Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'сарајеву'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 17 results

  1. Дан успомене Светог Петра, Митрополита дабробосанског, свештеномученика и страдалника, свечано и торжествено је прослављен 17. септембра 2019. године у Источном Сарајеву. Свети Петар (Зимоњић) је крсна слава града Источног Сарајева и парохијског храма у Војковићима у Источној Илиџи. У храму Светог Петра Дабробосанског у Војковићима свету архијерејску Литургију је служио Високопреосвећени г. Хризостом, Митрополит дабробосански, уз саслужење протојереја-ставрофора Јадрана Даниловића и Ранка Билинца, протонамесника Бојана Зекића и Душка Лаловића, јереја Бошка Тошовића, Младена Микавице, Дарка Даниловића и Немање Ђуреиновића, као и ђакона Будимира Гардовића и Божидара Васиљевића. -Свети митрополит Петар је био је прави пастир словесног стада свога којег није хтио оставити иако су му усташке власти директно и индиректно поручивале да се привремено склони из Сарајева. Не! Он је био одлучан пастир који зна своје и који живот свој полаже за овце. И уистину он је попут Господа свога Исуса Христа жртвовао себе на голготи страдања почевши у Сарајеву, па преко Јасеновца, Керестинца, Госпића и све до Велебита, односно Јадовна и Шаранове јаме. Знамо да постоји више претпоставки неголи тачних историјских података гдје је он мученички окончао. Преовлађују она сазнања и сведочанства која тврде да је виђен у усташком логору у Госпићу из које су систематски одводили заточенике на Јадовно и тамо их ликвидирали, беседио је митрополит Хризостом. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Дана 1. јула 2019. године Апостолска нунцијатура у Сарајеву организовала је обележавање Дана папе Фрање. На љубазан позив Његове Екселенције апостолског нунција у Сарајеву монсињора Луиђа Пецута одазвао се и Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом. Извор: Српска Православна Црква
  3. Трајна опомена Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића. Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног ратног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је на поклон добио пиштољ са посветом. Један од српских сватова Ацо Јованчић присјећа се да су се српски сватови 1. марта 1992. године окупљали у сарајевском насељу Алипашино поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима истакли заставу, српску тробојку, међутим, већ тада су међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре. Десетак људи, које Јованчић назива бандитима, а не комшијама, покушали су већ тада да докаче и скину српску заставу, што им сватови и домаћини нису дозволили. Тога „црног“ 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур. Свадбени ручак био је организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији. Послије вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала на 150-200 метара даље – код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому. Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, до сватова се довезао бијели „голф“ у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима и озлоглашени Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе. Дошло је до комешања, послије чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи. Послије злочина који су код Дома Свете великомученице Текле и Старе православне цркве на Башчаршији извршили људи сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле, породица Гардовић је морала да се исели из Сарајева. Најстарији син Јован Гардовић постао је свештеник храма Александра Невског у Београду, млађи Милан је отишао у манастир Крка, а најмлађи Арсеније је завршавао Богословију у Београду. Сестра Нада се удала за свештеника у Зворнику, а брат Драган, једини занатлија у породици и ратни инвалид, преселио се с породицом такође у Зворник. http://www.srna.rs/novosti/670580/ubistvo-srpskog-svata-i-paljenje-srpske-zastave---trajna-opomena.htm
  4. Паљењем олимпијског пламена испред СЦ "Скендерија", на месту које је предвиђено за доделу медаља спортистима и хокејашким утакмицама између тимова Шведске и Италије у СЦ "Зетра", односно САД и Канаде у СЦ "Скендерија", на данашњи дан пре 30 година су практично започеле 14. зимске олимпијске игре у Сарајеву. Званични постер ЗОИ `84 (аутор, Мирослав Антонић) Сарајевска регија, са свих страна окружена планинама са више од 100 снежних дана годишње, чинила се као идеално место за организацију зимских спортских такмичења. Надомак Сарајева су постојали терени за скијашке спортове који су имали вишедеценијску традицију. Пале и Јахорина су рецимо између два светска рата били познати скијашки центар, са смучарским теренима, скакаоницама и крос-кантри стазама. Први југословенски смучарски слет је тако одржан на Палама и оближњој Јахорини 1937. године, а почетком седамдесетих, Јахорина добија и сертификат ФИС-а, за одржавање међународних смучарских такмичења. Управо тада се и "јавља" идеја да се у Сарајеву организују ЗОИ. Међутим, град тада није био спреман ни инфраструктурно у смислу објеката и олимпијских борилишта, а није се имало ни новаца. Ипак, припремало се, радило се, израђивали су се пројекти (а у ходу се и зидало и подизало, ако не за Олимпијаду, а за грађане-свеједно) и углавном, сви приступни услови за кандидатуру су испуњени 1976. године, да би 1978. године, Међународни олимпијски комитет (МОК), између Гетеборга, Сапороа и Сарајева, изабрао за домаћина XIV Зимских Олимпијских игара град Сарајево. Званична маскота ЗОИ `84 "Вучко" (аутор, Јоже Тробец) Тадашњи председник МОК-а, лорд Мајкл Киланин је отворено лобирао да Сарајево добије организацију из више