Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'републике'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 45 results

  1. Епархија зворничко- тузланска успостављена је још 1232. године као Митрополија сребреничка. Сједиште епархије било је првобитно у Зворнику, али је 1852. године под силом Отоманске империје пренесено у Тузлу. На подручју ове епархије бројне цркве и манастири кроз историју одолијевају искушењима и опстају захваљујући вјерницима. У епархији данас богослужи и духовно се стара за душе народа више од 300 активних свештеника.О животу ове епархије са Епископом зворничко- тузланским господином Фотијем разговарала је Слађана Радовановић. intervju_radio_rtrs_bozic2019.MP3 епархија зворничко тузланска View full Странице
  2. Епархија зворничко- тузланска успостављена је још 1232. године као Митрополија сребреничка. Сједиште епархије било је првобитно у Зворнику, али је 1852. године под силом Отоманске империје пренесено у Тузлу. На подручју ове епархије бројне цркве и манастири кроз историју одолијевају искушењима и опстају захваљујући вјерницима. У епархији данас богослужи и духовно се стара за душе народа више од 300 активних свештеника.О животу ове епархије са Епископом зворничко- тузланским господином Фотијем разговарала је Слађана Радовановић. intervju_radio_rtrs_bozic2019.MP3 епархија зворничко тузланска
  3. ризница богословља

    Дан и крсна слава Републике Српске

    Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2019. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, синђели Платон и Теофило, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој архијерејској Литургији присуствовали су председавајући Преседништва БиХ г. Милорад Додик, председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, преседник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић и председник Народне скупштине Српске г. Недељко Чубриловић. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква
  4. ризница богословља

    Архијереји код председнице Републике Српске

    Председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић поводом 9. јануара - Дана Републике, уприличила је 28. децембра 2018. године пријем за представнике верских заједница. Пријему у Палати Републике присуствовали су представници Српске Православне Цркве: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Епископ бихаћко-петровачки г.Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и председник Народне скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, градоначелник Бањалуке г. Игор Радојичић и директор Секретаријата за вере г. Драган Давидовић. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  5. Ђаци из Републике Српске ће учити кинески језик у школама Влада Републике Српске усвојила је на седници у четвртак Информацију о увођењу кинеског језика у школе у Републици Српској. Влада је овластила министра просвете и културе Републике Српске да потпише Споразум о обезбеђивању наставника кинеског језика са Конфуцијевим институтом са седиштем у Кини. Конфуцијев институт са седиштем у кинеском Ханбану, овим споразумом се обавезује да обезбеди наставнике кинеског језика за Републику Српску и БиХ, са циљем да подржи реализацију наставе кинеског језика у Републици Српској и БиХ. С циљем спровођења активности на увођењу факултативног изучавања кинеског језика, Министарство је предложило школе у којима су ученици исказали интересовање за изучавање кинеског језика, те је од другог полугодишта школске 2017/2018. године овај језик уведен као факултативна настава у основним школама "Свети Сава" из Источног Новог Сарајева, "Свети Сава" из Добоја, "Георги Стојков Раковски" из Бањалуке и "Србија" из Шамца и Средњошколском центру Фоча. У сарадњи са Конфуцијевим институтом кинески језик изучава се и у ЈУ Гимназија Бањалука, и то у две групе - почетну и напредну по 20 ученика, дакле укупно 40 ученика. У бањалучкој Гимназији у току је и реализација пројекта добијања Конфуцијеве учионице. (rtrs.tv) http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:763490-Ђаци-из-Републике-Српске-ће-учити-кинески-језик-у-школама
  6. Неправичне одлуке хрватских судова Захтеви за обештећење одузете српске имовине стигли и до Европског суда за људска права у Стразбуру Признавање пресуда хрватских судова у Србији, којима се одбијају захтеви за обештећење односно реституцију одузете српске имовине, био би пораз и права и правде. То је, поводом одлуке Привредног суда у Београду да призна пресуду Опћинског суда у Сплиту, саопштио адвокат Зоран Ристић, један од заступника „Младост туриста”, чија су одмаралишта на хрватском приморју одлуком сплитског суда припала предузећу „Хотели Башка Вода”. – Признати страну судску одлуку уз делимично испуњење формалних законских услова, а не упустити се у њену суштину и битне ефекте које производи је недопустив волунтаризам и формализам. Реч је о предлогу државног одвјетника Републике Хрватске да се призна пресуда