Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'руске'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 93 results

  1. Његово преосвештенство Епископ каракасни и јужноамерички Руске заграничне цркве Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у суботу 15. фебруара 2020.љета Господњег, на велики хришћански празник Сретење Господње. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јерођакон Роман и свештенођакон Ранко Радоњић, као и протојереј-ставрофор Слободан Јокић архијерејски намјесник никшићки и протојереј Милан Станишић парох сутивански. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало острошко монаштво и вјерни народ, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење острошке братије и сабраних вјерника са Владиком Јованом настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 24. јануара 2020. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Боцана Харченка, амбасадора Руске Федерације у Републици Србији. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Његовог високопреосвештенства Илариона, Митрополита Источно-америчког и њујоршког, првојерарха Руске заграничне цркве, Његовом високопреосвештенству, високопреосвећеном Амфилохију, Архиепископу Цетињском, Митрополиту Црногорско-приморском. Ваше високопреосвештенство, Високопреосвећени Владико! Братски Вам пружајући руку, журим да у име Архијерејског синода Руске заграничне цркве изразим Вашој светињи, преосвећеним архипастирима, свештенству и монаштву и читавој Вама повјереној црногорско-приморској пастви Српске православне цркве ријечи љубави и подршке. С љубављу се сјећамо кад сте 1992. године посјетили гробницу тада још непрослављеног Светог Јована, Архиепископа шангајског, сан-франциског чудотворца, који је тада почивао под олтаром Саборног храма Свих тужних радост у Сан Франциску, када сте Ви заједно с Његовом светошћу Патријархом Павлом и делегацијом архијереја Српске православне цркве, одслуживши крај кивота тог великог светитеља заупокојену литију, пјевали општи тропар свецу, предвиђајући његову канонизацију. Ваше пјевање је тада прихватила не само читава црквена делегација, у пратњи Његове светости Патријарха Павла, него и покојног Архиепископа Антонија (Медведева) и сви који су били присутни са стране Руске заграничне цркве. Тим својим дјелом нагласили сте да ми и Српска православна црква, која је прије 99 година удомила руске јерархе избјеглице с клиром и народом, имамо заједничке очеве и учитеље. И 2006. године, такође уз благослов Његове светости Патријарха Павла, с радошћу сте прихватили позив почившег Митрополита Лавра, узевши активног учешћа у пословима Четвртог Свезаграничног сабора, освојивши срца многих њених учесника Својим иступањем пуним љубави, у коме се осјетио Ваш широки дух васељенског учествовања у животу цијеле Христове Цркве. Сада, помињући Ваш благословени допринос нашем животу, клечећи пред Курско-кореном иконом Мајке Божје «Знамење» и светим кивотом с нетрулежним моштима светитеља и чудотворца Јована, увјеравамо Вас и све Ваше у наше најватреније молитве за Вас, Вашу Цркву, једину канонску на територији Црне Горе. Наше мисли и осјећања су с Вама и Вашим народом! Надамо се и вјерујемо да ће неправда коју трпе наша браћа и сестре у Црној Гори бити срећно и брзо савладана у славу Божју и на корист Светог православља. Молитвама Светог Јована (Максимовића) и Николаја (Велимировића), Епископа жичког; преподобног Јустина (Поповића) и многих других подвижника који уједињују наше Цркве, да Вас Господ укријепи у овом тешком времену и уразуми оне који су устали на наше Свето православље! Амин! Просећи Ваше молитве, остајем с непромијењеном љубављу у Господу, Митрополит Источно-амерички и њујоршки, првојерарх Руске заграничне цркве Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Свештени Синод ове Свете Цркве изразио је званичну подршку предлогу Јерусалимског патријарха да се окупе предстојатељи православних помесних Цркава и разреше питања која се тичу црквеног јединства које је уздрмано украјинском кризом. Наиме, током свог боравка у Москви у новембру кад је примио награду Патријарха Алексеја II за рад на црквеном јединству од Међународне фондације јединства православних народа јерусалимски патријарх Теофило позвао је своју сабраћу првојерархе да се окупе у Јордану на саветовању. Овим поводом је руски Свети Синод истакао важност посете Његовог Блаженства Москви у циљу јачања традиционално добрих односа између Руске и Јерусалимске Цркве, и позитивно оценио његову иницијативу да се такво саветовање одржи у Јордану. Пре Московске Патријаршије Свештени Синод Цркве Чешких земаља и Словачке прихватио је предлог Јерусалимског патријарха да се саветовање одржи у Аману, у Јордану. Међутим, атински архиепископ Јероним је одмах сутрадан изјавио да ће он присуствовати таквом сабрању уколико га сазове цариградски патријарх Вартоломеј. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. У Јутарњем програму Радио-Беседе представили смо књигу под насловом Јустин Ћелијски и Русија, путеви рецепције руске философије и теологије, аутора професора др Богдана Лубардића. Гост у студију био је протонамесник Игор Игњатов. Звучни запис разговора Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 14. новембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду Главног тужиоца Руске Федерације г. Јурија Јаковљевича Чајку. Пријему су присуствовали Преосвећени Епископ ремезијански и викар Патријарха српског г. Стефан, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, републички јавни тужилац гђа Загорка Доловац, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Боцан Харченко, као и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. Поглавар Руске Православне Цркве: Не дозволимо да се у Православној Цркви појави облик папизма Утицати на једну особу далеко је лакше него на групу људи, а тај утицај може уништити читаву Цркву, каже Предстојатељ Руске Православне Цркве. Морамо бранити саборно устројство Васељенске Цркве и спријечити појаву квази-папизма у православљу. Патријарх московски и све Русије Кирил рекао је то 4. новембра 2019. након Божанствене литургије окупљеним вјерницима у Кремљу, саопштено је на фејсбук страници Предстојатеља. „Данас пролазимо кроз одређене потешкоће – пре свега у односима са Цариградом“, рекао је Светјејшији Патријарх. – Али, за разлику од Цариграда, који крши каноне и упада у простор туђе јурисдикције, пружа „аутокефалију“ онима који је не траже, инсистира на другим привилегијама које никада није имао, – наша Црква не тражи власт на свеправославном нивоу. Ми само желимо да сачувамо канонски поредак и не можемо дозволити да у православљу настане неки облик папизма, квази-папизам. Предстојатељ Руске Православне Цркве, нагласио је да је папизам, који не произилази ни из Божје ријечи ни из црквене традиције, такође опасан јер је много лакше утицати на једну особу него на групу људи. С тим у вези, по његовом мишљењу, „и папа и патријарх који жели постати папа, постају веома атрактивна мета снажног спољашњег утицаја на једну особу, а то може уништити цијелу Цркву“. „Када је формиран систем саборног устројства Цркве, свети апостоли су добро знали шта раде“, додао је. „Немогуће је да у контексту Римског Царства само једна особа буде одговорна за цијелу Цркву, јер та особа би могла бити ухапшена, могли би је наговорити да колаборира, могла би бити застрашена.“ Међутим, ове опасности нестају када се Црквом управља заједнички, саборно.“ Патријарх Кирил нагласио је да је у наше вријеме потребно бранити саборно управљање Васељенском Црквом. „Не оспоравамо првенство части Цариградског Патријарха, али се не слажемо са било каквим посезањем за васељенску власт. Цариградски Патријарх, чије је сједиште у Турској, особито је веома рањив, стога преостаје само молити се да га Господ сачува од утицаја који се могу погубно одразити на живот читаве Цркве“, закључио је поглавар Руске Православне Цркве. Подсјетимо, Патријарх московски и све Русије Кирил уверен је да је Руска Православна Црква одговорна не само за судбину својих чеда, већ и за судбину цијелог православног свијета. Извор: spzh.news Превод са руског: Тијана Лекић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. У вези с поступцима које је Архиепископ атински и све Јеладе Јероним предузео за „признавање“ украјинских расколника из ПЦУ, биће предузете радње у складу с одлукама које је 17. октобра на својој ванредној седници донео Свети синод Руске Православне Цркве. Ово је рекао председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион у емисији „Црква и свет“. По речима јерарха, „у изјави Синода је, између осталог, истакнуто да ће уколико Јеладска Православна Црква или њен поглавар признају украјински раскол у виду заједничког служења, литургијског помињања лидера раскола или упућивања истом званичних грамата – то представљати жалосно сведочанство о продубљивању подела у породици помесних Православних Цркава. Притом је истакнуто да ће потпуна одговорност за ову поделу пре свега пасти на Патријарха цариградског Вартоломеја и на оне спољашње политичке снаге у чијим је интересима „легализован“ украјински раскол. Ових дана је објављена вест о томе да је Архиепископ Јероним упутио одговарајуће грамате поглавару расколничке структуре у Украјини Епифанију (Думенко)“. Као што је истакао митрополит Иларион, Синод је 17. октобара најавио да ће ако Архиепископ атински званично призна украјински раскол његово име бити избрисано из диптиха Руске Православне Цркве. „То значи да патријарх Кирил неће помињати Архиепископа атинског на богослужењима, као што већ не помиње Патријарха цариградског, – прецизирао је председник ОСЦО. – Мислим да наредне недеље, кад патријарх буде служио неће бити овог помињања.“ Притом је митрополит Иларион истакао: престанак евхаристијског општења Московске патријаршије с Архиепископом атинским не значи престанак општења са свом Јеладском Црквом. „И даље ћемо општити са свим оним архијерејима који не признају украјински раскол, а у Јеладској Цркви их има.“ Осим тога, архипастир је истакао да ходочасничке службе Руске Православне Цркве неће препоручивати ходочасницима да у Грчкој посећују епархије архијереја које признају украјински раскол. Извор: Православие.ру View full Странице