разлога, од којих је неколико било пресудно. Сапоро и Јапан су већ раније били домаћини, Гетеборг је само у начелу био кандидат, иначе су борилишта била диљем Шведске, док је Сарајево била "чиста егзотика" и својеврсан изазов и за МОК, а и за саму организацију у СФРЈ. То би биле (и остале су) једине Олимпијске игре у једној комунистичкој земљи, а домаћини Сарајево и СФРЈ као несврстана земља, "обећавали" су превазилажење хладноратовских трвења и бојкота, са којима се олимпијски покрет суочио 4 године раније на ЛОИ у Москви, однозно ЗОИ у Лејк Плесиду. Плато испред СЦ "Скендерија" где су додељиване медаље и на којем је паљењем олимпијског пламена на данашњи дан извршено "праотварање" 14. ЗОИ, а што је наведено у уводу текста, Добијањем организације, приступило се реализацији предвиђених и од стране МОК-а усвојених планова. На почетку, дефинисана су места олимпијских такмичења према спортовима. Бјелашница је била место за одржавање мушких алпских дисциплина, док је Јахоринаслужила истој намени, али само за жене. На планини Игман, на локацији Велико поље су предвиђена борилишта за крос кантри и бијатлон, док је Мало поље предвиђено за скијашке скокове. Планина Требевић је била "резервисана" за боб и санкање, док су у самом граду, на две локације требала да се одрже такмичења у хокеју и уметничком клизању у СЦ "Скендерија", док је СЦ "Зетра", био такође "хокејашки стадион" и простор за такмичење у уметничком клизању, а требало је направити писту за брзо клизање. Речено-учињено. Уз новац од унапред продатих телевизијских преноса, новац добијен од спонзора из земље и иностранства, средства од самодоприноса, започела је изградња олимпијских борилишта и пратећих објеката. Подигнут је СЦ "Зетра" са олимпијском двораном и пистом за брзо клизање. Надомак "Зетре" је комплетно реконструисан стадион "Кошево" за потребе церемоније отварања и затварања ЗОИ. Уз постојећи центар "Скендерија" дозидана је нова дворана. На Требевићу је подигнута боб/санкашка стаза. На Игману уређене стазе за крос кантри и биатлон са стрелиштем, као и скакаонице. Извршена реконструкција постојећих и изградња нових стаза на Јахорини. На Бјелашници комплетно подигнута борилишта за алпску комбинацију. Све поменуто подразумева и пратећу инфраструктуру, плус жичаре (реконструисане и изграђене) на Игамну, Бјелашници и Јахорини, укупног капацитета 16000 скијаша на сат. Поред борилишта радило се и на инфраструктури. Реконструисана је Главна пошта на Обали војводе Степе, а подигнута је и нова и модерна зграда поште у Новом Сарајеву. Дограђени су нови објекти поред зграде телевизије са студијима и интерном сателитском станицом као испомоћ сателитској станици "Југославија" у Приликама код Ивањице, са два линка за Америку, и по једним за Европу, Азију и Аустралију, тако да је преко 200 сати реализованих преноса гледало 2 милијарде људи. Југословенска радио телевизија је преносе радила са амиричким "Еј-Би-Сијем". Такође је реконструисано и Народно позориште, Главна Железничка станица, аеродром "Бутмир", студентски дом у Неџарићима и хотели "Европа", "Босна" и "Стојчевац" у Сарајеву, односно на Илиџи, те хотели "Мразиште" на Игману, "Турист" на Палама и "Јахорина" на Јахорини. Оно што је битно, изграђени су хотели у граду - "Холидеј Ин" и "ЖТО", на Јахорини и Палама чак 5 нових хотела (Бистрица, Кошута, Коран, Фероелектро и Панорама), на Игману и Бјелашници по један (Игман и Фамос), и на Игману Олимпијско село (помоћно) са смештајним и инфраструктурним објектима (менза, амбуланта, собе за спортисте, трим сале, и сл. за 550 спортиста)... А оно што је најбитније и што је остало сарајлијама и имало практичну вредност од ширег значаја (за једно 3000 породица ), то је изградња Олимпијског села на Мојмилу и Новинарског села на Добрињи, односно доградња још једног блока студентског дома у Неџарићима (1000 кревета). Прво се мислило да ће постојећи и овај дограђени део "студењака" бити довољни за прихват спортиста. Али, како су пријаве долазиле и олимпијски комитети држава потврђивали број учесника и делегација, одлучило се на (већ припремљену варијанту Б). Тако је настало Олимпијско село Мојмило са 639 станова (за потребе такмичара "напуњених" са 2250 кревета) и Новинарско село на Добрињи са 2154 стана и 8500 кревета. Сви ови станови су касније предати на коришћење грађанима Сарајева и радним организацијама, а пратећи објекти су пренамењени (нпр. Главна спортска менза на Мојмилу је касније постала Робна кућа-чини ми се) Олимпијско село, Извор Око организационих факта, поменуо бих још да је у организацији Игара било 35000 волонтера, који су "опслуживали" око 1300 спортиста и исто толико делегата и тренера и преко 7500 новинара, све у свему више од 10000 људи са свих меридијана. Сарајевски аеродром је за тих 15 дана "опслужио" преко 300 летелица на редовним и чартер линијама, док је за превоз такмичара и гостију било ангажовано преко 600 путничких аутомобила и око 1000 аутобуса и минибусева. Преноси су реализовани са преко 100 камера, итд, итд... Морам да додам још и да је војска била ангажована на више фронтова Питомци Центра војних школа КОВ-а и Школског центра РВ и ПВО са оближњег аеродрома у Рајловцу су били укључени у оне слетове током церемоније отварања и затварања. Око 1000 војникаје било распоређено на Јахорини, Бјелашници и Игману да притекну у помоћ грејдерима. (То се заиста и десило, када је око 100 војника подигнуто на "жицом" на врх стазе на Пољицама и онда ухвативши се за опасаче и са крпљама на ногама, утабаваху стазу спуштајући се ка Рајској долини). Преко 100 лекара и техничара из Санитетске службе ЈНА је било укључено у здравствено