Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'руској'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 29 results

  1. У оквиру вишедневне посете Руској Цркви, у којој борави као изасланик Патријарха српског, Епископ рашко-призренски Теодосије посетио је манастир Светог Александра Свирског. Преосвећени Владика и делегација из Србије стигли су у Манастир у вечерњим часовима, где их је на капији манастира дочекао игуман Антоније (Гутник). Сви заједно су у недељу, сабрани са мноштвом верног народа Божијег, служили Божанствену Литургију у Светотројичном храму манастира. Литургијом је началствовао, по благослову преосвештеног Мстислава, епископа тихвинског и лодејнопољског, епископ Теодосије, а уз саслужење игумана Антонија и братије свете обитељи. Након завршетка Литургије госте је поздравио игуман манастира, пожелевши им топлу добродошлицу a у знак добродошлице, поклонио је владики Теодосију икону Преподобног Александра Свирског. Игуману се у име целе делегације захвалио епископ Теодосије, који је између осталог рекао: " Постоје места која су хиљадама километара далеко и људи који се у животу никада нису сусрели, али када дођете на то место и сусретне те људе, осећате се као да сте сусрели своје најближе и као да сте ту одувек били. Једно ода таквих места је ово свето место и такав сусрет је данас са Вама, оче игумане, и Вашом братијом. Ово се дешава јер благодаћу Светога Духа, препознајемо једни друге у Христу Богочовеку. Молимо Вашу љубав да увек у својим молитвама имате нас, наш свештенство и монаштво, као и сав богољубиви народ на Косову и Метохији, који се данас налази у веома тешком положају. Нека Васкрсли Христос, по молитвама Преподобног оца нашег Александра Свирског, дарује свима нама Царство Своје". У име српске делегације игуману је икону Богородице Тројеручице уручио директор Управе за вере Владе Републике Србије Милета Радојевић. Свети Александар Свирски се с правом назива Новозаветним Аврамом зато сто се кроз сву историју човечанства открио Тројичин Бог телесном људском оку први пут Авраму а други пут Преподобном Александру Свирском. Његове Свете мошти су за разлику од свих осталих нетљених (нераспаднутих) моштију светле боје коже - као код живих људи! Преподобни Александар Свирски канонизован је само 14 година после своје праведне кончине. Многи његови ученици и поштоваоци су још били живи, па у његовом житију не наилазимо на уобичајене хагиографске шеме о благочестивости. Замонашен је на Валаму 1474. године и својим подвизавањем задивио је и највеће Валамске подвижнике тога времена. Та беспоговорна спремност ношења Крста која је исходила из дубине душе преподобног Александра, није могла остати без утехе Господње. И данас је очувана пећиница у којој се једва може сместити један човек, у којој је једном приликом 1485. године, током молитве, преподобни зачуо глас: “Александре, изађи одатле и иди на место које ти је раније указано, тамо се можеш спасити”. Велика светлост указала му је место на југо-истоку, на обали реке Свир, где се преподобни одмах преселио. Господ је прво једном бојарину открио овог великог угодника, који се годинама хранио само биљем које је расло уоколо, а после се брзо његова слава великог молитвеника и исцелитеља душе и тела прочула по читавој околини. Дар прозорљивости од Бога дарован, допринео је да га верујући народ руског севера још за живота сматра светитељем. Тачно на 23 годишњицу од пресељења, црквицу преподобног обасјала је велика светлост и он је угледао три мушкарца која су дошла к њему. Зачуо је наредбу: “Љубљени, пошто си видео Три Лица која говоре са тобом, сагради цркву у име Оца и Сина и Светога Духа, Једносушне Тројице… А мир Свој ти остављамо и мир ти дарујемо”. Извор: Телевизија Храм
  2. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, на празник Усековања главе Светог Јована Претече и Крститеља, 11. септембра 2019. године, торжествену архијерејску Литургију у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану служио је Епископ борисогљебски г. Сергије са једанаест свештеника из подручне епархије. Његовом Преосвештенству су саслуживали протођакон Стеван Рапајић и ђакон Владимир Руменић, у молитвеном присуству старешине Подворја Руске Православне Цркве у Београду протојереја Виталија Тарасјева. Епископ Сергије је произнео празничну проповед тумачећи јеванђељски извештај о Ироду и поучавајући верне, и Русе и Србе, који су испунили храм, да се чувају од сваког искушења, да одоле ђавољем лукавству, чине добра дела и буду милосрдни једни према другима. На крају божанске Литургије отац Виталије се обратио епископу Сергију, који је први пут у посети светињама Српске Православне Цркве. „Велике силе покушавају да отму од Србије српски Јерусалим - Косово и Метохију", казао је он и додао да патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх српски Иринеј све чине да до те неправде не дође. Протојереј Виталиј је заблагодарио патријарху Иринеју на благослову, али и на очинском односу и непрестанпј подршци Подворју Руске Православне Цркве. У спомен на молитвено сећање отац Виталиј је руском владици Сергију поклонио икону са приказом чуда када је Свети Николај вратио вид Светом Стефану Дечанском. Старешина Светотројичине цркве је, уз то, поклонике из Русије упознао с кратком историјом манастира Дечана на Косову и Метохији. На самом крају поново се обратио епископ Сергије, заблагодарио је Господу на данашњем дану, на молитвеном сабрању у цркви где су се верни причестили. Говорећи о одушевљењу својих свештеника и поклоника који су посетили српске светиње и укрепили се у вери упознајући Српску Православну Цркву, не само преко дела Светог владике Николаја Охридског и Жичког и Преподобног Јустина Ћелијског. Преосвећени Владика је са одушевљењем казивао о српском народу који је пројавио топло гостопримство. Владика је додао да је српски народ, чак и после свих напада и агресија, остао доследан Христу, и да руски народ не може да замисли Косово и Метохију, душу Србије, ван њених граница. Захваливши се свима на гостопримству, уручио је старешини икону Светих кнезова Бориса и Гљеба, који су заштитници подручне му епархије. Поклоничка агенција "Доброчинство" организовала је за поклонике из Русије деветодневни боравак у епархијама Српске Цркве. Поклоници из Русије су авионом слетели у Тиват и потом посетили