Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'светац'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније началствоваће Светом архијерејском Литургијом у четвртак, 29. августа 2019. године у манастиру Светог Романа у Ђунису, поводом манастирске славе. О Светитељу и манастиру који му је посвећен, великој и надалеко познатој Светињи Епархије нишке, говорио нам је архимандрит Дамаскин (Грабеж), игуман манастира Светог Романа у Ђунису. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Радио Глас
  2. Преподобни Јустин Ћелијски (1966): „Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима и Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити НАЈВЕЋЕГ СРБИНА ПОСЛЕ СВЕТОГ САВЕ, Равноапостолног Светог Владику Николаја Српског.“ Током свог живота, владика Николај је изазивао контроверзе, неки су га оптуживали за антисемитизам, а многи тврде да је нагињао нацизму. Свети Николај Жички назван је „Новим Златоустом“ Православне Цркве. О епископу, научнику, проповеднику, у емисији „Оче, да те питам“, говорио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Прилог смо преузели са званичне интернет странице радија Беседе! View full Странице
  3. У оквиру програма којим се обележавају 152 године од оснивања сремскомитровачке Библиотеке „Глигорије Возаровић“ у просторијама ове културне установе у уторак 6. фебруара 2018. године промовисана је књига познатог новосадског новинара, публицисте и књижевника Ђорђа Рандеља „Патријарх Павле – светац којег смо познавали“, известио је Радио Српски Сион Епархије сремске. Опширније у наставку: Представљајући аутора и његово књижевно дело песникиња Мирјана Шуљманац – Шећеров указала је на чињеницу да ова књига читаоцима пружа прилику да боље упознају садржајан и по много чему јединствен начин живота српског патријарха – свакако једне од најзначајнијих личности црквеног живота у нашој историји. – Патријарх Павле свакако је био таква личност да је свака његова појава или обраћање представљало посебан доживљај. Ђорђе Рандељ имао је велику срећу и привилегију да упозна некадашњег Епископа рашко-призренског, будућег Патријарха српског Господина Павла, да проведе неко време са њим, интервјуише га и напише нешто о његовом животном путу и времену у коме је духовно делао. То је нешто што се срцем чита и душом осети, рекла је Мирјана Шуљманац – Шећеров, подсећајући да је митровачко књижевно вече једна од 40 до сада одржаних промоција ове књиге у земљи и иностранству. Ђорђе Рандељ, бивши новинар новосадског Дневника и аутор више од 20 књижевних дела подсетио је на околности свог одласка на Косово и Метохију у бурним политичким збивањима крајем осамдесетих година прошлог века. Новинарска знатижеља и професија у оквиру које је истраживао амбијент тешког живота српског народа у том делу тадашње Србије и југословенске државе упутила га је на познанство са тадашњим Епископом Павлом – личношћу, која је по речима самог Рандеља била већа од века у коме је живео. – Таква величина се и у много већим народима рађа једном у више векова. Ми смо као генерација имали ретку привилегију, да у годинама великих искушења последњих неколико деценија, будемо његови савременици и да на челу цркве имамо управо Патријарха Павла – човека кога смо на неки начин сви познавали и волели. Ја сам био у прилици да га интервјуишем и проведем са њим неко заједничко време обилазећи српске манастире на Косову и Метохији, рекао је аутор овог интересантног књижевног подухвата. Ђорђе Рандељ, описујући више него скроман начин живота тадашњег Епископа рашко-призренског сведочи и о тешком положају српског народа и цркве на Космету тог времена. Аутор је пренео одређене анегдоте али и дубоке утиске које су на њега оставила дела, речи и размишљања такве духовне величине као што је био Патријарх српски Павле. Књига између осталог подсећа и на значајне дипломатске подвиге, углед и измиритељску улогу блаженопочившег поглавара српске цркве. Наглашава се и моменат величанствене сахране патријарха који је на трону Светог Саве достојно столовао готово пуне две деценије. У корицама дела Ђорђа Рандеља цитирају се сада већ чувене речи познатог српског песника Матије Бећковића којима је ову митровачку промоцију аутор књиге привео крају – „Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше хо­дио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине на његовом погребу ! “ Текст и фотографије: Дејан Мостарлић Извор: http://radiossr.net/radiossr/?p=19700 Извор: Радио Српски Сион Епархије сремске
