Претражи Живе Речи Утехе

У навечерје празника светих мученика пребиловачких и доњехерцеговачких, 5. Августа 2020. Лета Господњег благословом Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, емитовано је уживо из манастира Савина седмо издање емисије "Живе речи". Гости седме по реду емисије били су јеромонах Макарије, игуман савински, презвитер Шпиро Живковић и монах др Павле Кондић, са којима је разговарао катихета Бранислав Илић. Покровски акатист читали су презвитер Небојша Вуловић и ђакон Драган Видаковић. Музички део емисије умилним појањем украсиле су Марија Видаковић и Анђела Вуловић. Прилог васељенског радија Светигора На самом почетку емисије после одслуженог акатиста, игуман савински је све благословио и предочио богат историјат ове велике светиње која је украс Боке Которске. Отац Макарије је посебно истакао значај великих светиња: Крста Светога Саве и чудотворне иконе Пресвете Богородице Савинске. Велики оци, Макарије дечански, Јустин и Варнава савински, били су право надахнуће овог издања емисије. Говорећи о својим претходницима отац Макарије је нагласио да су они били неуморни делатници Винограда Господњег, тихи молитвеници, али поврх свега, проповедници и сведоци љубави Божје. Гостујући у нашој емисији, монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске и сабрат стањевићке светиње, поделио је са нама сећања на новопрестављеног игумана Андреја из Сланаца надомак Београда, знаменитог монаха који је био део духовне породице са оцима Јустином и Варнавом. Отац Андреј је био део монашке дружине која је стасавала уз блаженопочившег патријарха Павла, истакао је отац Павле и наставио: сила монаштва се пројавила кроз ове знамените људе, и нека би Господ дао да и ми следимо њихов пример и наставимо ту благословену нит. У наставку отац Макарије је говорио о војничком позиву и монашком призиву, указујући да без послушања, смирења и ослушкивања гласа Божјег нема успеха у животу. Наш гост, отац Шпиро је из пастирског и књижевног погледа говорио о важности читања, особито читања Светог Писма, светоотачке литературе, али и остале литературе која је на наше духовно и интелектуално изграђивање. Читање Светога Писма нам помаже у корачању путем спасења, али и у решавању животних проблема и искушења, истакао је отац Шпиро. Завршни део емисије био је посвећен значају мисионарења у Цркви Христовој, са посебним нагласком на блаженопочившег епископа браничевског Хризостома и нашег почившег брата Драгог, богомољца и мисионара из Крњева. Благодаримо оцу Макарију на указаном гостопримству и духовном укрепљењу које смо задобили! Приредио: Катихета Бранислав Илић

На почетку емисије отац Макарије је тумачио зачало из Светог Јеванђеља на 35. недјељу по празнику Педесетнице када наша Света Црква доноси причу о блудном сину. Наша обавеза коју нам је Бог дао је љубав према ближњима својим. Сусретањем са Богом ми поврђујемо своју личност. Звучни запис емисије „Осјећај раја и пасхалне радости гледати лица људи сабраних на литијама“-рекао је између осталог отац Макарије говорећи о свом осјећају литија које ових дана пролазе улицама црногорских градова у одбрану светиња и вјере православне. Отац Макарије је потом одговарао и на питања наших слушалаца на која ћете одговоре чути ако одслушате ову душекорисну емисију и духовне поуке оца Макарија. Извор: Радио Светигора

Десетине хиљада Подгоричана и вечерас се сабрало око саборног храма Христовог Васкрсења, на молебану Пресветој Богородици за спас православних светиња. Литију улицама главног града Црне Горе предводио је игуман манастира Савина јеромонах Макарије. По повратку литије, која је ишла Булеваром Светог Петра Цетињског до моста Блажа Јовановића према Правном факултету, пред Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици сабраним вјерницима се бесједом обратио Савински игуман Макарије пренијевши благослов Богородице Савинске и крста Светога Саве. Он је рекао да је на њега посебан утисак оставило када је видио да очеви дижу своје синове на раменима док мајке у колицима возе своју дјецу, да виде крст, и уче их да не дају светиње никоме. „Док год мајке буду возиле своја чеда у колицима на овим литијама, док очеви буду подизали своје синове да виде крст Светог Василија Острошког и Светога Саве нема бриге за нас, јер смо ми са Богом и Бог је са нама“, казао је отац Мкарије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Бесједа јеромонаха Макарија игумана Савинског изговорена на Светој литургији коју је служио у манастиру Савина у недјељу 29. децембра, на 28. недјељу по Духовима, недјељу Праотаца када наша Црква слави празник Материце. Звучни запис беседе Тумачећи ријечи Светог апостола Павла: Радујте се, браћо, када упаднете у различита искушења, отац Макарије је подсјетио да увијек, у ма какво искушење да упаднемо, у својим срцима треба да имамо мир и љубав према свим људима јер су то плодови наше вјере Православне. Извор: Радио Светигора

