Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'русији'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 13 results

  1. По благослову Митрополита кемеровско – прокопијевског Г. Аристарха, а на позив старешине Цркве Богородице Казањске митрофорног протојереја Димитрија Мошкина, протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског Г. Милутина, и свештеник Александар Филиповић, свештенослужитељ при Храму Светог Нектарија Егинског, служили су Свету Литургију у овом храму 9. фебруара 2020. године, дана који је у календару Руске Цркве посвећен њеним новомученицима и исповедницима. Након Свете Литургије, прота Димитрије Мошкин позвао је сабране на кратко молитвословље у храму. Том приликом, протонамесник Филип Јаковљевић пренео је поздраве и благослове Епископа ваљевског Г. Милутина и упознао верни народ са крајем из ког долазе. Ми долазимо из, по руским стандардима, малог града. Града, који нема велики број становника, али је по духовном значају веома велики, захваљујући молитвама Светог Владике Николаја и Оца Јустина. Руски и српски народ су блиски и повезани, не само зато што су православни, већ зато што је кроз историју Црква и једног и другог народа страдала. Како обично бива, после страдања долази васкрсење. Видимо да се управо то дешава руском народу и Цркви и молимо се Богу да то дође и нама – рекао је отац Филип Јаковљевић. При погледу на величанствене литије широм Црне Горе, да се закључити да је то време можда и дошло. Молитвену подршку браћи и сестрама у Црној Гори данас пружа и Епархија ваљевска саборном литијом градским улицама, упознао је протонамесник Јаковљевић своје домаћине, узмоливши их да се молитвено сједине са Ваљевцима. Након богослужења у храму, о. Филип Јаковљевић и о. Александар Филиповић наставили су дружење са свештеницима и верницима у парохијском дому Храма Богородице Казањске, где су одговарали на разна питања о литургијском животу и организацији парохијског живота у Епархији ваљевској. Извор: Епархија ваљевска
  2. Од 26. до 29. јануара 2020. године одржано је 28. Међународно божићно саборовање монаштва и духовништва, које је окупило око 400 учесника, од чега 40 митрополита и 90 епископа, затим монаха, монахиња, свештеника и цивила Руске Православне Цркве у матици и дијаспори и Руске Заграничне Цркве. Тема конференције била је „Велика победа у Другом светском рату- наслеђе и наследници“, а домаћин саборовања Даниловски манастир у Москви, званична резиденција Свјатјејшег Патријарха московског и све Русије Г. Кирила. Част да представља Епархију ваљевску и Српску Православну Цркву на овом величанственом скупу имао је архимандрит Михаило (Биковић), са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Свето јеванђеље казује да спасење долази са истока. Наши су стари, вођени тиме, гледајући на исток, у Русији видели некога ко ће да нам помогне да сачувамо оно што смо. Јер, осим што је велика, Русија је нама на истоку. Намеће се питање:“Где је Русији исток, будући да она географски долази до краја истока? Читајући акатист Сладчајшем Исусу, схватио сам да је Русији исток сам Господ Христос, део је снажно емотивног излагања архимандрита Михаила (Биковића) на конференцији монаштва и духовништва у Москви. Говорило се о доприносу руског монаштва великој победи савезничких снага у Другом светском рату, а игуман манастира Јовања за тему је одабрао претходни највећи оружани сукоб, са жељом да руској браћи представи страдање српског народа у њему, величину жртве Светог Цара Николаја, захваљујући коме је Србија тај драматични историјски период преживела, као и допринос руског монаштва између два рата на пољу обнављања српских манастира. У бестселеру духовне литературе „Несвети, а свети“ архимандрит Тихон (Шевкунов), данас Митрополит псковски и порковски, непосредно и са доста упечатљивих детаља описује јунаке Другог светског рата, који су након доласка слободе примили монашки постриг и своје службовање роду наставили у манастирима. Ту се изнова пројављује њихово херојство, јер су комунистички властодршци из поштовања према њиховим ратним заслугама светиње оставили недирнутим. Такође, преноси нам отац Михаило, било је речи и о старцима Глинске пустиње, Патријарху Пимену, Митрополиту Зиновији, кијевским монасима и многим другим храбрим црнорисцима. Руси и ми спомињемо три голготе: голготу Господа Христа, голготу царске породице Романов и голготу руског и српског народа. После голготе долази васкрс. За сада славимо два васкрса – Господа Христа и Русије, уз тиху радост ишчекивања васкрса Србије – рекао је архимандрит Михаило. Као дечак, слушао је од свог деде о руским борцима на Сремском фронту. Задивљујуће је било како су лако ишли у смрт, испуњавајући јеванђељски идеал љубав оличен у давању живота за ближњег свог. Видевши их погинуле, мој деда се дивио њиховим лицима окренутим ка небу, насупрот немачким војницима, чија су лица била окренута ка земљи. Већина је носила крст око врата, а неки и подраснике испод униформе, што указује да су пре одласка на фронт служили као свештеници или монаси. Посведочили су да та линија спремности да дају живот за ближњег не прелази преко униформе, већ срца… Тиме сам завршио излагање. Више владика ми је честитало и благодарило, видевши да је заиста било „из срца“. Један крупни баћушка ми је рекао:“Смрт фашизму“, стављајући ми у руку чоколадицу „Алонка“ као награду – са осмехом прича јовањски игуман. Међу учесницима овог, за живот и мисију Цркве Христове, изузетно значајног саборовања било је пет архијереја који су долазили на поклоњење светињама Епархије ваљевске. У знак благодарја на гостопримству, Митрополит