обезбеђење, док је више од 300 официра, подофицира и војника водило рачуна о радио релејним уређајима... И на крају на аеродрому Рајловац је све време злу не требало била приправна једна мешовита хеликоптерска ескадрила са 4 Ми-8 санитетске варијанте те 4 Ми-8 и 4 Газеле за потребе тарнспорта, превожења и снимања из ваздуха. Иначе ЗОИ Сарајево су коштале када се све сабрало и одузело, значи сви трошкови су износили око 130 милиона долара, док су укупни приходи били 10 милиона већи, тако да је ова Олимпијада била једна од ретких ствари које су у оној бившој нам држави била у плусу. А да не би било све ово горе поменуто као у Швајцарској , "побринули" су се тадашњи републички и покрајински "лидери". Обичај ношења олимпијског пламена из Грчке до државе домаћина, те његово ношење кроз разна места, постало је камен спотицања тадашњих републичких врхушки. Никако нису могли да се договоре где када и како да се бакља прими, којим путевима да прође, а ситуација је доведена готово до "пуцања" у тадашњој СР Србији.... Наиме, из разноразних комитета и СИЗ-ова је предложено да свака република добије по једну бакљу, БиХ две, а Србија да има три бакље (укупно 9), које ће све "кружити" по републикама, па када дође време пред отварање, да се скупе на једном месту и предају "босанцима". Међитим, комунари у Србији нису могли да се договоре где ће бити то место сусрета и предаје бакље са Космета и Србије, тј. Војводине, тако да умало да дође до укидања Олиммпијаде Шалим се наравно, али су заиста биле свађе, тако да је сам МОК предложио две бакље, које би обилазиле СФРЈ, једна западном, друга источном трасом и на крају да се на данашњи дан састану у Сарајеву... Траса којом је олмпијски пламен пронешен кроз СФРЈ Олимпијски пламен је 29. јануара запаљен у древној Олимпији и предат југословенској делегацији у Атини. Ова га је авионом пребацила у Дубровник, одакле је пламен "подељен" на две бакље, кренуо у једнонедељни обилазак бивше нам државе... Иначе, бакљу је радио јапански "Мизуно" и током тих неколико дана преко 5000 учесника је носило кроз места као на мапи горе, а 7. фебруара су се те две бакље, једна од Вогошће, друга од Пала, "сусреле" испред СЦ "Скендерија", где је запаљен пламен запаљен на горионику испред места где ће бити додела медаља... Олимпијска бакља ЗОИ `84, Извор Ноћ уочи отварања Олимпијаде, грађани Сарајева и организатори су провели у зебњи и стрепњи. Као и неколико дана пре тога, готово читав јануар, а ево и сад фебруар, Сарајево и околне планине су биле без снега. На планинама помало, а у граду нимало. Добро, граду није ни требало, на планинама су већ биле спремне машине за вештачки снег, све је спремно за церемонију отварања на стадиону "Кошево", спортисти и делегације су стигли, олимпијски пламен је већ на Скендерији, али снега ниоткуда-ни за лек... Све до првих сати после поноћи, у рано јутро 8. фебруара те 1984. године... А тог јутра, 8. фебруара 1984. године, када је требала да се одржи званична церемонија отварања, на Сарајево и околину је нападало готово пола метра снега. Организатори су могли да буду задовољни, док је један део малициозних новинара, без разлике и са западних и источних страна (па и понеки наши из најсеверније Републике СФРЈ), пробудивши се то јутро у топлим собама Новинарског села на Добрињи, очекивао колапс једне босанске касабе у некој тамо несврстаној земљи. Свако је користио епитете примерене својој читалачкој публици... Сарајево пд снежним покривачем Али су их организатори, а још више саме Сарајлије изненадиле. Механизација за чишћење главних путних праваца је савршено радила, а народ се сам побринуо за чишћење споредних улица, тако да никаквих проблема нити колапса није било, у инат извештачима светских и неких наших медија. А у раним поподневним сатима, пажња јавности и љубитеља спорта и Олимпијаде, пребацила се на стадион "Кошево", где је започео церемонијал отварања 14-их ЗОИ. Само неколико сати раније, сарајевски гимназијалци и ЈНА су очистили стадион од велике количине снега нападале тог јутра. А онда је започео програм, у којем је учествовало преко 1000 младих, студената и питомаца војних школа из Сарајева. Након тога је уследио дефиле репрезентација, а потом оне формалности око пријема олимпијксе заставе, полагања заклетви и паљења олимписјког пламена... У свечаном дефилеу, представило се 49 држава, што је био рекорд до тада за ЗОИ. По први пут, на зимске игре су дошли спортисти изМонака, Порторика, Египта, Девичанских острва, Сенегала. Након бојкота претходих игра у Лејк Плесиду, на ЗОИ су се вратилеСеверна Кореја и Кинески Тајпеј, све у свему 1437 момака и девојака који су разним спортским дисциплинама, представљали своју земљу. Заставу за нашу бившу нам државу је носио Јуре Франко, који је касније постао познат по нечем другом... Тренутак када Угљеша Узелац преузима олимпијску заставу... Након дефилеа, тадашњи Председник председништва СФРЈ Мика Шпиљак је прогласио игре отвореним, а онда се "приступило" оним формалностима око полагања заклетве(и)... Али пре тога је олимпијску заставу из руку председника МОК-а Хуана Антониа Самарана, преузео градоначелник Сарајева Угљеша Узелац, човек који је, уз свог претходника Данета Маљковића, професора Љубишу Зечевића и Драгутина Косовца, био међу онима који су досањали вишегодишњи сан и успели да "направе" олимпијаду у Сарајеву, почев од идеје настале у њиховим главама почетком 70-их, па до реализације... Свечану олимпијску заклетву у име спортиста је положио легендарни Бојан Крижај, који је к`о што Драшко рече био збуњен. Отприлике је рекао: "Заклињем се да ћемо на Олимпијским играма наступати у правом