Претражи Живе Речи Утехе

Почетком године, у већ чувеном интервју-у, један наш вољени преосвећени епископ је исказао мишљење да је аутокефалност нашој средњовековној цркви неканонски додељена са стране Цариградског патријарха, у Никеји, 1219 године. Али, чињенице говоре да је самосталност наше цркве, сагласно својим канонским ингеренцијама, тачније, у складу и у потпуном сагласју са 17. правилом Халкидонског и 38. правила Трулског сабора, даровао тадашњи византијски цар Теодор I Ласкар. Управо на основи истих светих канона на којима је 200 година раније основана Охридска Архиепископија, чији се архиепископ Хоматијан тада једини противио таквој царевој одлуци, доводећи у питање његово царско достојанство, што се историјски и фактички није показало исправним. Према томе, Цариградски патријарх није био обавезан да тражи дозволу од Охридског архиепископа да би одвојио српске области у посебну самосталну цркву и да јој хиротонише Светог Саву за њеног првог арепископа, него је овај (Хоматијан) и сам био дужан да повуче своје епископе из српских земаља, сагласно горепоменутим светим канонима. Отуда, сматрам да исказано мишљење нашег вољеног епископа, а које неретко бива експлоатисано у јавности на уштрб угледа наше свете цркве, уопште не одговара истини.

Srpkinje se i dalje MASOVNO odriču nasledstva u korist braće i to im je SAVRŠENO NORMALNO U Srbiji se 36 odsto žena na selu odriče imovine u korist muških članova porodice, najčešće braće, iako su zakonom izjednačene sa muškarcima. Žene u ruralnim predelima su siromašnije od muškaraca, njihov način života pretežno je tradicionalan i patrijarhalan, a većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je njima. Foto: Đ. Kojadinović / RAS SrbijaSelo u okolini Sombora Da se žene u Srbiji i dalje odriču nasledstva pokazuje i iskustvo Jelene i Branke. One su obrazovane žene, koje su međutim, vaspitane da se odreknu nasledstva kada do toga dođe, odnosno takav odnos prema imovini za njih je porodična tradicija. - Imala sam troje braće. Od nas četvoro, otac je samo mene poslao na studije. Smatrao je da žensko dete mora da bude obrazovano i školovano, a muškarci kako hoće. Sasvim mi je bilo normalno da zemlja ostane braći. Za sebe sam želela jednu njivu pored Drine. I dobila sam je od oca - kaže Jelena. U slučaju Branke međutim, nikada se nije dovodilo u pitanje da će porodična kuća ostati bratu. - To se podrazumevalo, meni je to bilo sasvim u redu. I nikada oko toga nisam postavljala pitanje - kaže ona. Čak 88 osto kuća na selu u vlasništvu muškaraca Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti. Sva istraživanja rađena na temu nasleđivanja ukazuju da su žene u našoj zemlji znatno ređe nego muškarci vlasnice imovine. Kuće u kojima žive na selu su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84 odsto slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Svega 13 odsto njih su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva. Tradicija ili diskriminacija? Za psihologa Zorana Musterovića je muška glava nosilac porodične tradicije, nasleđa. - Nije to diskriminacija žena. Jednostavno imanje ima porodičnu vrednost. Na imanjima su živele generacije i generacije i to je jednostavno nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno. Sa druge strane, u gradovima, odnosno urbanim sredinama stanovi, u kojim obično živi samo jedna porodica, nema tu vrednost. Zato stanove podjednako dele i muškarci i žene - objašnjava Musterović. Strah od osude okoline je ključni razlog zbog kojeg žene na selu i u 21. veku ostaju u okvirima tradicije. Međutim, kulturolog Ratko Božović smatra da je porodica zatočena tim tradicionalnim vrednostima. - To je jedna "gimnastika" koja je došla iz prošlosti. To što se žene na selu i dalje odriču nasleđa u korist muškarca govori o našoj zapuštenosti. To je atak na rodnu ravnopravnost, na ljudsko pravo - kaže Božović. Poslednji podaci istraživanja u Srbiji govore da je ženama na selu otežan pristup zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama. One su siromašnije od muškaraca i imaju manje pristupa finansijskim i drugim resursima. Način života žena na selu i dalje je pretežno tradicionalan i patrijarhalan. Većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je uglavnom njima. Iako žene na selu veoma intenzivno rade u poljoprivredi, u organizaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, one uglavnom imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpkinje-se-i-dalje-masovno-odricu-nasledstva-u-korist-brace-i-to-im-je-savrseno/j6h11jz