Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'ртс:'.
Found 9 results
-
Осма генерација ученика у обновљеној Богословији у Призрену сведочи да ово место српске духовности живи упркос свим недаћамa које су је задесиле. Читав, обновљени комплекс, са интернатом и библиотеком, пружа одличне услове за образовање богослова, а чињеница да су ову школу завршили, а касније у њој и предавали многи српски патријарси, ученике чини још поноснијима. Богословија Светих Кирила и Методија, у Призрену, у подножју старог насеља Поткаљаја, основана је 1871. године као прва средња школа на српском језику на територији тадашњег Османског царства. Највећу заслугу за отварање ове школе у граду на Бистрици има Призренац Сима Андрејевић Игуманов, који је, у тузи за изгубљеном сопственом децом, „уснио сву омладину свог краја“, и основао задужбину којој је завештао сав свој иметак. Без престанка, Богословија је радила до 1999. године, када су професори и ђаци евакуисани у Ниш. Потом су, у погрому 2004. године, сви њени објекти спаљени. „То је био најдужи период у њеној историји, од 12 година да она није имала ученике. Од 2011. године, три генерације су завршиле. Матуранти, сада у јуну, су осма генерација која је уписала, а четврта која завршава ову Богословију од њене обнове“, каже владика рашко-призренски Теодосије и додаје: „То све говори колико је ова школа значајна, како у време када је настала, крајем 19. века, у старој Србији, када је била, рекао бих и теже опстати и живети на овим просторима, тако и у ово наше време, када смо остали, тако рећи, без Срба на овом делу Косова и Метохије“. Богословија у Призрену је духовна колевка Српске православне цркве. У њој су предавали готово сви српски патријарси – од Варнаве, Гаврила, Павла, до садашњег, његове светости патријарха Иринеја. Meсто натопљено снагом молитве За младе, а некако од својих вршњака зрелије ученике, ово је посебно место, натопљено снагом молитве свих њихових претходника и народа чију веру чува. „Овде је све прожето Светом литургијом, молимо се богу, тако да се волимо као браћа, испуњавајући оне заповести Господње да љубимо Бога свим срцем својим, свом душом својом, тако и ближње своје, као самога себе“, каже ученик петог разреда Призренске богословије Жарко Перић. Ученик трећег разреда Михајло Јовановић каже да га родитељи углавном зову и питају какво је стање, а он им одговори: „Верујте ми да не знам, јер, искрено, нама је овде супер – осећамо се слободно колико можемо, нико нас не дира, излазимо у град слободно, тако да у суштини, није лоше.“ Ипак професор Бојан Радичевић каже да је кретање ограничено на ужи центар града и да ученици иду у пратњи професора, односно васпитача који је дежуран. „Што се мене лично тиче, мислим да и када бих поново имао прилику да одаберем, да би то исти избор био. Упркос свему, ми функционишемо, доброг смо расположења, доброг духа, ведрог и да некако све то тече лепо“, истиче професор. Око Богословије, све се променило и мења. Од укупно 150.000 становника, данас у Призрену живи тек двадесетак Срба. Своје ђаке овде уче да једнако поштују и вреднују и људе других вера. Да поносно, како кажу, носе наслеђе српске прошлости, деле историју и бреме свог народа, а живе за вечност. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Културно-уметнички програм премијерно почиње са емитовањем документарног серијала "Моравска Србија". Сваке среде, од 13. марта на Другом програму, у термину од 20.30, биће приказана по једна емисија серијала посвећеног владавини Лазаревића и Бранковића. Реч је о периоду дугом девет деценија, од 1371. године када је пропало царство Немањића и када је створена Кнежевина Србија, па све до пада Деспотовине и престонице Смедерева 1459. године. Моравском Србијом прво је владао кнез Лазар, затим деспот Стефан Лазаревић и на крају деспот Ђурађ Бранковић. Падом последње српске престонице Смедерева престаје да постоји српска средњовековна држава, а на њене просторе долазе Турци који ће ту остати у наредна четири века. Кроз седам поглавља испричана је прича о владарима, њиховим породицама, дипломатији, политичким приликама, ратовима, вазалном положају, економској моћи, рударству, задужбинарству, уметности и књижевности. У серијалу о "Моравској Србији" говори преко 30 стручњака: Археолошког института, Историјског института, Филолошког факултета, Музеја СПЦ, Библиотеке Српске патријаршије, Војног музеја, Народне библиотеке Србије, као и музеја и библиотека из Крушевца, Јагодине и Смедерева. Серијал је сниман на преко 15 локација широм Србије, у манастирима: Манасији, Раваници, Каленићу, Љубостињи, Копорину, Крушедолу, у цркви Лазарици, затим у средњовековним утврђењима: Сталаћу, Кознику, Лазаревом граду, Смедеревској и Београдској тврђави, у месту Главица код Младеновца, у музејима, библиотекама и архивима. Наратор серијала, у улози професора: глумац Милан Цаци Михаиловић Стручни консултанти: мр Гордана Симић, др Владан Тријић, Дејан Радовановић Сценариста и уредник серијала: Светлана Илић Директор фотографије: Периша Ђинђић Редитељ: Филип Чоловић Прва емисија: Славни Лазар Премијерним приказивањем емисије "Славни Лазар" Редакција за културу и уметност Културно-уметничког програма почиње са емитовањем документарног серијала "Моравска Србија". Прва емисија је посвећена Лазару Хребељановићу и његовој владавини, дугој готово две деценије. Након смрти цара Уроша Нејаког, иначе последњег Немањића, амбициозан и мудар, Лазар Хребељановић уздиже се на ранг владара и ствара нову државу, Кнежевину Србију. У емисији посвећеној њему тражимо одговоре на питања: Ко је заиста био Лазар Хребељановић, шта је била Србија у време његове владавине и како је грађен његов култ, владара и мученика, после Косовске битке? У емисији учествују: др Александар Крстић, Горан Васић, мр Марко Алексић, др Даница Поповић, др Зоран Недељковић, др Зоран Ранковић, др Дејан Радичевић, др Светлана Томин, др Татјана Стародубцев, Маја Ћеранић, Душанка Маричић, ђакон Владимир Радовановић и др Смиља Марјановић Душанић. Емисија је снимана у Лазаревом граду - Крушевцу, манастиру Раваници, Библиотеци Народне скупштине Србије и на другим локацијама у Београду. Наратор: глумац Милан Цаци Михаиловић Сценариста и уредник серијала: Светлана Илић Стручни консултанти: мр Гордана Симић, др Владан Тријић Директор фотографије: Периша Ђинђић Редитељ: Филип Чоловић Извор: Српска Православна Црква -
РТС: Мурал за Грка који је одбио да бомбардује Србију
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Друштво
Мурал је насликан у Дунавској улици у центру Београда, а на њему је приказан лик Рицудиса са заставама обе државе које красе зид зграде. Фотографију је на свом налогу на Фејсбуку објавио лично Рицудис и испод ње написао: „Графит из Београда. Дунавска 14. Мој рођендански поклон. Хвала свим мојим српским пријатељима“. Рицудис је 1999. године одбио да се укрца на фрегату Темистокле, која је, према наређењима команде, требало да се прикључи флоти НАТО-а у Јадрану. Грчки бродови нису директно учествовали у нападима на СР Југославију, писао је тада Чикаго трибјун. Грк је, због тога, осуђен на две и по године затвора, што је касније преиначено у условну казну и био принуђен да напусти морнарицу. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/02/21/11439981/mural-za-grka-210218.mp4 -
Грчки капетан који је одбио да бомбардује Србе, Маринос Рицудис, добио је мурал у Београду на зиду једне зграде на Дорћолу. Мурал је насликан у Дунавској улици у центру Београда, а на њему је приказан лик Рицудиса са заставама обе државе које красе зид зграде. Фотографију је на свом налогу на Фејсбуку објавио лично Рицудис и испод ње написао: „Графит из Београда. Дунавска 14. Мој рођендански поклон. Хвала свим мојим српским пријатељима“. Рицудис је 1999. године одбио да се укрца на фрегату Темистокле, која је, према наређењима команде, требало да се прикључи флоти НАТО-а у Јадрану. Грчки бродови нису директно учествовали у нападима на СР Југославију, писао је тада Чикаго трибјун. Грк је, због тога, осуђен на две и по године затвора, што је касније преиначено у условну казну и био принуђен да напусти морнарицу. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2018/02/21/11439981/mural-za-grka-210218.mp4 View full Странице
- 8 нових одговора
-
- 12
-
-
-
- бомбардује
- србију
- (и још 5 )
-
Од две стотине споменика из наше земље, који имају највиши степен заштите, на Унескову листу су уписани: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и Метохији, археолошко налазише Феликс Ромулијана и стећци - средњовековни надгробни споменици. Иначе, Конвенцију за заштиту светске културне и природне баштине Унеско је усвојио у Паризу 1972. године са циљем да скрене пажњу јавности на угроженост материјалне и нематеријалне баштине света, да се она попише, заштити и сачува. Године 1979. Србија уписује своје прво културно добро на Листу светске баштине: средњовековни комплекс Стари Рас и манастир Сопоћане. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика кога чине остаци утврђења Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови и црква Светих апостола Петра и Павла. На Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Због високог степена угрожености на Листу светске баштине Унеско је уписао и четири средњовековна споменика са Косова и Метохије. 