волоколамски и председник Одсека спољних црквених веза РПЦ Г. Иларион (Алфејев) упутио је позив Епископу ваљевском Г. Милутину да учествује у раду конференције. Како није био у могућности да оде, Владика Милутин послушање је дао архимандриту Михаилу, што је за њега била неизмерна част и радост, али и драгоцено искуство. Саборовање је отворено 26. јануара 2020. Светом Литургијом у надалеко познатом Храму Христа Спаса у Москви, којом је началствовао Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил,уз саслуживање 130 владика, бројних свештеника и свештеномонаха, а уз учешће око 12 хиљада верника. Можете само да замислите какав је то величанствен призор…Путир из ког смо се причестили је запремине око 6 литара. Дошле су владике из сви крајева света где РПЦ има своје епархије, изузев Украјине. Благодарећи Владики Милутину на дивном дочеку, они су пружили мени прилику да будем део овог догађаја какву ни у сновима нисам замишљао. Дочек и предавања уприличени су у хотелу Даниловског манастира, који има прелепу конференцијску салу. Све је било на заиста високом нивоу – одушевљено прича архимандрит Михаило. Нарочито важну улогу у организацији имале су игуманије, које уживају огромно поштовање црквених великодостојника, истиче отац Михаило. Отац Михаило је у више наврата боравио и служио у Русији и Подворју Московске Патријаршије у Београду. Познат је и веома драг многима у великој братској земљи. На основу доживљеног, сматра да то важи за сваког Србина. На помен тога да долазите из Србије, без обзира на то да ли сте свештеник или „обичан човек“, сва врата су вам тамо отворена. Многи људи вас грле, љубе и нечиме дарују. Кад дођу овде, диве се свему што виде као ми кад одемо код њих. Схватио сам да је то сведочанство љубави и јединства наших народа. Црква је та која нас повезује и то ће трајати, ма колико се непријатељи трудили да нас поделе – уверен је архимандрит Михаило. Његово предавање на саборовању монаштва било је везано за Велики рат, у коме је крај из којег долази у историји уписан као место највећег страдања. Из разговора са Русима у последњих 7 – 8 година приметио је да све више о томе знају. Историја коју су учили била је комунистичка и у њој није било простора за теме о Светом Цару Николају и хероје тог доба. Такође, веома су благодарни Србији што је након Октобарске револуције безусловно примила преко 40 хиљада руских емиграната, за разлику од других земаља савезника које су имале посебне захтеве за то. Божја промисао је била да тај народ (углавном висок интелектуални слој), који није пристајао на компромисе са комунистима, дође овде и на свим нивоима поправи квалитет живота у друштву. Преко 150 руских монаха и монахиња је обновило бројне манастире у Србији. Међу њима је био и Свети Јован Шангајски, сабрат у манастиру Миљково старцу Тадеју Витовничком, духовном оцу архимандрита Михаила. Такође, свој печат оставили су бројни универзитетски професори и архитекти, аутори пројеката најлепших здања у Београду. Где год је требало помагали су… Из сусрета са учесницима саборовања у Москви проистекли су контакти и спремност на разне врсте сарадње. Они имају знање о томе како умножити и сабирати монаштво и можда бисмо могли нешто од њих да научимо. Свети оци кажу да је држава јака колико је јака Црква, а Црква је јака колико је јако монаштво. Из тога се може закључити да је држава јака колико и монаштво. Ми смо у кризи са бројем монаха и могли бисмо уз њихову помоћ тај број да повећамо – закључује архимандрит Михаило своју причу о несвакидашњем искуству из братске Русије. Предавање архимандрита Михаила (Биковића) на 28. Међународном божићном саборовању монаштва и духовништва у Даниловском манастиру у Москви Да бих казао коју реч о дешавањима и доприносу монаштва у Другом светском рату, морао бих да се вратим 30 година раније, јер су дела и са стране наших непријатеља, али и са наше стране у Првом светском рату у међусобној вези са догађајима и делима у Другом светском рату. Мислим да корен и залог свих подвига у Другом светском рату можемо видети у врхунској жртви о којој и сам Господ говори, а то је „да нема веће љубави, него кад неко положи живот за свога ближњега“, коју је поднео Цар Баћушка и његова мученичка породица, митрополити, свештеници, мирјани све до одојчета, милиони пострадавших Христа ради. Ту лежи камен темељац и неисцрпни извор надахнућа и спремности да се на разне начине положи живот за ближњег и у Другом светском рату. Жртва Цара није била само за Русију, већ и за цео свет. Ми у Србији говоримо, сећамо се и празнујемо три голготе: Господњу, царске породице и руског народа и српског народа у Првом светском рату. За сада празнујемо два васкрса, а трећем се надамо. Празнујемо Васкрс Господа нашег,празнујемо васкрс Русије и чекамо да осване зора васкрса у Србији. Ми знамо из историје да су догађаји у Русији неодвојиви од догађаја у Србији, само што се у Србији све дешава неколико година касније. Наша радост је због тога сугуба. Радујемо се васкрсу Русије из дубине душе, али у тој радости се налази и тихи предукус радости у ишчекивању васкрса Србије. Знамо да кад је Русији добро, увек је и Србији добро. Наши стари су говорили:“Господ на небу, Русија на земљи“. У свим вековима смо гледали на исток, чекајући помоћ, али не само зато што је Русија велика наша друга родина на истоку, већ зато што је Господ казао:“Спасење долази са истока!“ Будући да нам је православна вера у сржи нашег бића, природно је да, слушајући ове Господње речи, ишчекујемо спасење са истока. Али, одједном сам се запитао:“Ако је нама Русија на истоку, ко је Русији на истоку?