Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светом'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 182 results

  1. Свети Никола, најчешће слављени светац код нас, Срба, присиљен је на многе преображаје и свака та неприродна и насилна промјена његовог лика удаљила га је од њега самог и нас одвајала од поимања и слављења овог светитеља какво му слављење доликује. Свети Никола је ”правило вјере и примјер кротости”. Он је ”смирењем стекао висину и сиромаштвом богатство”. Они који су, кроз чађаве оџаке својих кућа, не знам којим начином, у бетонске вишеспратнице, својој дјеци Деда Мраза спуштали, највјероватније појма нису имали да је тај, њихов, обезбоженом времену усличен, и ”партијски подобни” Деда Мраз, уствари, наш Свети Никола.
  2. Благословом Архиепсикопа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и игумана острошког Г. др Амфилохија, ново издање емисије "Живе речи", која се реализује архипастирском бригом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Г. др Давида, на програму "Живе речи ТВ" из Горњег манастира Острога биће уживо емитована у среду 29. Јула 2020. Лета Господњег од 20:30ч. Aкатист Светом Василију чудотворцу острошком и тврдошком читаће протопрезвитер Драгослав Ракић, парох паштровски из Митрополије црногорско-приморске. Специјални гост биће протосинђел Сергије (Рекић), намесник манастира Острог. Музички део емисије умилним појањем улепшаће Бранка Зечевић, млада уметница из Подгорице. Модератор је катихета Бранислав Илић. Емисију уживо можете да пратите преко Јутјуб канала, као и Фејсбук профила "Живе речи". Будите са нама у овој јединственој емисији кроз коју ћемо молитвеним мислима и сликом бити у острошкој светињи, а потом поучени пастирском речју оца Сергија, док ће срца наша бити озарена милозвучним појањем наше сестре Бранке Зечевић. * * * Емисију уживо можете да пратите овде: * * * Житије Светог и богоносног оца нашег Василија, чудотворца острошког и тврдошког Акатист светом Василију, Острошком чудотворцу Казивање Епископа Јована (Пурића) о животу крај кивота Светог Василија острошког Протосинђел Сергије (Рекић) о чудима Светог Василија Острошког Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић - Свети Василије Острошки у служби Свете Тројице Катихета Бранислав Илић о Светом Василију Острошком као истинском сведоку Васкрсења Документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића Песма ђаконице Данице Црногорчевић посвећена Светом Василију Острошком
  3. Ново издање емисије "Живе речи" на програму "Живе речи ТВ" биће уживо емитована у среду 22. Јула 2020. Лета Господњег од 20:30ч, када ће акатист Светом Петру, првом Митрополиту и чудотворцу Цетињском читати презвитер Слободан Лукић, парох црмнички из Митрополије црногорско-приморске. Специјални гост биће Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије (Ракита). Музички део емисије употпуниће група "Нектарија" из Ваљева. Модератор емисије биће катихета Бранислав Илић. Животопис Епископа милешевског Атанасија (Раките) Акатист Светом Петру, првом Митрополиту и чудотворцу Цетињском /pdf/
  4. Због погоршања епидемиолошке ситуације у Никшићу и Црној Гори, поводом новог таласа корона вируса, суђење Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију и осморици нишићких свештеника одложено је за 4. септембар. Предлог је изнео адвокат Сава Костић, један од бранилаца Преосвећеног Епископа Јоаникија и четворице свештеника, а након паузе, током које је предлог разматран, судија Игор Ђуричковић је донео одлуку да наредно рочиште главног претреса буде заказано за 4. септембар у 9 часова. Подсећања ради, прво рочиште које је било заказано за 19. јун одложено је, јер се том приликом, из оправданих разлога, није појавио један од окривљених, свештеник Слободан Јокић, који се због здравствених проблема, на чије усложњавање је утицало хапшење, саслушавање у Тужилаштву и задржавање од 72 сата, налазио на болничком лечењу. Владици Јоникију и свештеницима Слободану Јокићу, Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу на терет се ставља кривично дело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести за које је предвиђена новчана или казна затвора до годину. У судницу са Преосвећеним Епископом г. Јоаникијем и свештеницима ушао је и Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Он је, након одлагања рочишта, бројним новинарским екипама дао изјаву рекавши да му није јасна логика по којој он међу првима није оптужен с обзиром да је био на челу литије на коју га је, како је казао, послао Свети Василије Острошки крај чијих моштију је тог дана служио Литургију. „Послао ме је Свети Василије Острошки и овдје да будем, по благослову Владике Јоаникија који је, већ, био ријешио да не буде литије и то је било саопштено. Међутим, када смо видјели толики народ сабран, онда не могу епископи и свештенство да оставе народ без себе. Али, они су после Владику и свештенике ставили под суд овдје, а мене, који сам главни кривац нијесу. Зашто мене нијесу, ту нема логике. Који је био разлог да и мене не окриве, ако је то кривица?“, запитао је Митрополит, додајући: „Ако је нечија кривица, то је кривица Светог Василија Острошког, према томе и ово суђење је суђење Светом Василију Острошком, јер Свети Василије нас је сабрао и сав овај народ“. Високопреосвећени Митрополит је указао на то да у време литије вируса није било у Никшићу, као и да нико од учесника тог величанственог молитвеног хода није заражен. Међутим, нагласио је владика Амфилохије, после укидања литија вирус је почео поново да влада. „Надамо се у Бога да ће и овај вирус да се зацијели, а да ће, што је још важније, да се зацијеле опакији вируси који владају, нажалост, Црном Гором, као и у прошла времена, а то је вирус богоборства и братоубилаштва. Сад читам Посланице Светог Петра Цетињског из 1823. гдје каже да би му лакше било да је под Турцима него што је заједно са Црногорцима који врше насиље“. „Ово је наставак, управо, тог насиља, нажалост и наших диоба, наших свађа које важе овдје од тих крвних освета о којима говори Свети Петар Цетињски, а онда редом до династичких сукоба 1918. на којима сад ови граде своју будућност до сукоба идеолошких 1941 - 1945 до свега онога што се догодило и `48. када су и своје комунисте, око 60 хиљада, највише Црногораца, стрпали на Голи оток. Ова прича је наставак свега тога и то би требали да схвате ови који су сада на власти. То није пут којим треба да ходи Црна Гора и Црногорци, без обзира како се ко осјећао“, поручио је митрополит Амфилохије. Један од правних заступника Преосвећеног Епископа Јоаникија и четворице свештеника, адвокат Сава Костић је изјавио да је судија Игор Ђуричковић, прихватањем његовог предлога за одлагање главног претреса, због новонастале епидемиолошке ситуације у Црној Гори, донео исправну одлуку. „Ја сам истакао тај предлог, указујући на то да је у судници присутан велики број окривљених, нас бранилаца, новинара, велики је број лица која су окупљена испред суда, као и полицајаца који морају бити приправни, тако да је судија имао разумијевања и прихватио све што сам истакао. Одложио је главни претрес за 4. септембар у 9 часова до када ће се, вјероватно, побољшати ова ситуација“. „Вјерујем да би судија и без мог предлога донио такву одлуку, јер јуче је предсједница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица предсједницима судова упутила допис због погоршања епидемиолошке ситуације тако да је судија имао разумијевања и донио очекивану одлуку, како се не би десила ситуација да се створи неки кластер овдје, у суду и код великог броја људи, који су дошли самоиницијативно да подрже и испрате читав овај догађај. Али, вирус не бира, тако да се овим одлагањем неће ништа изгубити, само се може добити, а то је да се смањи број потенцијално заражених“, навео је Костић. Испред никшићког Основног суда, у знак подршке епископу Јоаникију и свештенству, сабрао се многобрноји народа Окупљени су срдачним аплаузом поздрављали Владике и свештенике, узвикујући: Не дамо светиње! Не дамо Владику! Не дамо свештенике! Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  5. „Господ Христос је срцезналац и познаје дубину људског срца. од рођења нас познаје у мери у којој ни ми сами себе не познајемо… Отуда је и Светом апостолу Петру препознао чврсту веру, иако је знао да ће Га се Петар одрећи три пута у судбоносним тренуцима. Он је био „само“ човек и Христос је то знао“, рекао је протонамесник Филип Јаковљевић, тумачећи одломак из Светог јеванђеља по матеју, зачало 67, који говори о о разговору Господа Христа са рибаром Симоном Јониним, потоњим Светим апостолом Петром. Обећање Спаситеља да ће на њему саградити Цркву „коју ни врата пакла неће надвладати“ символично наговештава бројне прогоне, којима ће кроз двомиленијумску историју Црква бити изложена. Данас, указао је отац Филип Јаковљевић, сведоцимо смо напада на Свету тајну причешћа, на сам смисао хришћанског живота. Христова порука Светом Петру и нама је данас утеха, да се не плашимо прогона и да не очајавамо. Јер, очајање је живо блато из ког нас само Господ може извући, истакао је протонамесник Јаковљевић. Извор: Радио Источник
  6. Они који заиста учествују у хлебу Евхаристије бивају достојни да учествују у Духу Светоме, и овим светим душама бива допуштено да вечно трају. Јер као што код онога који пије вино, оно доспева до свих његових удова… тако је и са оним који пије крв Христову. Јер Дух Божији који је испијен се смешава са савршеном душом и она се смешава са Духом, и тако удостојена, постаје достојна Господа. Свети Макарије Велики, Духовне беседе Извор: Епархија жичка
  7. На свечаној сједници Института православне теологије Светог Сергеја у Паризу у недјељу 12. фебруара 2012. године, додјељен је почасни докторат „Honoris causa” Његовом Високопреосвештенству Архиепископу Цетињском Митрополиту Црногорско – приморском Г. Амфилохију. Звучни запис предавања После свечаности Митрополит је стрпљиво потписивао многобројним присутнима његову књигу „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами” која је преведена на француски. У понедељак, 13. фебруара одржана је промоција француског издања докторске дисертације Митрополита Амфилохија “Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами”. Овим поводом, из архиве нашег Радија, доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија “Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами” које је одржао у бугарском граду Варна на богословској конференцији “Исихастичка традиција и савремени црквени живот”. Извор: Радио Светигора
