Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светим'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. Дана 29.12.2018. године, када наша Света Црква слави светог пророка Агеја и свету царицу Теофанију, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и бањањски г. Херувим је принео бескрвну жртву од свих и за све у храму Вазнесења Господњег у Трпињи. Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Душан Марковић, умировљени парох, протонамесник Немања Клајић, парох мирковачки, јереј Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, јереј др Марко Шукунда, парох трпињски и ђакон Предраг Јелић из Даља. Епископ је по отпусту поучио верни народ: - У Име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, драги народе Божији и децо Божија, нека је на здравље и спасење данашњи дан милости, љубави и радости Божије која се излила на нашу зједницу у Трпињи. Принели смо Господу бескрвну жртву од свих и за све. Принели смо жртву Ономе који је због нас људи Страдао и Васкрсао, те нам поново омогућио заједницу у радости и љубави. Благословен је данашњи дан, већина вас је приступила Светој Тајни Причешћа. Свето Причешће је залог вечности у нашега живота у Цркви Божијој и ка том залогу увек требамо ићи. Свето Причешће нама отвара Двери Небескога Царства. Као Народ Божији требамо увек да ходимо путем подвига и Јеванђеља Господњег. Јеванђеље нам је дато као смерница којим путем требамо ићи и као закон према којем требамо да се владамо. Јеванђеље није закон који нас гони, присиљава и удаљује од заједнице, него је то онај закон који нам открива слободу и љубав. Тај закон није у овоземаљским оквирима , то је закон љубави Божије – закон слободе. Он нас увек враћа у наручје Божије, у наручје Онога који је због нас људи страдао, био погребен и васкрсао. Наша православна вера није вера туге него љубави, наде и радости. На Светим Службама осетимо радост Божију, Његову љубав и милост. Наши подвижници који су ходили овим светом знали су да једино љубављу према Богу и пребивајући у заједници са Богом могу задобити небеске врлине. Остао нам је пример ка којем требамо да стремимо. Много је примера из наше богате историје кроз коју су људи подвигом и љубављу угодили Творцу и задобили венац вечне славе. Требамо се угледати на такве људе почевши од Светога Саве и целог Немањићког рода. Све до данашњих дана много је било људи који су живели за народ и за Цркву Божију. Као небески народ требамо да следујемо таквим примерима. Подвигом и крстом који су носили били су сведоци Васрксења и радости која се излила на целокупно човечанство. У данашњем прокимену апостола могли смо да чујемо стих „Зарадоваће се праведник у Господу и уздаће се у Њега“ – јер је праведност пут врлине, љубави и милости Божије. У првим временима хришћанства људи који су сведочили веру су страдали, нису се одрицали Бога. Сакривали су се, али су и упркос тескоби носили Крст Господњи сведочећи Васкрсење. Као народ требамо и у овим временима да носимо Крст Господњи. Можда су наша времена лакша, али су свакако бременита и тешка. Печат вере увек треба да носимо у нашим срцима. Нека је благословен данашњи дан и нека сте благословени народе Божији и децо Божија, нека се наша заједница у Трпињи сачува и умножи и нека је Господ благослови од сада и кроз сву вечност. Амин. Радост заједничарења настављена је у парохијском дому за трпезом коју су са љубављу припремили парох трпињски отац Марко Шукунда и чланови одбора ЦО Трпиња. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  2. св. Никодим Светогорац и св. Макарије Коринтски – ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА ГЛАВА 1 О томе да је православним хришћанима неопходно често Причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега ГосподаГЛАВА 2 О томе да је корисно и спасоносно често Причешћивање Светим ТајнамаГЛАВА 3 О томе да ако неко дуго чека да се причести чини себи велику штету ОДГОВОРИ НА ПРИГОВОРЕ против непрестаног Причешћивања Светим Христовим Тајнама ПРИГОВОР 1 Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти постани свештеник.ПРИГОВОР 2 Неки приговарају говорећи да се треба причешћивати једном у четрдесет дана и не чешће од тогаПРИГОВОР 3 Неки људи приговарајући говоре да је циљ с којим Свети Оци поучавају непрестаном Причешћивању тај да се потпуно не удаљимо од Присаједињења Божанским Тајнама. Ако се неко са великим страхом и са страхопоштовањем ретко причешћује и са великим страхопоштовањем приступа Тајнама, онда се он достојно причешћујеПРИГОВОР 4 Неки кажу да су се преподобна Марија Египћанка и многи други пустињаци и подвижници причестили само једном у току целог свог живота и то им није сметало да постану светиПРИГОВОР 5 Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелскиПРИГОВОР 6 Неки по питању Божанског Причешћа наводе Причу: “Кад нађеш мед, једи колико ти је доста да не би наједавши га се избљувао га” (Приче 25, 16).