Котор, поклонили се светињама на Цетињу, Светом Василију Острошком и Симеону Дајбабском. Верни из Русије посетили су манастире Милешеву, Лелић, Ћелије, Раковицу. Посебан утисак на госте из Русије оставио је заветни храм српског народа - храм Светог Саве, где руска рука и душа, заједно са српском, уграђује сваку коцкицу мозаика. За српске медије епископ Сергије каже: „Од детињства сам имао жељу да посетим Србију, која је за нас православне Русе, љубљена, возљубљена земља, земља велике историје и великих Божјих угодника. Србија је за нас светилник, светло које свима светли, и нама руским православним хришћанима Српска Православна црква јесте пример како се следује за Христом. Имали смо велику жељу да посетимо братски српски народ и српске светиње, да се духовно укрепимо, и време које смо провели у Србији и Црној Гори, молитве које смо принели, наше заједничарење са свештенством и духовницима у српским светињама за мене и сапутнике је велико духовно укрепљење. По повратку у Русију ми ћемо свим отачаственицима причати о свим светињама, сведочићемо Истину коју смо овде видели." Торжественој Литургији присусвовали су директор агенције „Доброчинство“ г. Драган Вукић, са сарадницима, проф. Предраг Миодраг, многобројни верни народ и личности јавног и културног живота града. Извор: Инфо служба СПЦ
  3. Уочи празника преноса моштију Светог Александра Невског, 11. септембра, митрополит Санкт-Петербуршки и Ладожшки Варсонуфије началствовао је бденијем у Свето-Тројицком храму Александро-Невске лавре. Митрополиту је саслуживао и Епископ рашко-призренски Теодосије који као изасланик Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја борави у вишедневној посети Руској православној Цркви. На богослужењу су били и остали чланови српске делегације: проректор Призренске Богословије јеромонах Исидор (Јагодић), директор Управе за вере Републике Србије Милета Радојевић и извршни директор за финансије компаније "Телеком Србија" Миленко Џелетовић. Директор Управе за вере Републике Србије је у име српске делегације предао на поклон Александро-Невској лаври копију Пресвете Богородице Пећке. Оргинална икона налази се у манастиру Пећка патријаршија на Косову и Метохији. "Патријарх Српски Иринеј благословио је да се уради копија чудотворне иконе Богородице Пећке, и она је сада овде као дар Српског народа Александро-Невској лаври и овом граду. Нека она до века сведочи о братској љубави у Христу српског и руског народа" - рекао је Милета Радојевић. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  4. Митрополит Иларион (Алфејев): „Нико не може да поколеба нашу свету Православну веру коју ми сведочимо целокупним нашим живљењем“. Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј, моравички Антоније и мохачки Исихије, као и протопрезвитер Владан Симић, бораве од 22. августа 2019. године на поклоничком путовању светињама на северу Русије. Епископи су саслуживали Његовом Високопреосвештенству Митрополиту волоколамском г. Илариону (Алфејеву), који је началствовао светом архијерејском Литургијом у Псковско-печерском манастиру, 28. августа, поводом престоног празника наведене свете обитељи у Русији. Честитавши славу настојатељу манастира, Митрополиту псковском и порховском г. Тихону и братству свете обитељи, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије пожелео је срдачну добродошлицу гостима из Српске Православне Цркве. Српска Православна Црква увек је била блиска са Руском Православном Црквом. Наши народи су једне вере и истога порекла. Ту блискост ми осећамо нарочито сада када је Руска Црква изложена преступима Константинопољске Патријаршије, која је повредила канонски простор наше Цркве у Украјини, насупрот црквеним канонима и целокупном канонском и историјском Предању. Ниједна помесна Православна Црква није признала тај бесправни чин патријарха цариградског. Српска Црква је одмах реаговала и подигла свој глас против таквог делања, и данас ми стојимо заједно насупрот безакоњу које се одвија, молећи се Пресветој Богородици да се оконча настала пометња у Православној Цркви. У току сваке свете Литургије узносимо посебне молитве за јединство Православне Цркве. Верујемо да наведени догађаји неће поколебати ни нашу – Руску Православну Цркву, ни читаву Православну Цркву у свету. Током историје Цркве било је цариградских патријараха који су били јеретици, било је оних који су били одступници од Православља, било је и оних који су били унијати, а Црква је као таква постојала, и као таква ће постојати. Нико не може да поколеба нашу свету Православну веру коју ми сведочимо целокупним нашим живљењем. Сама чињеница да сте се ви, драга браћо и сестре, данас сабрали у тако великом броју, у Псковско-печерској Лаври, ради молитвеног прослављања Пресвете Богородице, јесте пројава видљивог сведочанства снаге наше вере. Савршивши свету Литургију сачинићемо опход око овог светог манастира, са молитвама, појањем и уз читање Јеванђељâ. Поћи ћемо тим путем пратећи Пресвету Богородицу, чија ће чудотворна икона бити ношена испред нас. Пожелео бих свима да, као што ћемо данас ходити око свете обитељи ове, следујући Пресвету Богородицу, тако и на свом животном путу следимо Бога, Пресвету Богородицу и свете угоднике Божје. Верујем да ће Мајка Божја увек штитити од сваког зла Својим светим омофором нашу свету Цркву, нашу вољену Отаџбину и све нас, навео је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. По завршетку Литургије одржана је литија око Псковско-печерског манастира, једног од највећих и најпознатијих мушких манастира у Русији. Митрополит је још једампут поздравио епископе Српске Православне Цркве, који бораве у вишедневној посети Руској Цркви. Особито бих заблагодарио Вама, драги владико Иринеје! Ви сте један од веома значајних јерараха Српске Цркве. Ви сте водећи богослов. Ви сте човек који, у нашем времену, стражари над канонским црквеним Предањем. У духовној борби против оних који дејствују из таме овога света, ми се ослањамо на такве људе као што сте Ви, и благодаримо Вам на чврстом, доследном, смиреном и богословски утврђеном ставу који Ви изражавате – како у Српској Православној Цркви, међу грчким архијерејима – тако и на Међуправославним саветовањима. Нама је данас веома потребно такво сведочење. Желео бих да Вам, у своје лично име, у име Његове Светости Патријарха московског и све пуноће Руске Православне Цркве, изразим захвалност за такво чврсто канонско држање, нагласио је митрополит Иларион Алфејев. