадњи дан, 6. јануара 2019. године, активни и умировљени свештеници Новог Сада честитали су Његовом Преосвештенству Епископу бачком господину др Иринеју празник Христовог Рођења. У своје лично име, као и у име свих новосадских клирика, предстојећи Празник Владици је честитао презвитер Александар Игњатов, парох при Светосавском храму. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У овом времену богоотуђености и пропагирања егоизма, има ли шта потребније и важније од тога да нам Господ отвори духовни вид и дарује снагу да тежимо Његовим вечним вредностима, навео је отац Александар у просторијама Црквене општине новосадске. Преосвећени Владика је захвалио презвитеру Александру и свештенослужитељима новосадским на поучној честитки, упутивши им речи очинске и архипастирске поуке, те поздравивши свеколику пуноћу Цркве Божје у Бачкој сверадосним поздравом – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Наша је дужност као свештенослужитељâ да не дозволимо да кандило вере, наде и љубави не само да не буде угашено, да и не буде притуљено, скоро невидљиво, него да гледамо да се оно разгори, да се распламса, а да би се то десило мора да се разгори најпре у нама самима. Тек тада ћемо моћи да зрачимо сваким својим делом, својом речју, чак и помислима неизговореним, благодат Божја чини да и оне зраче и сведоче, поручио је Епископ бачки. Протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први је, у своје лично и у име свега свештенства, монаштва и благоверног народа богоспасаване Епархије бачке, честитао јубилеј – педесет година монашког подвига владике Иринеја. Честитам овај велики јубилеј, да сви заједно узносимо Богу молитве за ваше здравље, духовну и телесну снагу, да бисте нас још дуго година водили, поучавали и саветовали свему ономе што ми, по својим слабостима и мањкавостима, нисмо кадри да баш на најбољи могући начин урадимо, казао је прота Миливој. Извор: Епархија бачка
  8. Предавач је је био презвитер др Оливер Суботић, први управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у циклусу предавања током божићног поста. Отац Оливер Суботић је приближио изазове данашњице, у ери дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. По његовим ријечима, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. Отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације. Бинарна цивилизација, каже он, нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености. Предавање је отац Оливер завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. АУДИО ЗАПИС
  9. У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици одржано је предавање на тему “Дигитални изазов“. Предавач је је био презвитер др Оливер Суботић, први управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у циклусу предавања током божићног поста. Отац Оливер Суботић је приближио изазове данашњице, у ери дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. По његовим ријечима, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. Отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације. Бинарна цивилизација, каже он, нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености. Предавање је отац Оливер завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. АУДИО ЗАПИС View full Странице
  10. Дана 21. децембра 2018. године излажући реферат на Епархијском скупу у Москви Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил позвао је надлежне управитеље викаријатима да помажу свештеничким породицама, да више пажње посвећују супругама свештеника, између осталог, да не занемарују прилике у којима свештенослужитеље и њихове жене могу да позову на јубилеје и друге значајне датуме, преноси Патријархија.ru. „Искуство показује да свако добро учествовање у судбини породице која се налази у кризи у многим случајевима може да промени ситуацију. Међутим, важно је да такви сусрети не буду формални. Приликом њихове организације посебно треба избегавати методе административног руковођења. Превелика пажња начелника за породичну страну живота понекад се доживљава с опрезом и неповерењем као мешање и покушај неоправдане контроле. У овој осетљивој сфери треба поступати деликатно,“ – рекао је Његова Светост патријарх Кирил. „Од посебног је значаја, драги оци и браћо, срдачна међусобна пажња сабраће по олтару, људи који се виђају скоро свакодневно. Јер раздор у породици не наступа за трен ока. Раскид између најближих људи почиње од хлађења, од гашења љубави, од све веће бујице увреда и непажљивог међусобног односа, а понекад – просто од умора који је изазван најразличитијим узроцима. Уколико видиш да је твој сабрат потиштен, распитај се шта му се дешава, искрено се помоли за њега и његове ближње, понуди му помоћ и пријатељски савет, можеш се чак и заступити за њега и његову породицу пред парохијским или епархијским руководством,“ – посаветовао је Патриjарх. „Срећан породичан живот и узрастање у међусобној љубави је хришћански подвиг, аскетски и – у нашем случају – пастирски задатак,“ – истакао је патријарх. – Сувишно је и говорити о томе да крах породичног живота свештеника неизбежно баца мрачну сенку и на његову пастирску службу. Како ће чистог срца служити Христовој Цркви ако се његова домаћа црква распала?