спортском духу, да ћемо поштовати правила и према њима се равнати…" Онда је овде стао, туц-муц, али је онда 50000 пари руку аплаузом дало подршку овом Словенцу, који је заклетву завршио речима: "У славу спорта и част своје домовине!" Бојан Крижај и Драган Перовић полажу заклетву у име спортиста и судија, Драган Перовић, међународни судија је положио заклетву у име судија, а клизачица Санда Дубравчић је упалила олимпијски пламен... XIV ЗОИ су на данашњи дан пре 34 годинe и званично почеле... Што се тиче спортских такмичења, за она у затвореном простору није било проблема, док су она на отвореном, задала много муке организацији, која је до пре дан пред отварање имала проблем са дефицитом снега, а сада је падао и није имао намеру да стане... Ипак, након неких одлагања, а уз већ пословичну сналажљивост људи са ових простора, сва такмичења су ипак одржана. Проблем је нпр. настао на Бјелашници, на стази за мушки спуст, где висинска разлика између стартне и циљне равнине, није прелазила 800 метара, како правила ФИС-а налажу. Али су се организатори сетили, па су старт трке, преместили на кров објекта предвиђеног за старт, који је ионако био завејан. Само је на постојећу конструкцију додат "нов" кров, а пребацивањем на виши ниво, "добијено" је оних 800 метара. У трци је победио Амер Бил Џонсон, оставивши иза себе и Пирмина Цурбригена, додуше тада скијаша у успону... Наши се у спусту и нису баш прославили. Јанез Плетершек је био 27, а још један Словенац је био на 30-ом месту... Бил Џонсон на Бјелашници Иначе, треба рећи, да је МОК уочи ове олимпијаде због неговања аматеризма и "бла-бла" разлога, иако су сви скијаши који су се такмичили за бодове ФИС-а добијали новац на тим турнејама, дакле МОК је онемогућио такмичење тада најбољим скијашима-Ингемару Стенмарку, Марку Ђирарделију, Хани Венцел... Ипак, појавили су се неки нови... Нпр., један који је "запалио" Сарајево До тада се није десило да земља домаћин не освоји барем једно одличје. СФРЈ је била први кандидат за такво што. У нордијским дисциплинама и клизањима смо били аматери, као и у санкашким спортовима. О хокеју поред Совјета, Чеха, Амера, Канаде, није било места за нас. Једине наде су се полагале у неколико алпских скијаша и скијашица, те скакача. Највише у Бојана Крижаја. Али... Јуре Франко Прву вожњу велеслалома на Бјелашници, Јурек је завршио на четвртом месту, док је у другој био први, што му је донело сребрну медаљу, прву и једину за Југославију до тада и од тада на ЗОИ. Оставио је Франко тада иза себе и много познатијег Хуберта Штролца и Андреаса Венцела. А још двојица наших су били међу првих десет, Борис Стрел пети, док је Крижај био девети. Грега Бенедик није завршио трку. А то вече, на платоу испред "Скендерије", (!4. фебруар је био), преко 30000 Сарајлија је дошло да поздрави нашег спортског хероја. Остао је тада чувен и транспарент који је направио неки од, вазда на шегу спремних Сарајлија: "Волимо Јурека, више нег` бурека!" Јуре Франко са сребрном медаљом, Извор Јавност је прижељкивала још једну медаљу, сећам се и ја да сам к`о клинац био уверен да ће Бојан Крижај у слалому освојити злато... Ипак, није тако било. Слалом је добио нове хероје, два брата Амера, Фила и Стива Мера, који су били први и други, док је Дидије Буве био трећи... Фил и Стив Мер, златни и сребрни у слалому, Извор Наши су нажалост подбацили. Јуре Франко није завршио трку, Крижај је био седми, Томаж Церковник 11, док је Куралт освојио 13 место. На Јахорини, у женској конкуренцији и нисмо могли ништа да тражимо. У спусту нисмо ни имали такмичарку, док су у велеслалому, Андреја Лесковшек, Вероника Шарец и тада јуниорка у успону Матеја Свет, достигле пласман до 20-ог места. Слично је било и у слалому... Нордијске дисциплине су биле други "адут" и нада која је полагана у неколико словеначких скакача... 70 и 90 метарска скакаоница на Игману Нажалост, транспарент: "ус.а га (Ж)улага", који је раширио на Малом пољу један од 50000 Сарајлија који су пратили ова такмичења на Игману, одлично говори како су прошли наши скакачи. Улага, Бајц, Тепеш су се пласирали преко 20-ог места, Улага је био 57-ми на 70 метара... Али су зато ове игре "крунисале" два нова краља скокова. Мати Никенена и Јенса Вајсфлога, који су "владали" овим спортом наредних неколико година. У крос кантрију и биатлону у обе конкуренције нисмо такође имали неких вртеднијих резултата, али је Сарајево "добило" и једну даму-хероја. Марију Лизу Хермалаинен... Марија Лиза Хермалаинен Она је освојила укупно четири медаље у крос кантрију, и то три златне у трчању на 5, 10 и 20 километара, те бронзу за Финску у штафети 4 пута 5 километара. Фантастичан успех за спортисту. Такмичења у бобу и санкању су такође била занимљива, не толико што се од наших нешто очекивало, већ због саме атрактивности тих дисциплина, где су лидери били Источни Немци у четверцу... Наше две посаде су заузеле 19 и 23 место... А слична ситуација је била у свим поддисциплинама боба и санкања (2-седи, 4-седи,...)