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  5. Филарет Денисенко је изјавио новинарима на руском зашто је потписао томос о аутокефалности и зашто нова украјинска Црква није аутокефална Према његовом исказу, нова Украјинска Црква не може се сматрати аутокефалном из више разлога, углавном због освећења светог мира, јер, према томосу, право на његово освећење припада искључиво Цариградском патријарху. Према Филаретовом мишљењу, ово може изазвати проблеме, јер „ако нам се не да свето миро, нећемо имати права да крштавамо, нити да освештавамо цркве“. Поред тога, нагласио је још једном да му се не допада назив нове Цркве, па би било боље да ју је Патриајарх цариградски назвао Украјинска Православна Црква, а не Православна Црква Украјине. „Интересовање за такво име је велико, јер би ова Црква имала право да врши своју мисију не само на територији Украјине, него свуда, пошто према томосу све то ван Украјине припада Цариградској Патријаршији. Трећи разлог што се нова Црква не може сматрати аутокефалном потиче из проблематичних питања која се морају разрешити у Цариграду. „Каква је та аутокефална Црква?“, запитао се Филарет пре него што је дао одговор. „То значи да немамо пуна овлашћења аутокефалне Цркве“. Филарет је додао да је потписао томос из разлога што није знао његову садржину. Према његовом мишљењу, текст томоса је усаглашен у Цариграду. На питање новинара о избору митрополита Епифанија за предстојатеља ове Цркве, он је одговорио „Они, Цариградска Патријаршија, познају мене већ 50 година, још од времена кад сам представљао Руску Православну Цркву у свеправославним комисијама у Шамбезију код Женеве. Они су знали за мој став и за моју чврстину. И то је разлог што нису хтели да имају посла са мном кад су припремили све ово.“ У исто време Филарет је потврдио још једном да је било договора између њега, Петра Порошенка и митрополита Епифанија Думенка око нове Цркве по питању који њен предстојатељ њу представља пред другим помесним Црквама. „Да ми је онда наметнут услов да будем уклоњен, ја то не бих прихватио,“ рекао је Филарет и додао да су га тадашњи председник и митрополит Епифаније обманули. Притом је истакао да је „за председника било важно да добије томос. Али који томос, који су његови прописи, која је његова садржина, то га се није тицало.“ http://www.spc.rs/sr/patrijarh_filaret_dao_intervju_ruskoj_televiziji_rosija_24
  6. 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета Човјек-црква, небески човјек, наш апостол – такве ријечи се често могу чути о Митрополиту Амфилохију, и нема претјеривања у томе. Од 1991. године је он је Митрополит цетињски, црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар Трона пећког, наводи се у најави руске телевизије Россия која ће 25. априла бити приказана у оквиру циклуса „Проповједници“. „Педесет година комунизма оставило је свој траг, претварајући историјски православну земљу у духовну пустињу. Цркве и манастири у пустоши, практично без свештенства, читаве генерације затроване пропагандом су изгубиле свој религијски и национални идентитет. Било је потребно почети изнова – оживљавати цркве и манастире, подучавати свештенство, враћати људе Богу.И дословно, 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета, наводи се у уводу емисије. У емисији говоре свештеници СПЦ, блиски рођаци владике, пријатељи из дјетињства, људи којима је помагао у најтежим животним ситуацијама, новинари и, наравно, главни протагониста – Митрополит Амфилохије, стручњак за руску културу и велики пријатељ Русије, каже се у најави емисије. У филму учествују: митрополитов рођак Јован Радовић, јереј Анђелко Боричић, новинар Светлана Луганска, јеромонах Сергеј – економ манастира Острог, старији брат митрополита Вучина Радовић, протојереј Момчило Кривокапић, јеромонах Јустин (Мреновић), протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, рођака митрополита Анастасија Радовић, новинар Марија Живковић, потомак краљевске лозе Ђорђе Петровић Његош, бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш, и предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић. ТВ Россия К 25. април 2019. у 22:10 часова Проповједници: Митрополит Амфилохије (Радовић). https://tvkultura.ru/anons/show/episode_id/2160890/brand_id/62714/
  7. Надамо се да ће нам Русија помоћи да сачувамо Косово, које је српски Јерусалим, рекао је данас Патријарх српски г. Иринеј, који је са представницима компаније „Гаспромњефт“ потписао споразум о наставку руског учешћа у извођењу радова на унутрашњој мозаичкој декорацији Храма Светог Саве. Патријарх је подсетио да је Русија кроз векове помагала Србији, приметивши да је руски народ моћан и велики, а српски мали, „али има ту срећу да свој мали чамац везује за велики руски брод“. Руски престо је, према речима Патријарха Иринеја, увек имао разумевања за наше потребе и притицао нам у помоћ кад смо били у најтрагичнијем тренутку, а захваљујући цару Николају Другом Србија је опстала 1915/16. године. Онда кад нам Русија није могла помоћи онолико колико смо очекивали, како је рекао, није нам никад одмогла, за разлику од наших других савезника. „И данас се Србија налази у доста тешком положају, окружена бившим пријатељима. Зато нам је руска помоћ потребна и ми ту помоћ очекујемо, пре свега да сачувамо Косово које је за наш народ српски Јерусалим и света земља. Све што је вредно у српској култури тамо има свој почетак. Не можемо се никад одрећи Косова и надамо се да ће нам у томе помоћи Русија колико може – а може много“, навео је Патријарх српски г. Иринеј. Он је констатовао да некадашњи пријатељи Србије данас заборављају то пријатељство и савезништво. „Ми смо увек били на правој страни, а данас праве стране нема. Бивши пријатељи показују своје друго лице и неки свој интерес који није у правди“, додао је Патријарх Иринеј. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Руски свештенице и монахиње из САД и Канаде раде у Индији на катихизацији, па је 2000 људи крштено у светој Православној Цркви. Ова мисионарска група већ месецима активно ради у појединим индијским градовима. Очекује се да ће Цркви приступити неколико хиљада људи. На чело мисионарског рада стоји отац Атанасије Кон, старешина Иверске парохије на Хавајима. Сав овај подухват се обавља по благослову митрополита Илариона, првојерарха Руске Заграничне Цркве. Извор: Православие.ру