хрватског суда којом је, супротно међународном праву, одбијен захтев за реституцију односно обештећење због одузете (конфисковане) целокупне имовине српске фирме у Хрватској. Државни одвјетник је предложио признање пресуде ради наплате енормног износа (око 70.000 евра) својих трошкова за заступање своје (тужене) државе – објашњава адвокат Ристић. Наглашава да је имовина српских фирми у Хрватској одузета без икакве кривице и без било какве накнаде и да кршење међународног права не доприноси унапређењу добросуседских односа. Према нашим сазнањима, коначна одлука о признању пресуде из Сплита још није донета у Београду, јер је на одлуку нашег Привредног суда уложена жалба вишој инстанци – Привредном апелационом суду. Адвокати очекују да овај суд поништи одлуку о признавању хрватске пресуде, зато што је противна нашем правном поретку и интересима Србије. – Признање пресуде се захтева за пресуду која је супротна преузетој међународној обавези реституције имовине коју већ више од 25 година (од 1992. до 2018) привредни субјект из Србије не може да користи. Ако би се признавале такве хрватске судске пресуде, којим се одбијају реституциони захтеви српских правних лица, то би био огроман губитак за те фирме и за националну економију Србије. Штета се сваким даном повећава, а већ четврт века је изгубљена добит коју је Хрватска дужна да надокнади оштећеним особама, јер их је лишила привређивања одузетом имовином – каже адвокат Ристић. Додаје да је реч о својеврсном цинизму, јер је захтев да се призна страна пресуда којом се штити конфискација стране имовине – противно међународном праву. – Пресуде хрватских судова, којим су одбијани реституциони тужбени захтеви оштећених правних лица из Србије, чије се признање тражи у Србији, противне су пре свега Уставу Републике Србије, који јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона и гарантује право на правично суђење и суђење у разумном року. Пресуде су противне и члану Устава о забрани дискриминације, јер је одузета имовина само зато што је припадала српском правном лицу – наводи Зоран Ристић. Иначе, реституциони судски поступци у Хрватској трају од седам до десет година. – Основно образложење у тим пресудама се своди на условљавање извршавања међународне обавезе, из анекса „Г” Споразума о питањима сукцесије, закључењем билатералног споразума између Србије и Хрватске, али то је само привидан разлог. Иза тог услова се крије несумњив став Хрватске која не жели да обештети оштећене из Србије. Стварни разлог њихове опструкције у извршавању међународне обавезе је жеља да том имовином компензира „ратну штету”, што је потпуно ирационално и неприхватљиво. Тај свој став Влада Хрватске је доставила Европском суду за људска права који није одбио захтеве за обештећење већ је упутио да се спор реши на основу билатералног споразума између Србије и Хрватске. Међутим, Хрватска већ 14 година опструира његово закључивање иако њиме уговорно условљава примену члана два анекса „Г”, којим се јасно и прецизно обавезала на реституцију или обештећење одузете стране имовине на њеној територији – објашњава наш саговорник. Додаје да пресуде нису само неправичне, већ и пристрасне, јер их доносе судови државе која је тужена страна и чије интересе не могу да игноришу и обавежу своју државу на поштовање законитости и међународног права. – Као такве, оне су очигледно противне јавном поретку Републике Србије. Есенцијални ефекти хрватских пресуда су грубе повреде међународног права. Пре свега, те пресуде су противне хрватском закону из 2004. године о ратификацији анекса „Г”, којим се она обавезала на реституцију или новчано обештећење за одузету страну имовину. Тим пресудама Хрватска игнорише и грубо вређа члан један Првог протокола уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода која гарантује неометано уживање своје имовине – каже Ристић. http://www.politika.rs/scc/clanak/414497/Nepravicne-odluke-hrvatskih-sudova
  7. ризница богословља

    Дани Републике Српске у Београду

    Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве
  8. У оквиру Дана Републике Српске у Београду у крипти храма Светог Саве у Београду 5. септембра 2018. године одржана је промоција пројекта Душу нису убили под покровитељством Удружења Српско-руски мост из Бања Луке, Представништва Републике Српске у Србији, храма Светог Саве и VDH Групе. Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  9. Недавно је у једној новинској расправи посебно анализиран ултиматум Аустро-Угарске Краљевини Србији од 1914.г. и упоређиван са захтевима Немачке Републици Србији 2013.г. Након потписивања и прихватања Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе Републике Србије и тзв. Владе Републике Косово или, колоквијално, Бриселског споразума мора се рећи да постоји један, много интересантнији и за ово време и прилике на међународном и унутрашњем плану упоредивији пример када је у питању данашња Србија и њен однос према косовско-метохијском питању. Реч је аустро-угарској анексији Босне и Херцеговине од 1908.