... А уметничко клизање у "Зетри" је било посластица. Прво је "лансирало" тада тек пунолетну Катарину Вит. Катарина Вит А затим и британски клизачки пар Џејн Торвил и Кристофера Дина, који су у "Зетри" по многима, извели најбољи клизачки перформанс свих времена, клижући уз "Болеро". Освојили су злато и максималне оцене од свих судија... А (тада) Источна Немица, Карин Енке је са 4 медаље као и горе поменута Финкиња (2 сребра на 500 и 3000 метара и 2 злата на 1000 и 1500 метара), потврдила своју "доминацију" у брзом клизању, коју је започела 4 године раније у Лејк Плесиду. Наши и наше се у клизањима (уметничко, спортско, брзо) нису баш прославили. Миљан Беговић је у мушкој конкуренцији био 21., док је Санда Дубравчић у женској заузела 9-то место. Карин Енке И на крају хокеј, који је био "атомски". Какве су то утакмице биле између Совјета, Амера, Чеха, Канађана. И наша репрезентација је успела да забележи једну победу, и то против Италијана 5:1, док су нас Совјети "напунили" са 9:1 у групи... Олимпијски шампион СССР, Извор Совјети су тада имали најајчи репрезентацију свих времена, Фетисов (носио јуче олимпијску заставу у Сочију) и Касатонов као бекови, а у нападу, чувени КЛМ тројац: Крутов-Ларионов-Макаров... Њихова имена смо ми клинци изговарали са страхопоштовањем као имена фудбалера Партизана ил` Звезде, ко је већ за кога навијао... И на крају још неколико занимљивости са ЗОИ Сарајево `84. Пиктограми дисциплина сарајевских ОИ Према успеху, најбољи су били Источни Немци (9 злата, 9 сребра и 6 бронзи), иза њих Совјети (6 злата, 10 сребра и 9 бронзи) И Америса по 4 златне и сребрне медаље. Ми смо делили 14. место са Јапаном, који је такође освојио 1 сребрну медаљу. Иначе, медаље су исковане у златари у Мајданпеку и укупно је додељено 222 одличја... Овако је изгледала медаља ЗОИ `84 Сенегалац Ламине Гај је био први скијаш црне коже учесник зимских ОИ са "црног континента". Такмичио се у спусту и велеслалому. Ламине Гај Египћанин који се такмичио у слалому и велеслалому имао је најдуже име у историји ЗОИ. Звао се Џамал Џамал Омар Мату Абдул-Алем Абдумалек Омае Мохамед Ел-Реди. А било је још егзотике, типа скакач из Шапаније, санкаш из Португала, или пак скијаш из Аргентине.... Детаљ са затварања са маскотом из Калгарија, домаћина ЗОИ `88 14. ЗОИ су затворене 19. фебруара свечаношћу у СЦ "Зетра". Од стране председника МОК-а , Сарајево и Југославија су добили сва признања за организацију и домаћинство...
  5. У организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета Свети Василије Острошки' у Фочи одржан је међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом, поводом 1610-годишњице његовог упокојења. Симпосион је одржан у великој сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 18. до 20. октобра 2018. године. Све је кренуло 2014. године када је тадашњи Епископ зворничко-тузлански, а данашњи Митрополит дабробосански, г. Хризостом одлучио да се организује симпосион у славу и част његовог небеског заштитиника Светог Златоуста (Хризостома). Било је планирано да се научни скуп одржи у Бијељини прошле 2017. године, али је због смене на епископској катерди скуп одложен за годину дана. Ове 2018. године благости Господње, 18. октобра у 18 часова, службено и свечано симпосион је отворио управо Високопреосвећени г. Хризостом. Својим присутвом симпосион су почаствовали и поздравили Његова Узоритост Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске проф. др Ален Шеранић, проректор Универзитета Источног Сарајева проф. мр Сандра Ивановић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи. Отварању симпосиона присутвовали су амбасадор Републике Грчке г. Георгиос Илиопулос, начелници општина Пале, Фоча и Трново, директор Секретеријата за вере Владе РС г. Драган Давидовић и други. Симпосион је имао пет сесија, а своја излагања која ће бити објављења у посебном зборнику прочитали су или приложили: Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије, проф. др Данијел Буда (Румунија), Митрополит загребачко-љубљански проф. др Порфирије (Загреб), проф. др Мирко Томасовић (Фоча), проф. др Здравко Пено (Фоча), архимандрит Јелисеј (Раптис), игуман манастира Симонопетра (Света Гора), доц. др Ненад Тупеша (Фоча), проф. др Свилен Тутеков (Бугарска), Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић), Алхамбра (САД), проф. др Матија Косимо Киријати (Барцелона), проф. др Јосиф Вилела (Барселона), проф. др Дарко Ђого (Фоча), доц. др Андреј Јефтић (Београд), дипл. теолог Никола Костић (Солун, Београд). У склопу симпосиона, 19. октобра 2018. године, обављена је промоција српског превода и изданих књига сабраних дела Светог Јована Златоуста. Промоцију су извршили г. Дејан Лучић, професор, преводилац и издавач, епископ Максим Васиљевић и епископ Атанасије Јефтић. Такође, Камерни хор Музичке академије Источно Сарајево у част свих учесника симпосиона одржао је конецерт у холу Административног центра Владе РС у Источном Сарајеву. На крају, сачињени су закључци научног скупа који ће бити службено објављени. Служењем свете архијерејске Литургије 21. октобра 2018. године у Саборној цркви у Сарајеву окончан је рад симпосиона. Извор: Српска Православна Црква
  6. У организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета Свети Василије Острошки' у Фочи одржан је међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом, поводом 1610-годишњице његовог упокојења. Симпосион је одржан у великој сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 18. до 20. октобра 2018. године. Све је кренуло 2014. године када је тадашњи Епископ зворничко-тузлански, а данашњи Митрополит дабробосански, г. Хризостом одлучио да се организује симпосион у славу и част његовог небеског заштитиника Светог Златоуста (Хризостома). Било је планирано да се научни скуп одржи у Бијељини прошле 2017. године, али је због смене на епископској катерди скуп одложен за годину дана. Ове 2018. године благости Господње, 18. октобра у 18 часова, службено и свечано симпосион је отворио управо Високопреосвећени г. Хризостом. Својим присутвом симпосион су почаствовали и поздравили Његова Узоритост Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске проф. др Ален Шеранић, проректор Универзитета Источног Сарајева проф. мр Сандра