  9. Антиохијска црква се залаже за јединство Православних цркава и категорички одбија акције које имају циљ одвајање и слабљење православних у свијету. Антиохијска православна црква је дубоко забринута због ситуације која је створена у васељенском православљу и потпуно подржава РПЦ у украјинском црквеном питању, изјавио је 17. јануара Патријарх Антиохије и читавог Истока, Јован Десети, на састанку са руским парламентарцима, преноси Интерфакс. „Са наше стране, апеловали смо на васељенског Патријарха у Константинопољу и на сваки могући начин молили да се предузму напори усмјерени на уједињење Цркава и превазилажење насталих несугласица“, рекао је поглавар Антиохијске православне цркве. „Дубоко смо забринути за тренутну ситуацију и потпуно вас подржавамо у овом питању.“ Он је нагласио да би Антиохијска црква веома вољела да се „очува јединство православних у свету“ и категорички не прихвата „оно што је усмјерено на одвајање и слабљење православног народа“. Раније, у одговору на писмо васељенског Патријарха Вартоломеја са позивом да призна ПЦУ, антиохијски Патријарх Јован Десети обратио се поглавару Константинопољске цркве са захтјевом „да не доноси никакве одлуке иза којих не стоји консензус аутокефалних православних цркава, јер није мудро зауставити раскол по цијену јединства православног свијета“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У недељу, 13. јануара 2019. године, торжественом Литургијом прослављено је Рождество Христово у руској цркви Подворја Московске Патријаршије. Божанском службом началствовао је старешина храма протојереј Виталије Тарасјев уз саслужење свештенства из Српске Православне Цркве: протојереја Небојше Тополића, старешине земунске Богородичне цркве, и јереја Ивана Делића из Епархије банатске. Хор Подворја је својим појањем улепшао божићно празниковање. Светим тајнама причешћиван је из три путира христоносни руски и српски народ; највише је било деце која су се окупила у божићној радости. По традицији, у Светотројичном руском храму на Ташмајдану одржана је и ове године прослава Божића - Рождества Христовог са децом. Поздравну реч упутио је отац Виталије. Потом је хор при Светотројичном храму отпевао Тропар Рождество Твоје, док је Дечји хор отпевао Божићни тропар. Владика Николај Велимировић је у свом мисионарском подвигу посебну пажњу посветио празнику Рођења Спаситеља света. Његову песму Ноћ тија отпевао је здружени дечји хор Подворја и земунске Богородичне цркве. Децу из Земуна су припремиле диригенткиња Сањана Николић и вероучитељица при храму Богородичне цркве у Земуну Славица Ивошевић. Своје умеће и таланте којима их је Господ обдарио, у божићној представи, показала су деца која похађају веронауку у храму Свете Тројице на Ташмајдану. У овом програму учествовао је и драмски уметник Андреј Шепетковски. После представе отац Виталије је поделио божићне пакетиће свој деци која су присуствовала Литургији, као и учесницима програма. Божићне дарове припремила је ова Црквена општина. Ученици београдских школа Др Драган Херцог и Миодраг Матић и Удружење Живимо заједно улепшали су својом божићном песмом празник божићне дечје јелке и показали да љубав према Богу превазилази све границе. У цркву су ученици дошли у пратњи родитеља, учитеља и вероучитељице Милице Ракић. Извор: Српска Православна Црква
  11. Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа
  12. О Александри Анатољевној Серђуковој – значајној Новосађански, Рускињи, научници, било је говора 16. септембра, у вечерњим часовима, у Змај Јовиној Гимназији, где је представљена књига под насловом Заветно служење руској култури. Благословом Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, књигу је издала Гимназија Јован Јовановић Змај и Руски центар Фонда Руски свет. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поводом 125. годишњице рођења и 40 година од упокојења у Господу Александре Серђукове, о књизи су говорили директор Гимназије г. Радивоје Стојковић, презвитер Игор Игњатов, г. Алексеј Арсењев, историчар руске емиграције у Новом Саду и госпођа Вера Милосављевић, приређивач збирке. Присутне је поздравио протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма, истакавши да је Александра написала сведочанство о три дара које је од Бога добила: дар живота, дар рада и дар вере. Она је сматрала да није добила многе дарове. Она набраја само три, али знамо да их је добила много више и много их више умножила. Она је упркос свему, живећи на различитим местима, у различитим временима и у многим тешким околностима, одржала своју веру и захваљивала Богу за ове дарове, рекао је отац Жељко. Господин Радивоје Стојковић је навео да је књига објављена као вид благодарности професорки Серђуковој која је, пре скоро један век, ходала ходницима Гимназије. Професорки која је држала часове бројним генерацијама ђака ове Гимназије, трудећи се да им на тим часовима приближи и открије руски језик и руску културу. Писала је есеје, огледе и чланке који су објављивани у најеминентнијим часописима тога времена, истакао је г. Стојковић. Историчар руске емиграције у Новом Саду објаснио је да је у овом Граду током 1920. године уточиште нашло око две хиљаде избеглица са југа Русије. Личност и опсег културне делатности Александре Анатољевне издвајају је из средине новосадске руске колоније. За разлику од већине Руса, она се брзо укључила у јавни живот Града и за оно време је дала редак пример еманциповане жене, објаснио је г. Алексеј Арсењев, додајући да је Александрина мисија била да служи руској култури до последњег дана свога живота. У име Епископа бачког г. Иринеја, о књизи је говорио отац Игор Игњатов, који је казао да текстови у објављеном зборнику одају аутора изузетне ерудиције, способног за проницљива философско-теолошка разматрања. Својим стилом и продуховљеношћу, трезвеношћу мисли, неодољиво подсећа на Исидору Секулић. Реч Александре Серђукове у времену огољеног хуманизма, који је човека не само обезбожио него и рашчовечио, позива на повратак човечанства истинском теохуманизму, богочовештву које се налази у безбедном и топлом крилу Цркве, нагласио је отац Игор. Приређивач збирке и ученица Александре Серђукове, госпођа Вера Милосављевић је изнела