“ „Обичној свести је својствено да о хришћанској аскези суди као о скупу ограничења, чак и ако се прихватају добровољно, као о неопходном средству за обуздавање зла. Али након добро познатих речи псалмопојца: Уклони се од зла, следе друге: И чини добро, тражи мира и иди за њим (Пс. 33:14). И ако о томе како да се клонимо зла размишљамо и говоримо много и радо, склони смо да други део овог императива Светог Писма заборављамо сматрајући да се добро у нашем животу дешава само по себи. А управо тежња ка добру и Христовом миру захтева подвижничке напоре обе стране брачног савеза, а посебно главе породице који има свештенички чин,“ – рекао је Патриjарх. По речима поглавара „заједничка молитва, чување међусобне љубави и узрастање у њој, стицање заједничког погледа на свет, способност за чување пажљивог, благодарног и захвалног међусобног односа, великодушно трпљење, умеће човека да слуша и чује – све то треба да буде садржај свакодневног духовног подвига свештенослужитеља и његове супруге, и то не само у периоду настанка младе породице, већ – и то је подједнако важно – много касније, у годинама зрелости, па чак и у позним годинама.“ „Говоримо о пожртвованости у пастирском служењу. Пожртвованост пастира је пре свега спремност да се жртвује, да жртвује своје снаге, своју пажњу, свој одмор и време. Али то не значи да треба у потпуности да жртвује ближње! Да ли су оци увек пажљиви према својим супругама? Зар се не дешава да свештеник који је заузет пастирским трудом не пази на расположење своје жене, на њене потребе, да не примећује њен умор, да је оставља насамо с досадом и монотоним кућним пословима? Пажљив и танкоћутан однос према парохијанима је норма пастирског понашања. А у подједнакој мери овакав пажљив и танкоћутан однос је потребан укућанима свештеника, а пре свега жени која је везала свој живот за њега и његово служење. Она је заједно с децом у првим редовима његове пастве,“ – рекао је патријарх. Супруга свештеника или ђакона не може увек од првих дана у потпуности да поднесе обавезе и одређена ограничења која су везана за њен положај. „Али тамо где постоји истинска заједница живота и где се не гаси међусобна љубав и повезаност, пре или касније се формирају јединствен поглед на свет, заједнички поглед на ствари, једномислије и спремност да се носе бремена другог и да се испуњава закон Христов (уп. Гал. 6:2),“ – истакао је свјатејши владика. „Традиција бирања за звање ђакона и презвитера људи који су у браку – није само древни обичај наше Цркве. То је сведочанство њене мудрости, надахнуте Духом Светим; то је широко отворени прозор могућности за активно ширење Христове истине у свету. Управо зато нас апостол Павле у посланици Тимотеју (в. 1 Тим. 3:4) подсећа на то да је способност за добро управљање својим домом један од критеријума доброг пастирског служења,“ – рекао је патријарх. „Користим прилику да изразим своју дубоку захвалност попадијама и ђаконицама – супругама наших свештеника и ђакона, да им се захвалим за активну љубав, за оданост Христовој Цркви и свом призвању. Њихов свакодневни подвижнички труд се готово не види споља, али је практично увек добро пастирско служење у значајној мери повезано с неприметном, понекад ћутљивом, али сталном подршком и учествовањем попадије,“ – рекао је у закључку Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил. Са руског Марина Тодић линк