  9. У вези с поступцима које је Архиепископ атински и све Јеладе Јероним предузео за „признавање“ украјинских расколника из ПЦУ, биће предузете радње у складу с одлукама које је 17. октобра на својој ванредној седници донео Свети синод Руске Православне Цркве. Ово је рекао председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије Митрополит волоколамски Иларион у емисији „Црква и свет“. По речима јерарха, „у изјави Синода је, између осталог, истакнуто да ће уколико Јеладска Православна Црква или њен поглавар признају украјински раскол у виду заједничког служења, литургијског помињања лидера раскола или упућивања истом званичних грамата – то представљати жалосно сведочанство о продубљивању подела у породици помесних Православних Цркава. Притом је истакнуто да ће потпуна одговорност за ову поделу пре свега пасти на Патријарха цариградског Вартоломеја и на оне спољашње политичке снаге у чијим је интересима „легализован“ украјински раскол. Ових дана је објављена вест о томе да је Архиепископ Јероним упутио одговарајуће грамате поглавару расколничке структуре у Украјини Епифанију (Думенко)“. Као што је истакао митрополит Иларион, Синод је 17. октобара најавио да ће ако Архиепископ атински званично призна украјински раскол његово име бити избрисано из диптиха Руске Православне Цркве. „То значи да патријарх Кирил неће помињати Архиепископа атинског на богослужењима, као што већ не помиње Патријарха цариградског, – прецизирао је председник ОСЦО. – Мислим да наредне недеље, кад патријарх буде служио неће бити овог помињања.“ Притом је митрополит Иларион истакао: престанак евхаристијског општења Московске патријаршије с Архиепископом атинским не значи престанак општења са свом Јеладском Црквом. „И даље ћемо општити са свим оним архијерејима који не признају украјински раскол, а у Јеладској Цркви их има.“ Осим тога, архипастир је истакао да ходочасничке службе Руске Православне Цркве неће препоручивати ходочасницима да у Грчкој посећују епархије архијереја које признају украјински раскол. Извор: Православие.ру
  10. Телевизијски канал повезан с Руском православном црквом објавио је позив за пријаву за ријалити шоу с духовним заокретом: место дешавања је острвски манастир на језеру на пола пута између Москве и Санкт Петербурга, пише Радио слободна Европа (РСЕ) на енглеском језику. „Пронађите себе и научите о свету манастирског живота”, наводи се у онлајн видео реклами у којој се траже волонтери за емисију на острву. Описујући место као „један од најлепших самостана у Русији”, док смирујућа музика прати снимке камења у води, цркава са златним куполама и младоликог брадатог монаха који пече хлеб, реклама позива потенцијалне учеснике да проведу месец дана „вежбања послушности”, у манастиру Нилов на језеру Селигер. „Пронађите одговоре на питања која вас дуго муче”, наводи се, преноси Бета. „Први пут на телевизији: ријалити шоу на удаљености од света”, најављује оглас упућен потенцијалним учесницима који се позивају да пошаљу пријаве, видео снимке, којима описују себе и објашњавају зашто желе да проведу време у манастиру. У државном регистру се наводи да је ТВ канал Спаситељ приватно финансиран у време оснивања 2005. године с наменом промовисања православних хришћанских вредности, сада у власништву Руске православне цркве, превладавајуће верске заједнице у земљи. РСЕ наводи да су везе Русије са популарном културом са Запада компликоване. Поједини угледни руски званичници и јавне личности, укључујући поглавара цркве, патријарха Кирила, често критикују САД и европске земље тврдећи да Русија мора да сачува своју омладину од онога што називају корозивним и погрешним западњачким вредностима. Истовремено, многи од главних производа руске државне телевизије потичу из САД и других западних земаља, укључујући емисије игара, дијалошке емисије, ситкоме и ријалити програме, од којих су неки врло популарни. РСЕ пише да је ријалити Острво, како се чини, веома далеко од популарних ријалити емисија попут „Дом-2”, руске верзије Великог брата, програма холандског порекла који је успео у неколико земаља, у којем су романтични и сексуални односи најзаступљенији, а спајања чешћа од разилажења. Чини се да се концепт ријалити емисије у манастиру уклапа у неколико трендова који су испреплетени с постсовјетским препородом Руске православне цркве коју подржава држава, укључујући Путиново приказивање цркве као водеће моралне силе за грађане, као и настојања саме цркве да се обраћа младим Русима. Политика Online - Телевизија руске православне цркве планира ријалити шоу у манастиру WWW.POLITIKA.RS Телевизијски канал повезан с Руском православном црквом објавио је позив за пријаву за ријалити шоу с духовним заокретом: место дешавања је острвски манастир на језеру...