лични доживљај и поделила са присутнима детаље из живота своје наставњице, како ју је звала. Животни принцип Александре Серђукове, поред служења руској култури, био је – живети тако да би ближњима било добро. Она је заиста тако живела и радила. Не само да је издржавала породицу, него је помагала и старе Русе, младе студенте и ђаке, казала је госпођа Милосављевић. Александра Анатољевна Серђукова је рођена 1893. године у сибирском граду Омску, а упокојила се у Господу 1978. године у Новом Саду. Књига Заветно служење руској култури садржи двадесет и три огледа и есеја, а налази се у продаји у Издавачкој установи Епархије бачке Беседа. Програм Госпојинских дана биће настављен у четвртак, 20. септембра, од 18 часова, служењем бденија у Успенском храму, благосиљањем славских дарова поводом славе храмовног хора Антифон и концертом овог црквеног хора. На дан празновања Рођења Пресвете Богородице, у петак, 21. септембра, света Литургија ће почети у 9 часова. Извор: Радио Беседа View full Странице
  13. Александра Серђукова (Омск 1893 – Нови Сад 1978) Професорка у новосадској Гимназији (1921-1952) и писац. Парохијанка Светоуспенске цркве. Какве год да су биле прилике редовно је долазила на богослужења и молила се. Написала је сведочанство о три дара које је од Бога добила: ДАР ЖИВОТА, ДАР РАДА, ДАР ВЕРЕ – највиши дар - дар спасоносни, дар утешни, дар мудрости која „разликује духове”, дар силе која савлађује слабост, дар живота који је јачи од смрти. ВЕРУ коју добијамо од Господа нашег Исуса Христа чувамо и исповедамо – упркос свему. Извор: Епархија бачка
  14. У недељу 16. септембра, у 20:00 часова, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај биће представљена књига Александре Серђукове "Заветно служење руској култури". О књизи ће говорити: директор Гимназије г. др Радивоје Стојковић, Епископ бачки г. др Иринеј Буловић, Алексеј Арсењев историчар руске емиграције у Новом Саду, Вера Милосављевић приређивач књиге. Модератор презентације протојереј Жељко Латиновић. Плакат у ПДФ формату Александра Серђукова (Омск 1893 – Нови Сад 1978) Професорка у новосадској Гимназији (1921-1952) и писац. Парохијанка Светоуспенске цркве. Какве год да су биле прилике редовно је долазила на богослужења и молила се. Написала је сведочанство о три дара које је од Бога добила: ДАР ЖИВОТА, ДАР РАДА, ДАР ВЕРЕ – највиши дар - дар спасоносни, дар утешни, дар мудрости која „разликује духове”, дар силе која савлађује слабост, дар живота који је јачи од смрти. ВЕРУ коју добијамо од Господа нашег Исуса Христа чувамо и исповедамо – упркос свему. Извор: Епархија бачка View full Странице
  15. „И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање. „Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице. „Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он. Он је одбацио тврде о девастацији манастира. „То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа. „Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије. На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Књига „Служба царској породици Романов“ Арики Маравеља је прва књига о руској царској породици на грчком језику, а писана је са много љубави, рекао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије синоћ на промоцији ове књиге у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици. „И поред тога што постоји одређени отпор у Грчкој у вези царске породице Романових“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски и објаснио да је издавач књиге тражио благослов од Архиепископа атинског за њено објављивање. „Било како било, књига је драгоцјена. Ја сам обећао да ћемо је превести на српски језик. Циљ је да прослављање Царских страстотерпаца пређе границе Русије. Мада, већ је прешла, нема никакве сумње, јер прва канонизација царске породице је била у Америци, у Руској заграничној цркви, седамдесетих година прошлога вијека. А онда је била и код нас. Ви знате да је Његова Светост Патријарх Иринеј, на празник стогодишњице страдања царске породице служио Литургију у руској цркви у Београду, а послије тога је била Литија до споменика цара Николаја који се налази у центру Београда“, казао је Владика Амфилохије. Подсјетио је да је стогодишњица мученичке кончине Царске страстотерпаца Романових обиљежена и у Црној Гори, у манастиру Дајбабе, гдје су на споменику у руском стилу у камен уклесани ликови царске породице. „Нажалост, видим да се ови из власти сад нешто буне, наводно да ми ту девастирамо културно благо. Али бојим се да није то у питању, него да је сад власт Црне Горе завела санкције Русији. И некоме није у интересу што смо ми ту стогодишњицу обиљежили на такав начин. А то је нешто најљепше што је саграђено у Црној Гори у ово наше вријеме. У питању је диван украс за главни град Црне Горе и за манастир Дајбабе“, казао је он. Он је одбацио тврде о девастацији манастира. „То није грађено унутар манастира, него поред, гдје је донедавно био камењар. Покојни отац Лука је тамо дотјерао тоне земље, поравнио камењар и засадио маслине, па је сада тамо маслињак. И ту се баш потрефило дивно мјесто, наспрам манастира. А ту је и старац Симеон Дајбабски, који је руски ђак“, казао је Митрополит Амфилохије. Нагласио је да се заправо ради о нашој дужности да благодаримо цару Николају, великом пријатељу нашега народа. „Црква ни данас не може другачије, него као што су радили Митрополити Петровићи, иако ови данашњи од мене траже да ја идем неким њиховим путем“, закључио је Митрополит Амфилохије. На промоцији су, поред Митрополита Амфилохија још учествовале монахиња Олга (Евстратова) и ауторка књиге. Модератор вечери био је свештеник Предраг Шћепановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Господин Ђурђев је предочио присутнима историјске чињенице везане за царску породицу Романов, стање у царској Русији током императорске владавине сверуског цара Николаја II, догађаје током Првог светског рата и, од исконских непријатеља православне царске Русије потпомогнуте, злочиначке бољшевичке револуције, затим помоћ Србији и савезништву током Балканских ратова, али и у Првом светском рату, абдицирање, као и мученичку кончину Светог цара Николаја II и његове породице. Извор: Радио Светигора
