Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'саве'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 213 results

  1. Смењен старешина Цркве Светог Саве у Њујорку Старешина храма Светог Саве на Менхетну, протојереј Живојин Јаковљевић, смењен је на основу одлуке епископа источноамеричког Иринеја. (Танјуг) Протојереј Јаковљевић, који је био и заменик епископа Епархије источноамеричке, разешен је "ефективно 15. маја," а богослужење му је забрањено на месец дана. Гашење пожара у Цркви Светог Саве Након те одлуке, протојереј је упутио мејл члановима парохије којим их информише да је смењен, као и да је Повереништво храма упутило молбу патријарху којом је затражило помоћ и заштиту у вези са обновом те светиње, изгореле у великом пожару на Васкрс 2016. године. Епископ источноамерички Иринеј претходно је 2. маја разрешио Повереништво њујоршке парохије. Јаковљевић је у допису парохијанима навео да је епископ Иринеј одлуку о његовом разрешењу донео "на основу члана Устава, једнообразних правила и правила за црквене судове о отвореном деловању и критиковању црквених ауторитета и власти и њихових одлука", али и због "кршење члана 47, правила за црквене судове и одбијања послушности хијерархијској црквеној власти и неизвршавању њихових одлука и наредби". Како се наводи у саопштењу Српске православне саборне цркве Светог Саве у Њујорку, протојереј Јаковљевић био је на челу Повереништва, "суспендованог након што је одбило да исплати извођача радова на изгорелој цркви без адекватне документације, позивајући се на непоштовање уговорних обавеза изводача радова Дона Живковића". Извођач радова је, према наводима из обавештења парохијанима, "месецима одбијао да Повереништву достави документацију која оправдава потраживања и наплату више стотина хиљада долара". Разрешени старешина храма парохијанима је саопштио и то да је Владика обавестио и њега и Повереништво да Епархија преузима реконструкцију храма и благајну парохије, из које ће епархијски финансијски секретар плаћати рачуне контактору. Црква Светог Саве на Менхетну, тешко оштећена у пожару 1. маја 2016. године, затворена је за богослужења. Радови су у току. Још се не зна када ће бити постављен привремени кров.
  2. У интервјуу за мартовско-априлски, 366. број "Православног мисионара" протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, нагласио је да је Црна Гора утемељена на култу Светог Саве и на немањићкој традицији, од њеног сјевера до њеног приморја, и кроз сва времена, од 12. до 21. вијека. Са протом Гојком разговарао катихета Бранислав Илић. Замолио бих Вас да са читаоцима „Православног мисионараˮ поделите неколико речи о Светосавској традицији у Црној Гори? Црна Гора је утемељена на култу Светог Саве и на немањићкој традицији, од њеног сјевера до њеног приморја, и кроз сва времена, од 12. до 21. вијека. Споменицима и свједочанствима (материјалним, писаним и усменим) те традиције у Црној Гори, нема броја. Немањићки манастири, мјесни храмови посвећени Светом Сави, породичне и племенске славе у спомен Светог Саве, бројни топоними, фреске, иконе, народна предања и обичаји, затим култ Светог Саве у нововјековним школама у књажевини Црној Гори…. Све су то докази једне виталне и плодотворне свијести народа у Црној Гори, да нијесмо „од јуче” и да памтимо кад смо и како смо, и чијим заслугама, основали своју аутентичну, народну, помјесну Цркву. Цркву која је саставни дио Васељенске Цркве Христове, али је истовремено и наш народни дом, наш оквир и прозор, кроз који, својим народним очима гледамо Господа, и својим народним језиком Њему се молимо. Да ли можемо рећи да је Свети Сава утемељио духовност у Црној Гори, будући да је у 13. веку на њеној територији основао и три знамените епархије? Чињеница је да је Свети Сава основао три православне епархије на територији данашње Црне Горе: Зетску, Хумску и Будимљанску (неки истичу и четврту, Дабарску, која је једним дијелом обихватала област на сјеверу црногорске државе). Чињеница је и све остало што сам поменуо у одговору на Ваше претходно питање. И то јесу добри темељи црквеног живота и историје Цркве у Црној Гори. Само, морамо се чувати искушења да Светом Сави приписујемо и оно што је од њега старије, и да почетак наше хришћанске, православне историје мјеримо од Светог Саве. Па то нам ни сâми Светитељ не би допустио нити одобрио. Јер, и он је стварао на већ постављеним темељима словенских просветитеља Свете браће Кирила и Методија, и њихових ученика, као и на свједочанствима вјере првих словенских пустињака и молитвеника из 10. и 11. вијека. Скоро смо прославили 1000. годишњицу мученичке смрти Светог зетског краља Јована Владимира, који је био претходник Немањићима у испуњењу оне јеванђелске максиме да наше истинско царство „није од овога свијета”. А као просвећени и писмени људи, не смијемо заборавити ни чињеницу да је Христова наука имала своје свједоке на балканским просторима и прије нашег народног крштења. Ми смо, као народ населили ове просторе који су већ били крштени и крвљу мученика заливени. Све су то духовни