  11. Приликом четвородневне посете Епархији ваљевској, Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, стални члан Синода РПЦ, ексклузивно за радио „Источник“ у разговору са новинарком Јадранком Јанковић говори о утицају Светог Владике Николаја и Аве Јустина на духовност православног живља у Узбекистану, земљи у којој има само 2% православних, а 37 богомоља укупно. Повезана вест: Митрополит Викентије служио вечерњу службу у Покровском храму у Ваљеву „Свети Николај и Ава Јустин све што су писали пре више десетина година, као да су у овом тренутку писали“, каже Митрополит који истиче да нема конфликтних ситуација са доминантним муслиманским верницима, те да и једни и други на свој начин сведоче праве вредности. „Веома сам срећан што сам у Епархији ваљевској. Мој домаћин, Епископ Милутин, постарао се да ми испуни сваки сат и сваки тренутак“, каже наш гост, пожелевши да се мисија радија „Источник“ шири и да се глас радија што дуже и што даље чује. Извор: Радио Источник
  12. Представници Верске службе Војске Србије, састали су се у Војномедицинској академији са представницима верске службе Оружаних снага Руске Федерације које је предводио начелник Управе за сарадњу са верским заједницама Главне војно-политичке управе Оружаних снага Руске Федерације Суровцев Александр Иванович. http://www.mod.gov.rs/multimedia/image/2019/Oktobar/15/14560/img_f5e29f0fad83de24f1a82a5fafdef18e_v_1571148165.jpg Током састанка којим је руководио начелник Oдељења за веру Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије пуковник др Саша Милутиновић, представници двеју војски разговарали су о организацији, капацитетима и делатностима верских служби и унапређењу сарадње у области верске службе. http://www.mod.gov.rs/multimedia/fotogalerija/foto/img_453aa5aa66fd592b753cf8c5c32c8604_v_1571148068.jpg Делегације верских служби Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације, обишле су параклис Светог Луке Архиепископа Симферопољског и Кримског и молитвени простор за припаднике исламске вероисповести у Војномедицинској академији, као и спомен обележје посвећено пробоју Сремског фронта у Шиду и манастир Привина Глава на Фрушкој Гори. http://www.mod.gov.rs/multimedia/fotogalerija/foto/img_fff5e2229560ab8d4a579443b5df5960_v_1571148071.jpg Посета делегације верске службе Оружаних снага Руске Федерације | Министарство одбране Републике Србије WWW.MOD.GOV.RS keyword
  13. „Духовни извори руске револуције“ – тако гласи наслов књиге Митрополита мурманског и мончегорског Митрофана Бадањина коју је на српски језик превела и објавила издавачка кућа „Бернар“ 2019. године. У Русији је оригинал издала Свето-Тројичка Сергијева лавра, а саму књигу је одобрио Издавачки савет Руске Православне Цркве. Ово по обиму релативно мало издање намењено је најширем кругу читалаца. Књига ће пре свега бити корисна за правилно и хришћанско схватање трагичних догађаја 20. века услед којих је уништена Руска империја, убијен православни монарх, а Руска Црква је доживела невиђена страдања и муке. Ови догађаји, као што је познато, нису имали далекосежне последице само за православну Русију, већ и за све православне народе и Цркве, као и за цео свет у извесној мери. Све ове догађаје аутор анализира у приступачној форми користећи притом историјске чињенице и статистичке податке. Књига ће бити од користи свим људима који се занимају за историју Русије и Руске Цркве. Може се прочитати за пар вечери и у њој се могу пронаћи одговори на многа питања која раније нису била разматрана. Аутор детаљно анализира теме као што су бољшевичка митологија, историја револуционарних токова који су утицали на догађаје у Русији, идеологија ратоборног атеизма, трагична судбина царске породице, природа мржње према Православној Цркви и борбе с националним традицијама и многе друге. Саветујући ову књигу за читање важно је да истакнемо да ћемо боље схвативши догађаје из недавне прошлости с већом сигурношћу моћи трезвено да гледамо у будућност. Занимљива је и необична биографија самог аутора – поморског официра који је постао митрополит. О аутору МИТРОПОЛИТ МИТРОФАН (БАДАНИН) Садашњи архијереј Мурмански и Мончегорски Митрофан (Бадањин) рођен је 27. маја 1953. године у тадашњем Лењинграду. Завршио је војно-поморску академију и у прошлости био поморски официр. Аутор је многих књига и публикација о историји Крајњег Севера. Морнарицу напушта 1997. године у чину капетана II класе и потом завршава Православни Свето-Тихоновски богословки институт. Монах постаје 2000-те године по благослову великог руског старца из Псковско-Печерске лавре, архимандрита Јована Крестјанкина. Ускоро постаје и магистар богословских наука и занима се хагиографским наслеђем Цркве. За епископа Североморског и Умског наречен је 2013. године а 2018. године улази у састав Вишег црквеног савета као председник Патријаршијске комисије за физичку културу и спорт. Прво је почетком 2019. године одређен за епископа Мурманског и Мончегорског да би већ 17. марта 2019. године био одређен за Митрополита Мурманског. Велики је поштовалац дореволуционарне Русије и истинским руским (и не само руским) монархистима у сећању је остала следећа његова констатација: „Однос према Цару-Страстотрпцу Николају II представља лакмус-папир за стање душе“… САДРЖАЈ Увод Духовно страдање Ко је заузео власт? Генератори метежног духа Лаж о изворима Још једном о бољшевичкој митологији Интелектуалац Професионална мржња према Русији Револуција ХVIII века Ратнички атеизам Проблем моралних баријера Призивање демона Револуционари у Цркви Сила која задржава Монархистичка идеја Повратак изворима Зло у свету Цар и вође Зашто 1937. година? Закључак Извор: Православие.ру