  18. Предавање историчара Петра Ђурђева, директора Историјског архива Новог Сада, које је одржао поводом стогодишњице убиства Свете царске породице Романов, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, у суботу, 19. маја 2018. године, у дворани Црквене општине у Жабљу, у оквиру Светониколајевских дана организованих поводом храмовне славе – Преноса моштију Светог оца Николаја. Звучни запис предавања Господин Ђурђев је предочио присутнима историјске чињенице везане за царску породицу Романов, стање у царској Русији током императорске владавине сверуског цара Николаја II, догађаје током Првог светског рата и, од исконских непријатеља православне царске Русије потпомогнуте, злочиначке бољшевичке револуције, затим помоћ Србији и савезништву током Балканских ратова, али и у Првом светском рату, абдицирање, као и мученичку кончину Светог цара Николаја II и његове породице. Извор: Радио Светигора View full Странице
  19. После Октобарске револуције, чувени офтамолог Владимир Петрович Филатов је дошао у посед иконе. Пошто је успешно оперисао тадашњег вођу СССР-а Јосифа Стаљина и спасио га од слепила, на питање шта жели као противуслугу, затражио је да се сагради црква у којој ће икона Одигитрија Бајталска моћи да задобије своје место. Тадашњи први човек велике Русије, комуниста, није могао да повуче обећање да ће урадити све што доктор Филатов тражи, па је направљен храм у Одеси, близу болнице у којој је чувени офтамолог радио. Родитељи чувеног офтамолога су били ктитори храма Светог Адријана и Наталије. Прелепа икона је добила свој дом. Међутим, није дуго боравила у њему. После смрти Стаљина, на власт у СССР-у је дошао Хрушчов који се хвалио да свештеника у овој комунистичкој земљи неће бити. Ноћ пре него што су булдожери и трактори дошли пред храм у Одеси, доктору Филатову се у сну јавила Мајка Божја и тражила да икону склони из храма. Он је послушао Богородицу и однео икону на своју клинику, и тако је икона по други пут избегла уништење јер је храм порушен до темеља а све иконе изнесене испред цркве и спаљене. Године 2005. чудотворна икона је враћена у Бајтал, у женски манастир Рождество Богородице који је у изградњи. Била је потпуно црна, виделе су се само очи Мајке Божије. Стручњаци су покушавали на све начине да је рестаурирају, међутим нити су успели да схвате шта се са њом десило, ни један метод није био делотворан и вратили су је са речима да су потпуно беспомоћни. Икона је враћена у манастир где су испред ње служени акатисти, верни су се молили, тражили помоћ, певали јој песме. Мајка Божја је осетила љубав верних и почела је сама да обнавља икону, од доњег дела су полако почеле да се појављују боје – најпре црвена, па жута, па све остале. Тако је чудотворна икона Одигитрија Бајталска сама себе обновила, без додира људске руке. Од 2005. године икона је обишла многе земље делећи благодети које ова светиња дарује вернима, а забележено је да је 2012. године током боравка у Молдавији у манастиру Чуфлај надомак Кишињева икона мироточила. Извор: Српска Православна Црква
  20. Реплика чудотворне иконе Пресвета Богородице Бајталске од 9. јула 2018. године налази се у Подворју Московске Патријаршије у Београду, у храму Свете Тројице на Ташмајдану, где ће остати до 18. јула. Икона је реплика иконе Богородице са Христом коју је насликао апостол и јеванђелист Лука. Претпоставља се да потиче из 18. века и имала је веома бурну историју. Икона је највероватније настала у 18. веку и налазила се у мушком манастиру у селу Бајтали које се налази 200 километара северно од Одесе у Украјини. Године 1812. током турско-руског рата, Турци су манастир спалили до темеља и све монахе убили. Икона Богородице је чудом остала недодирнута огњем, окренута лицем према земљи. Не зна се тачно ко је икону склонио и сачувао. О њој се дуго времена ништа није знало. После Октобарске револуције, чувени офтамолог Владимир Петрович Филатов је дошао у посед иконе. Пошто је успешно оперисао тадашњег вођу СССР-а Јосифа Стаљина и спасио га од слепила, на питање шта жели као противуслугу, затражио је да се сагради црква у којој ће икона Одигитрија Бајталска моћи да задобије своје место. Тадашњи први човек велике Русије, комуниста, није могао да повуче обећање да ће урадити све што доктор Филатов тражи, па је направљен храм у Одеси, близу болнице у којој је чувени офтамолог радио. Родитељи чувеног офтамолога су били ктитори храма Светог Адријана и Наталије. Прелепа икона је добила свој дом. Међутим, није дуго боравила у њему. После смрти Стаљина, на власт у СССР-у је дошао Хрушчов који се хвалио да свештеника у овој комунистичкој земљи неће бити. Ноћ пре него што су булдожери и трактори дошли пред храм у Одеси, доктору Филатову се у сну јавила Мајка Божја и тражила да икону склони из храма. Он је послушао Богородицу и однео икону на своју клинику, и тако је икона по други пут избегла уништење јер је храм порушен до темеља а све иконе изнесене испред цркве и спаљене. Године 2005. чудотворна икона је враћена у Бајтал, у женски манастир Рождество Богородице који је у изградњи. Била је потпуно црна, виделе су се само очи Мајке Божије. Стручњаци су покушавали на све начине да је рестаурирају, међутим нити су успели да схвате шта се са њом десило, ни један метод није био делотворан и вратили су је са речима да су потпуно беспомоћни. Икона је враћена у манастир где су испред ње служени акатисти, верни су се молили, тражили помоћ, певали јој песме. Мајка Божја је осетила љубав верних и почела је сама да обнавља икону, од доњег дела су полако почеле да се појављују боје – најпре црвена, па жута, па све остале. Тако је чудотворна икона Одигитрија Бајталска сама себе обновила, без додира људске руке. Од 2005. године икона је обишла многе земље делећи благодети које ова светиња дарује вернима, а забележено је да је 2012. године током боравка у Молдавији у манастиру Чуфлај надомак Кишињева икона мироточила. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. На дан када Црква прославља Свете Петра и Февронију, Муромске чудотворце и заштитнике породице, у руској цркви на Ташмајдану торжественом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московке Патријаршије у Београду, протојереја-ставрофора Миломира Стевановића - црква Богородице Казанске, Епархија шабачка; јереја Ивана Делића - Епархија банатска, и саслужитеља из Архиепископије београдско-карловачке: јереја Вука Матијашевића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Владимира Руменића. Празнично слово о светитељима, браку и пордици, хришћанским и јеванђељским вредностима прочитао је г. Зоран Дабић, главни олтарник и руководиоц иконописне радионице Подворја Преподобног Андреја Рубљова. После свете Литургије Његова Светост је преломио славски колач који су верни принели у славу данашњих светитеља, а небоземни тропар је појала цела црква. Хор Светотројичиног храма је својим пјенијем узвеличао торжествено сабрање и прослављање Господа и светих Петра и Февроније. Отац Виталије Тарасјев је захвалио Свјатјејшем Патријарху српском г. Иринеју на благослову који је као предстојатељ Српске Цркве пренео на све присутне и што је сваке године на дан празновања Божјих угодника, заштитника породице, у руском храму Подворја Московске Патријаршије. У спомен на празнично сабрање отац Виталиј је Свјатјејшем даривао кандило које, када се једном упали, више се не гаси, као што су, како је рекао, и непрестане молитве предстојатеља Српске Цркве Иринеја. Патријарх српски г. Иринеј је казао да је увек осећа велика радост Божје службе у руском храму Свете Тројице, а потом је, говорећи о светитељима које прослављамо, указао на неопходност испуњавања Божје заповести Рађајте се и множите се. Светој Литургији присуствовали су директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић; Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије; многе личности јавног и културног живота, али и Ноћни вукови, мотористи из Русије. На дар руској цркви на Ташмајдану предали су две иконе: Петра и Февроније и Блажене Мати Матроне, док су патријарху Иринеју подарили икону Свих светих. У понедељак, 9. јула 2018. године, у 19 часова у Руском дому у Београду биће одржана свечаност на којој ће брачницима који су у светој тајни брака у љубави и верности провели 25 или више година бити додељене награде. Дан породице, љубави и верности почео је да се обележава пре пет векова у древном руском граду Мурому; званично је као руски празник установљен пре девет година и свечано се прославља у градовима широм Русије. Симбол Дана породице, љубави и верности је бела рада, прелеп пољски цвет који се, иначе, у Русији од давнина сматра цветом љубави. Десету годину заредом Руски дом у Београду, уз благослов и подршку Подворја Руске Православне Цркве у Београду и Српске Православне Цркве, обележава празник породице у Србији. Наредне недеље, 15. јула 2018. године, у руској цркви биће прослављен и велики покровитељ и заштитник уметника, Преподобни Андреј Рубљов, чије име носи и радионица за иконописање при овоме храму. Старешина Светотројичног руског храма на Ташмајдану, протојереј Виталиј Тарасјев, позвао је све на литургијско сабрање поводом стогодишњице од мученичког страдања царске породице Романових, 17. јула 2018. године у 8 часова. После Литургије крсним ходом од руске цркве до споменика страстотрепцу Николају Романовом заокружиће се спомен на пострадале чланове царске породице Романов. Зорица Зец Извор: Српска Православна Црква
  22. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 8. јула 2018. године Литургијом у руској цркви Свете Тројице у Београду. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан када Црква прославља Свете Петра и Февронију, Муромске чудотворце и заштитнике породице, у руској цркви на Ташмајдану торжественом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московке Патријаршије у Београду, протојереја-ставрофора Миломира Стевановића - црква Богородице Казанске, Епархија шабачка; јереја Ивана Делића - Епархија банатска, и саслужитеља из Архиепископије београдско-карловачке: јереја Вука Матијашевића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Владимира Руменића. Празнично слово о светитељима, браку и пордици, хришћанским и јеванђељским вредностима прочитао је г. Зоран Дабић, главни олтарник и руководиоц иконописне радионице Подворја Преподобног Андреја Рубљова. После свете Литургије Његова Светост је преломио славски колач који су верни принели у славу данашњих светитеља, а небоземни тропар је појала цела црква. Хор Светотројичиног храма је својим пјенијем узвеличао торжествено сабрање и прослављање Господа и светих Петра и Февроније. Отац Виталије Тарасјев је захвалио Свјатјејшем Патријарху српском г. Иринеју на благослову који је као предстојатељ Српске Цркве пренео на све присутне и што је сваке године на дан празновања Божјих угодника, заштитника породице, у руском храму Подворја Московске Патријаршије. У спомен на празнично сабрање отац Виталиј је Свјатјејшем даривао кандило које, када се једном упали, више се не гаси, као што су, како је рекао, и непрестане молитве предстојатеља Српске Цркве Иринеја. Патријарх српски г. Иринеј је казао да је увек осећа велика радост Божје службе у руском храму Свете Тројице, а потом је, говорећи о светитељима које прослављамо, указао на неопходност испуњавања Божје заповести Рађајте се и множите се. Светој Литургији присуствовали су директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић; Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије; многе личности јавног и културног живота, али и Ноћни вукови, мотористи из Русије. На дар руској цркви на Ташмајдану предали су две иконе: Петра и Февроније и Блажене Мати Матроне, док су патријарху Иринеју подарили икону Свих светих. У понедељак, 9. јула 2018. године, у 19 часова у Руском дому у Београду биће одржана свечаност на којој ће брачницима који су у светој тајни брака у љубави и верности провели 25 или више година бити додељене награде. Дан породице, љубави и верности почео је да се обележава пре пет векова у древном руском граду Мурому; званично је као руски празник установљен пре девет година и свечано се прославља у градовима широм Русије. Симбол Дана породице, љубави и верности је бела рада, прелеп пољски цвет који се, иначе, у Русији од давнина сматра цветом љубави. Десету годину заредом Руски дом у Београду, уз благослов и подршку Подворја Руске Православне Цркве у Београду и Српске Православне Цркве, обележава празник породице у Србији. Наредне недеље, 15. јула 2018. године, у руској цркви биће прослављен и велики покровитељ и заштитник уметника, Преподобни Андреј Рубљов, чије име носи и радионица за иконописање при овоме храму. Старешина Светотројичног руског храма на Ташмајдану, протојереј Виталиј Тарасјев, позвао је све на литургијско сабрање поводом