  11. Дана 21. децембра 2018. године излажући реферат на Епархијском скупу у Москви Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил позвао је надлежне управитеље викаријатима да помажу свештеничким породицама, да више пажње посвећују супругама свештеника, између осталог, да не занемарују прилике у којима свештенослужитеље и њихове жене могу да позову на јубилеје и друге значајне датуме, преноси Патријархија.ru. „Искуство показује да свако добро учествовање у судбини породице која се налази у кризи у многим случајевима може да промени ситуацију. Међутим, важно је да такви сусрети не буду формални. Приликом њихове организације посебно треба избегавати методе административног руковођења. Превелика пажња начелника за породичну страну живота понекад се доживљава с опрезом и неповерењем као мешање и покушај неоправдане контроле. У овој осетљивој сфери треба поступати деликатно,“ – рекао је Његова Светост патријарх Кирил. „Од посебног је значаја, драги оци и браћо, срдачна међусобна пажња сабраће по олтару, људи који се виђају скоро свакодневно. Јер раздор у породици не наступа за трен ока. Раскид између најближих људи почиње од хлађења, од гашења љубави, од све веће бујице увреда и непажљивог међусобног односа, а понекад – просто од умора који је изазван најразличитијим узроцима. Уколико видиш да је твој сабрат потиштен, распитај се шта му се дешава, искрено се помоли за њега и његове ближње, понуди му помоћ и пријатељски савет, можеш се чак и заступити за њега и његову породицу пред парохијским или епархијским руководством,“ – посаветовао је Патриjарх. „Срећан породичан живот и узрастање у међусобној љубави је хришћански подвиг, аскетски и – у нашем случају – пастирски задатак,“ – истакао је патријарх. – Сувишно је и говорити о томе да крах породичног живота свештеника неизбежно баца мрачну сенку и на његову пастирску службу. Како ће чистог срца служити Христовој Цркви ако се његова домаћа црква распала?“ „Обичној свести је својствено да о хришћанској аскези суди као о скупу ограничења, чак и ако се прихватају добровољно, као о неопходном средству за обуздавање зла. Али након добро познатих речи псалмопојца: Уклони се од зла, следе друге: И чини добро, тражи мира и иди за њим (Пс. 33:14). И ако о томе како да се клонимо зла размишљамо и говоримо много и радо, склони смо да други део овог императива Светог Писма заборављамо сматрајући да се добро у нашем животу дешава само по себи. А управо тежња ка добру и Христовом миру захтева подвижничке напоре обе стране брачног савеза, а посебно главе породице који има свештенички чин,“ – рекао је Патриjарх. По речима поглавара „заједничка молитва, чување међусобне љубави и узрастање у њој, стицање заједничког погледа на свет, способност за чување пажљивог, благодарног и захвалног међусобног односа, великодушно трпљење, умеће човека да слуша и чује – све то треба да буде садржај свакодневног духовног подвига свештенослужитеља и његове супруге, и то не само у периоду настанка младе породице, већ – и то је подједнако важно – много касније, у годинама зрелости, па чак и у позним годинама.“ „Говоримо о пожртвованости у пастирском служењу. Пожртвованост пастира је пре свега спремност да се жртвује, да жртвује своје снаге, своју пажњу, свој одмор и време. Али то не значи да треба у потпуности да жртвује ближње! Да ли су оци увек пажљиви према својим супругама? Зар се не дешава да свештеник који је заузет пастирским трудом не пази на расположење своје жене, на њене потребе, да не примећује њен умор, да је оставља насамо с досадом и монотоним кућним пословима? Пажљив и танкоћутан однос према парохијанима је норма пастирског понашања. А у подједнакој мери овакав пажљив и танкоћутан однос је потребан укућанима свештеника, а пре свега жени која је везала свој живот за њега и његово служење. Она је заједно с децом у првим редовима његове пастве,“ – рекао је патријарх. Супруга свештеника или ђакона не може увек од првих дана у потпуности да поднесе обавезе и одређена ограничења која су везана за њен положај. „Али тамо где постоји истинска заједница живота и где се не гаси међусобна љубав и повезаност, пре или касније се формирају јединствен поглед на свет, заједнички поглед на ствари, једномислије и спремност да се носе бремена другог и да се испуњава закон Христов (уп. Гал. 6:2),“ – истакао је свјатејши владика. „Традиција бирања за звање ђакона и презвитера људи који су у браку – није само древни обичај наше Цркве. То је сведочанство њене мудрости, надахнуте Духом Светим; то је широко отворени прозор могућности за активно ширење Христове истине у свету. Управо зато нас апостол Павле у посланици Тимотеју (в. 1 Тим. 3:4) подсећа на то да је способност за добро управљање својим домом један од критеријума доброг пастирског служења,“ – рекао је патријарх. „Користим прилику да изразим своју дубоку захвалност попадијама и ђаконицама – супругама наших свештеника и ђакона, да им се захвалим за активну љубав, за оданост Христовој Цркви и свом призвању. Њихов свакодневни подвижнички труд се готово не види споља, али је практично увек добро пастирско служење у значајној мери повезано с неприметном, понекад ћутљивом, али сталном подршком и учествовањем попадије,“ – рекао је у закључку Његова Светост Патријарх московски и целе Русије Кирил. Са руског Марина Тодић линк View full Странице