“ Уплашио сам се, схвативши да Русија нема никог на истоку. Ту сам се преварио. Читајући акатист Сладчајшем Исусу, наишао сам на реченицу која се обраћа Господу са:“Источе истока!“ Моје радости када сам добио одговор… Русији је исток Господ сам! Зато само три државе на свету имају префикс Света: Света Земља, Света Гора и Света Русија, илити Свјатаја Рус! Говорити о подвизима нашег духовништва у Србији у Другом светском рату је немогуће, а не вратити се у догађаје из Првог светског рата и догађаје после њих. Због Србије је Цар Николај ушао у први рат, иако Русија у том тренутку није била спремна. Године 1916., када Србији нема ко да помогне и када живи костури стижу на обале Албаније и када назови савезници, гледајући са својих бродова, одлучују да се не исплати помоћи овим живим мртвацима, тада Цар Баћушка, примивиши у телеграму вапај наше Владе, даје ултиматум савезницима да ће раскинути савез, ако одмах не приђу и не помогну Србима. Због овог ултиматума, Срби су спасени. Ето спасења са истока по ко зна који пут! Када је Његова Светост Патријарх Кирил био у посети Београду и служио у Подворју Московског Патријархата, одржао је беседу која ми се урезала у срце и ум заувек. Тада је Његова Светост рекао једну историјску чињеницу коју до тада нисам знао. Сви савезници су примали белогардејце условно, једино је Србија примила све безусловно. Примили смо их као своје! По Божјем промислу, у тих неколико десетина хиљада Руса се налазио крем руске интелигенције, духовности и културе. После рата наши губици су били толики да није требало да опстанемо. Били смо осуђени на пропаст, али ево опет „спасења са истока“. Све празнине у свим деловима друштва настале погибијом у рату попуњавају Руси. Тако, више од десет универзитетских професора одмах попуњавају редове, оснивају Машински факултет. Архитекте пројектују и учествују у изградњи најлепших здања која данас имамо у Србији. Женско монаштво не би постојало да га нису обновиле руске монахиње. Више од 150 монаха је дошло, попунило празне манастире и помогло Србији да обнови монаштво. Оснива се Руска Загранична Црква на челу са Митрополитом Антонијем Храповицким. Барон Врангел обилази своју војску. Руси су толико били захвални Србији да су тражили где треба помоћ и несебично хитали да помогну, макар и копајући земљу. То је време у коме се формира духовништво на крилима владика, монаштва и свештенства дошавших из Русије. У једном од манастира које је краљ Александар дао руским монасима, под руководством схиархимандрита Амвросија Хургановог, поникао је и мој старац Тадеј Витовнички. У том братству је замонашен и рукоположен и Јован Максимович, потоњи Свети Јован Шангајски. Наше духовништво, које је у то време предводио Свети Владика Николај Српски, је било у потпуном јединству са руским. Свети Владика Николај је био лични пријатељ са Светим Јованом Шангајским. Тај дух који нам је пренело руско духовништво је укрепио Србију и подигао је са колена, тако да је ојачана и охрабрена дочекала Други светски рат. Нажалост, Руси деле судбину нашег народа у Другом светском рату, те тако страдају раме уз раме са својом браћом Србима. Поново се сукобивши са већ старим непријатељима Немцима, а касније и са надолазећим комузмом који их опет прогони. Наш народ не би преживео без Цркве у било које време па тако ни у другом рату. Тамо где није било српског свештеника или монаха, било је руског, а за нас Србе присуство руског свештеника или монаха било је једнако као и присуство целе Русије у том тренутку. Како су умекшано изговорене речи руских монаха и свештеника пуних љубави и благости крепиле душу напаћеног српског човека… Хвала Богу, до данас имамо међу нама вас у њима, потомцима оних који су дошли за Врангелом. Мој деда, који се сусрео са руским војницима на Сремском фронту, причао ми је једно интересантно запажање. Био је задивљен како су руски војници храбро јуришали и како су лако давали животе, са каквом лакоћом одлазили у смрт. Приметио је још једну ствар. Наиме, највећи број руских војника је имао главу окренуту ка небу, а немачких ка земљи. Код великог броја погинулих војника, готово код свих, налазили су крст око врата, а говорио је и да је било неколико њих који су испод униформе носили подраснике. Мој деда је био сведок плодова руског духовништва у виду ових војника којима се дивио. Моја баба је до краја живота, одлазећи на гробље, после посете гробу и молитве за своје, увек одлазила до руског и остављала цвет уз молитву за њих. Мама је једном питала зашто то ради, а баба је одговорила:“Зато што њима нема ко да дође, а они су наши.“ Слушајући стихове и мелодију марша „Свјашченаја војна“, помислио сам да ли може оштро да се повуче линија између оних који су носили зелене униформе и оних који су носили црне мантије. Да ли је линија била у одећи, чину или спремности и полагању највеће жртве за ближњег свог? Извор: Епархија ваљевска