г. и односу Краљевине Србије према том чину. Подсећања ради, Аустро-Угарска је 5. октобра 1908.г. прогласила анексију Босне и Херцеговине и de iure је припојила себи. На Берлинском конгресу 1878.г., дакле тридесет година пре анексије, прописано је да ће две ”провинције Босну и Херцеговину окупирати Аустро-Угарска, која ће њима управљати. Пошто Влада Аустро-Угарске не жели да преузме управу у Новопазарском санџаку, који се налази између Србије и Црне Горе у правцу југоистока до Митровице, у њему ће остати отоманска управа; ипак, да би се обезбедило одржавање новог политичког стања, као и слобода и безбедност саобраћаја, Аустро-Угарској се оставља право да држи ту гарнизоне и да има војне и трговачке путеве на читавом простору овог дела старог вилајета Босне. У том смислу, Аустро-угарска и Турска ће се споразумети о појединостима”. Неспорно, две тадашње турске провинције, Босна и Херцеговина, de iure су остале у саставу Турске, а de facto под влашћу Аустро-Угарске. Међусобни односи између Аустро-Угарске и Турске су након Берлинског конгреса регулисани кроз више протокола и конвенција. Цар Фрањо Јосиф је прокламацијом од 5. октобра 1908.г. навео да је анексију извршио како би ”становништву Босне и Херцеговине у пуној мери била призната и загарантована грађанска права. Поред слободе личности и вероисповести, поштовања неприкосновености имовине, морала и обичаја, права домаћинства и слободе штампе....... неопходно је да се ставе под изричиту законску заштиту независност правосуђа и права на подношење петиција као и на окупљање и удруживање....” Влада Краљевине Србије под председништвом Петра Велимировића је 7. октобра 1908.г. упутила Бечу протестну ноту којом је тражила повратак на стање пре анексије, тј. на поштовање чл. 25. Берлинског уговора. Већ 24. октобра 1908.г. Србија и Црна Гора су због анексионе кризе склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. У Србији је након анексије извршена мобилизација, народно незадовољство је куљало са сваке стране, организовани су протести, штампа је била препуна националних текстова, анти-аустро-угарска пропаганда је доживела врхунац, а српски родољуби су оформили Српску народну одбрану као националну организацију која је имала задатак да помогне окупираном српском народу у Босни и Херцеговини. И у Црној Гори и у Босни и у Херцеговини је била идентична ситуација. Влада Краљевине Србије је подржавала те активности и јасно артикулисала народни став. И све је то трајало до 31. марта 1909.г. када је Влада Краљевине Србије под председништвом Стојана Новаковића, иначе оснивача тадашње Српске напредне странке, променила дотадашњу политику, кренула путем националне издаје и направила чин достојан презрења - признала је, мимо свога народа, аустро-угарску анексију Босне и Херцеговине!?! Према релевантним историјским изворима, ноту о признању која је Царској и краљевској влади Аустро-Угарске уручена преко српског посланика у Бечу 31. марта 1909.г. сачинили су и написали представници Британије, Француске, Италије и Русије, а Србија ју је прихватила као своју. Исти је случај и са Првим споразумом који је сачинила Кетрин Ештон 19. априла 2013.г. У ноти Владе Краљевине Србије од 1909.г. је наведено: ”Србија признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци какве силе буду донеле у погледу чл. 25. Берлинског уговора. Одазивајући се саветима великих сила, Србија се ангажује, још одсад, да ће напустити држање протествовања и опозиције, које је заузимала према анексији, од прошле јесени, и ангажује се, сем тога, да ће променити правац своје садашње политике према Аустро-Угарској те убудуће одржавати са њом односе доброг суседства. Према тим изјавама, а верујући у мирољубиве намере Аустро-Угарске, Србија ће повратити своју војску у стање у коме се налазила у пролеће 1908.г. у погледу њене организације, дислокације и бројнога стања. Она ће разоружати и распустити добровољце и чете и спречиће образовање нових нерегуларних јединица на својем земљишту”. Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013.г. Ево само неколико паралела: 1909. - прекршен Берлински уговор, а 2013. - прекршена Резолуција бр. 1244 Уједињених нација. 1909 - примљена обавеза распуштања војних јединица у Краљевини Србији, а 2013. - примљена обавеза ”укидања паралелних”, тј. легалних институција Републике Србије на Косову и Метохији. 1909. - у главној улози Српска напредна странка и концентрациона влада на челу са Стојаном Новаковићем, а 2013. - у главној улози Српска напредна странка и коалициона влада на челу са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем. 1909. - Краљевини Србији је прећено ратом, а 2013. - Републици Србији се прети глађу и прекидом инвестиција. 1909. - Влада Краљевине Србије је признала туђу, нелегалну, једнострано проглашену аустро-угарску власт на својој историјској територији, а 2013. - Влада Републике Србије је признала туђу, нелегалну и једнострану проглашену шиптарску власт на Косову и Метохији као својој историјској територији. 