  14. У Њујорку је, под председавањем првојерарха Руске Заграничне Цркве митрополита источноамеричког и њујоркшког Илариона, 23. септембра 2019. одржано редовно заседање Арехијерејског Синода Руске Заграничне Цркве. На заседању су учествовали архиепископи: берлински и немачки Марко, санфранциски и западноамерички Кирил, монтреалски и канадски Гаврило, чикашки и средњоамерички Петар, као и епископи лондонски и западноевропски Иринеј и менхетенски Николај. Поводом припреме свечаног прослављања 100-годишњице Руске Заграничне Цркве, Архијерејски Синод је потврдио ранију одлуку о одржавању тог Сабора у женском манастиру преп. мученице Јелисавете Фјодоровне у баварском Бухендорфу у јуну 2020. године. Истовремено ће се ова годишњица прославити и у Немачкој епархији. Извор: Инфо-служба СПЦ
  15. Данас, на празник Светог свештеномученика Евтихија, 6. септембра 2019. године, Митрополију црногорско-приморску, Цетињски манастир и Богословију Светог Петра Цетињског, посјетио је Његово високопреосвештенство Митрополит кемеровско-прокофјевски Руске православне цркве г. Аристарх са сарадницима. Митрополита Аристарха свечано су дочекали професори и ученици Богословије Светог Петра Цетиињског и монаси Цетињског манастира у цркви Рождества Пресвете Богородице служењем мале доксологије. Митрополит се потом поклонио моштима Светог Петра Цетињског, руци Светог Јована Крститеља, честици Часног и живорворног крста Господњег и обишао ризницу Цетињског манастира, кроз коју је госте из Русије провео свештеник Анђелко Боричић. После обиласка ризнице госте је у митропололитској резиденцији примио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Потом су митрополити Амфилохије и Аристарх са професорима посјетили Богословију Светог Петра Цетињског, гдје их је на свечаном ручку поздравио ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом Митрополит Аристарх уручио је и икону Пресвете Богородице госпођи Сенки Вулетић, поводом одласка у пензију и поводом двадесетогодишњег рада у Цетињској богословији. Примивши дар од Митрополита Амфилохија и од Митрополита Аристарха, госпођа Сенка Вулетић је заблагодарила свима на љубави за све године проведене радећи у Цетињској богословији. Потом је Митрополит Аристарх упутио поуку богословима, говорећи им о важности њиховог служења и призвања. После Митрополита Аристарха, своје поучно слово богословима говорио је и Архиепископ и Митрополит Амфилохије, који је заблагодарио Митрополиту Аристарху и гостима из Сибира на доласку у Цетињску богословију. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 30. јула 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Боцана Харченка, амбасадора Руске Федерације у Републици Србији. Пријему су присуствовали г. Денис Кузнедељев, министар саветник Амбасаде Руске Федерације у Београду; и ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  17. У уторак 16. јула 2019. године, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Москви, уприличена је презентација књиге сарадника Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве Андреја Хошева под називом „Косово и Метохија у односима Руске и Српске православне цркве у последњим годинама живота Патријарха српског Павла (1999-2009)”. Поред аутора, на представљању су говорили: Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније, протојереј-ставрофор Николај Балашов и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић. Књига, настала на основу богате документације Руске и Српске Православне Цркве, посвећена је кризи у српској покрајини Косову и Метохији, као и нарочитој бризи тадашње двојице патријараха: руског Алексеја II и српског Павла. У уторак 16. јула 2019. године, у просторијама Амбасаде Републике Србије у Москви, уприличена је презентација књиге сарадника Одељења за спољне црквене везе Руске Православне Цркве Андреја Хошева под називом „Косово и Метохија у односима Руске и Српске православне цркве у последњим годинама живота Патријарха српског Павла (1999-2009)”. Поред аутора, на представљању су говорили: Његово Преосвештенство епископ моравички Антоније, протојереј-ставрофор Николај Балашов и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији проф. др Славенко Терзић. Књига, настала на основу богате документације Руске и Српске Православне Цркве, посвећена је кризи у српској покрајини Косову и Метохији, као и нарочитој бризи тадашње двојице патријараха: руског Алексеја II и српског Павла. Извор: Српска Православна Црква