  8. Помаже Бог, да ли неко има превод тропара и кондака Светог кнеза Лазара на Грчком? Свако добро од Господа
  9. У среду 17. јуна 2020. године, старешина Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Зајечару о. Зоран Голубовић служио је Акатист Св. Нектарију Егинском. После Акатиста верне је помазивао јелејем који је са Егине донео владика Иларион приликом свог ходочасничког путовања када је заблагодарио светитељу због исцељења. Као што је владика већ најавио, осим акатиста Пресветој Богородици који се служи сваког петка након вечерње службе, убудуће ће се сваке среде након вечерње служити молебни за здравље и акатисти, док ће сваке прве среде у месецу бити служена Света тајна јелеосвећења. Извор: Епархија тимочка
  10. Његово преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије се данас се поново обратио писмом предсједнику и одборницима СО Пљевља да стану у одбрану Манастира Свете Тројице и његове имовине, заклињући их Светом Тројицом и гробовима њихових славних предака. Раније данас, прије сједнице, владика је упутио молбу да из продаје Мотела „Водице“ изузму камену воденицу Манастира Свете Тројице која се налази на ријеци Брезници. Упркос молитвеним позивима владике Атанасија, Скупштинска већина пљеваљског парламента је усвојила данас одлуку о продаји Мотела „Водице“са воденицом која је стара 500 година и припада Манастиру Св. Тројице из 16. вијека. Писма владике Атанасије упућена предсједнику и одборницима СО Пљевља преносимо у цјелости: Владика Атанасије упутио ново писмо председнику и одборницима: Заклињем вас Светом Тројицом и гробовима предака да заштитите манастирску имовину Господине Председниче, Господо пљеваљски одборници, Захваљујем Вам се што сте са пажњом примили наше писмо и још једном молитвено позивам и апелујем на вашу савест да не изгласате продају манастирске воденице. Заклињем вас Светом Тројицом и гробовима ваших славних предака да данас станете у одбрану Манастира Свете Тројице и његове имовине. Учините то због своје деце. Усрдно се молећи Господу да у миру дочекамо и прославимо празник Свете Тројице шаљем вам Наш архијерејски благослов. Уочи Тројичиндана, 5. јуна 2020. Епископ милешевски Атанасије Писмо које је Епископ Атанасије раније данас упутио предсједнику и одборницима Oпштине Пљевља: Најљубазније молимо да не продајете манастирску воденицу Уважени Председниче, Поштовани народни одборници, У сазнању смо да Скупштина Општине Пљевља на својој седници заказаној за данас намерава у оквиру продаје Мотела „Водице“ огласити и продају камене воденице Манастира Свете Тројице која се налази на реци Брезници. Ми вас као ваш епархијски архипастир и искрени молитвеник пред Васкрслим Господом, најљубазније молимо да из поменуте продаје изузмете манастирску воденицу. Јер Општина Пљевља није њен стварни власник, већ Управа Манастира Свете Тројице. Надам се да вас, рођене Пљевљаке, не морам подсећати да је на реци Брезници било пет манастирских воденица. Четири воденице су одузете након Другог светског рата, док је поменута воденица једина остала у властиштву Манастира. Истина је да је манастирско земљиште на коме се данас налази нови дeо Средње стручне школе, градски стадион под Голубињом, спортска дворана „Ада“, ресторан „Милет башта“ и комплетан парк Водице, као и истоимени Мотел, шездесетих година прошлог вијека (у време управе игуманије Катарине Јовановић) одузето од манастира уз симболичну надокнаду. Манастир се са том насилном експропријацијом никада није сложио, али је Воденица тада остала у власништву Манастира и за њено одузимање Манастир никад од Општине није добио ни један динар. И након спроведене спорне експропријације, манастирска Управа је y њој млела брашно за своје потребе и убирала приход од ујма, мељући брашно тамошњем народу – све док је за тим било потребе. Наиме, камена Воденица на Брезници стара је колико и сам Манастир Свете Тројице и она је, као и Манастир, вековима уживала заштиту од турских власти, па чак и од самог султана. Свако зрно жита које су Турци у њој самлели, платили су Манастиру. Надам се да вас не морам подсећати колико је пљеваљске сиротиње, све од средњег века па до новијег времена, без икакве накнаде, нахрањено брашном самлевеним у овој Воденици. Камена Воденица на Брезници је обновљена и покривена тридесетих година прошлог века у време игумана Серафима (Џарића). Последњи пут Воденица је покривена у договору са Управом Мнастира Свете Тројице средствима Општине пре неколико година и то из разлога што су претходни, такорећи нови цреп који је поставила Управа Манастира, годинама ломили несавесни грађани, обурдавајући камење са оближње стрмине. Тај цреп који се тренутно налази на нашој Воденици је једино власништво Општине, све остало је, до последњег камена, саграђено средствима Манастира и био би греx манастиру одузети оно што је његово. Манастир Свете Тројице је доста дао овоме граду. У време Краљевине Југославије, као и Титове Југославије, Манастиру је одузето преко 800 хектара земље, шуме, бројни дућани, зграде и куће. Већином одузетог манастирског земљишта данас газдује управо Општина Пљевља. Ко је, када и с којим циљем укњижио воденицу на Општину, ми тренутно не знамо, али то није тешко утврдити. Оно што је сигурно – укњижба је извршена противзаконито. Ми, као духовни старешина града Пљеваља, желимо да, као и до сада, у духу обостраног поштовања и истинске братске љубави, са уваженим Председником и са свим представницима световне власти овога града сарађујемо на корист нашега народа. Стога вас још једном очински молим да одустанете од поменуте продаје и учините да се Воденица врати Манастиру Свете Тројице који поседује сву потребну документацију за власништво над њом. Не дао Бог да неко од Вас, баш уочи Тројичиндана, дигне своју руку и својим гласом Тројичкој лаври одузме Воденицу коју су ваши преци чували и из ње хлеба јели. Ако, не дај Боже, до тога дође, бићемо принуђени да покренемо судски поступак против вас (Што ми драге воље нећемо чинити!) и своја права заштитимо пред надлежним судом. Општина Пљевља нема и не може имати ни један доказ да је Воденица њена, јер од манастира никада није одузета. Са друге стране Манастир Свете Тројице поседује сву потребну документацију o власништву над овом Воденицом, па чак и o њеној градњи, обнови и новчаним издацима за њено одржавање. Уколико уважите нашу молбу, Ми изражавамо своју спремност да преко Управе Манастира Свете Тројице опет покренемо нашу Воденицу и y сарадњи са цењеном Општином и новим власником мотела „Водице“ учинимо све да допринесемо улепшању саме Воденице и простора око ње, што би истински употпунило туристичку понуду града Пљеваља. У нади да ћете ово наше писмо примити к знању и услишити Наше мољење, Ми вас очински поздрављамо, шаљући вам Наш архијерејски благослов и молећи се Пресветој Тројици. Пресвета Тројицa да вас и ваше домове сачува од сваког зла и искушења. Дано у Епархији милешевској уочи Тројичиндана, 5. јуна љета Господњег 2020. ЕПИСКОП МИЛЕШЕВСКИ АТАНАСИЈЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Због литије организоване јуче у част заштитника Бара – Светог Јована Владимира, свештеници Митрополије црногорско приморске јутрос су у Центру безбједности дали изјаве а тужилац је саопштио да нема основа за кривичну пријаву. Изјаве су у Центру безбједности у Бару дали: протојереј ставрофор Слободан Зековић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, јереји Младен Томовић, Никола Радовић, Александар Орландић и Марјан Петковски, док је протојереј Синиша Смиљић изјаву дао у Улцињу. Уз свештенике у Бару су све вријеме били правни заступник Митрополије црногорско-приморске др Владимир Лепосавић и адвокат Бошко Чармак. Свештеницима је синоћ наложено да се рано јутрос јаве у Центар безбједности и дају изјаве због литије која је одржана улицама града под Румијом након вечерње службе и молебна Пресветој Богородици у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Иначе литија се традиционално организује сваке године у част овог Божијег угодника који је небески заштитник Бара. Протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, синоћ је казао да се Свети Јован Владимир ове године скромније прославља, али да је “Свети Јован Владимир услишио молбу и жељу народа свога и благословио да овај молитвени ход у славу Божију и част његову опет прође његовим градом и да се његов благослов на свима нама утврди”. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније благословио је почетак Међународног симпозијума византолога „Ниш и Византија XIX“, који је одржан у среду, 3. јуна 2020. године у виду веб конференције. Преосвећени Владика Арсеније обратио се учесницима словом о Светом цару Константину, пожелевши им успешан рад конференције, која се већ деветнаест година организује на дан Светих цара Константина и царице Јелене. Извор: Радио Глас