ПРИГОВОР 7 Неки страхујући од атеизма називају јерес то када се неко непрекидно причешћује. Они кажу да су они који примају Крштење ван црквеног Предања јеретици, као и они који се непрекидно причешћујуПРИГОВОР 8 Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”ПРИГОВОР 9 У то време се причешћивала већина народа, а мањина није. Зато су божански оци и укоравали мањину да не би саблажњавала већину. Међутим данас када се не причешћује већина, сем неких малобројних, не треба да се причешћују ни ти малобројни да се не би правили изгреди у цркви и да се многи не би саблазнилиПРИГОВОР 10 Неки кажу да постоји правило које је записано у Часославу по коме хришћани треба да се причешћују три пута годишњеПРИГОВОР 11 Многи приговарају говорећи да пракса Причешћивања није догмат вере који би обавезно требало поштоватиПРИГОВОР 12 Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).ПРИГОВОР 13 Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]”ЕПИЛОГ извор https://otacmilic.com/sv-nikodim-svetogorac-i-sv-makarije-korintski-dusekorisna-knjiga-o-cestom-pricescivanju-svetim-hristovim-tajnama/
  3. Послије вечерње отворена је изложба фотографија царске породице Романових, а након обиласка изложбе Митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца. Приказан је и филм “Такве вјере ни у Израиљу не нађох” аутора Радисава Јеврића. На крају је за све присутне приређена трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Синоћ је у манастиру Светог Саве у дијелу Буенос Ајреса који се зове Сан Телмо служена вечерња служба којој су присуствовали Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа и архијереји: Јован из Руске заграничне цркве, Кирило, изабрани Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички и Методије, викарни Епископ диоклијски. Послије вечерње отворена је изложба фотографија царске породице Романових, а након обиласка изложбе Митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца. Приказан је и филм “Такве вјере ни у Израиљу не нађох” аутора Радисава Јеврића. На крају је за све присутне приређена трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. На питање слушаоца како мирјанин да говори Исусову молитву, која је дар Божји и јако оружје, отац Слободан каже да када човјек крене да се бави њоме треба да буде опрезан. Да би човјек кренуо монашким путем треба да осјети призив Божји а све остало ће доћи само по себи. Колико је битно црквено вјенчање објашњава отац Слободан. На ова и још многа питања наше вјере добићете одговоре у овој нашој емисији коју топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора
  6. На почетку емисије отац Слободан тумачио је Светој јеванђеље на Преображењску недјељу и говорио о значају празника Преображења Господњег за православни род хришћански. Говорећи о Успењском посту, који је у току, отац Слободан подсјећа на правила поста, и значај светих тајни Причешћа и исповијести у току њега. Звучни запис емисије На питање слушаоца како мирјанин да говори Исусову молитву, која је дар Божји и јако оружје, отац Слободан каже да када човјек крене да се бави њоме треба да буде опрезан. Да би човјек кренуо монашким путем треба да осјети призив Божји а све остало ће доћи само по себи. Колико је битно црквено вјенчање објашњава отац Слободан. На ова и још многа питања наше вјере добићете одговоре у овој нашој емисији коју топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора View full Странице
  7. Заједно са Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем имао је благослов да посјети и мјесто страдања Свете породице и на његову молбу Свети цар Николај почео је да се слави у Цетињском манастиру још и прије званичне канонизације. Због те велике љубави Митрополит му је дао и надимак Романов. Вашој пажњи препоручујемо разговор пун интересантних детаља о царској породици који је водила новинарка радио Светигоре Слободанке Грдинић са архимандритом Данилом: https://svetigora.com/o-carskim-strastoterpcima-romanovima-razgovarali-smo-sa-arhimandritom-danilom-trpcevskim/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Поводом стогодишњице мученичког страдања и празника Светих царских мученика Романових гост радио Светигоре био је архимандрит Данило (Трпчевски), игуман Манастира Светог Саве у Голији који се као монах у Цетињском манастиру срео са једном фотографијом Светог цара Николаја Другог. Од тог првог сусрета са ликом цара Николаја, отац Данило се трудио да што више сазна о царској породици Романов. Заједно са Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем имао је благослов да посјети и мјесто страдања Свете породице и на његову молбу Свети цар Николај почео је да се слави у Цетињском манастиру још и прије званичне канонизације. Због те велике љубави Митрополит му је дао и надимак Романов. Вашој пажњи препоручујемо разговор пун интересантних детаља о царској породици који је водила новинарка радио Светигоре Слободанке Грдинић са архимандритом Данилом: https://svetigora.com/o-carskim-strastoterpcima-romanovima-razgovarali-smo-sa-arhimandritom-danilom-trpcevskim/ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. О значају Светих славних и свехвалних Апостола послушајте у разговору вероучитељице и теолога Драгане Машић са катихетом Браниславом Илићем, који је реализован у оквиру емисије изабери веронауку на таласима Радија "Беседа" Епархије бачке 20. јуна 2017. године. Послушајте и разговор на исту тему, који је са истим гостом реализован у јутарњем програму радија Беседе. Прилоге смо преузели са званичне интернет странице радија Беседе! View full Странице
  10. Беседа Преосвећеног Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. Теодосија на Саборној архијерејској Литургији у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару на дан када су Сабору светих Православне Цркве прибројани свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана. View full Странице
  11. Беседа Преосвећеног Епископа будумљанско-никшићког г-дина Јоаникија на Саборној архијерејској Литургији у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару на дан када су Сабору светих Православне Цркве прибројани свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана и приказане иконе новопросијавших светитеља: Светог Патријарха Пајсија и Светих пивских новомученика. View full Странице
  12. У првој емисији Светотајинско богословље говорили смо о појмовима светости и тајне у контексту Светотајинског живота. Поред тога било је речи и о христолошком и Светодуховском карактеру Светих Тајни и њиховом центаралном месту у хришћанском животу. У новом издању емисије "Светотајинско богословље" можете чути и да ли је правилно ограничавати Свете Тајне на број седам, али и на који начин Свете Тајне у Цркви бивају реципиране и актуализоване. Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) View full Странице
  13. Патријарх Иринеј на Савиндан богослужио у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, придржавалац трона, Светог оца нашег Саве равноапостолног, служио је на празник Светог литургију у препуној крипти Спомен _ Храма на Врачару. Литургијску омилију произнео је отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, наглашавајући потребу хришћанског оптимизма, ако стално плачемо, кукамо, жалимо се, од тог материјала нема ништа у историји, подвукао је он. Свјатејши Патријарх је у беседи на крају службе рекао да смо увек са Светим Савом, када смо са Господом, јер је Свети Сава пре свега прослављао Господа. Због тога и другог пута од светосавског као народ Божији немамао. Опширније у видео прилогу Телевизије Храм:
  14. Патријарх Иринеј на Савиндан богослужио у крипти спомен-храма Светог Саве на Врачару Његова Светост патријарх српски господин Иринеј, придржавалац трона, Светог оца нашег Саве равноапостолног, служио је на празник Светог литургију у препуној крипти Спомен _ Храма на Врачару. Литургијску омилију произнео је отац Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, наглашавајући потребу хришћанског оптимизма, ако стално плачемо, кукамо, жалимо се, од тог материјала нема ништа у историји, подвукао је он. Свјатејши Патријарх је у беседи на крају службе рекао да смо увек са Светим Савом, када смо са Господом, јер је Свети Сава пре свега прослављао Господа. Због тога и другог пута од светосавског као народ Божији немамао. Опширније у видео прилогу Телевизије Храм: View full Странице
  15. „Славимо и мање познатог Василија, пекара пећког. Ево ту је икона Василија и Григорија, мученика који су пострадали на Косову негдје уочи сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690. И мјесто гдје је пострадао овај пекар Василије, оно је остало познато у народу. Тамо гдје је био његов гроб и гдје је очевидно био и неки конак манастира Пећке Патријаршије, то су претворикли у турбе муслиманско. А Василије пекар везан је и за Светога Василија Острошкога. Остало је записано да је Свети Василије Острошки када је ишао у Пећку Патријаршију, гдје је примио епископски чин, боравио у том конаку“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је Василија пекара народ запамтио, све до последњих трагичних збивања на Косову и Метохији. „Народ из околних села увијек се сабирао на његовом гробу, и тамо су имали обичај да на данашњеи дан донесу и по неки хљепчић у знак сјећања на њега као пекара“, рекао је он. Владика је говорио о светој тајни крштења као духовном обрезању. „Њом је наслијеђено оно старозавјетно обрезање“, рекао је Митрополит Амфилохије. Владика је благосиљао и славске колаче данашњих свечара који Светог Василија Великог прослављају као породичну крсну славу. Након Литургије Владика је са студентима богословских факултета из Митрополије црногорско-приморске одржао састанак. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 14. јануара, на празник обрезања Господњег и Светог Василија Великог са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У току Литургије свету тајну крштења примио је Владислав Дајковић. У литургијској проповиједи Митрополит Амфилохије је подсјетио да данас празнујемо великог учитеља Цркве Божије Светог Василија Великог. Звучни запис беседе „Славимо и мање познатог Василија, пекара пећког. Ево ту је икона Василија и Григорија, мученика који су пострадали на Косову негдје уочи сеобе под патријархом Чарнојевићем 1690. И мјесто гдје је пострадао овај пекар Василије, оно је остало познато у народу. Тамо гдје је био његов гроб и гдје је очевидно био и неки конак манастира Пећке Патријаршије, то су претворикли у турбе муслиманско. А Василије пекар везан је и за Светога Василија Острошкога. Остало је записано да је Свети Василије Острошки када је ишао у Пећку Патријаршију, гдје је примио епископски чин, боравио у том конаку“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је Василија пекара народ запамтио, све до последњих трагичних збивања на Косову и Метохији. „Народ из околних села увијек се сабирао на његовом гробу, и тамо су имали обичај да на данашњеи дан донесу и по неки хљепчић у знак сјећања на њега као пекара“, рекао је он. Владика је говорио о светој тајни крштења као духовном обрезању. „Њом је наслијеђено оно старозавјетно обрезање“, рекао је Митрополит Амфилохије. Владика је благосиљао и славске колаче данашњих свечара који Светог Василија Великог прослављају као породичну крсну славу. Након Литургије Владика је са студентима богословских факултета из Митрополије црногорско-приморске одржао састанак. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Предавање свештеника Јована Радовића пароха Подгоричког на тему “Сусрет са Светим Јованом Кронштатским” које је одржао 30. децембра 2017. године у Саборној цркви Светог Ђорђа у Подгоричком насељу Доња Горица. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора View full Странице
  18. Видите ли незнање наших свештеника! „Пређеосвећена је“, кажу, „за свештенике, а не за лаике“. Свети Василије говори: „Ми узимамо Божанско Причешће четири пута седмично“, такође и Златоуст и цела Црква Христова. Будући да су се хришћани причешћивали обично четири пута седмично, а у Великој Четрдесетници Света Литургија се не служи током седмице, Свети Оци су мудро установили да се служи Пређеосвећена, само и једино да би се хришћани и током седмице причешћивали. А ти говориш да је Пређеосвећена за свештенике! Види, читаоче, све док је владао поредак сталног причешћивања, срце хришћана толико се загревало благодаћу Светог Причешћа, да су, као словесне овце, могли да хитају на мучеништво. Свештеник који спречава хришћане да се причесте Пречистим Тајнама, нека добро зна да велики грех чини. А хришћани, да се причешћују, али не немарно и било како, већ уз доличну припрему. Свети Нектарије Егински Чудотворац Чуо сам од неких свештеника: „Ја често служим Литургију и причешћујем се зато што сам свештеник, док лаику то није допуштено“. У томе, брате мој свештениче, правиш велику грешку, јер у Причешћу свештеник се ни по чему не разликује од лаика. Ти, свештениче, јеси служитељ Тајне, али то не значи да је теби допуштено да се стално причешћујеш, а лаику није. Могао бих да ти наведем многе потврде Светих Отаца, о томе да је Причешће Пречистим Тајнама дато да се стално, подједнако и без разлике, причешћују и архијереји и јереји и појединци, и мушкарци и жене, осим тробрачних, то јест оних који су се три пута женили, који се причешћују само три пута годишње. Рекох да о томе има много потврда, али о коме прво да ти пишем? О Златоусту, Клименту, Симеону Солунском, Давиду? Кога да ти прво поменем? Толико потврда има, да бих могао целу књигу да напишем. Зато скратићу беседу, а рећи ћу ти кратко само ово: Пошто не желиш да се хришћани стално причешћују, зашто онда подижеш Свети Путир, показујеш га хришћнима и позиваш их са Светог Олтара: Са страхом Божјим, вером и љубављу, приступите, то јест, приђите да се причестите Светим Тајнама – да би их затим спречавао, очигледно погрешно, јер их прво позиваш, а после, одбијаш. . .