1909. - Влада Краљевине Србија се и формално одрекла Босне и Херцеговине, а 2013. - Влада Републике Србије се и формално одрекла Косова и Метохије. 1909. - ноту о признању анексије Босне и Херцеговине су Краљевини Србији написали представниц великих сила, а 2013. - Европске уније. Постоји и једна разлика - 1909. је и Русија била за анексију и Србијино признање тог једностраног чина, а 2013. - Русија је против признања тзв. Републике Косово и узалуд храбри Владу Републике Србије да не чини то што чини. Не треба заборавити ни историјски податак да је Стојан Новаковић 1882.г. као министар просвете и црквених дела за време краља Милана Обреновића, ради вођења анти-српске, анти-руске и аустрофилске политике, свргао тадашњег Митрополита Београдског Михаила (Јовановића) и друге владике у Србији и први пут у историји Српске Цркве увео тзв. неканонску јерархију на челу са Теодосијем Мраовићем. Такво неканонско и нередовно стање је потрајало све до 1890. године. Каква је поука и порука данашњим генерацијама из издајничког и срамног акта Владе Стојана Новаковића од 31. марта 1909. године? Србија се није спасила од ратног похода Аустро-Угарске који је уследио пет година касније, али се обрукала жртвовањем своје једнородне и једноверне браће у Босни и Херцеговини и њихове предаје Аустро-Угарима. Остаје да се виде, иако се већ као страшне наслућују, последице Дачић-Вучићевог тзв. Бриселског споразума. Из овог историјског примера се не само потврђује да је, како су Латини говорили, историја учитељица живота него и да се историја понавља. И данас се понавља и то много суровије него 1909. године. Победносни пут Краљевине Србије је, након срамних аката Стојана Новаковића започео повратком Николе Пашића на чело Владе Краљевине Србије 11. октобра 1909. године. На том путу Пашић је ослободио Косово и Метохију да би данас, тачно век касније, оно поново било жртвовано. Данашњи београдски властодршци, ако имају савести и образа као и бриге о своме месту у историји овог народа, треба да знају да српска историја не слави Стојана Новаковића него Николу Пашића! Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
  10. Често се, током последњих месеци, година и деценије, са разних нивоа и адреса отварало питање захтева Влади Србије да de facto или de iure призна независност тзв. Републике Косово. У тим расправама су изношени различити аргументи, а читав процес је, као и сваки сличан у историји, праћен различитим улогама и ултиматумима великих сила или, како је данас одомаћено, тзв. међународне заједнице. Недавно је у једној новинској расправи посебно анализиран ултиматум Аустро-Угарске Краљевини Србији од 1914.г. и упоређиван са захтевима Немачке Републици Србији 2013.г. Након потписивања и прихватања Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе Републике Србије и тзв. Владе Републике Косово или, колоквијално, Бриселског споразума мора се рећи да постоји један, много интересантнији и за ово време и прилике на међународном и унутрашњем плану упоредивији пример када је у питању данашња Србија и њен однос према косовско-метохијском питању. Реч је аустро-угарској анексији Босне и Херцеговине од 1908.г. и односу Краљевине Србије према том чину. Подсећања ради, Аустро-Угарска је 5. октобра 1908.г. прогласила анексију Босне и Херцеговине и de iure је припојила себи. На Берлинском конгресу 1878.г., дакле тридесет година пре анексије, прописано је да ће две ”провинције Босну и Херцеговину окупирати Аустро-Угарска, која ће њима управљати. Пошто Влада Аустро-Угарске не жели да преузме управу у Новопазарском санџаку, који се налази између Србије и Црне Горе у правцу југоистока до Митровице, у њему ће остати отоманска управа; ипак, да би се обезбедило одржавање новог политичког стања, као и слобода и безбедност саобраћаја, Аустро-Угарској се оставља право да држи ту гарнизоне и да има војне и трговачке путеве на читавом простору овог дела старог вилајета Босне. У том смислу, Аустро-угарска и Турска ће се споразумети о појединостима”. Неспорно, две тадашње турске провинције, Босна и Херцеговина, de iure су остале у саставу Турске, а de facto под влашћу Аустро-Угарске. Међусобни односи између Аустро-Угарске и Турске су након Берлинског конгреса регулисани кроз више протокола и конвенција. Цар Фрањо Јосиф је прокламацијом од 5. октобра 1908.г. навео да је анексију извршио како би ”становништву Босне и Херцеговине у пуној мери била призната и загарантована грађанска права. Поред слободе личности и вероисповести, поштовања неприкосновености имовине, морала и обичаја, права домаћинства и слободе штампе....... неопходно је да се ставе под изричиту законску заштиту независност правосуђа и права на подношење петиција као и на окупљање и удруживање....” Влада Краљевине Србије под председништвом Петра Велимировића је 7. октобра 1908.