  3. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј присуствовао је, 21. новембра 2019. године, свечаности која је уприличена у дворани при Саборном храму Христа Спаситеља у Москви, поводом доделе признања Патријарх Алексије Други – за изузетан рад на јачању јединства православних народа. Лауреат овог признања Међународног фонда јединства православних народа, за 2018. годину, је Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофил Трећи. У присуству Патријарха московског и све Русије г. Кирила, архијерејâ Руске Православне Цркве и других помесних Цркава, свечаност је започела молитвом Царе небески и приказивањем документарног филма посвећеног основним прекретницама и догађајима у историји Међународног фонда јединства православних народа. Патријарх московски и све Русије г. Кирил нагласио је, у поздравном обраћању, да данас када стихије овога света покушавају да разоре јединство светога Православља, особити значај има Јерусалимска Црква, која је Мајка свих Цркава. Предстојатељ Руске Цркве и г. Валерије Аркадијевич Алексејев, председник Фонда јединства православних народа, уручили су поменуто признање Патријарху јерусалимском Теофилу. Примамо ово престижно признање које представља символ јединства православнога света, у нади да ће то јединство живети у свима нама који служимо у Винограду Господа нашега, казао је Предстојатељ Јерусалимске Цркве. У наставку свечаности уприличен је богат културно-уметнички програм. Часну пратњу Епископа бачког, током боравка у Москви, чинили су Епископ моравички г. Антоније и ђакон Александар Билић, службеник Епархијског управног одбора Епархије бачке. Извор: Инфо-служба Епархије бачке Видео: Рatriarchia.ru
  4. Руска и Румунска Црква се активно баве ромским становништвом у оквиру своје пастве с циљем да повећају ниво њиховог учешћа у црквеном животу. Ставропољска и невиномиска епархија Руске Православне Цркве и Ставропољски регионални „Ромски културни центар“ већ неколико месеци раде на пројекту образовања Рома у региону и активнијег укључивања у живот Православне Цркве, извештаји Комитет за народности и козаке Ставропољског краја. Чак 15% целокупног ромског становништва Русије живи у Ставропољском крају, што га чини највећом ромском заједницом у Русији још од совјетских времена. Ромски културни центар је званично регистрован 2017. године. Отац Антоније Скрињиков, настојатељ цркве Светог Дмитрија Донског и професор богословије, одржава предавања за Роме из неколико локалних насеља на различите верске теме, међу којима и о животу православних хришћана у 21. веку. Има времена и да учесници поставе питања. На последњем састанку у цркви Светог Александра Невског у граду Благодарнију окупило се више од 50 Рома; скуп је био веома успешан, са пуно смислене комуникације, како је рекао отац Антоније. Отац Николај Кузменко, ромски свештеник, такође је активно укључен у мисионарски рад, снимајући видео записе кратких проповеди на ромском језику и објашњавајући православне молитве. Видео снимци понекад имају чак 1.500 прегледа. Такође би волео да објави брошуру о православљу на ромском језику и сања о ТВ емисији или филму о Ромима и њиховим традицијама и обичајима. Ромска деца у Румунији такође су недавно имала прилику да се потпуније укључе у живот Цркве. 100 деце и младих учествовало је у Кампу радости, који је од 21. до 22. августа у Змеу организовало Одељење за мањине Архиепископије Јаши, преноси новинска агенција Базилика. Камп је отворен уз благослов и настављен је са неколико радионица о финансијском образовању, креативности и релацијској комуникацији. Камп је у склопу мисионарског програма који би требало да се проведе у свим епархијама епархије, објаснио је о. Алекандар Бачиу из Одељења за мањине. Програм има за циљ да установи ниво учешћа ромске деце у њиховим локалним парохијама, идентификује пасторалне проблеме и проводи конкретна решења. Извор: Српска Православна Црква
  5. Епископы Сербской Православной Церкви приняли участие в торжествах в Псково-Печерском монастыре Версия для печати 29 августа 2019 г. 18:02 22 августа 2019 года по благословению Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла с паломничеством к святыням Русского Севера прибыла группа иерархов и священнослужителей Сербского Патриархата: епископ Бачский Ириней, настоятель подворья Сербской Православной Церкви в Москве епископ Моравичский Антоний, викарий Бачской епархии епископ Мохачский Исихий и секретарь Бачской епархии протоиерей Владан Симич. Гостей сопровождал сотрудник Секретариата Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата по межправославным отношениям А.Ю. Хошев. 23-26 августа паломники из Сербской Православной Церкви посетили Спасо-Преображенский Валаамский ставропигиальный мужской монастырь, где поклонились святыням обители и побывали в монастырских скитах, а 25 августа, в когда праздновался Собор Валаамских святых, епископ Бачский Ириней возглавил Божественную литургию в Спасо-Преображенском соборе обители. 26-27 августа гости из Сербии посетили Псков, поклонившись святыням Троицкого кафедрального собора и посетив ряд исторических храмов города: они также посетили Спасо-Преображенский Мирожский монастырь и ознакомились с храмами и достопримечательностями города Изборска. 27 августа епископ Бачский Ириней и сопровождающие его лица прибыли в Успенский Псково-Печерский монастырь, где были тепло встречены митрополитом Псковским и Порховским Тихоном и братией обители. 28 августа, в день престольного праздника Псково-Печерской обители, епископы Бачский Ириней, Моравичский Антоний и Мохачский Исихий сослужили председателю Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополиту Волоколамскому Илариону и митрополиту Псковскому и Порховскому Тихону за Божественной литургией, которая была совершена при большом стечении верующего народа на площади перед собором святого Архистратига Божия Михаила. В завершение службы митрополита Волоколамского Илариона, гостей из Сербской Православной Церкви и всех участников празднования тепло приветствовал глава Псковской митрополии и священноархимандрит Псково-Печерского монастыря митрополит Тихон. В слове к председателю ОВЦС, он, в частности, отметил: «Ваши юные годы проходили в том числе и здесь, в Псково-Печерской обители… Мы очень рады, что Вы спустя много десятилетий вернулись