Ивановић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи. Отварању симпосиона присутвовали су амбасадор Републике Грчке г. Георгиос Илиопулос, начелници општина Пале, Фоча и Трново, директор Секретеријата за вере Владе РС г. Драган Давидовић и други. Симпосион је имао пет сесија, а своја излагања која ће бити објављења у посебном зборнику прочитали су или приложили: Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије, проф. др Данијел Буда (Румунија), Митрополит загребачко-љубљански проф. др Порфирије (Загреб), проф. др Мирко Томасовић (Фоча), проф. др Здравко Пено (Фоча), архимандрит Јелисеј (Раптис), игуман манастира Симонопетра (Света Гора), доц. др Ненад Тупеша (Фоча), проф. др Свилен Тутеков (Бугарска), Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић), Алхамбра (САД), проф. др Матија Косимо Киријати (Барцелона), проф. др Јосиф Вилела (Барселона), проф. др Дарко Ђого (Фоча), доц. др Андреј Јефтић (Београд), дипл. теолог Никола Костић (Солун, Београд). У склопу симпосиона, 19. октобра 2018. године, обављена је промоција српског превода и изданих књига сабраних дела Светог Јована Златоуста. Промоцију су извршили г. Дејан Лучић, професор, преводилац и издавач, епископ Максим Васиљевић и епископ Атанасије Јефтић. Такође, Камерни хор Музичке академије Источно Сарајево у част свих учесника симпосиона одржао је конецерт у холу Административног центра Владе РС у Источном Сарајеву. На крају, сачињени су закључци научног скупа који ће бити службено објављени. Служењем свете архијерејске Литургије 21. октобра 2018. године у Саборној цркви у Сарајеву окончан је рад симпосиона. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ ЦРКВИ У САРАЈЕВУ Молитвена осмина за јединство хришћана има своју дугу традицију у Сарајеву. Она је настала из велике потребе да се Сарајевски хришћани - прије свега православни Срби и римокатолици Хрвати, иако подјељени расколом из 1054. године, међусобно препознају и сусретну као хришћани и да се моле за јединство свих хришћана свијета. Овогодишња молитвена осмина почела 18. јануара ове 2018. године у 18:00 часова у катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Прву молитву у катредали предводио је Кардинал Винко Пуљић, а пригодни и тематску бесједу о једиснтву хришћана произнио је Митрополит Господин Хризостом. Молитвена осмина за 2018. годину завршена је вечерас, 25. јануара 2018. године у саборном храму Рођења пресвете Богородице у Сарајеву. Високопреосвећени митрополит дабро-босански Господин Хризостом началствовао је вечерашњој молитви за јединство хришћана. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Миомир Зекић и Владимир Ступар те епархијски ђакон Будимир Гардовић. Пригодну и тематску бесједу одржао је Кардинал Господин Винко Пуљић. Молитви је осим свештенства и вјерника митрополије дабробосанске присутвовао и велики број рикоматоличких свештеника, редовница, редовника и вјерника предвођених њиховим надбискупом и кардиналом Узоритим Господином Пуљићем. На крају вечерашње молитве и молитвене осмине Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом поздравио је Господина Кардинала, његову пратњу и све присутне и позвао их да наставе да се моле за јединство хришћана, за слогу и добру вољу међу свим народима. Пожелио је да се 2019. године поново окупимо на молитвено заједништво.
  8. ЗАВРШЕНА МОЛИТВЕНА ОСМИНА У САБОРНОЈ ЦРКВИ У САРАЈЕВУ Молитвена осмина за јединство хришћана има своју дугу традицију у Сарајеву. Она је настала из велике потребе да се Сарајевски хришћани - прије свега православни Срби и римокатолици Хрвати, иако подјељени расколом из 1054. године, међусобно препознају и сусретну као хришћани и да се моле за јединство свих хришћана свијета. Овогодишња молитвена осмина почела 18. јануара ове 2018. године у 18:00 часова у катедрали Срца Исусова у Сарајеву. Прву молитву у катредали предводио је Кардинал Винко Пуљић, а пригодни и тематску бесједу о једиснтву хришћана произнио је Митрополит Господин Хризостом. Молитвена осмина за 2018. годину завршена је вечерас, 25. јануара 2018. године у саборном храму Рођења пресвете Богородице у Сарајеву. Високопреосвећени митрополит дабро-босански Господин Хризостом началствовао је вечерашњој молитви за јединство хришћана. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Миомир Зекић и Владимир Ступар те епархијски ђакон Будимир Гардовић. Пригодну и тематску бесједу одржао је Кардинал Господин Винко Пуљић. Молитви је осим свештенства и вјерника митрополије дабробосанске присутвовао и велики број рикоматоличких свештеника, редовница, редовника и вјерника предвођених њиховим надбискупом и кардиналом Узоритим Господином Пуљићем. На крају вечерашње молитве и молитвене осмине Високопреосвећени Господин митрополит Хризостом поздравио је Господина Кардинала, његову пратњу и све присутне и позвао их да наставе да се моле за јединство хришћана, за слогу и добру вољу међу свим народима. Пожелио је да се 2019. године поново окупимо на молитвено заједништво. View full Странице