  12. Руска православна црква послаће до Божића у Јужну Кореју свештеника за рускојезичне вјернике који су до сада посјећивали храмове Константинопољског патријархата, а то је одлучено у вези с прекидом општења РПЦ с Фанаром због његових дејстава на Украјини, саопштио је у петак шеф Одјељења за спољне црквене везе Московског патријархата Митрополит волоколамски Иларион, који се налази у посјети Сеулу. „Кореја је држава гдје је до 1950. година дејствовала Руска духовна мисија, основана још у XIX вијеку. Но, потом је она била упражњена, а њена имовина је предата Константинопољском патријархату. Донедавно су наши вјерници духовно служили у храмовима тога патријархата, али је то сада постало немогуће. Због тога ћемо већ до Божића у њу послати свештеника, који ће касније формирати пуноправну парохију. То ватрено ишту мјесни вјерници који су ми предали петицију с мноштвом потписа“, изјавио је Митрополит Иларион у интервјуу православном портали „Иисус„. Он је назвао парадоксалном ситуацију да у Сјеверној Кореји, у којој је атеизам званична идеологија, постоји пуноправна парохија Руске цркве са својим храмом, док у Јужној нити има храма нити парохије. „Ми ћемо исправити ту ситуацију“, додао је он. Раније је Патријарх московски и све Русије Кирил именовао свештеника за храм при руској амбасади у Истамбулу за организовано пастирско старање о вјернима и савршавање редовних богослужења. То је такође урађено због немогућности евхаристијског општења с Константинопољем. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Са благословом Светог архијерејског Синода СПЦ, четврти редовни годишњи састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа одржан je у четвртак, 1. новембра у Казнено-поправном заводу у Нишу. Утиске са састанка преноси јереј Дејан Трипковић, сабрат Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, који похваљује сарадњу са управницима установа јер и они, као и свештеници раде све што је у њиховој моћи да помогну затвореницима. Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник
  14. Са благословом Светог архијерејског Синода СПЦ, четврти редовни годишњи састанак затворских свештенослужитеља СПЦ и управника установа одржан je у четвртак, 1. новембра у Казнено-поправном заводу у Нишу. Утиске са састанка преноси јереј Дејан Трипковић, сабрат Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, који похваљује сарадњу са управницима установа јер и они, као и свештеници раде све што је у њиховој моћи да помогну затвореницима. Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник View full Странице
  15. На 100.000 људи у Грчкој долази 88 свештеника и тиме је Грчка на првом месту међу свим земљама Европе. Ове податке донео је сајт yodi.graphics који обрађује статистичке податке добијене са више извора. После Грчке долази Италија са 82.8 свештеника, Румунија је трећа са 81 свештеником и Пољска са 71.1 свештеником. Русија и Украјина су прилично ниско на листи, и за њих се наводи да имају 27.9 свештеника на 100.000 људи, док је Бугарска од обрађених земаља последња са 12 свештеника на 100.000 људи. (Колико видимо, овом сајту нису били доступни подаци из Српске Цркве). Извор: Српска Православна Црква
  16. На 100.000 људи у Грчкој долази 88 свештеника и тиме је Грчка на првом месту међу свим земљама Европе. Ове податке донео је сајт yodi.graphics који обрађује статистичке податке добијене са више извора. После Грчке долази Италија са 82.8 свештеника, Румунија је трећа са 81 свештеником и Пољска са 71.1 свештеником. Русија и Украјина су прилично ниско на листи, и за њих се наводи да имају 27.9 свештеника на 100.000 људи, док је Бугарска од обрађених земаља последња са 12 свештеника на 100.000 људи. (Колико видимо, овом сајту нису били доступни подаци из Српске Цркве). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. По први пут од када је изабран за Владику војног, Његово преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион (Голубовић) окупио је војне свештенике Војске Србије на братском састанку одржаном у суботу 20. октобра у касарни „Никола Пашић“ у Зајечару. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тема састанка је било лично упознавање Епископа војног са војним свештеницима, њиховим дужностима и досадашњим радом. Заједнички састанак је започео молитвеним призивањем Светога Духа, а настављен је обраћањем главног војног свештеника мајора Слађана Влајића, који је изнео реферат о досадашњем раду Верске службе у Војсци Србије. Отац Слађан је упознао Епископа војног да у Војсци Србије постоји 34 богослужбена просора у различитим јединицама и установама. Да тренутно Војска у свом саставу има 17 православних свештеника, а да је предвиђена попуна још 9 свештеника на упражњеним формацијским местима. Епископ војни је упознат и са одређеним проблемима и нејасноћама које прате рад Верске службе, а који могу бити решени уз подршку Министарства одбране и Српске Православне Цркве. Главни војни свештеник је посебно истакао да у Војном епископу види пре свега пастира и оца који ће сабирати и духовно крепити поверене му војне свештенике. Након излагања оца Слађана Влајића уследила су појединачна излагања свих војних свештеника у којима је Епископ војни упознат са специфичностима живота и рада свештеника наше Војске. Војни свештеници су Епископу изнели и конкретне дилеме које прате њихов рад, а давали су и предлоге могућих решења. Епископ војни је помно пратио излагање сваког свештеника, коментарисао је изнете предлоге и изразио је спремност да помогне у решавању свих постојећих нејасноћа и проблема. Посебно је истакао је да ће се трудити да што више буде присутан у свим важним активностима Верске службе у нашој Војсци. Састанак је завршен заједничком трпезом љубави у војничком ресторану касарне „Никола Пашић.“ Општина Неготин је у недељу 21. октобра, Светом Архијерејском Литургијом, парастосом, полагањем венаца на Споменик ослободиоцима, изложбом у галерији Дома културе и свечаном академијом обележила свој велики јубилеј – сто година од ослобођења Неготина у Првом светском рату. Његово преосвештенство, Епископ тимочки и војни господин Иларион служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице уз саслуживање свештеника Архијерејског намесништва неготинског и војних свештеника Војске Србије. Епископ Иларио је у надахнутој беседи истакао важност повратка војних свештеника у Војску Србије, што у односу на нека претходна времена заиста представља право Божије чудо које данас имамо прилике да видимо. Након Свете Литургије у централном градском парку испред спомен обележја Ослободиоцима Неготина служен је парастос за све пострадале јунаке и народ у Великом рату. Делегације локалне самоуправе, Министарства одбране, Историјског архива и Музеја Крајине, неготинског СУБНОР-а, организација Резервних војних старешина и Цивилних ратних војних инвалида положиле су цвеће и венце на Споменик ослободиоцима. Након парастоса у галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“ у организацији Музеја Крајине и Историјског архива отворена је Изложба под називом „Стогодишњица ослобођења Неготина у Великом рату“, коју је посетио и Епископ Иларион у пратњи свештенства. Војни свештеници су са својим Епископом присуствовали и свечаној академији посвећеној 21. октобру, Дану ослобођења Неготина у Првом светском рату, која је одржана у сали Дома културе. Након извођења химне „Боже правде“, честитајући свим присутним празник и велики јубилеј, господин Владимир Величковић, председник Општине Неготин поручио је да велику захвалност дугујемо нашим прецима који су дали своје животе да бисмо ми живели слободно. На важне историјске тренутке и страдања које је доживео наш народ у Великом рату подсетио је господин Ненад Војиновић, директор Историјског архива Неготин преневши утиске које је у свом дневнику забележио мајор у санитету француске војске др Мије приликом уласка у Неготин. Након уводних обраћања уследио је музичко сценски програма у коме су наступили рецитатори Неготинске Гимназије, етно група „Мариника“, вокална група „Ајдуци“ и квартет „Мокрањац“ и инструменталисти Давид Сурдановић, Никола Болановић, Лука Николић и Хор СМШ Уметничке школе „Стеван Мокрањац“. За све присутне посебно надахњујућа је била глумачка интерпретација херојине Великога рата Милунке Савић. Након свечане академије и трпезе љубави, Епископ Иларион је у пратњи војних свештеника посетио Стару Цркву у Неготину, посвећену „Рођењу Пресвете Богородице“. Ту су војни свештеници имали прилику да се поклоне гробним сенима великог јунака Првог српског устанка, хајдук Вељка Петровића. Ова велика празнична радост је уприличена и посетом најзначајнијој светињи Тимочког краја манастиру „Буково“, у коме су војни свештеници били срдачно дочекани од тамошњег братства. војни свештеник потпоручник Владан Вуковић Извор: Епархија тимочка