г. упутила Бечу протестну ноту којом је тражила повратак на стање пре анексије, тј. на поштовање чл. 25. Берлинског уговора. Већ 24. октобра 1908.г. Србија и Црна Гора су због анексионе кризе склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. У Србији је након анексије извршена мобилизација, народно незадовољство је куљало са сваке стране, организовани су протести, штампа је била препуна националних текстова, анти-аустро-угарска пропаганда је доживела врхунац, а српски родољуби су оформили Српску народну одбрану као националну организацију која је имала задатак да помогне окупираном српском народу у Босни и Херцеговини. И у Црној Гори и у Босни и у Херцеговини је била идентична ситуација. Влада Краљевине Србије је подржавала те активности и јасно артикулисала народни став. И све је то трајало до 31. марта 1909.г. када је Влада Краљевине Србије под председништвом Стојана Новаковића, иначе оснивача тадашње Српске напредне странке, променила дотадашњу политику, кренула путем националне издаје и направила чин достојан презрења - признала је, мимо свога народа, аустро-угарску анексију Босне и Херцеговине!?! Према релевантним историјским изворима, ноту о признању која је Царској и краљевској влади Аустро-Угарске уручена преко српског посланика у Бечу 31. марта 1909.г. сачинили су и написали представници Британије, Француске, Италије и Русије, а Србија ју је прихватила као своју. Исти је случај и са Првим споразумом који је сачинила Кетрин Ештон 19. априла 2013.г. У ноти Владе Краљевине Србије од 1909.г. је наведено: ”Србија признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци какве силе буду донеле у погледу чл. 25. Берлинског уговора. Одазивајући се саветима великих сила, Србија се ангажује, још одсад, да ће напустити држање протествовања и опозиције, које је заузимала према анексији, од прошле јесени, и ангажује се, сем тога, да ће променити правац своје садашње политике према Аустро-Угарској те убудуће одржавати са њом односе доброг суседства. Према тим изјавама, а верујући у мирољубиве намере Аустро-Угарске, Србија ће повратити своју војску у стање у коме се налазила у пролеће 1908.г. у погледу њене организације, дислокације и бројнога стања. Она ће разоружати и распустити добровољце и чете и спречиће образовање нових нерегуларних јединица на својем земљишту”. Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013.г. Ево само неколико паралела: 1909. - прекршен Берлински уговор, а 2013. - прекршена Резолуција бр. 1244 Уједињених нација. 1909 - примљена обавеза распуштања војних јединица у Краљевини Србији, а 2013. - примљена обавеза ”укидања паралелних”, тј. легалних институција Републике Србије на Косову и Метохији. 1909. - у главној улози Српска напредна странка и концентрациона влада на челу са Стојаном Новаковићем, а 2013. - у главној улози Српска напредна странка и коалициона влада на челу са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем. 1909. - Краљевини Србији је прећено ратом, а 2013. - Републици Србији се прети глађу и прекидом инвестиција. 1909. - Влада Краљевине Србије је признала туђу, нелегалну, једнострано проглашену аустро-угарску власт на својој историјској територији, а 2013. - Влада Републике Србије је признала туђу, нелегалну и једнострану проглашену шиптарску власт на Косову и Метохији као својој историјској територији. 1909. - Влада Краљевине Србија се и формално одрекла Босне и Херцеговине, а 2013. - Влада Републике Србије се и формално одрекла Косова и Метохије. 1909. - ноту о признању анексије Босне и Херцеговине су Краљевини Србији написали представниц великих сила, а 2013. - Европске уније. Постоји и једна разлика - 1909. је и Русија била за анексију и Србијино признање тог једностраног чина, а 2013. - Русија је против признања тзв. Републике Косово и узалуд храбри Владу Републике Србије да не чини то што чини. Не треба заборавити ни историјски податак да је Стојан Новаковић 1882.г. као министар просвете и црквених дела за време краља Милана Обреновића, ради вођења анти-српске, анти-руске и аустрофилске политике, свргао тадашњег Митрополита Београдског Михаила (Јовановића) и друге владике у Србији и први пут у историји Српске Цркве увео тзв. неканонску јерархију на челу са Теодосијем Мраовићем. Такво неканонско и нередовно стање је потрајало све до 1890. године. Каква је поука и порука данашњим генерацијама из издајничког и срамног акта Владе Стојана Новаковића од 31. марта 1909. године? Србија се није спасила од ратног похода Аустро-Угарске који је уследио пет година касније, али се обрукала жртвовањем своје једнородне и једноверне браће у Босни и Херцеговини и њихове предаје Аустро-Угарима. Остаје да се виде, иако се већ као страшне наслућују, последице Дачић-Вучићевог тзв. Бриселског споразума. Из овог историјског примера се не само потврђује да је, како су Латини говорили, историја учитељица живота него и да се историја понавља. И данас се понавља и то много суровије него 1909. године. Победносни пут Краљевине Србије је, након срамних аката Стојана Новаковића започео повратком Николе Пашића на чело Владе Краљевине Србије 11. октобра 1909. године. На том путу Пашић је ослободио Косово и Метохију да би данас, тачно век касније, оно поново било жртвовано. Данашњи београдски властодршци, ако имају савести и образа као и бриге о своме месту у историји овог народа, треба да знају да српска историја не слави Стојана Новаковића него Николу Пашића! Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић View full Странице