  13. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске >Синаj< је у току непуне три године свог постојања, поред немалог броја других наслова, објавила неколико књига које наше читатељство уводе у упознавање са личношћу и дјелом Светог Фотија Великог. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Фотија, Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске >Синаj< је у току непуне три године свог постојања, поред немалог броја других наслова, објавила неколико књига које наше читатељство уводе у упознавање са личношћу и дјелом Светог Фотија Великог. Наш богословски простор је оплемењен зборником у којем је своје мјесто нашло неколико списа Светог Фотија Цариградског, међу којима најзначајнији јесте Мистагогија о Духу Светоме / у преводу са енглеског језика Сестринства манастира Светог Василија Острошког у Бијељини и Наташе Колунџић/, као и студијама о личности и дјелању овог Цариграђанина Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879-880) аутора презвитера Филипа Зимариса /у преводу са грчког језика Ладе Јагушт – Акад/ и Свети Фотије Велики писца Константина Кацаниса /у преводу са новогрчког и старогрчког језика Маријане Милуновић/. + + + Спис Мистагогија о Духу Светоме је други дио пневматолошког мозаика у којем је Црква кроз уста најблиставијих у њој представила своје искуство откривења Духа Светога, Којег исходи Отац и Којег Цркви од Оца дарује Син. Поменути мозаик има три велика дијела и безброј мањих и малих каменчића, који се и данас њему додају. Први дио је настао у четвртом стољећу у Кесарији Кападокијској. На позив свог пријатеља Светог Амфилохија Иконијског, Свети Василије Велики – притијешњен аријанском и евномијанском кризом – пише своју студију О Духу Светоме. Други дио се пише у деветом вијеку, када Свети Фотије Велики – притиснут изазовом сабраће из Рима – пише спис Мистагогија о Духу Светоме. И коначно, у четрнаестом стољећу Свети Григорије Палама, не могавши остати нијем на неистините пневматолошке исказе самоизопштене браће са Запада, казује своје бесједе које су остале забиљежене под заједничким именом О Исхођењу Светога Духа. Благодарећи Епископу зворничко-тузланском Господину Фотију и прегаоцима и преводиоцима наше Издавачке куће, имамо благословену могућност да пером Светог Фотија Великог будемо руковођени кроз изразе искуства постојања и дјелања Духа Светога. Исправно расуђују они који кажу да се искуство Бога у Тројици никада не исцрпљује језиком, али је тачно и да не можемо отићи даље од језика у исказивању опита. И зато, светоотачка дјела су насушна при (труду на) опису Неописивог. + + + Докторска дисертација презвитера Филипа Зимариса Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879-880) доноси – поред историјског свједочанства о најзначајнијем сабору Цркве од Сабора у Никеји 787. године, последњег који је стао у низ васељенских, до исихастичких сабора из четрнаестог стољећа – исјечак из епохе у којој је Предстојатељ Новог Рима, не одступајући ни педаљ од новозавјетног исповиједања вјере и чувања поретка од Отаца преданога, покушавао да превлада сукобе са Предстојатељем Старог Рима, настојећи да нико не буде поражен и покушавајући да донесе мир. Али, (и) збивања која су услиједила (стољећима) након овог Сабора су потврдила да је мир дар долазећег Царства и нико осим Господа није кадар да га – без остатка – донесе. + + + Књига Свети Фотије Велики писца Константина Кацаниса је невелика, али њена структура је знаковита: животопис Светог Фотија Великог – преглед његових дјела – изводи из појединих списа – Служба Светом Фотију Великом. Намјера аутора је представити што више димензија ренесансне личности и свестране активности Епископа Константинопоља, усвојити његове поуке и учинити их надахнућем наше праксе, а све у циљу молитвеног прослављања човјека који никада – ни у цариградским тамницама – није престајао прослављати Богочовјека. Свака страница животописа Светог Фотија Великог се може читати као историјска студија о Цркви, држави и друштву Ромеја у том, препуном парадокса, деветом вијеку, а чини се да су нарочито инспиративни мисионарски подухвати Светог Фотија Цариградског – посебно у нашем трауматичном, али мисије жедном, контексту – будући да мисија никада није једноставна, а особито у сложеним историјским околностима у којима се данас браните од најезде Словена, а сутра сте позвани да им проповиједате вјеру у Господа Који их је поразио под зидинама Константинопоља. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  14. Након вечерњег богослужења, окупљенима се обратио Владика будимљанско-никшићки Јоаникије. “Никшићку литију је установио сам Свети Василије Острошки када је својим моштима походио овај град прије више од 20 година”, додајући да се народ који се сакупља у овом граду, сакупља око Светог Василија који благосиља овај град. “И када идемо за Светим Василијем у ову литију, он нас приближава Богу, сједињује нас са њим и призива благослов и на нас и на наше домове и на овај град”, рекао је Владика Јоаникије. Осврнуо се и на овогодишње околности услед пандемије: “Ове године овај празник прослављамо мало скромније, али опет је све лијепо и свечано, има нешто узвишено у тој скромности.” “Ми смо испоштовали све мјере које је прописала медицина”, рекао је владика, напоменувши да је и сам био 28 дана у кућној изолацији. Владика је такође казао да је Црква позивала народ да поштује мјере, али такође и да приступа светињ, јер је спасење најважније, а онда здравље. “Свака кућа у Црној Гори зна и свједочи да је Свети Василије највећи видар”, рекао је Владика Јоаникије и додао да то такође знају и они којима је ових дана била дужност да легитимишу и заустављају оне који су ишли на поклоњење Светитељу. Владика је изразио наду да ће прослава 350 година од прослављења Светог Василија бити у много ширим размјерама. “Наше литије нису ни инат ни пркос, а нарочито данас. Ми данас идемо да покажемо и потврдимо свенародну љубав према Светом Василију”, нагласио је Владика, рекавши да ова литија треба да се обиљежи само вјером, као и љубављу према Светом Василију. Такође је нагласио да у литији нема политике, нема подјела и странака, већ само јединствени народ божији и да је свако добродошао. Владика је такође изразио радост што литију предводи Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, који је служио Свету архијерејску литургију у Острогу и доноси благослов ћивота Светог Василија. “Да да Бог да Свети Василије прогна ову заразу из овог града и из Црне Горе и из сваког града да се више никад не врати”, поручио је Владика Јоаникије те је литија молитвено кренула улицама Никшића. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Као што је то већ традиција , тачно у поноћ, поред ћивота Светог Василија Острошког Високопреосвештени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије прочитао је акатист Светом Василију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо разговор са катихетом Браниславом Илићем. Разговор је реализован у оквиру Јутарњег програма Радио-Беседе 13. Маја 2019. Лета Господњег. Светитељ острошки и највећи чудотворац наших времена без престанка чудотвори, а то нам сведоче и безбројна исцељења и чуда која се свакодневно благодаћу Божјом догађају у острошкој обитељи, која ваистину постаде нова бања Витезда. Манастир Острог са слободом можемо назвати духовним и молитвеним центром и местом безбројног ходочашћа.О Светом Владици Василију и његовом животу, о правилном разумевању светитеља и чуда у Цркви говорио је катихета Бранислав Илић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  17. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо документарни филм о Светом Василију Острошком "Светитељ походи народ свој", аутора протопрезвитера Николе Пејовића. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  18. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо текст и звучни запис песме "Свети Василије Острошки", ђаконице Данице Црногорчевић. Аутор текста и музике је Здравко Остојић. Свети Василије, Моли Бог да нас помилује, Дар од Бога живога, Сунце изнад Острога. (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја Свети Василије, Свако ко је прош’о туда, Постао је живи свједок, Многих Божијих чуда (Рефрен) Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо исцјељује молитва, Алилуја алилуја! Гдје неугасно кандило сја, Испред моштију светог Василија, Тамо је сила Божија, Алилуја алилуја! Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  19. Ма дан када се молитвено сећамо Светог свештеномученика Платона Бањалучког, 5. маја 2020. године, Радио Глас емитује специјалну емисију у којој о овом Светитељу говори протођакон Далибор Мидић. Звучни запис разговора Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве 1998. године прогласио је Епископа Платона за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске Православне Цркве. Поред тропара Светом Платону Бањалучком, можете чуту и део из емисије "Светилници" РТРС-а из 2001. године. Извор: Радио Глас
  20. Црква Светог Василија Острошког на Блиској Гори код Улциња од данас је манастир, а његова игуманија је досадашња монахиња манастира Рустово Олга (Лечић). Овим поводом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије јутрос је у овом храму са свештенством служио Свету архијерејску литургију. У лититгијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да се након деведесет година, колико је прошло од освећења ове цркве, данас догађа ново чудо Светог Василија Острошког Чудотворца. “Да ова Светиња, освештана рукама Светог патријарха исповједника Гаврила, постане манастир. И ово је чудо које се догађа у години када обиљежавамо 70 година од његовог блаженог упокојења уБеограду”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи, овдје присутни Богдан Перић је живи свједок освећења овога храма, казао је Митрополит Амфилохије. “И то је чудо Светог Василија, да то дијете ондашње, које је тада присуствовало освећењу храма, доживи овај велики дан претварања тога храма у обитељ, у женски манастир, када је наша сестра Олга примила жезал да буде прва игуманија овога манастира. И то је једно велико знамење”, казао је Митрополит Амфилохије. Додао је да је Црква Христова и данас гоњена, као што је гоњена кроз сву историју. “Али то свето сјеме које је Господ посијао овдје на земљи, ево га, и данас доноси плодове и урађа богатим плодовима широм свијета. А и ово мјесто постаје једно од свједочанстава, и једно од чуда Светога Василија”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије освештани је камен-темељац будућег манастирског конака. Митрополит Амфилохије је рекао да ће овај дом бити дом Патријарха Гаврила. “Који је био утамничен и у Првом свјетском рату, и у Другом свјетском рату у Дахауу. Ово је Блиска Гора, која је рођена из оне Сионске Горе на којој је Дух Свети сишао на апостоле”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи Богдан Перић је рекао да се сјећа освећења ове цркве, “као да је то било јуче”. “Срећам сам кад видим да су млади људи уз Цркву. Хвала Преосвештеном Владици Амфилохију што својим ауторитетом и својим умом држи овај српски народ”, казао је старина Богдан Перић. Извор: Митрполија црногорско-приморска