  4. У оквиру програма којим се обележавају 152 године од оснивања сремскомитровачке Библиотеке „Глигорије Возаровић“ у просторијама ове културне установе у уторак 6. фебруара 2018. године промовисана је књига познатог новосадског новинара, публицисте и књижевника Ђорђа Рандеља „Патријарх Павле – светац којег смо познавали“, известио је Радио Српски Сион Епархије сремске. Опширније у наставку: Представљајући аутора и његово књижевно дело песникиња Мирјана Шуљманац – Шећеров указала је на чињеницу да ова књига читаоцима пружа прилику да боље упознају садржајан и по много чему јединствен начин живота српског патријарха – свакако једне од најзначајнијих личности црквеног живота у нашој историји. – Патријарх Павле свакако је био таква личност да је свака његова појава или обраћање представљало посебан доживљај. Ђорђе Рандељ имао је велику срећу и привилегију да упозна некадашњег Епископа рашко-призренског, будућег Патријарха српског Господина Павла, да проведе неко време са њим, интервјуише га и напише нешто о његовом животном путу и времену у коме је духовно делао. То је нешто што се срцем чита и душом осети, рекла је Мирјана Шуљманац – Шећеров, подсећајући да је митровачко књижевно вече једна од 40 до сада одржаних промоција ове књиге у земљи и иностранству. Ђорђе Рандељ, бивши новинар новосадског Дневника и аутор више од 20 књижевних дела подсетио је на околности свог одласка на Косово и Метохију у бурним политичким збивањима крајем осамдесетих година прошлог века. Новинарска знатижеља и професија у оквиру које је истраживао амбијент тешког живота српског народа у том делу тадашње Србије и југословенске државе упутила га је на познанство са тадашњим Епископом Павлом – личношћу, која је по речима самог Рандеља била већа од века у коме је живео. – Таква величина се и у много већим народима рађа једном у више векова. Ми смо као генерација имали ретку привилегију, да у годинама великих искушења последњих неколико деценија, будемо његови савременици и да на челу цркве имамо управо Патријарха Павла – човека кога смо на неки начин сви познавали и волели. Ја сам био у прилици да га интервјуишем и проведем са њим неко заједничко време обилазећи српске манастире на Косову и Метохији, рекао је аутор овог интересантног књижевног подухвата. Ђорђе Рандељ, описујући више него скроман начин живота тадашњег Епископа рашко-призренског сведочи и о тешком положају српског народа и цркве на Космету тог времена. Аутор је пренео одређене анегдоте али и дубоке утиске које су на њега оставила дела, речи и размишљања такве духовне величине као што је био Патријарх српски Павле. Књига између осталог подсећа и на значајне дипломатске подвиге, углед и измиритељску улогу блаженопочившег поглавара српске цркве. Наглашава се и моменат величанствене сахране патријарха који је на трону Светог Саве достојно столовао готово пуне две деценије. У корицама дела Ђорђа Рандеља цитирају се сада већ чувене речи познатог српског песника Матије Бећковића којима је ову митровачку промоцију аутор књиге привео крају – „Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше хо­дио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине на његовом погребу ! “ Текст и фотографије: Дејан Мостарлић Извор: http://radiossr.net/radiossr/?p=19700 Извор: Радио Српски Сион Епархије сремске View full Странице