стогодишњице од мученичког страдања царске породице Романових, 17. јула 2018. године у 8 часова. После Литургије крсним ходом од руске цркве до споменика страстотрепцу Николају Романовом заокружиће се спомен на пострадале чланове царске породице Романов. Зорица Зец Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  23. Хор руске цркве за певницом је песмама прослављао Господа и величао празник Силаска Духа Светога на Свете Апостоле. Дани словенске писмености, када молитвено прослављамо равноапостолне Ћирила и Методија, преплићу се и прожимају са данима када Црква прославља празник Свете Тројице. Радост прослављања словенске писмености и светих Ћирила и Методија, како у Русији прошле недеље где је по позиву Његове Светости Патријарха московског и све Русије присуствовао предстојатељ Српске Цркве патријарх Иринеј, тако и у Србији, настављена је и на сам празник Свете Тројице у руској цркви у Београду, где је једна велика породица Божја, црквена заједница при Светотројичкој руској цркви заједно са великом српском породицом Српске Цркве показала своје лице пред лицем Господњим. После свете Литургије, певањем тропара почео је пригодан програм. Казујући стихом и песмом о Светима Ћирилу и Методију деца која долазе у храм Свете Тројице и похађају недељну школу духовног васпитања, а ученици су новоотворене руске школе у Београду која носи име прве жене космонаута у свету, Валентине Терјешкове, заједно са децом из руског вртића Сатко задивила су све присутне. Патријарх српски Иринеј је, по молби проте Тарасјева, деци награђенима на ликовном и књижевном конкурсу поделио иконе са ликом словенских просветитеља Ћирила и Методија и грамате свим учесницима програма. Крстоносни прота Виталије је заблагодарио Патријарху српском Иринеју што увек на овај дан служи у руској Светотројичкој цркви на Ташмајдану и што тиме чини велику радост свима. На молитвени спомен на величанствени празник старешина храма отац Виталије Тарасјев у име свих чланова храма руске цркве у Београду и, првенствено по благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уручио Свјатјејшем икону Светих Ћирила и Методија. Честитајући храмовну славу, Свјатјејши Патријарх г. Иринеј је заблагодарио прво Господу што је све сабрао у храму Свете Тројице на Ташмајдану у дане Педесетнице када је Дух Свети сишао у виду огњених језика на свете апостоле. -Да се помолимо Господу да и нас Господ не заборави, да нам дарује Духа Светога и мудрости духа који нас уздиже и просвећује, који нас чини децом и народом Божјим, казао је Свјатјејши и пожелео да изобилна благодат Господња буде на свима присутнима. Слави Светотројичког храма присуствовали су, између других узваница и пријатеља, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин и г. Александар Кононихин, аташе за културу; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многе личности културног и јавног живота престоног Београда, академик Димитрије Стефановић, књижевник Александар Петров, представници медијских кућа. Извор: Српска Православна Црква
  24. На Духовски понедељак, 28. маја 2018. године, који је и слава Светототројичког храма Подворја Московске Патријаршије у Београду торжественом Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Поред домаћина протојереја Виталија Тарасјева, старешине цркве Свете Тројице, предстојатељу Српске Цркве саслуживали су протојереји-ставрофори Трајан Којић и Слободан Милуновић, протојереји Небојша Тополић и Ђорђе Трајковић, јереји Зоран Керезовић и Иван Делић, протођакон Стеван Рапајић, ђакон Владимир Руменић и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Хор руске цркве за певницом је песмама прослављао Господа и величао празник Силаска Духа Светога на Свете Апостоле. Дани словенске писмености, када молитвено прослављамо равноапостолне Ћирила и Методија, преплићу се и прожимају са данима када Црква прославља празник Свете Тројице. Радост прослављања словенске писмености и светих Ћирила и Методија, како у Русији прошле недеље где је по позиву Његове Светости Патријарха московског и све Русије присуствовао предстојатељ Српске Цркве патријарх Иринеј, тако и у Србији, настављена је и на сам празник Свете Тројице у руској цркви у Београду, где је једна велика породица Божја, црквена заједница при Светотројичкој руској цркви заједно са великом српском породицом Српске Цркве показала своје лице пред лицем Господњим. После свете Литургије, певањем тропара почео је пригодан програм. Казујући стихом и песмом о Светима Ћирилу и Методију деца која долазе у храм Свете Тројице и похађају недељну школу духовног васпитања, а ученици су новоотворене руске школе у Београду која носи име прве жене космонаута у свету, Валентине Терјешкове, заједно са децом из руског вртића Сатко задивила су све присутне. Патријарх српски Иринеј је, по молби проте Тарасјева, деци награђенима на ликовном и књижевном конкурсу поделио иконе са ликом словенских просветитеља Ћирила и Методија и грамате свим учесницима програма. Крстоносни прота Виталије је заблагодарио Патријарху српском Иринеју што увек на овај дан служи у руској Светотројичкој цркви на Ташмајдану и што тиме чини велику радост свима. На молитвени спомен на величанствени празник старешина храма отац Виталије Тарасјев у име свих чланова храма руске цркве у Београду и, првенствено по благослову Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уручио Свјатјејшем икону Светих Ћирила и Методија. Честитајући храмовну славу, Свјатјејши Патријарх г. Иринеј је заблагодарио прво Господу што је све сабрао у храму Свете Тројице на Ташмајдану у дане Педесетнице када је Дух Свети сишао у виду огњених језика на свете апостоле. -Да се помолимо Господу да и нас Господ не заборави, да нам дарује Духа Светога и мудрости духа који нас уздиже и просвећује, који нас чини децом и народом Божјим, казао је Свјатјејши и пожелео да изобилна благодат Господња буде на свима присутнима. Слави Светотројичког храма присуствовали су, између других узваница и пријатеља, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин и г. Александар Кононихин, аташе за културу; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многе личности културног и јавног живота престоног Београда, академик Димитрије Стефановић, књижевник Александар Петров, представници медијских кућа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...