  9. Ванредна седница Епархијског савета у Сарајеву 16. Децембар 2017 - 18:18 Дана 12. децембра 2017. године, у згради Митроплије у Сарајеву одржана је ванредна седница Епархијског савета Митроплије дабробосанске. Осим чланова Епархијског савета седници су присутвовали и позвани грађани Сарајева и суседних општина. Разлог хитног и ванредног сазивања Епархијског савета јесу објављене информације да Кантонална влада Кантона Сарајево намерава да поруши 13 хиљада споменика и гробова на гробљима на Кошеву и другим сарајевским гробљима. Наиме, пре извесног времена по надгробним споменицима излепљене су опомене мртвима да ће бити ископани уколико не буду регулисани дугови за њихово почивање у њиховој земљи - земљи коју су својевремено градили и бранили. Обзиром да су овакве информације и ови поступци узнемирили не само српску већ и друге заједнице у граду на Миљацки и његовој околини Митрополит дабробосански г. Хризостом проценио је сврсисходним сазвати Епархијски савет на хитну и ванредну седницу. У договору са ужим сарадницима процењено је да на седницу буду позвани угледни грађани Сарајева, посебно они којих се највише тиче оваква најава. Након двосатног разговора и саветовања договорено је и закључено да се о овом навонасталом проблему треба озбиљно позабавити, али пре свега одговорно разговарати са локално влашћу и тражити решења за ове проблеме. У том циљу изабрана је Комисија која ће на основу дискусије, предлога и закључака сачинити конкретне предлоге и проследити их Његовом Високопреосвештенству на увид и даљи поступак. Извор: Митрополија дабробосанска
  10. Ванредна седница Епархијског савета у Сарајеву 16. Децембар 2017 - 18:18 Дана 12. децембра 2017. године, у згради Митроплије у Сарајеву одржана је ванредна седница Епархијског савета Митроплије дабробосанске. Осим чланова Епархијског савета седници су присутвовали и позвани грађани Сарајева и суседних општина. Разлог хитног и ванредног сазивања Епархијског савета јесу објављене информације да Кантонална влада Кантона Сарајево намерава да поруши 13 хиљада споменика и гробова на гробљима на Кошеву и другим сарајевским гробљима. Наиме, пре извесног времена по надгробним споменицима излепљене су опомене мртвима да ће бити ископани уколико не буду регулисани дугови за њихово почивање у њиховој земљи - земљи коју су својевремено градили и бранили. Обзиром да су овакве информације и ови поступци узнемирили не само српску већ и друге заједнице у граду на Миљацки и његовој околини Митрополит дабробосански г. Хризостом проценио је сврсисходним сазвати Епархијски савет на хитну и ванредну седницу. У договору са ужим сарадницима процењено је да на седницу буду позвани угледни грађани Сарајева, посебно они којих се највише тиче оваква најава. Након двосатног разговора и саветовања договорено је и закључено да се о овом навонасталом проблему треба озбиљно позабавити, али пре свега одговорно разговарати са локално влашћу и тражити решења за ове проблеме. У том циљу изабрана је Комисија која ће на основу дискусије, предлога и закључака сачинити конкретне предлоге и проследити их Његовом Високопреосвештенству на увид и даљи поступак. Извор: Митрополија дабробосанска View full Странице
  11. Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће. Неки споменици су ишчупани из земље или поломљени, а крстови су преврнути. Сарајевској полицији случај је пријављен око 13:30 сати, али није познато када се овај инцидент догодио, наводи Клиx.ба. Жена која је пријавила случај наводи да је пре седам дана била на гробљу и да је тада све било у реду. РТРС додаје да је полиција обавила увиђај и напомиње да је инцидент пријављен дана, на Митровске задушнице. http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:694218-NA-ZADUSNICE-Oskrnavljeno-pravoslavno-groblje-u-Sarajevu
  12. Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће. Неки споменици су ишчупани из земље или поломљени, а крстови су преврнути. Сарајевској полицији случај је пријављен око 13:30 сати, али није познато када се овај инцидент догодио, наводи Клиx.ба. Жена која је пријавила случај наводи да је пре седам дана била на гробљу и да је тада све било у реду. РТРС додаје да је полиција обавила увиђај и напомиње да је инцидент пријављен дана, на Митровске задушнице. http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:694218-NA-ZADUSNICE-Oskrnavljeno-pravoslavno-groblje-u-Sarajevu View full Странице
  13. Vučić u pratnji Ivanića posetio Sabornu crkvu u centru Sarajeva Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Sabornu crkvu u centru Sarajeva, gde je razgovarao sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostom. Izvor: Beta, Foto: Tanjug Vučić je u Sabornu crkvu stigao u pratnji srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Ivanić je kazao da je od poslednje posete predsednika Srbije BiH prošlo šest godina, što je samo po sebi veoma pozitivna činjenica i "prestanak blokada". - U pozitivnom ambijentu je prošla današnja poseta. Mnogo konkretnih stvari je otvoreno, a neke su praktično i dogovorene. Ako bude razumnog pristupa Srbija će ići i sa naknadom za potopljeno zemljište, tu je i pitanje stare devizne štednje, a želja je da se ubrzaju prelasci granica, odnosno da roba ne čeka na granicama - rekao je Ivanić novinarima. Autor: Tanjug Prema njegovim rečima, razgovori o razgraničenju BiH i Srbije konačno se vode posle 15 godina. - Bilo bi sjajno kada bi otvorili tu priču. I Brisel bi time bio zadovoljan - istakao je Ivanić. On je rekao da je ekonomska saradnja BiH i Srbije mnogo bolja od političke. Autor: Tanjug - U prošlosti je nedostajalo hrabrosti, odlučnosti i političke širine i u rukovodstvima i u Srbiji, ali u Sarajevu. Današnji razgovor me ohrabrio i nadam se da će se nastaviti pozitivan trend. Ako dogovorimo, a radimo na tome, auto-put i još neke stvari, biće konkretnih i pozitivnih efekata - rekao je Ivanić. Ivanić je naveo da danas nije određen datum posete članova Predsedništva BiH Beogradu. Srpski član Predsedništva BiH je istakao zadovoljstvo što je predsednik Srbije imao vremena da poseti i Istočno Sarajevo. - To mnogo znači narodu tamo, a posetio je gradilište bolnice, a zatim je došao u jedan od simbola prisustva Srba u BiH, a to je Saborna crkva u Sarajevu - izjavio je Ivanić. .