сюда, и молим Пресвятую Богородицу, чтобы Она в этот особый Ее день дала Вам особые силы, радость, мир — все то, что так изобильно дарует Царица Небесная всякому искреннему сердцу, приходящему к Ней, особенно в дни Ее великих праздников. Просим ваших святых молитв и всегда будем рады видеть вас в Псково-Печерской обители». Обратившись с приветствием к иерархам Сербской Церкви, митрополит Тихон также сказал: «Просим ваших святых молитв, благодарим, что в этот день вы вместе с нами». В ответном слове председатель Отдела внешних церковных связей Московского Патриархата митрополит Волоколамский Иларион сказал: «Ваше Высокопреосвященство дорогой владыка митрополит Тихон! Ваши Высокопреосвященства, дорогие отцы, дорогие братья и сестры! Всех вас хотел бы сердечно поздравить с великим праздником Успения Пресвятой Богородицы и передать вам благословение Святейшего Патриарха Московского и всея Руси Кирилла. Ныне мы отмечаем совершенно особый праздник. Неслучайно все древние соборы на Руси были Успенскими — это связано с особым благоговейным почитанием, которым с самого Крещения Руси на нашей святой земле пользовалась Пресвятая Богородица. Матерь Божия дала нам много великих и неизреченных даров. И самый великий дар, которым Она нас оделила, — это Ее Божественный Сын. Мы знаем, что Сын Божий пришел в мир, потому что таково было благоволение Бога Отца: «Так возлюбил Бог мир, что отдал Сына Своего Единородного, дабы всякий верующий в Него не погиб, но имел жизнь вечную» (Ин.3.16). По любви Своей Бог Отец даровал нам Своего Единородного Сына. Но Пресвятая Богородица была Той, через Которую родился в мир Божественный Сын — Она дала жизнь Господу Иисусу Христу по плоти. От Нее и от Святого Духа Он родился, как мы исповедуем в Символе веры. Поэтому мы можем назвать Господа Иисуса Христа Ее даром всем нам. А еще Она даровала нам Саму Себя, потому что стала для всех нас Небесной Матерью. И в течение всего литургического года, начиная с сентябрьского праздника Рождества Богородицы и вплоть до августовского праздника Успения Богородицы, на каждом богослужении звучат молитвословия, посвященные Ей, и в своей домашней, келейной сердечной молитве мы также постоянно обращаемся к Царице Небесной, потому что знаем, что Она слышит наши молитвы, отвечает на них и приходит к нам, когда нам трудно и когда легко, когда нам грустно и когда нам весело, когда мы здоровы и когда болеем. Она приходит на помощь нашим близким, когда мы Ей о них молимся. Пресвятая Богородица всегда рядом с нами. И всякий раз, когда мы собираемся в храм Божий для того, чтобы почтить Матерь Божию в дни Ее праздников, мы особым образом чувствуем Ее близость. И, конечно, здесь, в сей древней обители, которая посвящена Успению Пресвятой Богородицы, в этот священный праздник мы чувствуем Ее близость особенно сильно. Мы возносим к Ней молитвы, прося, чтобы Она покрывала всех нас от всякого зла честным Своим омофором, чтобы Она преклонила к нам и к нашей земле милость Божию, чтобы Она молилась обо всех нас у Престола Своего Божественного Сына и у Престола Бога Отца. Мы молимся о том, чтобы Пресвятая Богородица покрывала Своим омофором наших близких, наших родителей, наших друзей и всю нашу землю. С особым чувством сегодня я совершил здесь Божественную литургию. Примерно сорок лет назад, еще юношей, я впервые переступил порог этой обители и хорошо помню приснопамятного отца Иоанна (Крестьянкина), у могилы которого мы вчера молились, других старцев монастыря. Помню, как духовная жизнь в этом монастыре процветала в те годы, когда власти делали все возможное, чтобы искоренить веру из сердец людей и не дать возможности ей укрепиться. А здесь, в стенах Псково-Печерской обители, люди как будто оказывались вырванными из той действительности, они попадали в иное царство. И всякий раз, переступая порог этого монастыря, я это чувствовал — и в те годы, и сейчас, сорок лет спустя. Я очень рад, что именно Вам, дорогой владыка Тихон, Священноначалием нашей Церкви поручено быть правящим архиереем Псковской епархии и одновременно священноархимандритом этой святой обители. В те же самые годы, когда я юношей приезжал сюда, Вы, также молодой человек, жили здесь, были в обители послушником. Вы знали всех старцев Псково-Печерского монастыря и много лет спустя создали о них замечательный фильм. Неслучайно выбор Святейшего Патриарха пал именно на Вас, когда встал вопрос о замещении Псковской епархиальной кафедры и, почти одновременно, — вопрос о назначении настоятеля Псково-Печерского монастыря. Вы по достоинству получили это послушание, но оно не только ответственное, но и трудное. Я имел возможность вчера вместе с Вами посетить несколько храмов во Пскове и увидел, в каком они удручающем состоянии: памятники архитектуры, у которых крошатся стены, которые сползают к воде, которые требуют срочных и дорогостоящих трудов для того, чтобы они не разрушались, но были спасены. Искренне и сердечно желаю Вам, владыка, помощи Божией в этом очень непростом послушании. Пусть Господь помогает Вам и в трудах по возрождению этой епархии и в трудах по управлению сей священной и дорогой для наших сердец обителью. Я сегодня очень рад приветствовать гостей из Сербской Православной Церкви — Преосвященного владыку Иринея, Преосвященного владыку Антония, Преосвященного владыку Исихия со спутниками, которые прибыли на нашу землю для того, чтобы поклониться святыням Русского Севера. Они уже побывали на Валааме, сейчас присутствуют здесь, в Псково-Печерской обители, а далее отправятся в Санкт-Петербург — нашу Северную столицу. Сербская Православная Церковь всегда была близка