  18. По први пут од када је изабран за Владику војног, Његово преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион (Голубовић) окупио је војне свештенике Војске Србије на братском састанку одржаном у суботу 20. октобра у касарни „Никола Пашић“ у Зајечару. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тема састанка је било лично упознавање Епископа војног са војним свештеницима, њиховим дужностима и досадашњим радом. Заједнички састанак је започео молитвеним призивањем Светога Духа, а настављен је обраћањем главног војног свештеника мајора Слађана Влајића, који је изнео реферат о досадашњем раду Верске службе у Војсци Србије. Отац Слађан је упознао Епископа војног да у Војсци Србије постоји 34 богослужбена просора у различитим јединицама и установама. Да тренутно Војска у свом саставу има 17 православних свештеника, а да је предвиђена попуна још 9 свештеника на упражњеним формацијским местима. Епископ војни је упознат и са одређеним проблемима и нејасноћама које прате рад Верске службе, а који могу бити решени уз подршку Министарства одбране и Српске Православне Цркве. Главни војни свештеник је посебно истакао да у Војном епископу види пре свега пастира и оца који ће сабирати и духовно крепити поверене му војне свештенике. Након излагања оца Слађана Влајића уследила су појединачна излагања свих војних свештеника у којима је Епископ војни упознат са специфичностима живота и рада свештеника наше Војске. Војни свештеници су Епископу изнели и конкретне дилеме које прате њихов рад, а давали су и предлоге могућих решења. Епископ војни је помно пратио излагање сваког свештеника, коментарисао је изнете предлоге и изразио је спремност да помогне у решавању свих постојећих нејасноћа и проблема. Посебно је истакао је да ће се трудити да што више буде присутан у свим важним активностима Верске службе у нашој Војсци. Састанак је завршен заједничком трпезом љубави у војничком ресторану касарне „Никола Пашић.“ Општина Неготин је у недељу 21. октобра, Светом Архијерејском Литургијом, парастосом, полагањем венаца на Споменик ослободиоцима, изложбом у галерији Дома културе и свечаном академијом обележила свој велики јубилеј – сто година од ослобођења Неготина у Првом светском рату. Његово преосвештенство, Епископ тимочки и војни господин Иларион служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице уз саслуживање свештеника Архијерејског намесништва неготинског и војних свештеника Војске Србије. Епископ Иларио је у надахнутој беседи истакао важност повратка војних свештеника у Војску Србије, што у односу на нека претходна времена заиста представља право Божије чудо које данас имамо прилике да видимо. Након Свете Литургије у централном градском парку испред спомен обележја Ослободиоцима Неготина служен је парастос за све пострадале јунаке и народ у Великом рату. Делегације локалне самоуправе, Министарства одбране, Историјског архива и Музеја Крајине, неготинског СУБНОР-а, организација Резервних војних старешина и Цивилних ратних војних инвалида положиле су цвеће и венце на Споменик ослободиоцима. Након парастоса у галерији Дома културе „Стеван Мокрањац“ у организацији Музеја Крајине и Историјског архива отворена је Изложба под називом „Стогодишњица ослобођења Неготина у Великом рату“, коју је посетио и Епископ Иларион у пратњи свештенства. Војни свештеници су са својим Епископом присуствовали и свечаној академији посвећеној 21. октобру, Дану ослобођења Неготина у Првом светском рату, која је одржана у сали Дома културе. Након извођења химне „Боже правде“, честитајући свим присутним празник и велики јубилеј, господин Владимир Величковић, председник Општине Неготин поручио је да велику захвалност дугујемо нашим прецима који су дали своје животе да бисмо ми живели слободно. На важне историјске тренутке и страдања које је доживео наш народ у Великом рату подсетио је господин Ненад Војиновић, директор Историјског архива Неготин преневши утиске које је у свом дневнику забележио мајор у санитету француске војске др Мије приликом уласка у Неготин. Након уводних обраћања уследио је музичко сценски програма у коме су наступили рецитатори Неготинске Гимназије, етно група „Мариника“, вокална група „Ајдуци“ и квартет „Мокрањац“ и инструменталисти Давид Сурдановић, Никола Болановић, Лука Николић и Хор СМШ Уметничке школе „Стеван Мокрањац“. За све присутне посебно надахњујућа је била глумачка интерпретација херојине Великога рата Милунке Савић. Након свечане академије и трпезе љубави, Епископ Иларион је у пратњи војних свештеника посетио Стару Цркву у Неготину, посвећену „Рођењу Пресвете Богородице“. Ту су војни свештеници имали прилику да се поклоне гробним сенима великог јунака Првог српског устанка, хајдук Вељка Петровића. Ова велика празнична радост је уприличена и посетом најзначајнијој светињи Тимочког краја манастиру „Буково“, у коме су војни свештеници били срдачно дочекани од тамошњег братства. војни свештеник потпоручник Владан Вуковић Извор: Епархија тимочка View full Странице