  21. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо предавање јерођакона Романа, сабрата острошке светиње, који је у Лондону говорио о великом чудотворцу острошком, а у оквиру предавања на тему: Свети Василије Острошки у знаку крста и свјетлости васкрсења. Са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског и игумана манастира Острог г. Амфилохија и Епископа британско-скандинавског г. Доситеја, на позив протојереја-ставрофора Горана Спајића, архијерејског замјеника за Лондон и читаву Енглеску, Црквеног одбора Цркве Светог Саве у Лондону и духовне заједнице Свети Алимпије Столпник из Лондона, јерођакон Роман Виларет, сабрат манастира Острог, у четвртак 12. децембра одржао је предавање на тему: “Свети Василије Острошки у знаку крста и свјетлости васкрсења”. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  22. преузмите у пдф верзији АКАТИСТ светом великомученику ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ.pdf АКАТИСТ светом великомученику ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ празнује се 23. априла (06. мајa) и обновљење храма светог - Ђурђиц 03. (16.) новембра Кондак 1. Бранитељу војводи и победоносцу Георгију саставимо похвалу као нашем заступнику и брзом помоћнику. А ти, свети великомучениче, имајући слободу пред Господом, ослободи нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, Георгије, велики победоношче! Икос 1. Творац Анђела и Саздатељ свеколике твари, јавивши те Цркви Својој као поборника вере и као непобедивог страдалца за веру, побуђује нас, свети Георгије, да те за страдалничке подвиге твоје овако величамо: Радуј се, јер си Исуса Сина Божија до краја љубио! Радуј се, јер си за име Његово душу своју с љубављу положио! Радуј се, исповедниче од Бога призвани! Радуј се, витеже благодаћу Божијом прослављени! Радуј се, сажитељу Анђела! Радуј се, равностојатељу Пророка! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 2. Видећи гоњење хришћана од многобожаца, ти се, богомудри, ниси уплашио, него си као диван војник Христов, раздавши све своје сиромасима, добровољно похитао на неправедни скуп њихов, певајући Христу вожду и Богу своме: Алилуја! Икос 2. Мудро схвативши Једнога Бога, богодолично обожаваног у Три Лица, ти си Га непоколебљивим умом исповедио на скупу многобожаца, и тако изобличио безумнога цара безумно обожавање твари. Тога ради за високу мудрост своју прими од нас, свети Георгије, срдачне похвале: Радуј се, јединог истинитог Бога проповедниче! Радуј се, Пресвете Тројице верни заштитниче! Радуј се, јер си велику тајну православне вере невернима показао! Радуј се, јер си заблуду идолопоклонства изобличио! Радуј се, божанствени говорниче! Радуј се, животе мудрошћу испуњени! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 3. Сила Божија која просветљује свакога човека који долази на свет, посети и тебе, смиреноумни Георгије, када си се злопатио у тамници: јер си се ти, презревши као ђубре све пролазне ствари овога света, приљубио јединоме Христу, да би, борећи се храбро за име Његово, удостојио се певати Му вечито са Анђелима: Алилуја! Икос 3. Имајући ум и срце озарене духом Светим, ти си се побуђен Њиме запалио ревношћу да се бориш за име Христово, јер до смрти јуначки стојећи у вери, ти си изобличио надмену гордост незнабожног скупа. Тога ради ми те, свемудри Георгије, хвалимо овако: Радуј се штите, подигнути на одбрану побожности! Радуј се мачу истргнути на посечење безбожности! Радуј се стубе вере! Радуј се бедеме и тврђаво Цркве Христове! Радуј се украсе верних! Радуј се страху и посрамљење неверних! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 4. Дишући убиством на тебе, страдалниче Георгије, безумни мучитељ, жељан крви твоје као жедан пас, нареди да тело твоје вежу за точак и да те ставе на најстрашније муке; а ти, јачајући у Господу, са тврдом надом клицаше к Богу: Алилуја! Икос 4. Диоклецијан и жреци идолопоклонички, чувши од тебе речи мудрости, распалише се силном злобом противу тебе, нарочито када ти рече: “Царе мучитељу, зашто ме узалуд истјазаваш? Та мени је Христос живот, и умрети за Њега - добитак. Тешко ти је противу бодила праћати се.” Тога ради, знаменити Георгије, ми ти кличемо овако: Радуј се, јер си за јуначко исповедање вере крв своју на точку лио! Радуј се, јер си крвљу својом славље вере увеличао! Радуј се, апостола саревнитељу! Радуј се, добровољних страдања Христових подражатељу! Радуј се, вере непоколебиви поборниче! Радуј се, тврђи од дијаманта страдалниче! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 5. Боговођеној звезди био си сличан, свети Георгије, јер чудесним исцељењем од Анђела и видљивим одрешењем са точка, ти научи неверне да верују у Тројицу једносушну и да заједно с тобом певају: Алилуја! Икос 5. Видећи како очигледно бивају на теби чудеса силе Божије, људи с кротошћу примише од тебе учење Христово, свети великомучениче, и повикаше говорећи: Ваистину је велик хришћански Бог. Тога ради славећи и ми, славни Георгије, кличемо ти овако: Радуј се, јер си лучезарном речју спасења разагнао таму неверја! Радуј се, јер си мученичким исповедањем вере обратио ка Христу неверне! Радуј се, јер легионе земаљских војника преводиш у небеску војску! Радуј се, јер као војник Христов ти са небеским војницима наставаш! Радуј се, славо ратобораца! Радуј се, красото пресветлог лика светих мученика! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 6. Угледавши се на проповеднике истине, духовне апостоле, ти си се крстом распео свету, страдалниче: јер као Јона у утробу кита, тако ти у негашени креч би стрмоглавце бачен, да се тебе ради прослави дивни у светима Господ, коме ти и у кречној јами, као у храму славе, духовно клицаше: Алилуја! Икос 6. Свемоћни победитељ ада и смрти Исус, који је заблистао у тродневном васкрсењу Свом из гроба, спасе те из адове трулежи страдалче Георгије: јер те после три дана нађоше жива у кречу и где са подигнутим рукама славиш Бога. Због тога се силно уплашише и препадоше. А ми, радујући се, узносимо ти победну песму: Радуј се, јер срамно бачен у кречну јаму ти обори надмену гордост ђавола! Радуј се, јер дивно спасен Богом ти победи свирепост мучитеља! Радуј се, јер се ти незлобиви мољаше за оне што то зло чињаху као за добротворе! Радуј се, јер си за обраћење њихово патио као апостол Павле за обраћење Јевреја! Радуј се, човече жељени! Радуј се, сасуде изабрани! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 7. Хотећи да на сваки начин срце твоје заведе у заблуду идолопоклонства, незнабожни мучитељ смишља да те преласти волшебним чинима: а ти, богоизабрани, кличући са Давидом: у Богу је спасење моје и слава моја, - верно певаше Богу: Алилуја! Икос 7. Ново зло показа онај зли служитељ сатане, Диоклецијан, када у безумној ревности својој за идоле нареди да те отровом напоје, Георгије. Али ти пун вере и наде, иако испи смртоносни отров, ипак остаде неповређен, богославни. Стога ти и ми кличемо: Радуј се, јер се у нади на Бога живога ниси посрамио! Радуј се, јер мучитеља ни у шта ниси рачунао! Радуј се, демона прогонитељу! Радуј се, волшебних замки разоритељу! Радуј се, јер се тобом Бог показа диван у светима Својим! Радуј се, јер се тобом име Христово побожно слави! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 8. Необичан и страшан савет даде један врач незнабожном цару: да нареди теби, да у доказ истинтости вере Христове васкрснеш мртваца речју. А ти, свети Георгије, ништа не сумњајући, клицаше ономе који није Бог мртвих него Бог живих: Алилуја! Икос 8. Свежељени и преслатки Исус, кога ти, свеблажени Георгије, беше свом душом и свим срцем заволео, чувши топло мољење вере твоје, нареди брзо да по речи твојој васкрсне мртвац, ради прослављења имена Свог и утврђења верних, а на удивљење и богопознање неверних и ослепљених. Тога ради ми ти по дужности кличемо: Радуј се, јер Господ сила дивне ствари показа на теби! Радуј се, јер Он тобом васкрсе мртваца из гроба! Радуј се, јер ослепљеном врачу ти дарова духовно прогледање вером! Радуј се, јер многима што ради Христа пострадаше ти показа пут у Светињу над светињама! Радуј се, Рима удивљење! Радуј се, хришћанског рода узвишење! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 9. Сви Анђели узнесоше хвалу Богу што Ти дарова такву храброст, Георгије свети, те Ти и у тамничном заточењу не престаде молитвено стражити. Тога ради Ти, као велики тајник Божје благодети, удостоји се у виђењу видети Господа где венцем бесмртности кити главу Твоју, да бисмо и ми клицали с Тобом: Алилуја! Икос 9. Даровити говорници не могу красноречивим језицима својим изрећи достојне похвале Теби, богославни Георгије, због многих подвига и мука које си добровољно поднео за Христа и Цркву. Тога ради и ми, не знајући да Те достојно похвалимо, кличемо Ти овако: Радуј се, јер си драговољним страдањем за Христа и Цркву распео старог Адама у себи! Радуј се, јер си за јуначко страдање примио из руке Господње венац правде! Радуј се, правило побожне ревности! Радуј се, узору духовне смерности! Радуј се, јер си не себи него јединоме Христу дивно угодио! Радуј се, јер си за Христа на разноврсне смрти готов био! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 10. Желећи да спасеш душе што пропадају у тами идолопоклонства, богољупче Георгије, Ти си као Илија силно ревновао за Бога: јер ушавши у храм идолски, Ти си силом Божјом разјурио демоне, полупао идоле, посрамио жречеве, и као победитељ, не са људима него са Анђелима певао си Богу: Алилуја! Икос 10. Скамењена срца мучитељ Твој, свети Георгије, не познаде Бога који очевидно чудотвораше преко Тебе, него до краја остаде неосетљивији од камена, затискујући уши своје као аспида. Зато он нареди да Ти као злочинцу одсеку главу на гледалишту. А Ти, патећи због погибије његове душе, радосно прими смрт, због које те ми с љубављу величамо овако: Радуј се, јер си веру, наду и љубав до краја сачувао! Радуј се, јер си при престављењу свом многа и велика чудеса сатворио! Радуј се, јер си мачем благовољења Божја овенчан на земљи! Радуј се, јер си славом и велељепијем украшен на небу! Радуј се, човече Божји! Радуј се, сјајни војниче Христов! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 11. Молење си више од других узнео Пресветој Тројици, свети великомучениче Георгије, не само речју и умом него живим приношењем свега себе на жртву: Јер угледајући се на распето за нас Безазлено Јагње Христа, Ти си драговољно положио душу своју за пријатеље своје. Стога, мада смо неспособни за похвалу таквог јунаштва Твог, ипак као захвални ми певамо дивноме у светима Богу: Алилуја! Икос 11. Богоизабрани Георгије, Ти си житељима земље лучезарни светионик Истините Светлости, јер просветљујеш срца верних и водиш све к божанственом познању, поучавајући и нас да весело кличемо: Радуј се, јер у пресветлим дворима анђелским обитаваш! Радуј се, јер не у преносном смислу него истински и стварно имаш заједницу са незалазном Тројичном Светлошћу! Радуј се, хранитељу сиромашних и заштитниче злостављаних! Радуј се, лекару болесних и браничу царева! Радуј се, покровитељу православних војника у биткама! Радуј се, усрдни молитвениче за спасење грешника! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 12. Знајући благодат дану Ти од Бога, ми празнујемо Твој спомен, великомучениче Георгије, и с усрдном молитвом прибегавајући к чудотворној икони Твојој, ми се свесилном помоћу Твојом о Господу ограђујемо као неразрушивом тврђавом. Тога ради величајући Те, ми свесрдно кличемо Богу: Алилуја! Икос 12. Опевајући славну кончину Твоју којом си се прославио као сјајан војник Христов, ми Те молимо, страдалниче Георгије: Буди нам у свему помоћник на добро, и услиши нас који Ти од свег срца кличемо: Радуј се, јер се Црква верних Тобом просвећује! Радуј се, јер се име Твоје и међу невернима прославља! Радуј се, Исповедника дивна славо! Радуј се, Мученика висока похвало! Радуј се, тела наших исцелитељу! Радуј се, молитвениче за душе наше! Радуј се, Георгије, велики победоношче! Кондак 13. О, свеблажени и свети великомучениче Георгије, прими ово наше слављеничко појање, и избави нас од свакога зла Твојим топлим посредовањем пред Богом, да бисмо с Тобом клицали: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Молитва прва светом великомученику ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин! Молитва друга светом великомученику ГЕОРГИЈУ ПОБЕДОНОСЦУ Свети, славни и свехвални великомучениче Георгије! Сабрани у храму Твом и приклоњени пред светом иконом Твојом, ми молимо Тебе познатог посредника наших жеља: Моли с нама и за нас милосрдног Господа; да нас по неизмерној доброти Својој милостиво услиши; да не превиди наше молитве односно нашег спасења и живота, и да нам дарује победу над видљивим и невидљивим непријатељима вере наше и спасења нашег. И опет припадајући Теби, свети победоношче ми Те молимо: даном Ти благодаћу укрепи у борбама православне хришћане; разруши силу насрнулих непријатеља; нека се постиде и посраме, и безочност њихова нека се сломи; нека познаду да ми имамо божанску помоћ; свима што су у невољама и опасностима укажи своју многомоћну заштиту; и умоли Господа Бога, свих твари Саздатеља, да нас избави од вечних мука, да бисмо, исповедајући Твоје заступништво, једнако прослављали Оца и Сина и Светога Духа, сада и свагда и кроза све векове. Амин! ПРАВОСЛАВНИ АКАТИСТИ, II допуњено издање, издаје манастир Денсковац, л.Г.2004. са благословом његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована
  23. преузмите текст Акатиста у пдф формату Акатист светом Нектарију Егинском Чудотворцу.pdf (прославља се 22.11 по новом или 9.11 по старом календару) Кондак 1 Богоизбрани Нектарије, Митрополите пентапољски у Чудотворче егински, приносимо ти мољења за болесне сроднике наше, јер си се као исцелитељ чудотворни од рака и од болести других јавио, свецелој васелени благодат дарујући. Због тога ти једним устима и једним срцем свагда кличемо: Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Икос 1 Ангела Чувара у Светоме Крштењу добивши, од младости своје к равноангелском животу си стремио, оче наш Нектарије. Сада, пак, са Ангелима гледањем Славе Божије насладошћујући се, моли свих Ангела Владику за оне који ти овако певају: Радуј се, родитеља венчаних плоде благословени! Радуј се, од утробе материне Богом освештани! Радуј се, ти који си се од детињства послушности научио! Радуј се, ти који си од младости Свето Писмо изучио! Радуј се, Божијих речи књиго надахнута! Радуј се, жива таблицо богољубља! Радуј се, за кротост и смирење Богом изабрани! Радуј се, ти који си духовнога ради учења дом свој оставио! Радуј се, јер се тебе ради бура страшна на мору утишала! Радуј се, јер се појасом твојим сломљена катарка учврстила! Радуј се, орле неболетни, умном молитвом окрилаћени! Радуј се, јелене који си изворе покајања пронашао! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 2 Видевши те како се у ваздуху молиш, монахиња нека се престраши, богољупче. Ти, пак, дар молитве скривајући, уста монахињина забраном си запечатио, Господу у срцу кличући: Алилуја! Икос 2 Ум си Христов молитвом стекао, Свети Нектарије, да разумеш шта је воља Божија - добра, угодна и савршена. Научи и нас да, на свакоме месту, без гнева и сумње, подижемо руке к Богу, да примиш од нас похвално клицање: Радуј се, ти који си у долини плача усхођење к Небу започео! Радуј се, ти који си плодове Духа донео! Радуј се, чедо Горе Атонске! Радуј се, кључу молитве Исусове! Радуј се, древне побожности светлосниче! Радуј се, граде Свете Тројице! Радуј се, благодаћу осењени! Радуј се, Херувиме огњени! Радуј се, ти који си со земљи обећана! Радуј се, ти који си у сузама сејао, а жњео са радошћу! Радуј се, ти у коме је процветала светиња Христова! Радуј се, јер је Бог кроз тебе добродејствовао! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 3 У силу Свевишњега оденувши се, оче Нектарије, силу си речи Христових потврдио: "У Царству Моме," како говори Христос, "нити се жене, нити удају", већ као Ангели на Небесима непрестано поју: Алилуја! Икос 3 Пречиста Богородица, на располагању имајући свеколику војску небеску, тебе угодниче, као Ангела у телу, за прославитеља чудеса Својих изабра. Ми, пак, Дјевин омофор над тобом видећи, са страхом и љубављу припадамо ти, кличући: Радуј се, тајанствени изабраниче Богоматерин! Радуј се, заповести Њених испунитељу! Радуј се, ти који си дух кротости од Голубице Пречисте примио! Радуј се, ти који си у песмама духовним Свагдадјеву прославио! Радуј се, ти који си да угађаш Царици Неба и земље научио! Радуј се, ти који си молитвама Матере милост у Сина стекао! Радуј се, меро праведности и палато мудрости! Радуј се, висото расуђивања и дубино смирења! Радуј се, крине егински, што нам нектар покајања истачеш! Радуј се, пчело едемска, што медом богословља нас храниш! Радуј се, мироварнице која нам миро изливаш! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 4 Када је јереј твог храма - Нектарије, у очајање пао, јер је рану од рака крвоточиву на грудима имао, ти си му се, као у телу, тад јавио и поцеловао га. Он је, пак, исцелеље добивши од тебе, који си потом невидив постао, са сузама Богу завапио: Алилуја! Икос 4 Многи чуше за дивно исцељење што си, за живота, учинио, када си се онима који, у земљи канадској, Свету Литургију служаху, у Духу Светоме јавио, Чудотворче Нектарије, и тамошњег узетог човека, к Чаши га призвавши, подигао. И тај је, по свом исцељењу, до острва Егине дошао тебе у телу сусревши, велегласно клицао: Радуј се, лекару гостољубиви и похвало Грчке! Радуј се, ти који си славу Николе Чудотворца стекао! Радуј се, реко доброте! Радуј се, милосрдни Самарјанине! Радуј се, даром чудотворења обдарени! Радуј се, ти који намучене посећујеш! Радуј се, ти који нас чудима истинитим утешујеш! Радуј се, јер оно што је другима немогуће, теби је могуће! Радуј се, јер жалости наше на радост окрећеш! Радуј се, ти који сузе са очију наших отиреш! Радуј се, ослободитељу ђавоиманих! Радуј се, исцелитељу од рака! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 5 Богопокретаном звездом покајања над васелену узишао си, оче, непрестано нам сјајећи зрацима што сакрушују људска безакоња. Обасјај и умове наше да грехе своје сагледамо и да Владику умилостивимо, појући: Алилуја! Икос 5 Чисте девојчице, архијереја свога видевши где у лепоти душе и тела пред Богом стоји и, у њему великог молитвеника и чудотворца препознавши, једногласно ти ускликнуше, Свети Нектарије: Радуј се, Христа свагдашње обиталиште! Радуј се, Духа Светога предивна ризнице! Радуј се, царско свештенство Великог Првосвештеника! Радуј се, призвани к Престолу Вечнога Цара! Радуј се, Тела Христовог сателесниче! Радуј се, Крви Свете причасниче! Радуј се, гласниче покајања! Радуј се, заступниче наш пред Богом! Радуј се, нектаре који веселиш Ангеле! Радуј се, пламену који демоне сажижеш! Радуј се, пучино милости! Радуј се, море чудеса преславних! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 6 Проповедниче Јединога Доброга, Нектарије блажени, смирио си се под моћну руку Божију и Она те узвиси. Не заборави на чеда своја, што витла их пучина узбуркана, већ их на обалу смирења изведи, да узвеличају Бога твога, појући: Алилуја! Икос 6 Просијалу светлост блаженства Христових стекао си постепено, богомудри Нектарије: кротошћу и миром, уздржањем и љубављу душу своју си просветлио, да од нас сад слушаш ово: Радуј се, ти који си ризу смирења понео! Радуј се, ти који си увреде праштањем покрио! Радуј се, ти који се мноштвом мира насладошћујеш! Радуј се, ти који си земљу кротких наследио! Радуј се, чашо плача покајнога! Радуј се, огледало чистоте срца! Радуј се, ти који си се Именом Исусовим наситио! Радуј се, ти који си се водама Светога Писма напојио! Радуј се, ти који си милост и суд објавио! Радуј се, ти који си љубављу непријатељство сакрушио! Радуј се, ти који си побожно поживео! Радуј се, ти који си правде ради прогоњен био! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 7 Желећи да човек Божији савршен будеш, Нектарије праведни, пут си непорочни изабрао: на егинском острву, као на барци, житејско море препливавши, победно си запевао Господу: Алилуја! Икос 7 Као изврсни учитељ Новог Завета си се јавио, реч Божију животом својим проповедајући: јер борба наша није против тела и крви, већ против кнеза таме овога века. Ми, пак, крепећи се у Господу, кличемо ти, богосилни Нектарије: Радуј се, храбри војниче Исуса Христа! Радуј се, рано нанета духовима злобе поднебеским! Радуј се, ти који си свеоружје Божије примио! Радуј се, ти који си бедра своја истином опасао! Радуј се, јер ноге твоје су дивне благовешћењем мира! Радуј се, јер на глави твојој чврсто стоји шлем спасења! Радуј се, штите вере којим се верни бране! Радуј се, мачу двосекли који јереси посецаш! Радуј се, победитељу који од Дрвета живота једеш! Радуј се, човече Божији над којим друга смрт власти нема! Радуј се, сведоче вере истините! Радуј се, рајска грано спасења! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 8 У теби се јави савршенство чудесно, само савршенима у љубави доступно. Усаврши љубављу душе наше, љубвеобилни Нектарије, да, у човека савршеног узраставши, Богу запојемо: Алилуја! Икос 8 Сав живећи у низини, попут ништих, на висотама си са Богом, то јест са Љубављу, пребивао. Даруј нам, о неботајниче Нектарије, познање љубави, у коме да ти певамо овако: Радуј се, јер си себе пленом љубави Божије учинио! Радуј се, јер си духовна чада своја љубављу уловио! Радуј се, јер си врат под јарам Спасов приклонио! Радуј се, ти који си бремена ближњих понео! Радуј се, у љубави укорењени! Радуј се, у милости утврђени! Радуј се, ти који си ширину и дужину Крста разумео! Радуј се, ти који си висоту и дубину Дрвета Крсног појмио! Радуј се, разумитељу љубави која разум превасходи! Радуј се, сасуде пуноте Божије! Радуј се, ти који у уму држиш све што је пречисто, доброхвално и љубави достојно! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 9 Сви Ангели и људи удивише се јављеној, у теби, светости, велики Нектарије: јер у Христу нема ни Јудејца, ни Јелина, ни роба, ни слободњака, ни мушког, ни женског, већ нова твар која Искупитељу твари поје: Алилуја! Икос 9 Беседници многоречити умукоше, животу твоме дивећи се, свети оче Нектарије, јер свет си био, а себе си грешним називао; јер си духован био, а од земнога праха си узет; јер си по смрти на Небо вазнесен био, а за живота умом у ад си сишао. Ми, пак, отворивши уста, као деца кличемо ти: Радуј се, главо, која си веру узвисила! Радуј се, уста, која посрамисте безбожје! Радуј се, око, богопознањем просвећено! Радуј се, деснице, силом Божијом укрепљена! Радуј се, ти који си охоле умове смирио! Радуј се, ти који си срца горда укротио! Радуј се, ти који си силу у немоћи јавио! Радуј се, ти који у сузама радост си пронашао! Радуј се, ти који си умро а живиш! Радуј се, ти који си земни и небески! Радуј се, семе живота горушично! Радуј се, зрели класе Васкрсења! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 10 Хотећи да спасеш душу своју, као невесту девствену си је Женику једином обручио. Сада, пак, у брачну одају Христову са хором девствених ушавши, славни Нектарије, песму појеш: Алилуја! Икос 10 Бедем си свима који прибегавају к теби, хвале достојни Нектарије, јер благодат имаш да болесне лечиш и к небескоме наслеђу узводиш: стога излечи и нас, чада твоја, и у Царство Христово нас узведи, да свецелом душом кличемо ти овако: Радуј се, старче благодатни! Радуј се, девственица путеводитељу изврсни! Радуј се, пастиру непорочни оваца непорочних! Радуј се, мудри сабиратељу бисера девствених! Радуј се, васелене духовни крманошу! Радуј се, Евхаристије пламени служитељу! Радуј се, гласе Христа смиренога! Радуј се, речи Духа саздатељског! Радуј се, у трпљењима искушани! Радуј се, невољама очишћени! Радуј се, поборниче правде Божије! Радуј се, наследниче славе Христове! Радуј се, Нектарије, Архијереју Божији! Кондак 11 Појање си Богомајци приносио, угодниче Божији, Мајком Светлости Дјеву називајући; сада, пак, просветљен савршено разумљењем тајне Оваплоћења, песму узносиш: Алилуја! Икос 11 Светлошћу божанске славе просвећенога гледамо те, Нектарије, у шатору славе: просветли одећу душа наших светотројичним сијањем, да ти непрестано појемо: Радуј се, камену драги Цареве дијадеме! Радуј се, муњо Онога Кога носе Серафими! Радуј се, јер је светла заповест очи твоје просветлила! Радуј се, јер си је више од злата и камења драгог заволео! Радуј се, сребро жежено, седам пута претопљено! Радуј се, гусле духовне и Спасова фруло! Радуј се, ти који си Име Божије у срцу своме исписао! Радуј се, ти који си љубављу подвиг вере оправдао! Радуј се, ти који си светињу Духа у телу земноме носио! Радуј се, ти који си душу, страстима изранављену, освештао! Радуј се, ти који си се праведношћу као исопом убелио! Радуј се, познањем Тројице озарени! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 12 Трудећи се, благодат од Бога ти дату умножио си, рабе Божији, добри и верни Нектарије; учини стога да и ми посао духовни обавимо и да, зараду стекавши, Христу запевамо: Алилуја! Икос 12 Славимо чудеса твоја, пречудесни Нектарије, јер се Христос у тебе богато уселио: тога ради чудотворну десницу Његову низведи на нас који ти говоримо овако: Радуј се, древних Отаца наследниче! Радуј се, Христов нови угодниче! Радуј се, Велике Цркве красото! Радуј се, надо свемира! Радуј се, ти који си себе унизио а Бог те је прославио! Радуј се, ти који последњи беше а први постаде! Радуј се, ти који си једино манастир свој знао а кога зна свецела васелена! Радуј се, ти који са славом земаљском ништа ниси имао, а који си небеску плату примио! Радуј се, ти који си, по упокојењу, непокретан лежећи, болеснога подигао! Радуј се, ти који си се многима јавио и тако плач њихов због кончине твоје прекратио! Радуј се, ти који си два златника - монаштво и свештенство, од Бога примио! Радуј се, ти који си примљено злато, са зарадом исцелења и чудеса, Христу умножено вратио! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 13 О свештена главо, лекару дивни, архијереју Божији Нектарије! Прими ово мало, али усрдно мољење чада твојих, која верују благодати што је у теби. Даруј нам исцељење од болести и од вечне нас избави погибељи, да Христу Спасу нашем са радошћу кличемо: Алилуја! (Овај кодак се чита три пута) Икос 1 Ангела Чувара у Светоме Крштењу добивши, од младости своје к равноангелском животу си стремио, оче наш Нектарије. Сада, пак, са Ангелима гледањем Славе Божије насладошћујући се, моли свих Ангела Владику за оне који ти овако певају: Радуј се, родитеља венчаних плоде благословени! Радуј се, од утробе материне Богом освештани! Радуј се, ти који си се од детињства послушности научио! Радуј се, ти који си од младости Свето Писмо изучио! Радуј се, Божијих речи књиго надахнута! Радуј се, жива таблицо богољубља! Радуј се, за кротост и смирење Богом изабрани! Радуј се, ти који си духовнога ради учења дом свој оставио! Радуј се, јер се тебе ради бура страшна на мору утишала! Радуј се, јер се појасом твојим сломљена катарка учврстила! Радуј се, орле неболетни, умном молитвом окрилаћени! Радуј се, јелене који си изворе покајања пронашао! Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Кондак 1 Богоизбрани Нектарије, Митрополите пентапољски у Чудотворче егински, приносимо ти мољења за болесне сроднике наше, јер си се као исцелитељ чудотворни од рака и од болести других јавио, свецелој васелени благодат дарујући. Због тога ти једним устима и једним срцем свагда кличемо: Радуј се, Нектарије, архијереју Божији! Молитва прва О мироточива главо, Светитељу Нектарије, архијереју Божији! У време великог одступништва и безбожништва, побожношћу си просијао и сакрушио главу прегордога сатане, који нас је израњавио. Тога ради дарова ти Христос да лечиш болести неизлечиве, које нас спопадоше због безакоња наших. Верујемо: заволео те је Бог праведнога, да тебе ради нас грешне помилује, од проклетства да нас разреши, од болести да нас избави и да се по свој васелени слави страшно и преславно Име Његово, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Молитва друга О Свети Нектарије, оче богомудри! Прими, чувару вере православне, исповедање уста људи христоименитих, који се сабраше данас у храму благодаћу Божијом која у теби живи. Вест достиже до земље (руске/српске) да се ти, велики међу Светима угодниче Божији, јављаш на свим странама света онима који призивају име твоје и од рака исцељење болеснима дарујеш. Чусмо за јереја, твога имењака, Нектарија, који храм у име твоје подиже, са мукама великим, јер од рака на грудима тешко боловаше и крв му сваки дан из ране истицаше и страдаше он веома, али дело свето не остављаше. А ти си, Светитељу многомилостиви, са Неба изненада сишао и пред њиме се у храму појавио. Он, пак, мислећи за тебе да си сабрат и један од смртних, од тебе затражи да се за њега помолиш и рече: "Болестан сам веома, али хоћу свету цркву да подигнем, да у њој Свету Литургију макар једном одслужим заједно са парохијанима, а после нека умрем, јер се смрти не бојим." А ти си, оче, иако бестелесан беше, сузама лице своје оросио! И загрливши страдалника, целивао си га и рекао: "Не тугуј, чадо моје, јер ћеш, пошто болешћу будеш искушан, убрзо оздравити. И сви ће за чудо ово сазнати." Овај, пак, исцеливши се, разумеде с ким је говорио, али ти си тад већ невидив постао. О велики угодниче Христов, Нектарије! Тај храм је данас довршен и чудеса се твоја као море умножише! Ми схватисмо да молитве праведника треба да буду подржане нашим усрђем за службу Божију и решеношћу да за Христа умиремо, да бисмо оздравили. Моле те, оче праведни, болесна чада твоја: да се на нама испуни воља Божија, добра, угодна и савршена, јер Бог неће смрти грешника, већ да се грешник обрати и жив да буде. Ти, пак, пророче воље Божије, исцели нас благодатним јављењем својим, да велики буде Бог на Небесима и на земљи у векове векова! Амин. ТРОПАР, ГЛАС 1 Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави, врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави, слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса, слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује. КОНДАК, ГЛАС 8 Православља звезду новосветлу и Цркве новостворену ограду опевајмо у весељу срдачном: јер прослављен дејством Духа, исцељење точи и благодат штедру онима који кличу: радуј се, оче Нектарије.