  18. Кинески студенти са више универзитета заједно са парохијанима кинеског метоха обнављаће цркву Свете Тројице у граду Јакроми, а притом ће учествовати у неколико културних збивања.Уз то, 13. јула одслужиће се Литургија на кинеском. Кинески метох у Москви основан је пре Револуције, а затворен је у комунистичко време, да би био обновљен 7. фебруара 2011. године. У надлежности је Москвске Патриајршије, а међу парохијанима се налазе и лица која говоре енглески. http://www.spc.rs/sr/kineski_studenti_pomazhu_obnovu_ruske_crkve
  19. Саопштење донесено на засиједању Светога Синода Руске Православне Цркве 9. јула 2019. године. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања тзв. "Црногорске православне цркве". У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјерне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје "покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "Црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. Предсједник Црне Горе М. Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намјеру да оствари "обнову Црногорске аутокефалне Цркве". Особиту забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године, објављени предлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који садржи низ дискриминаторних мјера, између осталих - присвајање у државно власништво дијела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарактерисао је предлог закона као "антиевропски и антицивилизацијски", чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе, и представља "директно уплитање у унутрашња дјела Цркве" . Озбиљне примједбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија). Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско - приморског и упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини Светог Православља. Превео за Поуке.орг Никола Јоксимовић Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/5467638.html?fbclid=IwAR1PTj2v5X4G156qb1ua-3HxTZpccmv4NiKMKe12BqBTOwAoVNwZZg1iCf4 View full Странице
  20. Саопштење донесено на засиједању Светога Синода Руске Православне Цркве 9. јула 2019. године. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава дубоку забринутост због погоршања положаја епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе гдје већ неколико година јединство православља страда од расколничког дјеловања тзв. "Црногорске православне цркве". У Црној Гори је дошло до алармантног тренда повећаног притиска власти на канонске свештенике и вјерне. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве који се састао од 9. до 18. маја 2019. године, констатовао је да у савременој Црној Гори постоје "покушаји насилног одузимања светиња у корист канонски и реално непостојеће "Црногорске православне цркве", као и пријетње уништења одређених мјеста молитвеног поклоњења. Предсједник Црне Горе М. Ђукановић на страначком скупу у Никшићу 8. јуна 2019. године, изразио је намјеру да оствари "обнову Црногорске аутокефалне Цркве". Особиту забринутост изазива од стране Владе Црне Горе у мају 2019. године, објављени предлог закона о слободи религије и вјеровања и правном положају вјерских организација, који садржи низ дискриминаторних мјера, између осталих - присвајање у државно власништво дијела имовине Српске Патријаршије, укључујући и здања храмова и манастира. Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве окарактерисао је предлог закона као "антиевропски и антицивилизацијски", чији је циљ дискриминација епархија Српске Патријаршије на територији Црне Горе, и представља "директно уплитање у унутрашња дјела Цркве" . Озбиљне примједбе на одређене одредбе предлога закона изразила је Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија). Са забринутошћу сагледавајући последње иницијативе црногорских власти, позивамо их да прекину дискриминацију и подривање јединства Српске Православне Цркве, дижемо глас у њену заштиту, да виде духовне традиције, које сежу ка светом Сави, вишевјековном основу, на ком су саздани црногорска православна култура и државност. Свети Синод Руске Православне Цркве изражава братску подршку архијерејима, свештенству и свим чедима Српске Патријаршије у Црној Гори који слиједе завјете великих светитеља те земље, Саве Српскога, Василија Острошког, Петра Цетињског и свештеномученика Јоаникија Црногорско - приморског и упркос тешким условима притисака, остају вјерни истини Светог Православља. Превео за Поуке.орг Никола Јоксимовић Извор: http://www.patriarchia.ru/db/text/5467638.html?fbclid=IwAR1PTj2v5X4G156qb1ua-3HxTZpccmv4NiKMKe12BqBTOwAoVNwZZg1iCf4