  5. Мој деда патријарх Павле, и човек и светац Психолог Снежана Милковић, у исповести за „Новости“, о својој фамилији и јединственом одрастању поред највољенијег поглавара СПЦ: Дека Попа је живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао „ОНИ које волимо не одлазе докле год бораве у нашим сећањима, сећања су тек пуста тумарања по прошлости ако их не поделимо са другима. Када их поделимо, настављају да живе.“ Управо ова мисао, после дугог промишљања, пре четири године одагнала је дилему Снежане Милковић: објавити своја сећања о приватном животу патријарха Павла или да то што је од њега имала прилику да научи остане само њено благо? Притом, није овде реч „само“ о највољенијем српском патријарху, кога су поштоваоци, верници, али и атеисти, присно ословљавали са „деда Паја“, већ и о њеном, приватном „деда Попи“. Снежана је, наиме, унука патријарховог рођеног брата Душана. Он је пак погинуо у Другом светском рату, оставивши иза себе Драгињу, Снежанину мајку. Привилегију да стасава у непосредној близини патријарха Снежана је преточила у књигу „Мој деда патријарх Павле“, коју је најпре објавила „Просвета“, а 2015. године штампали су је и београдски „Еthos“ и чувени књижар Веља Старчевић. Треће издање овог драгоценог сведочанства о једном од најскромнијих и, истовремено, најмудријих изданака нашег национа, његове светости патријарха Павла, који се упокојио 14. новембра 2009. у 95. години, представљено је ове недеље Новосађанима у Градској библиотеци. – Док сам писала књигу, полако ми је постајало јасно да између живота мог деда Попе и онога што је патријарх Павле говорио нема никакве разлике – сетно, али и поносито, присећа се Снежана, по професији психолог. ДОДАЈЕ да су те две улоге биле потпуном сагласју, јер је деда Попа живео по јеванђелским принципима које је патријарх проповедао. Најстарија Снежанина слика о деда Попи сеже до шездесетих година прошлог века и куће у београдској Мадридској улици, у којој је живела с породицом. Тамо је први пут видела свог деку, који се управо вратио са постдипломских студија из Грчке, и затим 1957. године био хиротонисан у чин епископа рашко-призренског. – Дуго сам чувала мали плави емајлирани крст који је донео са Свете Горе „морској глави“, како ме је од тада често ословљавао – забележила је Снежана у својој књизи. Једна од слика које су се најдубље урезале у њено сећање односи се на изузетну скромност деда Попе. Сваки пут када би долазио у посету породици, из своје торбе, веома сличне оној коју су ђаци носили у школу, вадио је „неке дарове“. То су најчешће биле бомбоне, понекад јабуке или дуње, уз његов коментар: „Ево, сваком по једна, да се не преједете.“ И сам се скромно хранио, што је нарочито бринуло Снежанину баку Агицу, деда Попину сестру од тетке, с којом је он одрастао и с којом су живели у истом домаћинству. Сваки оброк започињао је и завршавао корицом хлеба, а са стола је сакупљао мрвице забринуто подсећајући да има пуно гладне деце. Говорио је и да човек једе да би живео, а наопако је ако живи да би – јео. Како је стасавала и сазревала, Снежана је упијала и друге детаље из живота свог „деке у мантији“. Слушала је његове разговоре са Агицом о сиромашном детињству без родитеља у родним Кућанцима у Славонији, надничарењу и плућној болести деда Попе, који се пре него што се замонашио звао Гојко Стојчевић. Излечио се без антибиотика, уз молитву и скромну храну у манастиру Благовештење. Замонашио се уочи Благовести 1946. године. ДОК је био епископ рашко-призренски, у Београд је долазио ретко, али је увек налазио макар мало времена да посети породицу. После 33 године проведене у Призрену, 1. децембра 1990. постао је 44. патријарх српски и преселио се у Београд. Породицу је посећивао два пута недељно и са њом најчешће обележавао највеће празнике, Божић и Ускрс. – Не знам зашто, али никада нисмо помишљали да би деда Попа могао да постане патријарх – присећа се Снежана. – Када је у медијима објављено да је изабран за првојерарха Српске православне цркве, бака Агица је данима плакала. Говорила је: „Мени треба брат, нека неко други буде патријарх!