У Недјељу 26. по Педесетници, 15. децембра, на празник када наша Света црква прославља Светог цара Уроша и преподобног Јоаникија Девичког, одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао јеромонах Макарије, игуман манастира Савина. Јеромонаху Макарију саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, као и протојереји Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић и протођакон Владимир Јарамаз. Звучни запис беседе Током Свете литургије појала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор Свети Апостол и Јеванђелиста Марко. Након прочитаног Јеванђеља, сабранима коју су се стекли у Саборни храм Христовог Васкрсења да торжествено и саборно прославе недјељни дан, надахнутим пастирским словом обратио се началствујући јеромонах Макарије у којем је говорио о суштини нашег овоземаљског живота, као и о безграничној љубави и милости Божијој којом смо створени, призвани у живот, којом живимо и којом нас Господ све воли. Почетни дио свог обраћања отац Макарије је посветио евхаристијској, литургијској заједници која се осликава и кроз заједничарење у Светим тајнама пуноће живота у Цркви, али и кроз познање истине: ,,Браћо и сестре, када свештеник чита молитве у току Литургије, он се на једном мјесту моли да сви који су скупљени у заједници која се зове Црква, која је Тијело Христово, која је Тијело и Крв Христова којим се причешћујемо и сједињујемо у једно, да сви дођемо у познање истине у овоме вијеку, а да живјећи и уграђујући се за оно вјечно и непролазно, наслиједимо вјечни живот. Дакле, двије су ствари потребне да човјек још овдје за живота позна, а то су вјечни живот и познање истине. У оваквом животу, у оваквом постојању ми до познања истине долазимо на један јединствен начин – кроз Господа Исуса Христа. Нема ниједног филозофа, нити ученика овога вијека, и нико као Христос, као Син Божији није могао, нити јесте изјавио за себе да је пут, истина и живот. А Господ Исус Христос јесте и Пут и Истина и Живот и једино је кроз Господа могуће спознати и пут и истину, али и истински живот“, нагласио је јеромонах Макарије. У даљем обраћању подсјетио је да имати љубав према ближњем и другоме човјеку, значи имати љубави према Богу, као и да без тога нема истинске, праве и потпуне љубави, будући да је, како отац Макрије каже, Христа лако видјети: ,,Ево овдје и сада, са нама и међу нама обитава благодат Духа Светога, данас је са нама и међу нама Господ Исус Христос. Можемо ли видјети Господа? Можемо! Окрените се међу собом и видјећете Христа. Погледајте једни друге у лице и видјећете Христа. Е, ту је одговор, ако се радујемо своме брату и сестри и ако се радујеш твојем ближњем, ти видиш Христа!“ На самом крају свог пастирског обраћања јеромонах Макарије је подијелио са вјерним народом и једно дирљиво и потресно свједочанство једног протестантског свештеника. Ова прича се одвијала за вријеме репресије и терора безбожног комунистичког режима, а показује да је љубав заиста једино што дугујемо једни другима и да све што дише, дише благодарећи највећој љубави од свих, а то је Господ Бог – Бог љубави, Отац, Син и Дух Свети – Света Тројица: Отац Макарије је испричао да је тај протестантски свештеник био у злогласном комунистичком заточеништву, затворен са осталим представницима разних конфесија, будући да су комунисти све вјере забрањивали и све оне коју су вјеровали лишавали слободе. Између осталих, ту је био заточен и један православни румунски свештеник. Стицајем околности један од водећих џелата комунистичких у овом логору је кроз неких пар мјесеци пао у немилост надређених, па је завршио са друге стране затворских решетки, оклеветан и одбачен од својих тзв. сабораца – комуниста, и то ни мање ни више, него у истој ћелији са православним румунским свештеником. Услови су били веома лоши и неповољни за живот, и џелат се тешко разболио и много се мучио, али, није могао умријети. Православни румунски свештеник који је свједочио и слушао муке комунистичког џелата, устаде и сам онако изубијан, нарушеног здравља, пришао је болесничком одру свог некадашњег мучитеља и рекао му: ,,Не плаши се, ја те волим и праштам ти све што си ми урадио и сва твоја мучења. А замисли само кад те ја волим, колико ли те само воли Христос? Он је оваплоћена љубав, Он је сам љубав, колико ли те тек Он воли! „У том тренутку су се погледали, загрлили и опростили један другоме. По казивању овог протестантског свештеника, овај некадашњи комунистички џелат је те вечери умро, али, те ноћи родио се Христос, родио се у срцу овог некадашњег комунистичког џелата. Видите какав је наш Господ Исус Христос?! И видите шта Он тражи од нас? Тражи Господ од нас љубав, опраштање, а то значи управо доћи у познање истине. Нека нам овај примјер свакога дана буде пред очима, да познамо и држимо у нашим срцима шта значи и шта јесте безобални океан љубави Божије и да свакога дана будемо у могућности да опраштамо, а онда ће се у нашим срцима свакога дана и трена поново и поново рађати истинити Бог и љубав Његова“, закључио је на крају свог обраћања јеромонах Макарије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Музеју Херцеговине у Требињу синоћ је одржана промоција копије књиге „Општи лист, тврдошко-савински поменик“, чији је издавач Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, а саиздавачи: Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Музеј Херцеговине у Требињу и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог. Промоцији овог веома важног дјела присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Њихова преосвештенства Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, градоначелници Херцег Новог и Требиња Стеван Катић и Мирко Ћурић, многобројни културни и јавни радници Требиња и Херцег Новог. На представљању књиге говорили су Митрополит Амфилохије и приређивачи: владика Атанасије, Горан Комар и археолог Ивана Грујућ. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је поменик у Цркви присутан одувијек, у суштини и сама Црква Христова је памћење, сјећање прије свега на Христа Бога нашега: „Зато Литугију кад служимо и узимамо хљеб у руке – принос, онда кажемо в воспоминание Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа – у спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је хљеб живота и ми приносимо тај хљеб који се претвара у Његово тијело. Цијела Литургија није ништа друго него поменик, воспоминание Христа Бога, историје људскога спасења, и до Христа и у вријеме Христа.“ Објаснио је да није случајно да је у Цркви Божијој, на основу њеног духа, управо то сјећање и памћење оних који су крштени у име Свете Тројице и који су уграђивали себе у то Тијело Христа богочовјека кроз вјекове: „Они се памате и записују, а посебно се записују они који су давали и себе и своје прилоге Цркви Божијој“, рекао је владика Амфилохије и додао да би требало овај поменик да пошаље садашњем предсједнику и премијеру Црне Горе, који су ријешили да отму све храмове у Црној Гори саграђене до 1918. године, тврдећи да су они били државни, при том заборављајући да је ондашња држава била другачија у односу на ову секуларну, као и да је владар био наслиједник митрополита Петровића, који су били и господари и митрополити. Поменици су драгоцјени, истакао је Митрополит и подсјетио да су они присутни како у нашој Цркви тако и широм православља: „Нарочито су присутни у Светој Гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу, нарочито за задушнице. Поред овог Тврдошко-савинског поменика, драгоцјен је и Морачки, и ово ме је подстакло да и њега треба фототипски да штампамо. Морачки поменик има имена записана још из XIV вијека, практично од његовог оснивања.“ Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је поздравио присутне и захвалио се свима који су радили и овај пројекат подржали. Говорећи о самом Поменику, казао је да се могу видјети имена села, насеља и манастира и да је то све рађено са великом љубављу. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин…Кути, Бијела…. и сви остали српски крајеви: „Све је обухваћено као једна цјелина – народ, и заиста Свети Сава нас све окупља, славимо 8 вјекова његових дјела и резултата.“ Владика је казао да се почаст упокојеном у новије вријеме одаје минутом ћутања, што је нама потупуно туђе, јер ми пјевамо Вјечан спомен – Вјечнаја памјат, то је поменик, да нас Бог спомиње, те да је врло важно да чувамо своја предања. Подсјетио је да је у Епархији захумско-херцеговачкој много цркава и манастира обновљено. „Имамо око 250 активних цркава у нашој епархији, Горан Комар је нашао дупло више цркава, црквишта и манастиришта који су сада у рушевинама, али ту је био црквени живот. И то ћемо, ако Бог да, да објавимо у серији књига коју планирамо да приредимо о историји наше епархије са уписаним именима личности“, казао је владика Атанасије. Што се тиче саме књиге као поменика, Ивана Грујућ је казала да се у књижевности и историји нашега народа она појављује већ од 14. вијека. У Српском речнику Вука Стефановића Караџића помиње се Поменик манастира Беочина, касније се јављају и поменици манастира Крушедола, манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Високи Дечани…. „На жалост већи дио поменика наших цркава и манастира није очуван, али имали смо срећу да данас можемо да имамо у нашим рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине.“ Горан Комар је казао да је ово сабрање сусрет са прецима који су гледали лице Пресвете на фрескама старе тврдошке цркве и који су прилагали обема, а заправо једном светогоспођинском манастиру. Он је говорио о огромном свенародном подвигу Херцеговине у протеклих пет вјекова, током непрестаних разарања. Истакао је да је од пет књига поменика, сачуван само Тврдошко-савински, и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у манастир Савина. „Ја ћу се вечерас сјетити два разговора. Сусрета са Преосвећеним владиком Атанасијем 1998. године крај манастирске цркве у Тврдошу. У то вријеме смо већ приредили један препис Општега листа, а владика је изражавао намјеру да штампа Општи лист, да приредимо фототипско издање, али у то вријеме се нијесу могла изнаћи средства за тај подухват. Ево данас, захваљујући Задужбини Кнез Мирослав Хумски, а највише труду њеног оснивача господина Ратковића, ово је дјело приведено крају. Сјетићу се и разговора са оцем Јустином, игуманом савинским, из 2001. године када смо донијели одлуку да објавимо све савинске збирке – фамилијарне поменике Боке которске. Вечерас је и тај план остварен.“ На крају вечери Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије искористио је прилику да Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија упозна са изградњом Православног духовног центра у Мркоњићима код Требиња и позове га на обиљежавање, ако Бог да, 350 година од пресељења на небо нашег Светог Василија Тврдошког и Острошког, 2021. године. „Општи лист, тврдошко – савински“ је рукописна књига из 17. и 18. вијека која садржи читуље фамилија приложника манастиру Тврдош до његовог уништења и приложника Светоуспенском манастиру Савина кроз 18. вијек. Књига представља препис старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након разарања манастира Тврдоша од стране Млечана крајем XVII вијека. У поменику „Општи лист“ налази се око 3700 имена, међу којима су имена чланова породица које су даривале цркве и манастире, имена владара, митрополита, архијереја, игумана, монаха и монахиња. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На почетку емисије отац Макарије је тумачио Свето Јеванђеље на 22. недјељу по Педесетници у којем наша Црква доноси причу о богаташу и убогом Лазару, која говори о томе какви би требало да буду односи међу људима, нагласивши да је богопознање највеће богатство које човјек може да има. Звучни запис емисије Отац Макарије је потом говорио и о празнику Ђурђиц и о сјећањима која носи са сахране блаженог спомена Патријарха Павла од чијег упокојења се 15. новембра навршило 10. година. Отац Макарије је потом одговарао и на постављена питања наших слушалаца међу којима су се нашла питања о паљењу славске свијеће, љубави према ближњима, избору духовника и остала питања на која одговоре можете наћу у овој нашој емисији коју вам топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора

Ако би нас питали гдје би највише вољели да прославимо празник Покрова Пресвете Богородице и Михољдан, већина вјеника би одговорила- Покров у Пећаршији а Михољдан у Великој Хочи. Звучни запис емисије Група поклоника из Херцег Новог предвођена Игуманом Савинским јеромонахом Макаријем имала је благослов да ове празнике прослави управо у овим Светињама. О својим утисима које носи са поклоничког путовања Светињама Косова и Метохије говорио нам је отац Макарије Савински. Извор: Радио Светигора

У више наврата смо у емисији „За христољубиву војску“ са гостима разговарали о заједничким обележјима војног и свештеничког односно монашког позива, а вечерас нам се пружила јединствена прилика да о томе поразговарама са јеромонахом Макаријем, игуман манастира Савина код Херцег Новог, који је завршио Војнотехничку академију и био официр, а већ готово две деценије посвећен је монашком позиву. Његов боравак у Београду искористили смо за овај сусрет у коме ће отац Макарије са нама поделити своја искуства из војне службе и духовног узрастања и развоја, које га је из строја земаљске војске сврстало у ред војника Христових. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић. Извор: Телевизија Храм

Често питање и недоумица која мучи наше слушаоце је које су то разлике између духовног и душевног, тако да је и отац Макарије, у одговору на прво питање наших слушалаца, говорио на ову тему. ,,Душевност је живот по палој природи а духовност је она истинска природа по којој је човјек назначен да живи“-каже отац Макарије. Отац Макарије нам објашњава и које су разлике између срца и ума и даје одговоре на још нека увијек актуелна питања наше вјере, на која ћете наћи одговоре ако чујете ову емисију коју топло препоручујемо за слушање. Извор: Радио Светигора