  11. Под окриљем и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита неопољско-ставропољског г. Варнаве, у чијој се епархији Зејтинлик налази, позиви су упућени Његовој Светости васељенском Патријарху г. Вартоломеју, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, Његовом Блаженству Архиепископу атинском г. Јерониму, као и председницима Грчке, Србије и Републике Српске, Прокопису Павлопулосу, Александру Вучићу и Милораду Додику. На грчкој земљи се налази највеће српско гробље ван граница Србије које сведочи о великим тренуцима заједничке историје и братском односу два народа који траје до данашњих дана. Игуман Методије је током пријема позвао председника Павлопулоса да посети Манастир Хиландар и тако учини велику част манастирском братству. Као поклон, хиландарски игуман је уручио грчком председнику специјалну серију манастирског вина „Савино поље“ у магнум боцама, као и монографију „Иконе манастира Хиландара“. Извор: Манастир Хиландар
  12. Председник Републике Грчке Прокопис Павлопулос примио је 8. августа 2018. у Атини игумана Манастира Хиландара Високопреподобног архимандрита Методија. Непосредан повод сусрета била је припрема прославе стогодишњице од завршетка Првог светског рата, која ће се одржати на српском војничком гробљу на Зејтинлику 29. и 30. септембра ове године. Под окриљем и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита неопољско-ставропољског г. Варнаве, у чијој се епархији Зејтинлик налази, позиви су упућени Његовој Светости васељенском Патријарху г. Вартоломеју, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, Његовом Блаженству Архиепископу атинском г. Јерониму, као и председницима Грчке, Србије и Републике Српске, Прокопису Павлопулосу, Александру Вучићу и Милораду Додику. На грчкој земљи се налази највеће српско гробље ван граница Србије које сведочи о великим тренуцима заједничке историје и братском односу два народа који траје до данашњих дана. Игуман Методије је током пријема позвао председника Павлопулоса да посети Манастир Хиландар и тако учини велику част манастирском братству. Као поклон, хиландарски игуман је уручио грчком председнику специјалну серију манастирског вина „Савино поље“ у магнум боцама, као и монографију „Иконе манастира Хиландара“. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  13. ризница богословља

    Владе Републике Србије помаже обнову и изградњу светиња

    Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетили су 6. августа 2018. године, у пратњи председника Општине Александровац г. Југославом Стајковцем, манастир Дренчу и нови александровачки храм у изградњи. Том приликом, домаћин Епископ крушавачки Давид упознао је виског госта са досадашњим радовима на обнови манастира Дренча и радовима на завршетку новог александровачког храма. Значај ове две светиње за духовно узрастање благодородне Жупе је непроцењив. Стога је г. Милета Радојевић обећао даљу плодоносну сарадњу и финансијску помоћ Владе Републике Србије за ова два бисера у духовном океану Епархије крушавачке. -Помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама до сада нас је веома крепила у изградњи, на чему им топло благодаримо и молимо Господа да награди свако добро дело, истакао је владика Давид. Извор: Српска Православна Црква
  14. Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетио манастир Дренчу и александровачки храм у изградњи. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетили су 6. августа 2018. године, у пратњи председника Општине Александровац г. Југославом Стајковцем, манастир Дренчу и нови александровачки храм у изградњи. Том приликом, домаћин Епископ крушавачки Давид упознао је виског госта са досадашњим радовима на обнови манастира Дренча и радовима на завршетку новог александровачког храма. Значај ове две светиње за духовно узрастање благодородне Жупе је непроцењив. Стога је г. Милета Радојевић обећао даљу плодоносну сарадњу и финансијску помоћ Владе Републике Србије за ова два бисера у духовном океану Епархије крушавачке. -Помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама до сада нас је веома крепила у изградњи, на чему им топло благодаримо и молимо Господа да награди свако добро дело, истакао је владика Давид. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Сусрету су присуствовали и заменик дирекотра Управе др Марко Николић и председник Удружења Милутин Миланковић мр Славко Максимовић. После важног и конструктивног разговора везаног за обнову храмова и константну помоћ коју Република Србија даје епархијама Српске Православне Цркве изван матичне државе, делегација је у пратњи владике Херувима посетила кућу Милутина Миланковића, где се упознала са радом едукативног центра који носи име знаменитог научника.   Уследила је посета Катедралном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу и храму Рођења Светог Јована Претече у Сарвашу, у којима су гости упознати са тренутним активностима на обнови ових светиња. На крају посете, епископ Херувим је упознао госте са стањем самог Епархијског двора и пратећих зграда. Установљено је да је потребна санација и обнова појединих помоћних објеката.   Овом приликом је констатована потреба за оснивањем издавачке делатности Епархије осечкопољске и барањске, чиме би се заштитила историјска грађа и појачала духовна обнова и мисијска делатност Епархије, а све у сврху очувања верског и националног идентитета нашег народа на овим просторима.   Извор: Српска Православна Црква
  16. Делегација Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије, на челу са директором Управе др Милетом Радојевићем посетила је 18. јула 2018. године у Епархијском двору у Даљу Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима. Сусрету су присуствовали и заменик дирекотра Управе др Марко Николић и председник Удружења Милутин Миланковић мр Славко Максимовић. После важног и конструктивног разговора везаног за обнову храмова и константну помоћ коју Република Србија даје епархијама Српске Православне Цркве изван матичне државе, делегација је у пратњи владике Херувима посетила кућу Милутина Миланковића, где се упознала са радом едукативног центра који носи име знаменитог научника. Уследила је посета Катедралном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу и храму Рођења Светог Јована Претече у Сарвашу, у којима су гости упознати са тренутним активностима на обнови ових светиња. На крају посете, епископ Херувим је упознао госте са стањем самог Епархијског двора и пратећих зграда. Установљено је да је потребна санација и обнова појединих помоћних објеката. Овом приликом је констатована потреба за оснивањем издавачке делатности Епархије осечкопољске и барањске, чиме би се заштитила историјска грађа и појачала духовна обнова и мисијска делатност Епархије, а све у сврху очувања верског и националног идентитета нашег народа на овим просторима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Председник Вучић је замолио кардинала Паролина да Папи, уз поздраве, пренесе захвалност на значају који Света Столица придаје територијалном интегритету и суверенитету Србије. Председник Вучић је изразио задовољство због добрих и стабилних односа Србије и Свете Столице, као и опредељење за наставак њиховог развоја, уз међусобно истинско поштовање и поверење.  Кардинал Паролин је изразио наду да ће кроз дијалог Београда и Приштине доћи до стварног компромисног решења за Косово и Метохију, уз очување мира и стабилности. Председник Вучић је рекао да Србија управо због мира и стабилности тежи постизању компромиса, али уз заштиту државних и националних интереса.                             Дрзавни секретар Паролин је председнику Вучићу изразио захвалност на свим активностима које државни органи и институције предузимају са циљем да помогну живот и рад католичке заједнице у Србији.  Извор: Српска Православна Црква
  18. Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас са државним секретаром Свете Столице, кардиналом Пјетром Паролином, који му је пренео поздраве Папе Франциска и његову поруку да му је Србија блиска. Председник Вучић је замолио кардинала Паролина да Папи, уз поздраве, пренесе захвалност на значају који Света Столица придаје територијалном интегритету и суверенитету Србије. Председник Вучић је изразио задовољство због добрих и стабилних односа Србије и Свете Столице, као и опредељење за наставак њиховог развоја, уз међусобно истинско поштовање и поверење. Кардинал Паролин је изразио наду да ће кроз дијалог Београда и Приштине доћи до стварног компромисног решења за Косово и Метохију, уз очување мира и стабилности. Председник Вучић је рекао да Србија управо због мира и стабилности тежи постизању компромиса, али уз заштиту државних и националних интереса. Дрзавни секретар Паролин је председнику Вучићу изразио захвалност на свим активностима које државни органи и институције предузимају са циљем да помогну живот и рад католичке заједнице у Србији. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. ризница богословља

    Крсна слава Војске Републике Српске (ФОТО)