  24. преузмите акатист у пдф формату Акатист светом апостолу Луки.pdf Кондак 1 Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Икос 1 Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу: Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља ! Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења ! Радуј се, благовеститељу Благе Вести ! Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста ! Радуј се, у тајне Божије духом узнесени ! Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену ! Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио ! Радуј се, утемељитељу Новога Завета ! Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 2 У младости својој зажелевши се светске мудрости, Лука премудри, ти изучи философију, медицину и сликарство. Прешавши из Антиохије у Јерусалим у време када је Господ Исус Христос сејао Своје Божанско семе по Земљи, једно добро зрно паде и у твоје срце, и ти, испуњен небеском радошћу, запева велегласно Богочовеку Христу: Алилуја ! Икос 2 То зрно Божије љубави донесе у теби стоструки род, јер ти слушајући Његову науку и чудесна дела гледајући, испуни се божанске мудрости и знања, које ти не дадоше јелинске (грчке) и египатске школе. Због тога те Господ изабра међу Седамдесет апостола и посла на проповед Благе Вести оспасењу рода људског. А ми, који кроз твоје Свето Еванђеље и данас пијемо ту Божију премудрост, певамо ти овако: Радуј се, Христовом благодаћу у срце рањени ! Радуј се, јер научену светску мудрост, замени Божјом премудрошћу ! Радуј се, јер си оставивши све за Христом Господом пошао ! Радуј се, весниче Господњи ! Радуј се, темељу и осниватељу вере Христове ! Радуј се, сведоче Онога Кога су народи чекали ! Радуј се, неуморни ратниче за Истину Христову ! Радуј се, изврсни ловче људских душа ! Радуј се, сејачу доброг семена које стоструко рађа ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 3 И ти, Свети Лука, наоружан од Господа силом и влашћу да проповедаш Еванђеље и чиниш чудеса, са осталим апостолима иђаше „пред лицем“ Господа Христа, припремајући Му пут и проповедајући народу да је на свет дошао одавно обећани Месија, коме сви треба као Богу, од сада па до века да кличу: Алилуја ! Икос 3 У последње дане земаљског живота Господа Исуса Христа, када неправедне судије осудише Праведног Судију, и на Крст Га разапеше, ти, Свети Лука, борављаше у Јерусалиму и са сузама гледаше како се невина крв твога Учитеља излива на грешну Земљу. Плачући заједно с тобом, ми ти тужно говоримо: Радуј се, јер си описао страдања Христа Спаситеља ! Радуј се, верни слуго Свецара Христа ! Радуј се, јер си славу Божију објавио ! Радуј се, лучо небеска у тами света овог ! Радуј се, кладенче са кога се појимо Водом Живом ! Радуј се, јер си радосно и без страха реч Божју преносио ! Радуј се, добри грозде винограда Господњег ! Радуј се, јер си лицем у лице Бога кроз Христа гледао ! Радуј се, јер Га и сада у Царству Небеском гледаш ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 4 Али се твоја жалост окрену на радост, а радост Богоубица на жалост, јер шта смрт могаше Извору Живота, и зар гробни камен могаше да задржи Камен од угла. Твој Господ устаде из мртвих, и свету дарова Живот Вечни. А ти и твоји другови, Њему Васкрсломе, од свесилне радости ускликнусте, да се до Неба чуло: Алилуја ! Икос 4 Јер када са Клеопом у недељу Васкрсења иђаше у оближњи Емаус, приђе вам Господ и пође са вама. И мада вам је срце горело и душа трептала док вам је Он причао о Себи тумачећи Пророке и Писмо, ви Га нисте познали, него тек када увече за трпезом Он преломи хлеб и благослови, вама се отворише очи, и ви схватисте да то беше Он, Васкрсли Господ. Читајући те речи у твоме Еванђељу, и нама данас затрепери нешто у души, па ти радосно због тога појемо: Радуј се, сведоче Васкрсења Христовог ! Радуј се, јер ти је Христос отворио разум да разумеш Писма ! Радуј се, јер ти је срце горело, када си Га слушао на путу за Емаус ! Радуј се, јер те је тада Христос Својим рукама причестио ! Радуј се, јер си испивши чашу премудрости, многе напојио познањем Христа Спаса ! Радуј се, јер си свима проповедао Еванђеље Васкрслог Христа ! Радуј се, јер си нам открио Извор спасења ! Радуј се, светлости Разумнога Сунца ! Радуј се, јер си нас научио вери у Свету Тројицу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 5 Када Васкрсли Господ ради нашег спасења осниваше Цркву Своју и по обећању, посла у Педесети дан по Васкрсењу Духа Светог на Апостоле, чиме их запечати да буду непоколебљиви сведоци вере хришћанске, и ти, Свети Лука, борављаше у Јерусалиму. Заједно са осталим апостолима верно сведочаше Богочовека Христа и певаше Му као Истинитом Богу: Алилуја ! Икос 5 Затим се упути у свој завичај у Антиохију, где је већ било доста Хришћана, али се задржа у Севастији, проповедајући Еванђеље спасења. Ту почиваше нетљене мошти Светог Јована Претече. Полазећи одатле, ти зажеле да их понесеш, али тамошњи Хришћани не хтедоше да остану без тако драгоцене светиње. Ипак ти дадоше десну руку Јованову, под коју је и Сам Господ приклонио Божанску главу на Крштењу. Ти је радосно понесе са собом, а ми дивећи се твојој љубави према Светима, кличемо ти овако: Радуј се, сведоче силаска Духа Светога ! Радуј се, јер си нам описао рађање Цркве ! Радуј се, јер си се као роса небеска јавио и свет просветио ! Радуј се, јер је Дух Свети прстом писао Нови Закон на срцу твоме ! Радуј се, јер си Духом Светим свету пројаснио Божанску истину ! Радуј се, Господара свих светова благовеститељу ! Радуј се, од Бога изабрани тајнопишче ! Радуј се, јер си срце своје очистио светлошћу Духа Светога ! Радуј се, јер многи тебе као заступника пред Богом имају ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 6 Са том руком Јовановом као скупоценим, бесцен благом, стиже у свој завичај, на велику радост антиохијских Хришћана, које ти и даље утврђиваше у Речи Божијој и радости Христовог Еванђеља. Говораше им као онај који је својим очима гледао чудесна дела и ушима слушао науку Сина Божијег, Спаситеља света. Слушајући твоје премудре речи, они су радосно певали Богу: Алилуја ! Икос 6 И ти би у Антиохији док те не позва апостол Павле да му будеш сарадник и сапутник на путу Божијем. Тада ви отпутовасте на проповед Еванђеља у Грчку. Свети Павле те остави у македонском граду Филиби, да утврдиш и уредиш Цркву. Ту остаде неколико година проповедајући и ширећи хришћанство. Дивећи се твоме труду, ми ти узвикујемо: Радуј се, неуморни сапутниче апостола Павла ! Радуј се, са Павлом мудрим изабрани за учитеља многобожаца ! Радуј се, јер неизречено просвећујеш сву Васељену ! Радуј се, свих уцвељених утешитељу ! Радуј се, лекару који силом Врховног Лекара лечиш ! Радуј се, јер си нас твојим Еванђељем избавио из смртоносне дубине ! Радуј се, јер нам тугу из срца изгониш ! Радуј се, молитвениче наш пред Богом ! Радуј се, јер си многе ка светлости Живота узвео ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 7 Када Свети Павле при крају свог трећег апостолског путовања поново посети Филибу, он те посла, Свети Лука, у Коринт да сакупљаш милостињу за сиромашне Хришћане у Палестини. Од тада се ти више не одвајаше од великог апостола, непрестано певајући заједно са њим Свемогућем Богу: Алилуја ! Икос 7 Обилазећи у радости све Цркве у Малој Азији и Јудеји, ви дођосте у Палестину у град Кесарију. Тада побеснели Јевреји оптужише Светог Павла код римских власти, али он затражи да иде на суд ћесару у Рим. Ти уз њега неодступно стајаше на том опасном путу, подвргавајући се многим опасностима и на мору и на копну. Захвални на томе понизно ти кличемо: Радуј се, Павлов помоћниче у сужањству ! Радуј се, јер си описао његова проповедања ! Радуј се, јер си горку со безбожја Божанском сољу осладио ! Радуј се, стрело благочестија Христова ! Радуј се, јер нас појиш Еванђељем Христовим ! Радуј се, трубо Божије благодати ! Радуј се, тајни неизречених проповедниче ! Радуј се, свих немоћних укрепитељу ! Радуј се, од демона избавитељу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 8 Дошавши у Рим ти си заједно са апостолом Павлом, Марком, Аристархом и другима проповедао Христа, прво Јеврејима, али кад они створише расправу међу собом, не верујући вашим речима, ви се окренусте незнабошцима, који кад чуше реч спасења, просвећени Духом Светим, радосно ускликнуше Оваплоћеном Христу Господу: Алилуја ! Икос 8 И тада у Риму, ти Свети Лука, учини оно за шта те Бог изабра од вечности: написа Свето Еванђеље у коме описа живот и рад Господа Исуса Христа, не само на основу онога што си сам видео и чуо, него и оно што ти предаше „очевици и слуге Речи“. У овом светом послу те руковођаше апостол Павле, који затим и одобри твоје Свето Еванђеље. У Риму ти написа и Дела апостолска, по налогу апостола Павла. Не знајући како да ти другачије захвалимо, ми ти узвикујемо: Радуј се, јер си безбожни свет напојио Божјом благодати ! Радуј се, Духом Светим запечаћени ! Радуј се, верни учениче неизречених тајни Христових ! Радуј се, догмата црквених утемељитељу ! Радуј се, јер си се знањем Вишњим обогатио руком Владичином ! Радуј се, јер си од апостола Павла многе тајне Христове чуо и записао ! Радуј се, јер твоје благовјешчаније иде по свој Земљи ! Радуј се, јер си нам вином Божије премудрости срца увеселио ! Радуј се, јер си једини покајање благоразумног разбојника у Еванђељу описао ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 9 Када после двогодишње тамнице апостол Павле би пуштен на слободу, и пође из Рима да обиђе раније основане Цркве, ти га, Свети Лука, као верни сапутник на том путу пратише. Али кад Нерон у Риму подиже жестоко гоњење Хришћана, ви се вратисте да ободрите и подржите гоњену Цркву, која је и у сузама и крви радосно певала Богу: Алилуја ! Икос 9 Али побеснели незнабошци тада ухватише апостола Павла и бацише га у окове. Ти и даље, Свети Лука, уз њега верно и неодступно пребиваше. И када твој учитељ мученички предаваше своју чисту душу Господу, ти си са сузама био уз њега. Саосећајући се са твојим болом, ми ти тихо појемо: Радуј се, јер си мученичку кончину великог Павла видео ! Радуј