  19. Видите ли незнање наших свештеника! „Пређеосвећена је“, кажу, „за свештенике, а не за лаике“. Свети Василије говори: „Ми узимамо Божанско Причешће четири пута седмично“, такође и Златоуст и цела Црква Христова. Будући да су се хришћани причешћивали обично четири пута седмично, а у Великој Четрдесетници Света Литургија се не служи током седмице, Свети Оци су мудро установили да се служи Пређеосвећена, само и једино да би се хришћани и током седмице причешћивали. А ти говориш да је Пређеосвећена за свештенике! Види, читаоче, све док је владао поредак сталног причешћивања, срце хришћана толико се загревало благодаћу Светог Причешћа, да су, као словесне овце, могли да хитају на мучеништво. Свештеник који спречава хришћане да се причесте Пречистим Тајнама, нека добро зна да велики грех чини. А хришћани, да се причешћују, али не немарно и било како, већ уз доличну припрему. Свети Нектарије Егински Чудотворац Чуо сам од неких свештеника: „Ја често служим Литургију и причешћујем се зато што сам свештеник, док лаику то није допуштено“. У томе, брате мој свештениче, правиш велику грешку, јер у Причешћу свештеник се ни по чему не разликује од лаика. Ти, свештениче, јеси служитељ Тајне, али то не значи да је теби допуштено да се стално причешћујеш, а лаику није. Могао бих да ти наведем многе потврде Светих Отаца, о томе да је Причешће Пречистим Тајнама дато да се стално, подједнако и без разлике, причешћују и архијереји и јереји и појединци, и мушкарци и жене, осим тробрачних, то јест оних који су се три пута женили, који се причешћују само три пута годишње. Рекох да о томе има много потврда, али о коме прво да ти пишем? О Златоусту, Клименту, Симеону Солунском, Давиду? Кога да ти прво поменем? Толико потврда има, да бих могао целу књигу да напишем. Зато скратићу беседу, а рећи ћу ти кратко само ово: Пошто не желиш да се хришћани стално причешћују, зашто онда подижеш Свети Путир, показујеш га хришћнима и позиваш их са Светог Олтара: Са страхом Божјим, вером и љубављу, приступите, то јест, приђите да се причестите Светим Тајнама – да би их затим спречавао, очигледно погрешно, јер их прво позиваш, а после, одбијаш. . . View full Странице
  20. Гдје се данас налазе остаци цркве Св. Петра Цетињског и Његошеве гробнице разорене од стране врха комунистичке власти 1972. године? Иванова корита Разбацано камење разорене цркве Светог Петра Цетињског, које је Одбор за подизање Маузолеја оставио да се разноси и пропада на Ивановим коритима. Котларница зграде престонице Цетиње Рељеф Светог Ђорђа (крсне славе светородне лозе Петровић Његош) који је био изнад улазних врата капелице посут мазутом, поломљени крст са капелице, кандило, полијелеј и врата са разорене цркве Светог Петра Цетињског који данас пропадају разбацани у котларници зграде престонице Цетиње. Народни музеј Црне Горе – двориште и кула у Биљарди Остаци разорене Његошеве гробнице се данас налазе разбацани у дворишту и једној од кула Биљарде. Странице гробнице се налазе у дворишту и до скора су служила да се подупиру тешка дворишна врата. Надгробна плоча и надгробни мозаик са Његошевим ликом су побацани у једној од кула Биљарде. Грађани треба да знају гдје се данас налазе остаци Светиња. Навешћу само један пример, директора институције културе – Народног музеја Црне Горе вајара Павла Пејовића који умјесто да се брине о остацима законом заштићеног културно-историјског споменика купује крадене експонате са заштићених археолошких локалитета од Стева Вучинића из Подгорице (Илирски шлем и мач) и сам од себе откупљује малу макету споменика за НМЦГ. О овоме постоје вјеродостојна документа у НМЦГ, међутим Министарство културе и државни тужилац ћуте!!! ИН4С-Портал 20 / 05 / 2017 http://www.pravoslavie.ru/srpska/103649.htm
×
×
  • Create New...