“ Плашила се да више неће имати времена да долази. Али долазио је кад год је могао, макар накратко. Укућанима није допуштао да му придрже горњу мантију, јер то би значило – „ја сам важан“. Снежана га је пратила на аутобуску станицу, и није дозвољавао да га родбина одвезе колима до Патријаршије уз изговор: „Лакше ми је аутобусом, не морам да се сагињем кад улазим.“ Признаје саговорница „Новости“ да је још као девојчурак била свесна поноса што је у пратњи деда Попе, али се трудила да он то не примети. Често је говорио да је највећа заслуга пред Богом заложити свој живот да бисмо нечији спасли. Био је увелико у 90. години када га је Снежанин син Михаило упитао како увек зна шта треба да каже, а он је одговорио: „Кад будеш имао 90 година, знаћеш и ти.“ Разумео је и младост. Снежаниној баки није се допадало што она носи фармерке и пожалила се деда Попи, а он је узвратио питањем: „А шта носе њене вршњакиње ако не фармерке?“ Говорио је и да човек у некој тешкој ситуацији треба да уради све што може, али да се не секира превише, да не оболи, јер „сирће гризе своју флашу“. Сећа се Снежана и благих савета које је патријарх давао верницима после литургије – да не стоје насред цркве, јер то би значило „Види, Боже, ја сам главни“. Или: „Певајте у цркви тише, да се и други чују, није наш Бог глув.“ КАКО је често пешачио или се возио градским превозом, верници су га пресретали с питањима, молбама за савете… Сваког је саслушао. На своје проблеме и тегобе није се жалио. Говорио је: „Лако ми је са мном.“ Ретко је дозвољавао, а још ређе тражио, да неко учини нешто за њега лично. „Што ти мени ‘морска главо’ да шијеш, кад ја умем и имам машину.“ Живео је аскетским животом, сам је шио и крпио одело и ципеле, и обављао je и друге мајсторске послове у Патријаршији. Много је читао и писао монографије о манастирима, студије, покретао духовне академије… Крајем септембра 2007. године, патријарх Павле примљен је на Војномедицинску академију јер се стање његових ногу погоршало. Тада је ВМА постао његов дом. Није се сложио са предлогом лекара да га пусте кући како би прославио своју славу Лазареву суботу и Васкрс. Снежани је то објаснио овако: „Ја сам сада добро, али зачас ми буде лоше.“ У суботу, 14. новембра, отац Методије рекао је Снежани да је патријарх добро и да је, хвала Богу, појео качамак. Сутрадан, у недељу, када је охрабрена унука поново позвала, одговор је гласио: „Упокојио се пре пола сата.“ Умро је у сну. – Само спустих слушалицу. Не постоје речи које би на прави начин описале моја осећања у том тренутку. Јавише ми да треба да скувам жито и да ће мој син Михаило носити крст – присећа се Снежана. На дан сахране, са стотинама хиљада људи, а неки су рекли да их је било и милион, Снежана је корачала иза лафета, погледа прикованог за митру која вири из отвореног ковчега. Са осећањем ганутости, онакве какву осећамо када слушамо химну, Снежанином свешћу пролазила је само једна мисао: „Ово је мој деда Попа, патријарх српски Павле.“ ЉУБАВ У ЉУДИМА О СНЕЖАНИНОЈ књизи, „танано емотивном ткању, плетеном од дубоког поштовања и најдубље љубави према чудесном старцу, деда Попи“, академик Светлана Велмар Јанковић написала је да је патријарх Павле био прескроман монах који је живео за то да љубав победи зло у људима, те да је био физички крхак, али у борби против зла морално чврст као стена. СВЕТОСТ И СВЕТЛОСТ ПОСТОЈИ мноштво анегдота које се доводе у везу са патријархом Павлом и које говоре о снази његовог духа. Чувена је сцена када је један познати фотограф пожелео да слика патријарха Павла, обративши му се речима: “ Ваша светлости“ (уместо ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио: „Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц?“ ТИХО ГОВОРИО, ДАЛЕКО СЕ ЧУО У МНОШТВУ упечатљивих речи опроштаја од патријарха Павла, „свеца који хода“, и данас одзвањају оне које је изрекао академик Матија Бећковић: „Нико није тише говорио а да се даље чуо, нико са мање речи није рекао више, нико није био мањег раста а да се видео са веће даљине.“ ПОШТОВАО АТЕИСТЕ СЕЋА се Снежана да су патријарху Павлу неки замерили што се одазвао позиву новоизабраног председника Слободана Милошевића и посетио га. Један колега замолио ју је да га пита зашто је то учинио. Патријарх је мирно одговорио: „Нисам ишао код Слободана, већ код председника државе.“ Вечерње новости