к Русской Православной Церкви. Наши народы единоверны и единокровны. Особо эту близость мы чувствуем сейчас, когда Русская Церковь подверглась агрессии со стороны Константинопольского Патриархата, вторгшегося в священные пределы нашей Церкви — на Украину — вопреки всем церковным канонам и всему каноническому и историческому Преданию. Ни одна Поместная Православная Церковь не признала это беззаконное деяние Константинопольского Патриарха. А Сербская Церковь сразу же возвысила свой голос против сего деяния, и сегодня мы вместе противостоим совершающемуся беззаконию, молясь Пресвятой Богородице о том, чтобы Она прекратила эту смуту в Православной Церкви. За каждой Божественной литургией мы сейчас возносим сугубые молитвы о единстве Православной Церкви. Мы верим в то, что происходящие события не поколеблют ни нашу Русскую Православную Церковь, ни мировую Православную Церковь. Были в истории Церкви константинопольские патриархи-еретики, были константинопольские патриархи, ставшие отступниками от Православия, были константинопольские патриархи-униаты, а Церковь как стояла, так и будет стоять. И никто не сможет поколебать нашу святую православную веру — мы ее свидетельствуем всей своей жизнью. И то, что вы, дорогие братья и сестры, сегодня в таком множестве собрались в Псково-Печерской обители, чтобы почтить Пресвятую Богородицу, является красноречивым и видимым свидетельством силы нашей веры. Завершив Божественную литургию, мы отправимся в путь вокруг стен святой обители и пройдем его с молитвами и песнопениями, с чтением Евангелия. Мы пройдем этот путь вслед за Пресвятой Богородицей, Которая Своей чудотворной иконой будет предшествовать нам. Хотел бы всем нам пожелать, чтобы, как мы сегодня пойдем по кругу вокруг этой святой обители вслед за Пресвятой Богородицей, так и на своем жизненном пути мы шли за Богом, за Богородицей и за святыми. Верю, что Матерь Божия всегда будет покрывать от всякого зла честным Своим омофором и нашу святую Церковь, и наше возлюбленное Отечество, и всех нас. С праздником! Храни вас Господь!» Далее иерархи, священнослужители, монашествующие и миряне, прибывшие на торжества, приняли участие в традиционном крестном ходе вокруг Псково-Печерского монастыря. На торжественной трапезе по случаю праздника прозвучали приветственные речи. В слове к присутствовавшим митрополит Волоколамский Иларион констатировал, что Псково-Печерский монастырь всегда имел особое значение для Русской Православной Церкви, подчеркнув: «Во второй половине XX века у этого монастыря была совершенно особая миссия: подобно тому, как Оптина пустынь в XIX столетии была местом, где жили старцы, к которым со всей России и из-за рубежа стекались люди, дабы получить совет, утешение, наставление в духовной жизни, точно так же и Псково-Печерская обитель в XX веке стала местом, где пребывали старцы, к которым со всей страны съезжались люди. Я хорошо помню это время, потому что впервые посетил Псково-Печерский монастырь около сорока лет назад, когда еще ничто не предвещало то возрождение церковной жизни, в котором мы все сейчас участвуем. Тогда Церковь жила очень обособленно, она была изолирована от общества. Нигде — ни в газетах, ни на телевидении — Церковь никогда не упоминалась, как будто ее вообще не было. И в этот город люди приезжали, садясь на поезд из Москвы в Таллин (сейчас такого поезда нет, но я хорошо помню этот маршрут: он выходил около трех часов дня и приходил в Печоры в пять утра), затем все бежали на автобус, чтобы доехать до монастыря, и уже где-то в начале шестого отворялись ворота, все входили в этот монастырь и попадали как бы в иное царство — совершенно особое, даже воздух казался другим. Людям, которые в те трудные годы сподобились посетить Псково-Печерский монастырь, пообщаться со старцами, это, конечно, врезалось в память навсегда. Я очень рад сегодня видеть портреты старцев на стене этой трапезной. Многих из них я знал лично, в том числе, конечно, нашего дорогого приснопамятного отца Иоанна (Крестьянкина), который в свое время благословил меня на монашеский путь, как благословил многих молодых людей, которые сегодня служат Церкви: кто-то в иерархическом достоинстве, кто-то на пастырском служении, кто-то в иноческом и монашеском образе. Эта священная обитель дорога для меня и для очень многих именно потому, что здесь мы соприкоснулись с людьми, которые были носителями особого духа, которые, казалось, пришли к нам с небес, а сейчас возвратились на небеса. И все, кто помнят отца Иоанна, хранят в памяти, что это был человек совершенно особого духовного устроения. Он как будто бы не ходил, а летал. Когда он молился, его молитва всегда была пламенной, и он умел вовлечь в свою молитву других людей. Минуты общения с ним были, конечно, совершенно незабываемы, потому что это было общение совершенно особого рода. Через таких людей мы соприкасались с горним миром. Мы своими глазами видели, что такое святость и тот идеал, к которому мы все — каждый в меру своих сил — должны стремиться». Председатель ОВЦС поблагодарил митрополита Псковского и Порховского Тихона за гостеприимство, отметив его труды по украшению обители. «Вы как архипастырь заботитесь о благоукрашении всей епархии, и я видел вчера, какой огромный фронт работы здесь предстоит. Вам Господь вверил еще и этот духовный сад, где на протяжении многих десятилетий процветали старчество и духовная жизнь, — сказал митрополит Иларион. — Я хотел бы выразить надежду на то, что и в XXI веке Псково-Печерская обитель будет иметь то же значение для православных верующих, какое она имела в XX веке, что будут появляться новые