2004. године на Листу светске баштине у опасности уписани су Високи Дечани, а две године касније и манастири Грачаница и Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата-Феликс Ромулијана, коју је подигао цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века и која представља изузетан споменик тог времена. 2016. године у Истанбулу наша земља је заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором успела да упише вредно културно добро, средњовековне стећке. Три локалитета стећака из наше земље уписана на Листу светске баштине налазе се надомак Пријепоља и Бајине Баште. У емисији проф. др Дарко Танасковић и др Марко Поповић говорили су о значају споменика светске баштине из Србије који се налазе на Унесковој листи, о стању у коме се данас налазе, о угрожености културне баштине на Косову и Метохији и радовима који се под Унеском спроводе на средњовековном утврђењу Ново Брдо, о томе зашто су Студеница и Сопоћани скинути са листе финансирања од стране наших институција, о споменицима из Србије који се налазе на прелиминарној листи, али и о томе како један споменик постаје светска баштина. Емисија садржи и текст Светска баштина Србија аутора Небојше Брадића у интерпретацији Драгана Вучелића. уредник емисије: Светлана Илић монтажер: Милан Радичевић Извор: Српска Православна Црква / РТС -
Проф. др Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеско, и др Марко Поповић, научни саветник Археолошког института у Београду, гостовали су у емисији Светска баштина Србије коју је репризно приказала Редакција за културу и уметност РТС, и говорили о културном наслеђу Србије које се налази на Унесковој листи баштине човечанства. Од две стотине споменика из наше земље, који имају највиши степен заштите, на Унескову листу су уписани: Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница, средњовековни споменици на Косову и Метохији, археолошко налазише Феликс Ромулијана и стећци - средњовековни надгробни споменици. Иначе, Конвенцију за заштиту светске културне и природне баштине Унеско је усвојио у Паризу 1972. године са циљем да скрене пажњу јавности на угроженост материјалне и нематеријалне баштине света, да се она попише, заштити и сачува. Године 1979. Србија уписује своје прво културно добро на Листу светске баштине: средњовековни комплекс Стари Рас и манастир Сопоћане. Стари Рас је заједнички назив за комплекс споменика кога чине остаци утврђења Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, манастири Сопоћани и Ђурђеви Ступови и црква Светих апостола Петра и Павла. На Унескову листу, 1986. године уписан је и манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, утемељивача независне српске државе и родоначелника династије која ће владати Србијом пуна два века. Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Због високог степена угрожености на Листу светске баштине Унеско је уписао и четири средњовековна споменика са Косова и Метохије. 2004. године на Листу светске баштине у опасности уписани су Високи Дечани, а две године касније и манастири Грачаница и Пећка патријаршија и црква Богородице Љевишке у Призрену. Од 2007. године на Листи се налази и антички споменик Царска палата-Феликс Ромулијана, коју је подигао цар Галерије крајем 3. и почетком 4. века и која представља изузетан споменик тог времена. 2016. године у Истанбулу наша земља је заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском и Црном Гором успела да упише вредно културно добро, средњовековне стећке. Три локалитета стећака из наше земље уписана на Листу светске баштине налазе се надомак Пријепоља и Бајине Баште. У емисији проф. др Дарко Танасковић и др Марко Поповић говорили су о значају споменика светске баштине из Србије који се налазе на Унесковој листи, о стању у коме се данас налазе, о угрожености културне баштине на Косову и Метохији и радовима који се под Унеском спроводе на средњовековном утврђењу Ново Брдо, о томе зашто су Студеница и Сопоћани скинути са листе финансирања од стране наших институција, о споменицима из Србије који се налазе на прелиминарној листи, али и о томе како један споменик постаје светска баштина. Емисија садржи и текст Светска баштина Србија аутора Небојше Брадића у интерпретацији Драгана Вучелића. уредник емисије: Светлана Илић монтажер: Милан Радичевић Извор: Српска Православна Црква / РТС View full Странице
-
-
View full Странице
-
четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