  6. Замислите ситуацију у којој је наша Црква у диптих светитеља "унела" и Марка Краљевића... Е донекле је такво што са јунаком наше приче, учинила Руска Православна Црква. Помиње га (а и наша то чини тада), првог дана Новог лета по грегоријанском, односно 19. децембра по јулијанском календару. Свети преподобни Илија Муромец. Свети преподобни Иља Муромец, икона Тараса Шмаљенка, извор за фото: http://toras2011.arts.in.ua/gallery/w/261894/ Епска традиција и народно предање руског народа, као једног од највећих својих јунака помиње Иљу Муромеца, који се уз Добрињу Никитича и Аљошу Поповича, сматра највећим и најхрабријим руским средњевековним витезом, а њих тројица представљају три хероја-Три богатира из богатог наслеђа руске епске књижевности... Добриња, Иља и Аљоша на платну Виктора Васнецова, извор за фото: http://www.hudojnik-peredvijnik.ru/wp-content/uploads/2012/08/11vasnezov.jpg У преко 50 народних прича и песама, проповеда се о чудима и јуначким делима која је Иља чинио. О његовом детињству и болести након које је остао непокретан. И о чудесној посети тројице ходочасника (Исуса са двојицом апостола), који су подигли Иљу са постеље у његовој 33-ћој години и даривали му надљудску снагу, након чега он одлази у Кијев и ставља се на располагање Светом кнезу Владимиру, оцу хришћанске Русије. У служби Великог кнеза, Иља се истиче својом борбом против идолопоклоника, те заштитом граница Кијевске Русије од упада татарских и осталих номадских племена, те "Златне хорде", спремних да униште младу хришћанску нацију. Поред тих обавеза, Иља се успут обрачуна и са понеким змајем и осталим митским чудовиштима, а од једног таквог (чудовишта) је спасао и византисјког цара Константина... Значи, овај славни руски витез је био способан за све Када се епско наслеђе "очисти" од мита. Када се разне предаје (јер Иља Муромец није познат само у меморији Руског народа, него га као јунака помињу и Германи, Финци,...) анализирају, а временски период смести у један реалан и прихватљив оквир, добијамо приповест, заправо кратко житије монаха Кијево-Печерског манастира над чијим су се моштима дешавала многа чуда, након чега га је РПЦ 1643. године и канонизовала. Занимљиво је да је због велике популарности коју је Иља Муромец, додуше не као светитељ, уживао у СССР-у, негде пред распад те творевине, концем 80-их, приређена стручна медицинска експертиза његових нетрулежних моштију, која је само потврдила оно што каже његово кратко житије и понешто епско предање... Тако се дошло до закључка да је светитељ био веома висок (каквим се и представља у еповима), те да је имао повреду кичме која му је готово онемогућавала кретање (непокретност из епа). Али низ рана од оружја указује да је био покретан и потврђује заправо његово чудесно исцељење са 33 године. Поред те повреде, установљено је још низ повреда, што говори у прилог оном што се из манастирских хагиографија зна, а то је да се витез много истакао храброшћу, али је и настрадао током династичких и борби против идолопоклоника у кијевској Русији, као и у борбама против Татара, те да се након тога повукао у манастир да вида ране и ту се замонашио и уснуо у Господу са 45 лета. Мошти Светог Иље Муромеца, извор за фото: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Iliya_Muromets_Kiev.jpg Овакав животопис, био он заснован на наслеђу народних сказки о епском јунаку, или пак утврђен на житију светог ратника и борца за заштиту хришћанске вере, свакако је