      Епископу су саслуживали: архимандрит Серафим (Кужић), архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман Василије (Рожић), протопрезвитер Бојан Митрић, протопрезвитер Милорад Милинковић - настојатељ Канцеларије Оружаних снага БиХ, презвитер Немања Лакић - војни свештеник из Сарајева, презвитер Дејан Мандић, парох из Копра, и епархијски ђакон Немања Рељић.   Владика Сергије се обратио присутном народу, али и данашњим свечарима, свим припадницима Војске, пригодном литургијском бесједом о значају Видовданског и Косовског Завјета, упоредивши га са Старим Завјетом који нам се даде преко старозавјетних патријараха, почевши од Авраама преко Мојсија и осталих пророка. Овај Лазарев, Косовски Завјет није ништа мањи за нас Србе, он је наш идентитет преко којега смо задобили Царство небеско.     Послије заамвоне молитве извршен је парастос свима погинулим војсковођама, војницима и свима онима који посдрадаше часно за Православље и Име Христово од Косовског боја до послиједњих ратних дешавања.   Послије парастоса припремљена је славска трпеза љубави у црквеној порти, гдје је епископ Сергије заједно са домаћинима преломио славски колач и благословио кољиво, као и упутио најсрдачније честитке свима данашњим свечарима.     Извор: Српска Православна Црква
  20. Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије предводио је свечано евхаристијско сабрање у храму Рођења Пресвете Богородице у Медној на Видовдан 28. јуна 2018. године, гдје су ове године припадници Оружаних снага БиХ и Војска Републике Српске прославили своју Крсну славу. Епископу су саслуживали: архимандрит Серафим (Кужић), архимандрит Варнава (Дамјановић), игуман Василије (Рожић), протопрезвитер Бојан Митрић, протопрезвитер Милорад Милинковић - настојатељ Канцеларије Оружаних снага БиХ, презвитер Немања Лакић - војни свештеник из Сарајева, презвитер Дејан Мандић, парох из Копра, и епархијски ђакон Немања Рељић. Владика Сергије се обратио присутном народу, али и данашњим свечарима, свим припадницима Војске, пригодном литургијском бесједом о значају Видовданског и Косовског Завјета, упоредивши га са Старим Завјетом који нам се даде преко старозавјетних патријараха, почевши од Авраама преко Мојсија и осталих пророка. Овај Лазарев, Косовски Завјет није ништа мањи за нас Србе, он је наш идентитет преко којега смо задобили Царство небеско. Послије заамвоне молитве извршен је парастос свима погинулим војсковођама, војницима и свима онима који посдрадаше часно за Православље и Име Христово од Косовског боја до послиједњих ратних дешавања. Послије парастоса припремљена је славска трпеза љубави у црквеној порти, гдје је епископ Сергије заједно са домаћинима преломио славски колач и благословио кољиво, као и упутио најсрдачније честитке свима данашњим свечарима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. За нарочите заслуге у развијању и учвршћивању свеукупних односа и међудржавне сарадње између Републике Српске и Републике Србије, председник Републике Српске Милорад Додик доделио је Војсци Србије Орден Републике Српске на ленти.Највише државно одличје које Република Српска додељује, данас је у Палати Републике у Бањалуци, на пријему поводом Видовдана, председник Додик уручио начелнику Генералштаба Војске Србије генералу Љубиши Диковићу. Председник Додик рекао је да му је част да поводом Видовдана додели одликовања у име Српске, институцијама и појединцима који су дали допринос очувању Српске.Истакао је да додељује признања у име Републике која цени допринос и сарадњу.– Многи појединци и институције изабрани су за доделу одликовања, јер желимо да им на овај начин покажемо да нису заборављени, рекао је Додик.Орденом Републике Српске на ленти за нарочите заслуге у развијању и учвршћивању свеукупних односа и међудржавне сарадње између Републике Српске и Републике Србије, председник Додик одликовао је Војску Србије, те Министарство унутрашњих послова и Министарство здравља Републике Србије.
  22. У последњих неколико година на пољу ваздухопловне литературе у свим сегментима, од стручних текстова и књига, преко историјских па до белетристике, приметан је пораст таквог садржаја на радост љубитеља авијације. Свих "фела"... Један од њих је и Данко Боројевић, који је што сам, а што у коауторству са Драгим Ивићем и Жељком Убовићем, до сада објавио преко 10 запажених наслова из којих смо многе сегменте имали задовољство да пренесемо и на страницама Поука. Тако ће бити и овога пута, где је Данко Боројевић за Поуке и сајт Удружења пензионисаних војних пилота уступио део из књиге која тек треба да се појави пред читаоцима и коју је такође написао са колегама Драгим Ивићем и Жељком Убовићем. Књига ће носити наслов: „Икари Српске, од Друге ваздухопловне мешовите бригаде ВВКЈ до 92. мешовите авијацијске бригаде ВРС“
  23. Уважени гости су захвалили Његовој Светости на пријему током кога су уручили треће издање монографије "Не заборави, вољена земљо" о породицама које су у протеклом рату на простору БиХ остале без три и више својих најмилијих. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом гостима на посети и њиховим напорима да се сачува сећање на оне племените људе који су животе своје положили за опстанак њихових породица у крајевима где су вишевековна српска огњишта. Извор: Српска Православна Црква
×