старцы, что тысячи людей, как мы сегодня видели, будут стекаться к чудотворной иконе Успения Пресвятой Богородицы и приходить к тем живым носителям христианского духа, которых Вы так замечательно описали в своей книге "Несвятые святые". Я думаю, что некоторые из этих несвятых святых будут канонизированы и тогда уже слово "несвятые" можно будет по справедливости отнять от их описания». Владыка Иларион сердечно приветствовал гостей из Сербской Православной Церкви, прибывших в Псково-Печерскую обитель в ходе паломничества к святыням Русского Севера, и поблагодарил епископа Бачского Иринея, епископа Моравичского Антония и епископа Мохачского Исихия за участие в праздновании. «Особо хотел поблагодарить Вас, дорогой владыка Ириней, — сказал он далее. — Вы являетесь одним из ведущих иерархов Сербской Церкви. Вы крупный богослов. Вы являетесь тем человеком, который сегодня стоит на страже канонического церковного Предания. В духовной борьбе против миродержителей тьмы века сего мы опираемся на таких людей, как Вы, и мы благодарны за Вашу твердую, последовательную, спокойную и богословски выверенную позицию, которую Вы озвучиваете и в Сербской Православной Церкви, и среди греческого епископата, и на межправославных площадках. Мы очень нуждаемся сейчас в таком свидетельстве. Хотел бы и от себя лично, и от Святейшего Патриарха, и от всей Русской Православной Церкви выразить Вам благодарность за эту твердую каноническую позицию». Архипастырь также пожелал помощи Божией братии монастыря. «Хотел бы пожелать, чтобы тот дух, который в этой обители сложился, сохранялся здесь всегда, дабы молодые иноки, которые приходят в Псково-Печерскую обитель, напитывались этим духом, исходящим от иноков старшего поколения. Желаю, чтобы те благодатные дары, которыми столь щедро делились с паломниками старцы Псково-Печерской обители, передавались из поколения в поколение», — сказал митрополит Волоколамский Иларион. Служба коммуникации ОВЦС/Патриархия.ru
  6. Једном приликом старца Порфирија је посјетила Марија Мемлејева, париски писац и емигрант, коју је са собом довела Татјана Горицева. Она је Старцу, између осталог, изразила своју бојазан за Русију, како ће бити уништена, и да хоће Американци и други народи да је униште са атомским бомбама и сл., и била је веома уплашена. Баћушка је подигао своје очи и рече ми: - Кажи (преведи) јој да ће Русија ускоро бити велика, веома велика, не сматрам велика као држава, већ духовно велика. Није прошло пуно времена, само неколико година, и Русија се ослободила од комунизма, и Црква је кренула да тријумфује, и пројавили су се мученици који су поднијели страдања за вријеме периода безбожништва и заиста се пројавила Русија у свом њеном величанству. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  7. У Руској Православној Цркви је демантована вест о томе да се тренутно наводно разматра питање припреме посете Папе римског Фрање Москви. „У вези с још једним питањем псеудоинсајда диванских и других незналица: питање посете Папе римског Русији није на дневном реду,“ – написао је шеф синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија Владимир Легојда у понедељак ујутру на свом Telegram-каналу, преноси Интерфакс. Као што је саопштено, у понедељак су се у руској блогосфери појавиле информације и припреми за посету папе Фрање Москви. По речима Владимира Легојде руководилац Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев) није разматрао дату тему ових дана у току свог сусрета с кардиналом Куртом Кохом који руководи Папским већем за унапређење хришћанског јединства. Са своје стране, митрополит Иларион који се дан раније у Ватикану срео с понтификом у интервјуу за италијански лист „Месађеро“ је изјавио да ће се питање ове посете решавати у току билатералних разговора Римокатоличке цркве и Московске патријаршије. Притом није прецизирао ни рокове посете, чак ни време за почетак разматрања овог питања. Извор: Православие.ру
  8. У Руској Православној Цркви је демантована вест о томе да се тренутно наводно разматра питање припреме посете Папе римског Фрање Москви. „У вези с још једним питањем псеудоинсајда диванских и других незналица: питање посете Папе римског Русији није на дневном реду,“ – написао је шеф синодалног Одељења за односе између Цркве и друштва и медија Владимир Легојда у понедељак ујутру на свом Telegram-каналу, преноси Интерфакс. Као што је саопштено, у понедељак су се у руској блогосфери појавиле информације и припреми за посету папе Фрање Москви. По речима Владимира Легојде руководилац Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит Иларион (Алфејев) није разматрао дату тему ових дана у току свог сусрета с кардиналом Куртом Кохом који руководи Папским већем за унапређење хришћанског јединства. Са своје стране, митрополит Иларион који се дан раније у Ватикану срео с понтификом у интервјуу за италијански лист „Месађеро“ је изјавио да ће се питање ове посете решавати у току билатералних разговора Римокатоличке цркве и Московске патријаршије. Притом није прецизирао ни рокове посете, чак ни време за почетак разматрања овог питања. Извор: Православие.ру View full Странице
  9. Московски лист Комерсант је објавио да је Вучић у јучерашњем разговору са Путином тражио подршку за признање Косова: https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/98256-komersant-vucic-nije-dobio-odobrenje-putina-za-svoju-verziju-priznanja-kosova https://www.kommersant.ru/doc/3758959 Изгледа да ни у Кину није ишао због папака и летећих аутомобила. Дошли смо дакле дотле да председник Србије лобира у Русији и Кини за међународно признање Косова.