темељи на које се Свети Сава назидао, и да није било тих и таквих темеља, не би ни дјело Светог Саве било тако импозантно и трајуће до данас. Свети Сава је оставио велики траг и у нормирању богослужбеног језика Српске Цркве; можемо ли закључити да је његово законоправило постало извор богослужбеног живота? Извор – никако, али једна приступачна форма, један општеприхваћен израз – да. Извор богослужбеног живота надилази људе и њихов труд. Он је од Бога. Благодатан је карактер тог извора. Од првих вјекова Цркве људи се труде да тај извор, то врело благодати и Божје Ријечи, искажу својим људским начинима, да га каналишу – ка другим људима. Управо у том обликовању људи се међусобно разликују. Још су се Свети апостоли разликовали у тим начинима. И до данас, Црква дише Божјим духом, а траг људских настојања остаје, мање или више примјетан. Оно што је Свети апостол Павле био за европско хришћанство, за онај свијет изван тадашњег јудејства; оно што су Свети Кирило и Методије били за све словенске народе и њихов додир са јеванђељем, то је Свети Сава био за српско хришћанство. Онај који је продро дубоко иза граница званичне и службене објаве, који је ушао међу народ, међу све околности народног живота… од чобана до пекара, од војника до цара, и онда, са тим искуством превео, написао, саставио…. тако да народу буде блиско, да то што је речено народ доживи својим, да разумије. То је пастир добри кога припадници стада познају као свог. У тропару Светог Саве појемо да је он наставник пута који води у живот вечни. Који су начини усрднијег корачања овим духовним путем који нам је пропутио светитељ Сава? Не каже се узалуд да је потребна историјска дистанца, како бисмо могли праведно да вреднујемо неку личност или неки догађај. Ето, данас нема мудре главе у нашем народу која може да разлучи и да донесе коначан суд о томе – шта је било добро, а шта не, у поступку уједињења 1918? Да ли је требало стварати онакву и онолику Југославију или није? Не можемо се опредијелити око карактера пуча 27. марта 1941.године, који је у основи био родољубив и антифашистички, али који је донио огромне народне жртве. итд. Треба да прође вријеме, како бисмо видјели све плодове неког догађаја, и оне добре, и оне лоше – па да просудимо, да ли тако нешто треба славити или поновити? Када је ријеч о личности и дјелу Светог Саве, сад, након 800. година, са сигурношћу можемо рећи да је он, зналачки препознао дух свога времена, и вјешто одвојио битно од небитног, препознао оно вјечно и важно, од оног пролазног. И онда је на том битном, на том вјечном и важном градио здање помјесне Цркве овог народа. Ми данас не треба да га опонашамо, да имитирамо оно што знамо да је било и како је било прије 800. година. Ми треба да одговоримо на теме које носи дух овога времена, и да пред њима будемо стрпљиви, пуни вјере у Бога, мудри и одлучни – какав је био Свети Сава. Дешава нам се данас да се поколебамо послије неког неуспјеха, и да одмах посумњамо у пут којим смо кренули, а ја вам кажем да нема ни једног Савиног дјела, који није на свом почетку било или оспорено, или прекинуто, или доведено у питање од стране других, његових најближих. Али га то није омело ни поколебало. Ето, такви, даће Бог, и ми треба да будемо. *Интервју у целости можете прочитати ОВДЕ Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Редовно годишње заседање Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару одржано је 11. маја 2019. године у Парохијском дому Спомен-храма. После поздравне речи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, председника Одбора за завршетак градње и унутрашњег уређења Спомен-храма Светог Саве на Врачару, извештај о активностима у Спомен-храму поднео је настојатељ Храма и викар Патријарха српског, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, док је извештај о радовима на мозаичкој декорацији Храма поднео г. Николај Мухин, шеф уметничког тима и руководилац радовима. Извештај о финансијском пословању градње Спомен-храма Светог Саве поднео је г. Радивоје Минић, благајник Храма. Уследио је парастос ктиторима и приложницима заветног храма српског народа, који је, у крипти храма посвећеној Светом великомученику кнезу Лазару, служио Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован у присуству Његове Светости Патријарха г. Иринеја и архијереја сабраних на редовном заседању Светог Сабора Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква
  4. Слава Богословије Светог Саве у Београду 10. Мај 2019 - 16:12 Дана 10. маја 2019. године Богословија Светог Саве у Београду прославила је своју крсну славу, Пренос моштију Светог Саве. Уочи славе, празнично бденије служили су јеромонах Петар Крачун и ђакон Немања Калем, професор Богословије. Сутрадан, ученици Богословије, заједно са професорима и многобројним гостима, прославили су крсну славу светом Литургијом којом је началствовао игуман манастира Тумане Димитрије, протојереј-ставрофор Славко Љ. Зорица – инспектор богословија, протојереј-ставрофор Ђорђе Поповић и јеромонах Петар Крачун уз саслуживање професора Богословије протођакона Милана Ковачевића, ђакона Бранислава Кеџића и ђакона Марка Трифуновића. У надахнутој беседи игуман Димитрије је охрабрио све присутне да у светлости Васкрсења поносно носе голготски крст који вековима прати српски народ и наставе пут Светосавља. Све свечаности пропратио је хор Богословије. Славски колач преломио је игуман Димитрије, а затим се присутнима обратио и ректор Богословиjе Светог Саве протоjереj-ставрофор др Драган Протић. Прослави славе Богословије Светог Саве присуствовали су многобројни представници културног, друштвеног и јавног живота престонице. Виктор Прајзлер, ученик II разреда Богословије Светог Саве
  5. Храм Светог Саве у Краљеву са свештенством и верним народом литургијске заједнице имао је 10. маја 2019. године несвакидашњу част да поводом храмовне славе Спаљивања моштију Светог Саве дочека Патријарха и велики број архијереја Српске Православне Цркве (фотогалерија). Литургијским слављем предстојао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Високопреосвећене господе Ми­тро­по­литâ цр­но­гор­ско-при­мор­ског Амфилохија, за­гре­бач­ко-љу­бљан­ског Порфирија и да­бро­бо­сан­ског Хризостома, Преосвећене господе Епископâ жичког Јустина, канадског Митрофана, шумадијског Јована, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, тимочког Илариона, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила и захумско-херцеговачког Димитрија. Саслуживали су архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), секретари у Епархији жичкој, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Љубинко Костић, Ненад Илић и Мирослав Јаковљевић, протојереји Иван Радовановић и Радоја Сандо, протонамесник Александар Јевтић, војни свештеник јереј Владимир Благојевић, протођакони Иван Гашић, Александар Грујовић и Андрија Јелић, као и ђакон Стефан Милошевски. Молитвено су присуствали многобројни архијереји, узевши притом учешћа у светотајинском јединству и причешћивањем Часним Телом и Крвљу Христовом. Присуство свештенства, монаштва, верног народа Божјег, међу којима и градоначелника Краљева г. Предрага Терзића, подсетило је на хагиографске описе средњовековних сабора који су у величанственој прошлости српског народа одржавани на просторима древне светосавске Епархије жичке. Торжествено појање Камерног хора Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, под диригентском палицом маестра Рада Радовића, богато древним византијским као и каснијим напевима црквеног појања, значајно је улепшало историјски тренутак освећен приношењем Дарова благодарности Господу који вернима на уздарје освећење душа и тела дарују. После причешћивања и јединства свих у Господу, приступило се освећењу славског жита и ломљењу славског колача у спомен светитеља Саве коме је дивни краљевачки храм посвећен. У беседи упућеној сабрању, представнику Војске Републике Србије пуковнику Саву Вучковићу (Друга копнена бригада) и представницима градских институција, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз васкршњи поздрав, је рекао: -Ево нас, Богу хвала, у овом светом и предивном храму посвећеном дивном светитељу и просветитељу нашем Сави. Нека је благословено ово сабрање освештано благодаћу Духа Светог. Црква је дом Божји од кога нема места веће радости. Ова јубиларна година посвећена осам векова наше аутокефалности, подсећа на подвиг Светог Саве када је немањићка држава у пуном јединству благодати Божје процветала духовним и свим добрим вредностима. Држава је бранила народ, а Црква га учила путу Божјем. То је време које нам поставља узор, за заједничко деловање у старању за народ. Тако смо постали познати и признати у целом свету, настављајући се на византијску културну традицију. Ако желимо да у овоме свету имамо као народ неко место, уз подсећање на све бројне великане нашег рода познате у целом свету, требамо да будемо једно. То јединство се темељи у добру, јер у супротном није утемељено и не траје. Данас нам је оно потребно, уместо подела и свађа које охрабрују наше непријатеље. У томе је њихова моћ, а наша немоћ. Зато се молимо Господу да нам усади веру као темељ свих врлина. Без вере ми смо као појединци ништавни. Не само пред Богом, него и пред људима. Јединство се остварује кроз љубав, па се молимо Господу да нам ову врлину дарује у свету пуном дубоке мржње. Хлађење љубави према Богу има за последицу мржњу људи једних према другима. -Црква је вековима са нашим народом делила и добро и зло. Помогла је да обновимо државност, са вером у Бога и долазак бољих дана. То је пут и позив који нам Црква упућује и данас. Долазећи Богу, долазимо ка себи. У Новом Завету постоји прича о блудном сину која нас поучава о пропасти оних који одступају од Бога. Тек када се блудни син сетио Оца свога, дошло је спасење. То је и нама данас потребно као једини истинити пут којим нас је Свети Сава позвао да идемо. То је једини сигуран пут, који не води у безнађе. Црква нас том путу учи. Постоје и многи други учитељи са својим учењима и путевима, али ми имамо примере великих угодника Божјих из нашег рода, кроз векове