својом величином био инспирација многима. На десетине и стотине уметничких дела је настало у Царској Русији, потом у Совјетском Савезу и данас у Руској Федерацији. Слике, илустрације, гравире, споменици, приче и романи, позоришне представе, опере, симфоније, дела за црквене и "грађанске" хорове, филмови, анимирани филмови, видео-игре, фрегате, ледоломци, оклопна возила, оклопни возови, тенкови, пароброди, организације и установе, удружења, географски топоними... и... два авиона... Када је легендарни Игор Сикорски, без којег данас не би било могуће ваздухопловство каквим га познајемо, а нарочито хеликоптери, почео да пројектује ову летелицу, није ни слутио вероватно да ће са њоме ући у историју и постигнути низ светских рекорда. Игор Сикорски (1889-1972), извор за фото: http://freeclassicimages.com/images/IGOR%20SIKORSKI.jpg Стваралачки дух овог пионира светске авијације и вероватно највећег конструктора којег су Русија и Америка имале (а човек имао и пољске крви ), није могао да се помири са неким аеродинамичким прорачунима тадашњих његових колега из Британије, који су тврдили да је авијација обзиром на технологију, достигла свој максимум у тој својој првој деценији од првог лета браће Рајт. Сикорском то заправо није било логично и он почиње израду "Руског витеза" четворомоторног авиона, за то време оријашких димензија, на основу којег репројекта, крајем децембра 1913. године, компанија "Руско-Балтички железнички Завод" из Санкт Петерсбурга, обавља први успешан лет и започиње производњу првог серијског путничког четворомоторног авиона на свету. Фабричко име летелице је било Сикорски С-22, али га је Игор, због димензија летелице и њених могућности, без дилеме назвао Иља Муромец. За оно време, био је то заиста авион "епских" димензија... Дужине 20 метара, са размахом крила од 30 метара. Имао је 7 чланова посаде, и по први пут, одвојен путнички део од кабине посаде. А тај путнички део је био салонског типа са удобним седиштима за 16 путника, салоном, спаваћом собом и купатилом и клозетом . Имао је и осветљење кабине и грејање, а сам Сикорски је управљајући њиме постигао низ светских рекорда за то доба. На висину од 2000 метара, изнео је 1300 килограма. Пут од Санкт Петерсбурга до Кијева је превалио за непуних 14 сати, превозећи 16 путника и са само једним слетањем... И таман када се јавило интересовање и ван граница Руске Царевине за набавком овог "чудовишта", започео је Први светски рат. Али је Сикорски имао већ спремљен "одговор" и уз мање измене од првобитне путничке верзије, направио тешког бомбардера, који је у својим последњим верзијама, поред неколико митраљеских тачака (8), могао да понесе и 1500 килограма бомби. И овде су Сикорски као творац летелице и "Иља Муромец" као његово чедо, били први на свету. Прво због количине убојних средстава, затим, са њиме су Руси први пут извели групна бомбардовања немачких положаја, као и појединачне атаке на групе ловаца, што је допринело развоју тактике употребе бомбардера. Такође, са њиме су први у свету, извели ноћно бомбардовање, што је од тада, па до данас, једна од најнепријатнијих ратних пошасти... Укупно је произведено 73 авиона овог типа, а Руси су током Прве војне изгубили у борбеним дејствима само један авион. Коришћен је 400 пута и на непријатеља је истоварио 65 тона бомби. Након Првог светског рата, престало се са поризводњом и ремонтима летелица, тако да је већина њих због истека ресурса мотора, "бачена" у старо гвожће. Неколико њих су коришћени за цивилни превоз, два комада у армијским школама за обуку бомбардера и опет неколико комада у рату против Врангела, те против Пољака... Друга летелица, заправо, други "свечев авион" (из наслова) је руски стратегијски бомбардер Тупољев Ту-160, који носи име "Иља Муромец"... Крајем 60-их година, када су Амери почели да раде на стратешком бомбардеру Б-1, пред совјетске конструкторе је постављен захтев за израду надзвучног бомбардера, способног да у