  14. Извор: агенције Vučić u pratnji Ivanića posetio Sabornu crkvu u centru Sarajeva Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Sabornu crkvu u centru Sarajeva, gde je razgovarao sa mitropolitom dabrobosanskim Hrizostom. Izvor: Beta, Foto: Tanjug Vučić je u Sabornu crkvu stigao u pratnji srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića. Ivanić je kazao da je od poslednje posete predsednika Srbije BiH prošlo šest godina, što je samo po sebi veoma pozitivna činjenica i "prestanak blokada". - U pozitivnom ambijentu je prošla današnja poseta. Mnogo konkretnih stvari je otvoreno, a neke su praktično i dogovorene. Ako bude razumnog pristupa Srbija će ići i sa naknadom za potopljeno zemljište, tu je i pitanje stare devizne štednje, a želja je da se ubrzaju prelasci granica, odnosno da roba ne čeka na granicama - rekao je Ivanić novinarima. Autor: Tanjug Prema njegovim rečima, razgovori o razgraničenju BiH i Srbije konačno se vode posle 15 godina. - Bilo bi sjajno kada bi otvorili tu priču. I Brisel bi time bio zadovoljan - istakao je Ivanić. On je rekao da je ekonomska saradnja BiH i Srbije mnogo bolja od političke. Autor: Tanjug - U prošlosti je nedostajalo hrabrosti, odlučnosti i političke širine i u rukovodstvima i u Srbiji, ali u Sarajevu. Današnji razgovor me ohrabrio i nadam se da će se nastaviti pozitivan trend. Ako dogovorimo, a radimo na tome, auto-put i još neke stvari, biće konkretnih i pozitivnih efekata - rekao je Ivanić. Ivanić je naveo da danas nije određen datum posete članova Predsedništva BiH Beogradu. Srpski član Predsedništva BiH je istakao zadovoljstvo što je predsednik Srbije imao vremena da poseti i Istočno Sarajevo. - To mnogo znači narodu tamo, a posetio je gradilište bolnice, a zatim je došao u jedan od simbola prisustva Srba u BiH, a to je Saborna crkva u Sarajevu - izjavio je Ivanić. . View full Странице
  15. Централна банка Блокирано чак 74.837 рачуна: Блокирани и рачуни општина, Српске православне цркве, рудника, јавних предузећа.... Пише: Бука/Т. Чалић / Објављено: 07.09.2017. у 10:10х Према листи за август, укупно је у БиХ блокирано 74,837 рачуна, укупан број фирми којима је блокиран барем један рачун сада је 64,017. У извјештају о блокираним рачунима у Регистру трансакцијских рачуна Централне банке БиХ, побројана су правна лица из свих сфера друштвеног живота, од јавних и привредних предузећа, продавница, фризерских салона, бензинских пумпи, апотека, стоматолошких ординација, кафића и ресторана, до разних агенција, задруга и фирми. На овом попису налазе се и рудници, мјесне заједнице, општине, фудбалски клубови, Српска правослана црква, али и таксисти, аутопревозници, као и други приватници. Ово су само нека од предузећа којима су рачуни блокирани ОПШТИНА БОСАНСКО ГРАХОВО ОПШТИНА ДРВАР СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОПШТИНА у Сарајеву СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ОПШТИНА Мостарска СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ДАБРОБОСАНСКА У САРАЈЕВУ ЈП АЕРОДРОМ БИХАЋ ДОО БИХАЋ ЖЕЉЕЗНИЦЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ САРАЈЕВО са четири блокирана рачуна ЈП ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ САРАЈЕВО ЈП Б Х АИРЛИНЕС ДОО САРАЈЕВО Рудници мрког угља УГЉЕВИК, КАКАЊ, ЗЕНИЦА, БРЕЗА.... Издвајају се и имена неких од најпознатијих домаћих клубова. Фудбалском клубу Славија из Источног Сарајева ФК Џаја из Бањалуке Леотар из Требиња Борац из Бањалуке који је један од ''лидера'' по овом основу са шест рачуна блокираних према евиденцији Централне банке. На линку Централне банке прочитајте имена свих власника блокираних рачуна у БиХ
  16. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести
  17. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је отворио 2. септембра 2017. године заједно са председником Републике Српске г. Милорадом Додиком Предшколску установу Патријарх Павле у Источном Новом Сарајеву. Он је том приликом истакао да су такве установе за децу будућност српског народа. Према његовим речима, свечаност у Источном Новом Сарајеву донела му је велику велику радост: -Моја радост данас је двострука. Једнако ме радује чињеница да је реч о православној установи за васпитање и одгој деце, као и одлука да се обданиште назове по имену највећег српског патријарха Павла, рекао је патријарх Иринеј. Патријарх српски је подсетио да је блаженопочивши патријарх Павле био човек из народа, који је волео свој српски народ и православну, али и сву другу децу. Према његовим речима, овакви пројекти су чврста основа за будућност Републике Српске и српски народ. -Радостан сам и зато што видим да су и данас наш народ и наша Црква заједно, рекао је Свјатјејши Патријарх и подсетио да је Сарајево некада било највећи српски град изван Србије. -Сарајево то данас није, али као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини", рекао је патријарх Иринеј, преноси Телевизија Храм. Као што се ласта, када јој се разори гнездо, враћа и обнавља то гнездо, тако и српски народ обнавља своје присуство у Сарајеву и у његовој широј околини, рекао је патријарх Иринеј. Након церемоније отварања, патријарх Иринеј је, уз саслужење свештенства Српске Православне Цркве освештао Предшколску установу Патријарх Павле. Церемонији отварања обданишта присуствовали су и председник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, представници институција Републике Српске, српски представници у заједничким институцијама БиХ, представници града Источно Сарајево са градоначелником Ненадом Вуковићем на челу, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, као и начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и његове колеге начелници општина са овог подручја Српске, као и бројни грађани. приредио: Никола Станковић, ТВ Храм, фото: Срна Епархијске вести View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...