до најновије историје. Њихово страдање их је прославило, а нама су донели венац победе у Господу. Они су наши учитељи у Духу Светом. На њиховом путу нећемо бити изневерени. Зато све можемо саслушати, али само оно што Господ поручује је Истина за коју вреди живети, али и умрети ако такво време дође, поручио је Патријарх и наставио:. -Наша тешка рана данас је Косово. Света српска земља које се не смемо одрећи, јер ће нас стићи клетва Светог цара Лазара и осталих косовско-метохијских мученика. Проклеће нас историја и муке свих пострадалих на Косову. То не смемо по цену живота. Могу да нам отму Косово. Отели су и Турци, па смо после 500 година успели да га вратимо. Хвала Богу, у последње време та мисао о неодрицању од Косова се чује и од наших вођа. То нас радује, то радује наше светитеље и манастире на Косову. Не уздамо се много у помоћ светских моћника, већ у помоћ наших светитеља који су се на Косову и Метохији подвизавали. Они ће нам бити верни помоћници, ако се будемо трудили. На данашњи празник је спаљено тело светитеља Саве. Његова личност није спаљена. Она је и данас међу нама. Велики храм у Београду посвећен овом светитељу биће, надамо се, у потпуности завршен идуће године. То је велики догађај за који се спремамо. Нека је благослов Божји и светитеља Саве са свима нама. У наставку, по благослову Епископа жичког г. Јустина, речи захвалности Патријарху српском упутио је старешина Светосавског храма у Краљеву протојереј Радоја Сандо. Он је заблагодарио Патријарху и Архијерејима на дивној служби којом су почаствовали наш храм, додајући: -Благослов и благодат која нам нам исијава са Вашег лица, као некада у великог пророка Мојсија када је водио изабрани народ Божји, обасјала је и наша срца да данас кличемо: Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља. У име нашег домаћина Епископа жичког г. Јустина, братства храма и верног народа, желимо да Вам упутимо на дар ово свето Јеванђеље да нас њиме просвећујете на многа лета. Патријарх је узвратио речима захвалности на дару, истакавши да је ово највећи дар који је могао да добије на овај велики дан. Уз појање многољетија Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и остали архијереји испраћени су од стране свештенства и верног народа на даље обавезе које су их очекивале на предстојећој радној седници у манастиру Жичи. протонамесник Александар Р. Јевтић
  6. Савиндан - званични празник у Румунији. Посета задужбинама Капетан Мише Анастасијевића. Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан присуствовао је 10. априла 2019. године, на позив румунског Парламента, седници поводом свечаног проглашења празника Светог Саве за званични и посебним законом признати празник у Румунији. На свечаној седници у великој дворани Парламента говоре су одржали: српски посланик г. Славољуб Аднађ, иначе иницијатор закона о проглашењу празника Светог Саве за званични празник у Румунији, државни секретар за сарадњу са црквама и верским заједницама г. Виктор Опасхи, представници Владе и Парламента пружајући подршку за усвајање закона. Затим су представници свих парламентарних партија, уз пригодно обраћање представника парламентарних група, безрезевно подржали закон којим је празник Светог Саве једногласно изгласан за званични и законом признати празник у Румунији. У оквиру радне посете Букурешту, Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан посетио је, у пратњи српског посланика у румунском Парлманету г. Славољуба Аднађа и архијерјског заменика протојереја-ставрофора др Маринка Маркова, село Клежан поред Букурешта. Са благословом надлежног епископа Амвросија, у цркви Светих архангела Михаила и Гаврила епископа Лукијана и пратњу дочекали су румунски свештеници: епархијски егзарх архимандрит Михаил Мускариу, игуман манастира Летка, отац Сава Опреану и месни парох протојереј-ставрофор Данијел Кристеа. Управо у Клежану и околним селима у Влашкој равници, према Дунаву, налазе се задужбине великог српског сина Капетан Мише Михајла Анастасијевића: црква Светих архангела Михаила и Гаврила, Занатска школа - тада највећа у Европи, конак - копија београдског Капетан-Мишиног здања, али нажалост сада само у рушевинама и у сећању потомака Срба који су из Шумадије дошли са Капетан-Мишом, а који и дан-данас усред Влашке говоре и разумеју српски! У присуству неколико житеља села који још увек разумеју српски, Преосвештени Епископ г. Лукијан и његова пратња били су свечано дочекани у велелепном барокном храму. Домаћини су, у знак пажње, Преосвештеног Епископа и пратњу даривали пригодним поклонима. Владика је истакао значај Капетан-Мише како за српски тако и за румунски народ. Дивећи се портретима ктитора изузетно добро урађеним и очуваним који се налазе изнад западног улаза у цркву, Епископ је приметио да је мајор Михајло Анастасијевић носилац високог одликовања - капетан Дунава, које му је доделила владарска кућа Обреновића. Домаћини су госте увели и у крипту, где је над гробом Капетан-Мише одслужен помен том великом сину српског рода. Преосвећени Владика је захвалио румунским пријатељима на веома топлом дочеку, као и епископу Амврозију, у наду да ће и Клежањ постати још једна спона пријатељства два православна народа у крилу Једне Свете Саборне и Апостолске Мајке Цркве. Извор: Српска Православна Црква