се, Дела Апостолских изложитељу ! Радуј се, светилниче Цркве ! Радуј се, јер блистањем свога духа просвећујеш срца верних ! Радуј се, јер си обману демонску топлотом вере одагнао ! Радуј се, јер Господ кроз тебе многе добродетељи учини ! Радуј се, богата ризницо дарова Небеских ! Радуј се, благочешћа непоколебљиви стубе ! Радуј се, јер твоје свето име сви народи помињу ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 10 После мученичке смрти апостола Павла, ти, Свети Лука, проповедаше Христа у Италији, Далмацији, Галији, а нарочито у Македонији и Ахаји. Свуда си мрак незнабоштва разгонио, учећи народ да само Богу Живом и Истинитом кличе: Алилуја ! Икос 10 У старости својој, ти отпутова у Египат да проповедаш Благу Вест о спасењу Господа Исуса Христа. Проповедајући, претрпе многе муке и изврши многе подвиге. Вративши се у Грчку, ти устроји Цркве, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом. Зато ти радосно кличемо: Радуј се, зоро Новога Дана ! Радуј се, узводниче наш на Небо ! Радуј се, дрво добро које је многи род донело ! Радуј се, разобличитељу незнабоштва ! Радуј се, проповедниче Божијих преславних чудеса ! Радуј се, јер си нови Закон Божји написао ! Радуј се, јер боготочне воде из твојих уста теку ! Радуј се, јер си као сунце проповедањем твојим засијао ! Радуј се, јер твоја икона краси цркве хришћанске ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 11 Када ти би осамдесет четири године ухватише те злобни идолопоклоници, ударише те на муке Христа Господа ради, и обесише о једну маслину у Тиви Беотијској, где и бише сахрањене твоје свете мошти. Предајући Анђелима своју свету душу, који је однесоше Господу, коме си тако верно служио цео свој живот, ти си и у оном свету певао Господу: Алилуја ! Икос 11 Твоје свете и чудотворне мошти исцељиваше многе, нарочито болесне од очију. Чувши за то цар Констанције свечано их донесе у Цариград. Један тешко болесни евнух чувши за њихов долазак, би у постељи принесен ковчегу са твојим моштима, поклонивши им се и са дубоком вером се дотакавши ковчега, истога часа постаде потпуно здрав. Од радости он их са осталима понесе, и оне бише положене под светим олтаром крај моштију Светих апостола Андреја и Тимотеја. Због тога ти кличемо: Радуј се, јер је и на твојој мученичкој крви Црква Христова зидана ! Радуј се, венцем мученичким овенчани ! Радуј се, јер си поругу многу због Христа понео ! Радуј се, јер си мучеништвом посведочио веру у Христа ! Радуј се, јер те муке, иако стар беше, не уплашише ! Радуј се, јер си своје добро течење страдањем запечатио ! Радуј се, јер ниси био залудни слуга Господа Христа, као многи од нас ! Радуј се, јер те и земаљска и небеска Црква слави ! Радуј се, јер се радујеш заједно са Светима у Царству Небеском ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 12 Поред Еванђеља у речи, ти нам, Свети Лука, остави и Еванђеље у слици. По жељи ондашњих Хришћана, ти живописа три иконе преблагог лика Мајке Божије, које Она и благослови. Безмерно захвални што и нас удостоји да се побожно дивимо Њеној и Њеног Сина лепоти, ми радосно Премудром Господу кличемо: Алилуја ! Икос 12 Исто тако, ти си, Свети Лука, живописао на даскама и иконе Светих апостола Петра и Павла. И тако постави почетак и темељ дивном и богоугодном делу – живописању светих икона у славу Божију, Пресвете Богородице и свих светих, које данас благољепно украшавају цркве Божије и на спасење призивају све оне који их побожно поштују. Благодарни и због тога од тебе нам дарованог блага, ми ти узвикујемо: Радуј се, Мајке Божије на икони изобразитељу ! Радуј се, јер је Она благословила то твоје свето дело ! Радуј се, јер си Њену икону овековечио ! Радуј се, јер си нам неизмерну радост у срца због тога донео ! Радуј се, јер благи лик Мајке Божије тобом насликан тугу нам отклања ! Радуј се, јер ти је Мајка Божија о Своме Сину открила тајне које је у срцу носила ! Радуј се, јер величање Мајке Божије из твога Еванђеља певамо у Њену част ! Радуј се, јер ти је Мајка Божија Архангелски поздрав открила ! Радуј се, Мајком Божијом благословени ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 13 О, Свети еванђелисто и апостоле Лука, трубо небеска, прими ове наше немуште речи, као молитву, и измоли нам у Бога, Господа Исуса Христа, кога си тако неуморно служио, и велику милост стекао код Њега, опроштај свих сагрешења наших, миран и тих крај живота, и безопасан прелазак у свет духова, у коме сви радосно певају песму Неба: Алилуја ! (3 пута) Икос 1 Свељубавни Господ, у грех потопљеном роду људском, посла Сина Свога, који ће га Својим животом, смрћу и славним Васкрсењем извести из таме и повести ка Светлости. А, кроз тебе, еванђелисто свети, записа све тајне Неба и Земље, како би сви људи до краја века имали путоказ ка тој Светлости, и из захвалности због тога могли да ти кличу: Радуј се, Духом Светим просвећени у писању Еванђеља ! Радуј се, јер си Богом изабран да објавиш тајну спасења ! Радуј се, благовеститељу Благе Вести ! Радуј се, јер си један од четири листа Еванђелиста ! Радуј се, у тајне Божије духом узнесени ! Радуј се, јер речи твоје просветлише васељену ! Радуј се, јер си мрежом твога Еванђеља многе словесне душе уловио ! Радуј се, утемељитељу Новога Завета ! Радуј се, звездо сјајна у Небеској Цркви ! Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Кондак 1 Премудрим промислом Божјим изабрани, да благовестиш светлост Христовог Еванђеља целом свету, Лука свеблажени, твојом великом смелошћу пред лицем Господа чији си земаљски живот и науку записао, измоли и за нас немоћне и слабе опроштај сагрешења и утврди нам наду на Царство Небеско, да би могли сверадосно да ти кличемо: Радуј се, Свети Лука, еванђелисто Христов и апостоле ! Молитва Светом Апостолу и Еванђелисти Луки О, Свети Лука, Богом изабрани и Мајком Божијом благословени, проповедниче по свој васељени Еванђеља Христовог, мучениче и апостоле, помоћниче свима који те молитвено призивају, помози и нама, непотребним слугама Господњим. Јер ми се због наших многих прегрешења налазимо у тами и сени смртној и удаљени смо од Бога безмерно далеко. А због стида који осећамо због тога, и немајући смелости да Га сами замолимо за опроштај, призивамо тебе, велики светитељу Божји, као онога који у Његовој неизмерној светлости пребиваш, да Га уместо нас молиш да се смилује на нас. Умоли Га, Свети Лука, да се поново у нама роди страх Господњи, страх који рађа љубав, а грех одгони. Јер ми смо толико навикли да грешимо свакога дана и часа, па и у сну, као да смо заборавили речи Господње: „Стражите, јер не знате часа када ћу Ја доћи“. Као да нас сваког трена не може позвати из овог привременог живота у вечни. Тај страх, тај осећај, ту премудрост, како каже Псалмопевац Давид, пробуди у нама, Свети Лука. И нека се онда, твојим молитвама, у нама роде сузе покајања. Сузе које ће све закутке наше душе да очисте од греха који се наталожио на њој. Јер ми, по свом безосећају и духовној обневиделости, не можемо ни да плачемо над својим мртвацем, над самима собом, а тако много суза, потоке суза, требали би да пролијемо за безбројне грехе које учинисмо. Помози нам, неукима и неразумнима да „разумемо Писмо“ које си и ти писао, јер онај ко га истински разуме, ко истински схвати речи његове, тај бежи од греха као од огња, и свим силама тежи да се приближи Богу. Јер тај схвата да је грех смрт, а Бог живот. Помози нам зато, Свети Лука, да се, то схвативши, очистимо од греха, и пређемо из смрти у живот. Да нам Бог буде све у свему. Да од сада увек будемо у Његовој близини. Нека нам, као теби и Клеопи када сте ишли за Емаус срце и душа стално трепере од Његовог присуства. Тада ће мир владати у нама, небески мир, који ће нам утврдити наду на Царство Небеско, и том радошћу ћемо добити снагу да стреле лукавога које свакога часа лете ка нама, лако одагнамо од себе. А са том надом ће љубав Божија која је у нама да нас припреми за пут ка Вечној Отачбини, где су све Силе Небеске, сви Свети, и Мајка Божија пред њима, чији си ти благи лик у икони, тобој насликаној, овековечио. Нека нам очи срца нашег непрестано гледају ту лепоту, и њоме се наслађују, како би се већ овде зацарило у нама Царство Небеско, у које нека се твојим молитвама, Свети Лука, и преселимо када нас Господ једном позове, па да онда вечно славимо Бога у Светој Тројици: Беспочетног Оца, Јединородног Сина и Свесветог Духа, кроз сву вечност бесконачних векова. Амин.
  25. У малом храму св. Саве на Врачару у Томину недељу је служена света Литургија, сходно свим прописима током трајања ванредног стања у нашој држави. Празничну беседу произнео је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијског Управног Одбора и духовник у Светосавском храму. Звучни запис беседе Прота је на почетку подсетио да је најпотврђиванији догађај у историји људској Васкрсење Христово и да је веома важно било да ова истина стигне до неверујућих људи. Појашњавајући долазак Христов међу апостоле, недељу дана по Васкрсењу, прота је напоменуо да је им је Христос донео мир - управо оно што је народу и обећао. Важно је да људи имају мир и Духа Светога, каже прота Стојадин, који даје пример људи који воде државе а сеју немир. "Онај који нема Духа Светога у себи, не може доносити мир који у себи нема" напомиње отац Стојадин. Усклик Апостола Томе, "Господ мој и Бог мој", остаје обавезујући за све народе овога света у свим временима каже о. Стојадин и појашњава да Томину неверу Христос није окарактерисао као грех, већ је то остао пример за сва времена. Тешко је упорно опстајање у неверовању у основне истине, у Господа и Васкрсење Његово, стога је битно да се после празника Васкрсења Христовог сећамо Апостола Томе, да поверујемо, да гледамо и да се уверимо. "У Светом причешћу је вера опипљива", подвлачи прота Стојадин и додаје да кад то доживљавамо, онда са сигурношћу можемо да узвикнемо "Господ мој и Бог мој"! Ових дана смо и ми хришћани, баш као апостол Тома, посумњали у истинито Тело Христово... "Христос није васкрсао Себе ради, него нас ради", подвлачи о. Стојадин. Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...