  10. „Током скоро последњих 30 година саградили смо више хиљада цркава, што ће рећи да је за време овог периода саграђено или обновљено из рушевина 1.000 цркава годишње или три цркве дневно.“ Ове статистике се односе на сву Руску Православну Цркву на територији Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других централноазијских република, балтичких земаља и далеке дијаспоре, узимајући у обзир стање и у Руској Заграничној Цркви – у 60 земаља, додао је владика. Тако, Руска Црква има у овом тренутку 40.000 цркава. „Ако наставимо овим темпом, кроз 30 година имаћемо 70.000 или 80.000 цркава“, додао је архијереј и напоменуо да у овој цркви има 900 дејствујућих манастира, док их је пре Револуције било 1.000. „Ми подижемо Цркве и отварамо манастире не да би увећали њихов број, и не да бисмо стварали импресивну статистику, већ радимо зато што то народ тражи,“ изјавио је митрополит Иларион говорећи о значају толико великог броја цркава и манастира. „Не смемо заборавити да је већина од 30.000 цркава саграђена прилозима људи. То су паре обичних верника, као и бизнисмена и великих компанија. Цркве се не подижу на пустари; оне се не подижу да би биле архитектонски споменик. Цркве се свагда граде за народ.“ У овој години подигнуто је или обновљено 24 цркве само у Москви, чиме је број парохија у овом граду повећан на 1.154. Остварујемо зацртан програм да се током наредних неколико година у Москви освети 200 нових цркава. Извор: Српска Православна Црква
  11. Према садашњим статистикама, просечно се три цркве освети свакога дана у Руској Православној Цркви, и ако се изградња настави овим темпом, број цркава у Русији биће удвостручен кроз 25-30 година, па ће тако досегнути бројно стање цркава пре Револуције, изјавио је митрополит волоколамски Иларион на телевизији. „Током скоро последњих 30 година саградили смо више хиљада цркава, што ће рећи да је за време овог периода саграђено или обновљено из рушевина 1.000 цркава годишње или три цркве дневно.“ Ове статистике се односе на сву Руску Православну Цркву на територији Русије, Украјине, Белорусије, Молдавије, Казахстана и других централноазијских република, балтичких земаља и далеке дијаспоре, узимајући у обзир стање и у Руској Заграничној Цркви – у 60 земаља, додао је владика. Тако, Руска Црква има у овом тренутку 40.000 цркава. „Ако наставимо овим темпом, кроз 30 година имаћемо 70.000 или 80.000 цркава“, додао је архијереј и напоменуо да у овој цркви има 900 дејствујућих манастира, док их је пре Револуције било 1.000. „Ми подижемо Цркве и отварамо манастире не да би увећали њихов број, и не да бисмо стварали импресивну статистику, већ радимо зато што то народ тражи,“ изјавио је митрополит Иларион говорећи о значају толико великог броја цркава и манастира. „Не смемо заборавити да је већина од 30.000 цркава саграђена прилозима људи. То су паре обичних верника, као и бизнисмена и великих компанија. Цркве се не подижу на пустари; оне се не подижу да би биле архитектонски споменик. Цркве се свагда граде за народ.“ У овој години подигнуто је или обновљено 24 цркве само у Москви, чиме је број парохија у овом граду повећан на 1.154. Остварујемо зацртан програм да се током наредних неколико година у Москви освети 200 нових цркава. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. Видет ћемо резултате ускоро вероватно... На јучерашњем састанку Владимира Путина и Франка Валтера Стеинмеиера су оба Председника јавно пред медије изјавила да несугласице остављају иза себе и покрећу сарадњу у решавању свих неспоразума по питању Украинске кризе и тероризма. Иако оваква изјава није дошла од Федерике Могерини. Руски и Немачки медији и надлежни званичници ово тумаче као почетак повлачења санкција између ЕУ и Русије које иначе практично не постоје кад су у питању капитални пројекти између Немачке и Русије. Преведох чланак из Ројтерса: http://www.reuters.com/article/us-russia-germany-putin-steinmeier/german-president-tells-putin-we-need-to-work-on-our-relationship-idUSKBN1CU1X8?il=0 МОСКВА (Реутерс) - Њемачки председник Франк-Валтер Стеинмеиер изјавио је у среду руском предсједнику Владимиру Путину да није задовољан односом између Москве и Берлина и да су обе стране потребне за рад на побољшању. Руски предсједник Владимир Путин састао се са немачким предсједником Франком Валтером Стеинмеиером у Кремљу у Москви, Русија, 25. октобра 2017. Прва посета Русији од стране немачког предсједника од 2010. године десила се, пошто су односи остајали напети због ткз. анексије Крима из 2014. године и проруског сепаратистичког устанка у источној Украјини, као и немачких оптужби о руском мешању у своју политику, што Москва негира. "Од суштинског је значаја да користимо ову прилику за нас као председнике да наставе наш дијалог како би покушали побољшати наше билатералне односе, чију државу не можемо бити срећни", рекао је Стеинмеиер Путину на почетку разговора. "Уверен сам да се морамо супротставити отуђености која је порасла између наших земаља последњих година и да то урадимо да наставимо са дијалогом и треба дугорочне покушаје обе стране да пронађу рјешења у кризама". Руски предсједник Владимир Путин састао се са немачким предсједником Франком Валтером Стеинмеиером у Кремљу у Москви, Русија, 25. октобра 2017. Стеинмеиер, социјалдемократа који је раније био министар иностраних послова, већ дуго позива на повећање ангажовања са Москвом. Његова странка, која ће након четири године у коалиционој влади бити у опозицији са конзервативцима канцеларке Ангеле Меркел, жели постепено ублажавање санкција ЕУ које су наметнуте Москви због своје улоге у Украјини. Стеинмеиер је такође покренуо иницијативу за разоружање за који се нада да ће потакнути Русију и Сједињене Државе да започну разговоре о смањењу конвенционалног оружја.
×
×
  • Креирај ново...