  7. У недељу, 31. марта 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Вељко Васиљев одржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: ЛИТУРГИЧКА ДЕЛАТНОСТ СВЕТОГ САВЕ. Извор: Радио Беседа
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 1.априла 2019. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве г. Илији Илијадису, амбасадору Републике Грчке у Београду. Свечаности су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Њихова Преосвештенства Епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и ваљевски г. Милутин; као и Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. Уручујући високо црквено признање амбасадору Илијадису, Патријарх српски г. Иринеј је подсетио: -Ми смо у дивној прилици да Вам у име Српске Православне Цркве уручимо високо одликовање које Црква додељује нашим драгим пријатељима. Грчки и српски народ нису само комшије; ми смо пријатељи у пуном смислу те речи, што је посведочено кроз сву нашу историју. Повезује нас, на пример, Света Гора Атонска, која је велики благослов и као духовно врело уздизала је наше народе. Од времена Светог Саве ми смо више од пријатеља. Можемо истаћи и то да смо братски народи, јер са Грцима смо увек били у најбољим односима, помагали смо једни другима кад је било неопходно; никада нисмо имали проблема, а надамо се да их ни убудуће нећемо имати. -Ви сте, господине Амбасадоре, провели неколико година у Београду и драго нам је што сте имали прилику да будете с нама као амбасадор. Наравно да нам је жао што одлазите, али ћемо остати за свагда пријатељи. Захваљујемо што сте увек достојно представљали свој народ и при том показивали љубав према нашем народу. И то је оно што ће заувек остати у нашим односима и нашем сећању. Додељујемо Вам највиши Орден наше свете Цркве са жељом да останете мост између нас, да будете веран тумач нашега народа и наше културе. Имали смо срећу што смо овде увек имали угледне личности државе Грчке које нису били само амбасадори, него су и после своје службе остале наши искрени и верни пријатељи. Уверени смо да ћемо и у Вама од данас имати пријатеља којим ћемо се поносити. Желимо Вам пуно успеха у Вашем новом намештењу у дипломатској служби, а ми овде ћемо Вас увек радо дочекати и поздравити, поручио је патријарх Иринеј. У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, наводи се да се високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Светог Саве додељује г. Илији Илијадису, амбасадору Републике Грчке у Београду, за истрајну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу, нарочито показану током вршења његове одговорне дужности амбасадора Републике Грчке у Београду. Док је Патријарх српски г. Иринеј уручивао орден Светог Саве присутни су узвикивали: Аксиос! Достојан! Захваљујући на високом одликовању, г. Илија Илијадис, амбасадор Републике Грчке у Београду, је казао: -Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, указана ми је највећа могућа част и дубоко сам ганут Вашом одлуком да ми се уручи ово високо признање, за које се не осећам достојним. Међутим, велико ми је задовољство да прихватим ту Вашу одлуку, јер све време док сам служио овде у Београду био сам један од верника Ваше Цркве и осећао сам се као код куће. Све време док сам службовао овде у Београду моја мисија је била усмерена томе да наша два народа још више приближим и учврстим њихове споне. Додуше, за мене то није била мисија пошто сам то чинио с вољом, љубављу и надом за будућност. -Црква постиже оно што државе и режими не успевају - да у име Исуса Христа и хришћанске љубави приближи људе и народе. Желим да будете уверени, Ваша Светости, да српски народ и Српска Црква имају посебно место у моме срцу, да се заиста осећам као дубоки верник и да ћу гајити најлепша сећања према свима Вам, беседио је амбасадор Илијадис. Свечаности у Патријаршији српској присуствовали су: г. Димитрис Михалис, први секретар Грчке амбасаде са сарадницима; доскорашњи аташе за културу г. Никос Цицмилис; пуковник Гавалас, капетан бојног брода; г. Јоргос Пападопулос, пуковник у мисији НАТО-а у Србији са супругом гђом Николијом; презвитер Панајотиос Каратасиос, старешина манастира Светог архангела Гаврила у Земуну; свештеник Димитрис Касапис, представници Амбасаде Републике Грчке, чланови грчке заједнице у Београду, представници дипломатског кора, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић, управник Патријаршијског двора г. Владимир Јелић, уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић, представници научног и културног живота престонице. Извор: Српска Православна Црква