  21. На Духовски понедељак, који је и слава Светототројичног храма, подворја Московске Патријаршије у Београду, 17. маја 2019. године у 9 часова звона руске цркве Свете Тројице означила су почетак торжествене Литургије. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је светом Литургијом уз саслужење домаћина протојереја Виталија Тарасјева, старешине цркве Свете Тројице, и свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке: протојереја-ставрофора Трајана Којића, старешине цркве Светог апостола и јеванђелисте Марка; и Николе Трајковића, старешине цркве Свете Петке на Чукаричкој падини; протојереја Небојше Тополића, старешине Богородичне цркве у Земуну; војног свештеника Саше Совиља, старешине параклиса Светог Луке Симферопољског на Војно медицинској академији; kао и јереја Ивана Делића из Епархије банатске епархије. На величанственој Литургији саслуживали су и протођакон Стеван Рапајић, ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић, као и ипођакони Владимир Јелић и Ђорђе Мијаиловић. Протојереј Виталие Тарасјев је, после Литургије, заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју што је богослужио у Светотројичној цркви на Ташмајдану: -Данас смо се помолили за све хришћане. Посебно смо се помолили да Господ сачува Цркву своју од раскола и унутрашњих трзавица. И та молитва је утеха свакоме од нас, пошто сви ми осећамо ране на Телу Христовом, односно, све оне несреће које се дешавају у Православној Цркви. Јер, по речима Светог апостола Павла, када страда један уд, сви удови страдају. И када се један уд радује, сви остали се радују. У ово тешко време када се нарушава вековно канонско устројство односа између помесних аутокефалних Православних Цркава и односи унутар православне породице, Ви сте, Ваша Светости, принципијелно заједно са архијерејима Српске Православне Цркве стали на страну светих канона, светог предања и апостолских правила који су нама животно важни. Изражавам нашу велику благодарност за љубав, стрпљење и време које издвајате за нашу Светоројичну цркву. На молитвени спомен на величанствени празник и бескрајну подршку Подворју Руске Православне Цркве, старешина храма протјереј Виталиј Тарасјев је, у име Црквеног одбора и свих чланова руског Светотројичног храма у Београду и, првенствено са благословом Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, уручио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју сребрно кандило које симболизује пламен вере и пламен Серафимовске молитве. О самом празнику, заокружењу обећања које је Господ Бог дао људима и испунио га пославши прво Сина свога Јединороднога међу људе, који је провео неко време проповедајући Реч Божју, и који је за искупљење грехова целокупног човечанства био предан, осуђен и разапет на Крсту, и који је испунио такође обећање о Васкрсењу, казивао је Свјатјејши Патријарх Иринеј: -Молим се Господу и Духу Светоме да нас све уразуми и да будемо на правом путу који води Господу. Поменуо сам да Руска Православна Црква има великих искушења, али не само она. Испуњавају се речи нашега Спаситеља када је рекао: Гонили су мене, гониће и вас. Православље је гоњено, али никада није убијено, никада није лишено живота на овој планети. Господ је са праведнима. Ми верујемо да је Господ са нама који страдамо за име Божје. Сила Крста и моћ Господња је велика и верујем да неће дати да непријатељ надвлада. Патријарашки благослов и награде за радове на тему житија словенских просветитеља Ћирила и Методија примили су: Сара Божанић, Дарија Јаблановић и Маријаника Тарасјев. Прослави славе Светотројичног храма присуствовали су, између других узваница и пријатеља, амбасадор Руске Федерације у Србији г. Александар Чепурин, г. Храпунов из Трговинске привредне коморе; министар за технолошки развој и иновације г. Ненад Поповић; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, као и многе личности из културног и јавног живота престонице. Извор: Српска Православна Црква
  22. Издавачки црквено-научни пројекат Московске патријашије "Православна енциклопедија" објавила је књигу о историјији уједињења Кијевске митрополије и Московске патријаршије (Руске православне цркве) 1868. Књига доноси збирку углавном до сада непубликованих докумената из Цариграда, Москве и Кијева, које показују да је уједињење не само спасло украјинско православље од тешког положаја у ондашњој Пољској и Литванији, него је омогућило и моћан развој богословља и образовања у јединственој Светој Руси. Насупрот тврдњама садашње управе Цариградске патријаршије да је Кијевска митрополија 1686. била само привремено и ограничено додељена на управу московском патријарху Јоакиму, јасно се доноси Саборски акт којим је је одређено да Кијевска митрополија "буде потчињена Светом престолу московском", дакле патријарху Јоакиму и његовим прејемницима. Овај акт до скоро није оспоравала ниједна Помесна црква. Књига доноси 276 изворних докумената из периода 1676-1686. и више истраживачких радова. Припремили су је историчари Руске академије наука и пројекта "Православна енциклопедија". Писац предговора, митрополит волоколамски Иларион, изарзио је наду да ће књига значајно допринети разумевању једног од најважнијих догађаја у историји Руске цркве.