  19. Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је у разговору за „Дан“ да за око 20 свештених лица овдашња администрација не одобрава боравак, нити уважава њихове уредне пријаве. Перовић објашњава да је на неким мјестима администрација флексибилнија и уважава стање на терену, па не прави проблем, а негдје опет трпе јак притисак надлежних служби Министарства унутрашњих послова (МУП). – Тражи се напуштање радног мјеста, уласци и изласци преко границе и константна пријетња да им се неће дозволити следећи улазак. Молимо се Богу да се тај проблем превазиђе – изјавио је Перовић. Додаје да не постоји ниједан правни, законски разлог да се ово ради. – Претходни министар унутрашњих послова Горан Даниловић је издао и један акт по том питању, у ком децидно наводи да не постоји ниједан разлог да се од православног свештенства тражи оваква врста пријављивања или условљавања. Ипак, из неког разлога, одређене структуре МУП-а Црне Горе буквално врше прогон свештеника. Зашто кажем „прогон“? Зато што ова држава не уважава чињеницу да су ти људи запослени, ангажовани у Митрополији црногорско-приморској (МЦП), него им дају одговор како „њихова фирма није регистрована“ – упозорава Перовић. Истиче да по ко зна који пут тврди да не постоји ниједан једини правни разлог да се Митрополија региструје, а самим тим не постоји ни разлог да се та и таква „регистрација“ поставља као услов пријема ових људи и добијање боравишне дозволе. То што су се Римокатоличка црква и Исламска заједница регистровале у последњих пар година (а није им то раније падало на памет) и то што држава са овим вјерским заједницама има потписане уговоре о сарадњи, а са Православном црквом нема, е то није ствар права ни закона, него тренутних политичких процјена – оцијенио је ректор Цетињске богословије. Перовић упозорава да инсистирање на „регистрацији“, које је извор проблема са боравишним дозволама, колико прави проблем Цркви, још више прави проблем овој држави, јер нарушава поредак права и принципа, а уводи у јавни живот самовољу појединаца. Према његовим ријечима, тренутно имају преко 200 лица у мантији која врше Божју службу пред олтарима и иконостасима наших православних светиња. – Богу хвала, број свештених лица, монаха и монахиња у цијелој Црној Гори је велики. Као и увијек у историји Цркве, свештена и монашка лица нијесу само представници домицилног становништва, нити су сви држављани Црне Горе, него имамо један број свештенослужитеља из Русије, БиХ, Хрватске, Србије, Македоније.. .итд – казао је Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је у разговору за „Дан“ да за око 20 свештених лица овдашња администрација не одобрава боравак, нити уважава њихове уредне пријаве. Перовић објашњава да је на неким мјестима администрација флексибилнија и уважава стање на терену, па не прави проблем, а негдје опет трпе јак притисак надлежних служби Министарства унутрашњих послова (МУП). – Тражи се напуштање радног мјеста, уласци и изласци преко границе и константна пријетња да им се неће дозволити следећи улазак. Молимо се Богу да се тај проблем превазиђе – изјавио је Перовић. Додаје да не постоји ниједан правни, законски разлог да се ово ради. – Претходни министар унутрашњих послова Горан Даниловић је издао и један акт по том питању, у ком децидно наводи да не постоји ниједан разлог да се од православног свештенства тражи оваква врста пријављивања или условљавања. Ипак, из неког разлога, одређене структуре МУП-а Црне Горе буквално врше прогон свештеника. Зашто кажем „прогон“? Зато што ова држава не уважава чињеницу да су ти људи запослени, ангажовани у Митрополији црногорско-приморској (МЦП), него им дају одговор како „њихова фирма није регистрована“ – упозорава Перовић. Истиче да по ко зна који пут тврди да не постоји ниједан једини правни разлог да се Митрополија региструје, а самим тим не постоји ни разлог да се та и таква „регистрација“ поставља као услов пријема ових људи и добијање боравишне дозволе. То што су се Римокатоличка црква и Исламска заједница регистровале у последњих пар година (а није им то раније падало на памет) и то што држава са овим вјерским заједницама има потписане уговоре о сарадњи, а са Православном црквом нема, е то није ствар права ни закона, него тренутних политичких процјена – оцијенио је ректор Цетињске богословије. Перовић упозорава да инсистирање на „регистрацији“, које је извор проблема са боравишним дозволама, колико прави проблем Цркви, још више прави проблем овој држави, јер нарушава поредак права и принципа, а уводи у јавни живот самовољу појединаца. Према његовим ријечима, тренутно имају преко 200 лица у мантији која врше Божју службу пред олтарима и иконостасима наших православних светиња. – Богу хвала, број свештених лица, монаха и монахиња у цијелој Црној Гори је велики. Као и увијек у историји Цркве, свештена и монашка лица нијесу само представници домицилног становништва, нити су сви држављани Црне Горе, него имамо један број свештенослужитеља из Русије, БиХ, Хрватске, Србије, Македоније.. .