  9. Из штампе је изашао нови број „Светосавца" - парохијског часописа храма Светог Саве на Врачару. Из садржаја новог броја Светосавца издвајамо: Интервју са Његовим Преосвештенством Епископом ремезијанским г. Стефаном: У Цркви је важан сваки дан и сваки трен, др Игор Стаменковић: Досадашње стање религијског туризма у Србији и перспективе новог развоја, проф. Љиљана Ранђић: У почетку беше реч, деци је дајмо, игуман Трифун: Сличности између тренера и духовног оца, јереј Бранислав Кличковић: Пост, слобода ка спасењу, Снежана Миљковић: Сами бирамо. Светосавац читаоцима дониси и изненађење за најмлађе - подлистак Мали Светосавац. Извор: Српска Православна Црква
  10. Свету литургију на Пачисту недјељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами у манастиру Високи Дечани служио је Архимандрит Сава (Јањић) уз саслужење дечанских јеромонаха Петра и Кирила и молитвено учешће педесетак вјерника сабраних са разних страна Србије и Македоније. По причитаном зачалу из Светог Јеванђеља отац Сава је сабране поучио ријечима литургијске проповиједи у којој је говорио о Св Григорију Палами и Св Софронију. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 17. марта 2019. године, у Недељу Православља, светом архијерејском Литургијом у крипти храма Светог Саве на Врачару. Његовој Светости саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве. Извор: Српска Православна Црква
  12. Дана 10.03.2019. године, а на празник Светог Тарасија Цариградског у Богословији Светог Саве у Београду служено је вечерње богослужење којим је началствовао јеромонах Петар Крачун. Након вечерње службе, услиједио је цјелив праштања. Професори заједно са ученицима присјетили су се свега онога што се раније догодило, а на шта и нису најпоноснији и том приликом опростили једни другима. Праштање нас уводи у Велики пост који има покајнички карактер. Тек када опростимо, можемо сагледати себе и приступити покајању. Богословију је посјетио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј, и својим присуством на покладној вечери показао да упркос многим обавезама брине о нашој школи. Захвалност је изразио ректор Богословије протојереј-ставрофор др Драган Протић, након чега се патријарх обратио професорима и ученицима. Хришћанском љубављу и духовним поукама подсјетио је све присутне на значај Великог поста и празника Христовог Васкрсења. Извор: Богословија Светог Саве
  13. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је 10. марта 2019. године, у Недељу сиропусну - Недељу праштања, светом архијерејскм Литургијом у цркви Светог Саве на Врачару. Саслуживало је братство Светосавског храма: протојереј Ненад Јовановић, јереји Драган Шовљански и Бранислав Кличковић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Радомир Врућинић. -Јеванђеље нам јасно казује да ако не опростимо једни другима сагрешења неће ни нама Господ опростити сагрешења наша, подсетио је присутне протојереј Ненад Јовановић после читања зачала јеванђелисте Матеја. Многобројни верни народ пришао је светој Чаши, причестивши се и на тај начин пројављујући живу Цркву Христову. Као и сваке недеље, благољепију литургијског сабрања допринели су чланови хора Мокрањац, под диригентском палицом др Катарине Станковић, као и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Последњи дан пред почетак Великога поста Црква од давнина назива Недељом праштања. На тај дан у црквама се читају Христове речи: Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења. Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и верени народ - мирећи се једни са другима - улази у пост, у период очишћења, продубљења и освећења живота. Извор: Српска Православна Црква
  14. Великопосна посланица Његовог Блаженства Саве Митрополита Варшаве и целе Пољске Света Четиридесетница 2019 године Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Отвори ми врата покајања, Живодавче… Ове речи о покајању чујемо у нашим храмовима у четири недеље припремајуће нас за Велики Пост, и такође у пет недеља за време поста. На такав начин Света Црква усмерава наше мисли и осећаје према радосној реализацији пута, који води к’ празновању Свете Пасхе – Васкрсења нашег Господа, Исуса Христа. Господ је учинио нас достојнима такође и у 2019 године ступити у благословено време и спасоносне дане Великог Поста – Свете Четиридесетнице. Света Четиридесетница је време духовног пролећа, духовног препорада, истрајне молитве и духовних подвига. Сада се јавило време врлина (…) приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „Згрешили смо више, него има морског песка, али прости свима нама, Спаситељу, да добијемо неуништив венац. (подобен Сиропусне Седмице). „Пост је дело Божије, то је слика живота и врлина” – тако каже св. Симеон Нови Богослов, пошто је већ у Старом Завету имао велики значај. Свети пророк Захарија каже: Нека пост (…) преобрази се за народ Јуде у радост, весеље и пријатан празник (За 8,19). Пост је био обавезан и за појединачног човека, и за целу заједницу. Постио је Исус Христос, постили су апостоли, пророци, праведни. Постила је Мајка Божија, свети мужеви и жене. Постио је сваки верујући човек. Пост се односи на све, пост чисти и лечи. Пост то је напор да се уздржи од јела, непотребних речи и пожуда; служи побожности човека и спасењу његовом. Света Црква зове: „Браћо, нека постимо телесно и духовно, нека развежемо сваку везу неправде… Дајмо хлеб гладнима… Да примимо велику милост од Христа Бога.” Савремени свет не дочекује пост и не разуме га. Неки покашавају, да га ликвидирају. А уз то иде поткоповање користи потичућих из њега. Људи траже друге начине да нађу унутрашњи мир. Човек покушава, да реши своје животне проблем изван Бога, заборављајући, да је Христос источник сваког добра. Ја сам Пут, и Истина, и Живот (Ј 14,6) и познаћете истину, а истина ослободиће вас (Ј 8,32). Православни верник увек треба да покушава да разуме факт, да је покајање дато човеку из натуре (натурално). Покајање веже земљу са небом; то је лествица вазнесења човека на небеса, чисти, избељује сваки грех. Уочи Великог Поста Света Црква позива нас на узајемно опроштење грехова. Тај дан зове се Недељом Праштања. Свето Јеванђеље тог дана каже: Ако праштате људима њихове преступе, то ваш Отац небески ће вама опростити. Ипак ако не праштате људима њихове преступе, то ваш Отац неће опростити ваше преступе. (Мт 6,14-15). У том смислу поучна је молитва св. Григорија Ниског: „Мој Оче Небески, испунио сам то, што си ми препороучио, да учиним. Опростио сам све грехе и увреде, а прибегавајући до Тебе у мојом покајању надам се, да у сагласности са Твоијм обећањем опростићеш мени безбројне грехе“. Блажени Аугустин додаје „Ако те је лоша особа увредила, опрости њој, пошто ако нећеш опростити, онда ће већ бити двоје лоших људи“. То је пут, којим православни верник улази у Свети Велики Пост. Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Сагласно са нашом црквеном праксом, уочи Светог Великог Поста 2019 молим све Вас у имену својом, свештенства и монаштва, да опростите наше грехе направљене чином, мислима и свима чулима. Опростите нама, грешним! Господе! Ојачај наше духовне и телесне снаге, и допусти да „у добром рату ратујемо, трку завршимо, веру одржимо” (види 2 Тм 4,7) да постанемо „победници греха и без осуђења поклонимо се светом Христовом Васкрсењу”. Божијом милошћу покоран + Сава Митрополит Варшаве и целе Пољске Извор; превод pouke.org
  15. Уочи празника Светог Симеона Мироточивог, 25. фебруара 2019. године, свечано је прослављена слава сва четири хора у храма Светог Саве на Врачару. После вечерњег богослужења, које су служили протојереј Ненад Јовановић и јереји Иван Штрбачки и Бранислав Кличковић, a на коме су здружено певали мешовити хор Мокрањац, Дечји хор Растко, хор храма Светог Саве и појци при храму Светог Саве, у присуству свештеничког братства и верног народа, преломљен је славски колач у славу и част Светог угодника божјег Симеона Мироточивог. Честитавши хоровима крсну славу њихов духовник јереј Иван Штрбачки позвао је чланове хорова на јединство и заједништво које је својим животом заступао и проповедао Преподобни Симеон Мироточиви. После свечаног чина ломљења славског колача Дечји хор Растко је отпевао песму Ко удара тако позно. Певачко друштво Мокрањац при храму Светог Саве на Врачару основао је 1931. године др Коста Манојловић (1890-1949), угледни српски композитор, музиколог и теоретичар. Друштво дуго није повратило претходни квалитет и динамику рада. До промене долази 1988. године када је ангажован диригент Александар Спасић, који је обновио активну богослужбену и концертну делатност коју су наставиле диригенткиње Јелена Јеж (од 2000. године), Милица Тишма (од марта 2016. године) и др Катарина Станковић (од 2018. године). Као хор храма Светог Саве, редовно пева на светим Литургијама и другим богослужењима и црквеним обредима. Осим основне богослужбене активности, поље деловања хора обухвата и концертне, фестивалске и такмичарске наступе. Дечји хор Растко основан је 1989. године. Хором диригује проф. Стојанка Вукомановић. Хор храма Светог Саве основан је у августу 2018. године са циљем да учествује у богослужењима, али и да представља духовну и световну музику од Средњег века до данас. Хором диригује др Катарина Станковић. Појци при храму Светог Саве су теолози Православног богословског факултета Универзитета у Београду који поју за певницом на свим богослужењима. Окупили су се 2018. године са благословом Владике ремезијанског Стефана (Шарића), викара Патријарха српског и настојатеља храма Светог Саве. Извор: Српска Православна Црква
  16. У недељу, 17. фебруара 2019. године, у оквиру предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, ПРОТОЈЕРЕЈ ЖЕЉКО ЛАТИНОВИЋ одржаo je предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: ,,Предуслови за добијање аутокефалије у време Светог Саве". Извор: Радио Беседа