дубину непријатељске територије испоручи око 50 тона којекаквих бомби и ракета на даљину од 15-ак хиљада километара. Чак три конструкциона бироа су добила тај задатак, али су током година развоја, само инжињери и техничари из Тупољева испуњавали захтеване норме. Како год, 18. децембра 1981. године-„звезда је рођена“. Ово четворомоторно „чудовиште“ са променљивом геометријом крила, што му омогућава високу анвелопу перформанси при свим режимима лета је према неким прорачунима, спрам корисне носивости и своје економичности и „најкориснији“ авион на свету. Иначе мотори који су уграђени на њега Кузњецов НК-32 су најјачи авионски мотори икада инсталирани на неки серијски авион. Наоружавање два пука из совјетске ере је започело крајем 80-их, али је распад СССР-а прекинуо даљу производњу, која је прво Јељциновим, а након тога и Путиновим указом настављена. Иначе, до распада је произведено 35 комада. Пошто је један пук био у Украјини у бази Прилуки, а други у Енгелсу у Русији, након слома СССР-а, у Украјини се затекло 19 летелица овог типа. Према споразуму, нуклеарни пројектили су враћени РФ још почетком 90-их, али су Украјинци током читавог периода последње деценије 20-ог столећа гајили наду да ће моћи да експлоатишу ову летелицу, зашта реално немају потребе. Вероватније је да су то време „дали“ Америма, да се ови мало боље упознају са овим руским „чудом“. Но, тамо 1999-те године, 10 авиона уништавају, један комплетирају за свој Музеј ваздухопловства, док 8 комада враћају Русима, заједно са неколико номера Ту-95, чиме се отписује део дуга за гас... Тренутно је на располагању руском РВ 16 летелица овог типа. Оно што треба нагласити од летних перформанси је да авион има максималну брзину 2,3 М. Да је максимална носивост нуклеарног и конвенционалног наоружања 45 тона. Да је тактички радијус 6500 километара, који се са допуњавањем горивом у ваздуху „пење“ и на дупло па и три пута веће вредности (зависи од замора четворочлане посаде). Како год, при крстарећој брзини, блиској брзини звука са пуним резервоарима може у ваздуху да проведе 15 сати. Чест је „гост“ на страницама светских медија, када мало-помало надлети територију САД и Канаде. Северна и Централна Европа су већ опште место. Обзиром на своју брзину и могућност ниског и прикривеног лета, без обзира што није „стелтан“, веома лако и неопажено би могао да се довуче до Њујорка нпр., а то је оно што Амере највише „сврби“. Иначе, свих 16 авиона тренутно базирају у склопу 22. Гардијске бомбардерске дивизије у бази Енгелс код Саратова. Одатле могу бити размештени и у базе на крајњем северу или пак истоку земље, с` тим што су Руси постигли договоре са Кубом, Алжиром и Венецуелом о базирању авиона-танкера који служе за подршку свакодневним крстарећим летовима од Русије до Америке и назад. А за крајњу сврху и тотално запетљавање односа, постигнут је договор са Венецуелом о пребазирању одређеног броја ових летелица у базу Либертадорес у Каракасу. Са том статешком базом, те новом модификацијом на моторима (која је још у раној фази испитивања, али је већ постигнуто то да је са једним пуњењем авион био у ваздуху више од 24 сата), и већ пословично широким спектром арсенала најразличитијих крстарећих бомби и ракета свакојаког пуњења, Амери заиста имају разлога да се чешкају по глави. Ово су иначе и прве летелице у РВ РФ, које су крштене и носе имена по руским херојима из свих историјских периода, спортистима, заслужним летачима, а један носи име и по Преподобном Илији Печерском-Иљи Муромецу. Споменик Светом преподобном Иљи Муромцу у Владивостоку Ликовствует днесь земля Русская, воина и чудотворца своего Илию Муромца прославляюще, яко той в Церкви торжествующей пребывая, соратует сродницем своим и Церкви воинствующей, на враги видимыя и невидимыя Руси Святой испрошая у Господа вспоможение, да невозбранно славят и чтут людие русские Христа Бога. (Тропар 3. глас) Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...