итд – казао је Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. „Презвитер, који се ожени, има бити свргнут са чина; ако падне у блудочинство, или прељубу, има се сасвим искључити из општења и ставити на кајање." (1. канон Неокесаријског Сабора) Свети Сабор Васељенске Патријаршије донео је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако свештеника напусти његова супруга. На ову, али и на многе друге теме, говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику. Емисија је емитована 13. септембра 2018. године. View full Странице
  22. Подвлачи се да ће се сваки случај појединачно испитивати и бити прослеђиван од стране епархијског архијереја Светом Синоду Цариградске Патријаршије који ће давати коначни суд. Такође, света тајна брака за други брак свештеника биће другачија, једна молитва и само у кругу породице. У наредним данима очекује се званично писмо Цариградског Патријарха г. Вартоломеја са детаљима и упуствима везаним за ову одлуку. Са грчког протојереј Никола Гачевић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  23. Свети Сабор Васељенске Патријаршије донио је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако га напусти његова супруга. Свети Сабор појашњава да се ова одлука не тиче свештеника који напусте своју супругу и желе да се ожене са другом женом. Подвлачи се да ће се сваки случај појединачно испитивати и бити прослеђиван од стране епархијског архијереја Светом Синоду Цариградске Патријаршије који ће давати коначни суд. Такође, света тајна брака за други брак свештеника биће другачија, једна молитва и само у кругу породице. У наредним данима очекује се званично писмо Цариградског Патријарха г. Вартоломеја са детаљима и упуствима везаним за ову одлуку. Са грчког протојереј Никола Гачевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  24. Ми свештеници, монаси и вероучитељи Епархије шабачке, са годишње Скупштине у недељу 26.августа у Шапцу, са својим Епископом Господином Лаврентијем, обраћамо се овим Мирним Писмом народу Божјем наше Отаџбине, са циљем пружања пуне подршке своме духовном оцу и поглавару Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју и Светом Архијерејском Сабору Српске Православне цркве, у напорима на заштити нашег православног народа на Косову и Метохији, његових светиња и имовине, мира и поретка, и очувању ове српске покрајине у саставу наше државе Србије. У потпуности подржавамо речи апела нашег духовног оца Српског Патријарха, из Поруке Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији – „на наше државнике, да не смеју никада дати своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби не смеју дозволити“. У пуној смо сагласности са Поруком: „Подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје“. Придружујумо се позиву Српског Патријарха из манастира Манасије, српском народу на јединство: „...Да будемо уједињени, да се не делимо... Нас је одржало јединство наше кроз читаву историју. То ће нас и данас одржати и убудуће, ако будемо јединствени, непосвађани, неподељени, неомржени. Има много оних који нас не воле, али је за нас најважније, да имамо љубав Божју и благослов Божји, све друго је мање важно“. Из Шапца, са српске Голготе, брижном позиву нашег Духовног Оца придодајемо нашу јеванђелску молбу свим учесницима у јавном и политичком животу наше Отаџбине, да покажу што више одговорности пред својим народом. Реч је лек, али реч је и мач! Није време и прилика за мач. Потребно је снизити тон а повисити одговорност, нужна је мудра политика а не полемика, време је да се ојача разум а обуздају страсти. Очи свих генерација наше прошлости, садашњости и будућности упрте су у нас. Више свести, више одговорности, више отмености и достојанства у дијалогу са истомишљеницима и неистомишљеницима у своме народу и у свету. Лепа реч и гвоздена врата отвара. Разум и мир немају алтернативу: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. ИЗВОР: http://www.crkvenaopstinasabac.com/2018/08/28/m-i-r-n-o-p-i-s-m-o-svestenika-i-veroucitelja-eparhije-sabacke-bozjem-narodu-nase-otadzbine-srbije/
×
×
  • Create New...