  17. У припремном периоду за Велики и Часни Пост, у недељу коју називамо „Недељом о митару и фарисеју“, Владика жички г. Јустин је служио свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Епархије жичке. Саслуживали су архимандрит Сава (Илић), протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Радоје Сандо, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и Новица Благојевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Стефан Милошевски. -Почела је припрема за Велики Часни Пост. Ово је време када треба да се удубимо у нашу личност, у наш живот, у наше биће и да се загледамо у наша дела. Данас читамо један део из Светога Јеванђеља по Луки у ком Господ Бог нама говори да постоје две врсте људи – цариници и фарисеји. Цариници су били они који су прикупљали државни порез – порезници – и сви они који су се бавили послом који често пута није усмерен на народ него на уређење државе. У Старом Завету постајала је једна верска дружина или боље рећи дружина зилота који су се називали фарисеји. Они су били школовани, строго су поштовали Стари Завет, постили су два пута седмично, давали су десетак од свега што зараде и сматрали су себе да су тиме што су испунили Закон потпуно беспрекорни пред Богом. Али то је оно што су они мислили о себи, а оно што је срцезналац Бог видео у срцима њиховим то је се показало данас у јеванђелској причи о царинику и фарисеју. Цариник који, знајући да има грешна дела, грешна дела која читав народ осуђује, јер народ није волео царинике који су прикупљали порез и који су наметали да се нешто мора дати, још издалека дође и рече Господу – није могао ни да подигне очи своје ка Богу него је само рекао: „Боже милостив буди мени грешноме.“ А фарисеј, пун себе, задовољан оним што чини, а не зна да је Господ тај коме се треба клањати, рекао је: „Боже, хвала Ти што нисам као сви други људи. Постим, дајем десетак, беспрекоран сам по Закону…“ И сматрао је да ће добити похвалу од Господа Бога, беседио је владика Јустин и наставио: -Данашња прича нам говори следеће: да је потребно да се већ сада духовно припремамо за Пост тако што ћемо видети какви смо заправо. Да би себе познали потребно је да имамо смирења, покајања, љубави, и да то све буде спојено у пост. Јер без молитве и поста нико не може угодити Господу! И то су једина два средства којима можемо да разрешимо своје психолошке и животне проблеме. Овде у овоме свету имамо многе невоље, јер Господ Сам је рекао да ћемо у свету имати невоља, али не само невоље од других, него највише невоља од себе самих. Ако поштујемо и држимо заповести Божије и трудимо се да испунимо оно што Господ Бог тражи од нас, онај минимум да чинимо оно што можемо, тада смо послушни Господу, а послушност Богу јесте највећа врлина јер она показује и смирење и трпљење и човекољубље и милосрђе и љубав и све врлине које је Господ Бог показао нама на самоме Себи. Јер ако не стекнемо врлине, ако нисмо смирени да познамо своје грехе како ћемо моћи да те грехе разрешавамо пред Господом? Како ћемо моћи да се кајемо за своје грехе? Јер данас има многих који кажу: немам никакав проблем ни са собом ни са Богом, никога нисам убио, ништа нисам никоме украо. А Господ Бог каже: чувајте се и клоните се греха и чините добро! Ако се привремено клонимо греха, а не чинимо добро а можемо да чинимо добро, опет смо у греху – немамо милосрђа, немамо љубави, немамо човекољубља. А Господ је и љубав и милосрђе и Једини Човекољубац. -Дакле, ако не стекнемо врлине Христове ништа нам не помажу пост и молитва. Пост и молитва ако нису у човеку који је познао себе, а чак и стари филозофи грчки су говорили: „упознај самога себе“, не помажу. Кад упознамо себе онда ћемо видети своје врлине и своје добре стране, а најпре ћемо видети своје слабости. А како ћемо победити своје слабости? Тако што ћемо дозволити да Христова реч, Христова благодат и Христова сила уђу у нашу природу, у наше срце, душу и у ум и онда ће Он нас да води и руководи и да нас чува од свакога зла. И да нам даје радост живота. Данас многи кажу: „Ето, ја сам као тај цариник, знам да не чиним никаква добра дела и дошао сам и ја да кажем Боже опрости мени грешноме.“ То може само да каже онај који је себе измерио у Цркви Божијој са светитељима Божијим и са самим Христом. Коме се Богу он моли ако га нема у Цркви Божијој? Бог је Личност, Он није појам, није само просто неко „слово“, Он јесте Логос, али је личност и када Он као личност заживи у нама онда ми мерећи се са Њим и са Речју коју нам је дао можемо да видимо где се налазимо. И, наравно, ма шта чинили овде на земљи, ми смо најобичније слуге како се каже у Светоме Писму. Ми смо то дужни да чинимо и када чинимо ништа посебно не радимо. Ми смо дужни да то чинимо да би заблагодарили Оцу нашем, као што су деца дужна да поштују своје родитеље јер су их родитељи родили и дали им живот и упућују их како да живе у овоме животу. Тако смо ми дужни, не зато што се клањамо највећем Господару света, него зато што држећи Његове заповести ми себе оплемењујемо, ми узрастамо у меру висине раста Христова, јер смо без Њега, без Његове спасоносне науке и дела, нико и ништа. Ми смо као трска коју љуља ветар – данас јесмо, а сутра ко зна где смо. Нека Господ Бог учини да почетак овога припремног периода за Пост буде благослов за нас. Нека Господ Бог буде милостив према нама и да нам да познамо наше слабости и да нам снаге да задобијемо силу Божију и нека буде са нама у све векове и сву вечност. Амин, нагласио је владика Јустин. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...