  23. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 20. маја 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  24. Руска амбасада у Хрватској ради на обнови једине руске цркве у Хрватској коју су изградили руски мигранти 20-тих година 20. века. „Док радимо по овоме,“ рекао је руски амбасадор у Хрватској Анвар Азимов у интервјуу за ТАС, „желео бих да споменем веома важно питање за амбасаду, а то је једина руска православна црква у Хрватској, Светог Николаја Чудотворца, која је изграђена на обали у граду Цриквеници 1924. године помоћу средстава удовице руског дипломате у Београду Николаја Гартвига. Црква је веома лепа, налази се на обали, и пуно руских туриста долази тамо лети, али она не ради.“ „Желимо да сачувамо овај споменик“, рекао је амбасадор. „Српска православна црква нема могућности да обнови цркву, али грађевина је у критичном стању, фреске и многе иконе су оштећене, кров прокишњава, а купола само што се не сруши.“ Азимов је објаснио да они желе да скупе средства неопходна да се обнови црква, а да Српска црква нема ништа против ако се службе одржавају повремено за руску дијаспору, позивајући свештенике из Београда, Словеније или Италије. Они планирају да се обрате руским фондацијама које се баве обновом цркава. „Чак и најмања поправка захтевала би најмање 100.000 евра… Али, ако не кренемо са обновом цркве у непосредној будућности, онда наши потомци, по мом мишљењу, неће нам опростити за то“, рекао је дипломата. После грађанског рата у Русији, неколико десетина хиљада људи емигрирало је у Југославију, са пуно Руса који су се населили у Хрватској, а посебно у Цриквеници. Црква је саграђена уз помоћ средстава Александре Гертвиг, удовице руског амбасадора у Београду, као и гробље које је касније подигнуто око цркве. Црква је припадала Руској православној цркви до 1954. године, када је потпала под Српску цркву. Међутим, Српска црква није у могућности да одржава грађевину у добром стању и црква је престала да функционише 70-тих година. Од тада црквена порта је знатно смањена, пошто су велике површине продате за суседну вилу. Гробље је такође нестало, са неколико гробова који су пребачени на градско гробље, а преко осталих су изграђене приватне куће. Остатак простора је тешко обрастао зеленилом и црква је била скоро невидљива све док је руски активисти нису открили пре неколико година. Српска црква је уредила црквену порту 2016. године, али нема новца за друге неопходне поправке. Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба СПЦ)
  25. Свештени Синод Руске Православне Цркве заседао је се 5. априла 2019. под председништвом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила у московском Даниловском манастиру. На дневном реду рада Синода било је и наименовање архијереја за неколико упражњених епархија. Архијереји су одлучили да изаберу Његово Преосвештенство архиепископа кизилско-тувског Теофана (Кима) за архијереја новоосноване Корејске епархије Патријаршијског егзархата југоисточне Азије. Он је први епископ Православне Цркве у свету који је корејског порекла. Егарзахт је основан 28. децембра 2018. године са четири епархије основане 27. фебруара: Сингапурска, Корејска, Тајландска и Филипинско-вијетнамска епархије. Архиепископ Теофан ће једно време администрирати Кизилском епархијом која је у Сибиру. Епископ Теофан је рођен 1976.г. на Сахалину у руско-корејској породици. Најпре је студирао екомонске науке у Јужно-Сахалинску и као студент је крштен 1995.г. Две године касније замонашен је и касније рукоположен за јерођакона и јеромонаха. После рукоположења наставио је студије у Смоленској семинарији и почео се бавити пастирским радом у Кизилској епархији, а од 200. до 2010. делао је као православни пастир у Јужној Кореји, где је 2006. добио почано корејско држављанство. Године 2011. изабран је за епископа новоосноване Кизилско-тувске епархије, а у децембру 2017.г. произведн је у звање архиепископа. http://www.spc.rs/sr/korejanac_izabran_za_episkopa_korejske_eparhije_ruske_crkve
×
×
  • Креирај ново...