Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'републике'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 52 results

  1. Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло. Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи. Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин. Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се 4. јануара 2020. године јавности, након сусрета са Патријархом српским г. Иринејем и разговора о ситуацији у Црној Гори после усвајања Закона о слободи вероисповести. „Када сам се 31. децембра састао са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, разговарали смо о питањима сарадње државе Србије и Српске Православне Цркве, о свим важним питањима везаним за нашу земљу, али нарочито о ситуацији у региону и дешавањима у Црној Гори. Сматрали смо, и ја као председник, да је од виталног интереса Србије да, пре свега, чувамо опстанак нашег народа у Црној Гори и да је веома важно да на жестоку кампању асимилације Срба одговоримо пристојношћу, одговорношћу, озбиљношћу, као и посвећеним радом на томе да очувамо снагу српског корпуса у Црној Гори, не угрожавајући државно-правни статус Црне Горе“, рекао је председник Вучић и додао да је замолио Патријарха за благослов да на Бадњи дан буде са својим народом, са којим је увек био када је било најтеже. „Мислио сам да је то нормална, уобичајена ствар, а онда сам схватио, по реакцијама из неких кабинета у Црној Гори, да то што бих приватно дошао, без политичких говора, без ичега, само да дођем у своју цркву, да то није по вољи црногорском режиму", изјавио је председник Вучић и поручио да је донео одлуку да не иде у посету Црној Гори и да се са тим сагласио и патријарх Иринеј. Председник Вучић је додао да је сигуран да би неки његову посету искористили да нашкоде српском народу у Црној Гори. Он је нагласио да Србија поштује независност и уставни поредак Црне Горе и да не жели сукобе, али да ће подржавати српски народ у Црној Гори. „Ми смо јединствен народ и никоме нећемо дозволити да нам уништи ни прошлост, ни будућност, нити да нам сатре огњишта, нити мирно, нити на било који други начин. Борићемо се само истином и желећемо разговоре са њима", поручио је председник Вучић и истакао да у Црној Гори живи 28,3 одсто Срба којима ћемо увек помагати и подржавати све српске институције и удружења, јавно, по свим светским стандардима. Он је позвао грађане Србије да увек на достојанствен начин изражавају свој политички суд, уз поштовање према другим државама и Црној Гори, као и уз поштовање Срба у Црној Гори и других грађана те земље, који су српски пријатељи и браћа. „Желим нашем народу у Црној Гори да Божић проведу у миру, а ми ћемо у својим срцима и мислима бити са њима. На нашу подршку и помоћ ће увек у будућности моћи да рачунају. Чуваћу српско јединство и у Црној Гори и свуда где Срби живе", истакао је председник Вучић. Извор: Рredsednik.rs
  3. Поводоm славе и дана Републике Српске - Светог архиђакона Стефана, 27. децембра 2019. године са почетком у 11:00 часова, у Палати Предсједника Р.Српске у Бања Луци одржан је пријем за вјерске лидере у Р. Српској и БиХ. Пријему су испред СП Цркве присуствовали: митрополит дабробосански Господин Хризостом те епископи: бањалучки Господин Јефрем, зворничко-тузлански Господин Фотије, бихаћко-петровачки Господин Сергије и захумско-херцеговачки Господин Димитрије. Испред римокатоличке цркве пријему је присуствовао бискуп бањалучки Господин Фрањо Комарица, а испред исламске зајденице муфтија бањалучки ефендија Нурет Абдибеговић. Пријему су присутвовали и српски члан Предсједништва БиХ-не Господин Милорад Додик, предсједник Владе Р.Српске Господин Радован Вишковић и Господин Драган Давидовић, директор Секретеријата вјера Владе Р. Српске. Извор: Митрополија дабробосанска
  4. Председник Републике Србије г. Александар Вучић састао се 2. децембра 2019. године са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем. У срдачном и отвореном разговору било је речи о темама које су од значаја за државу Србију и Српску Православну Цркву. Председник Вучић је информисао Његову Светост о актуелној политичкој ситуацији и све озбиљнијем привредном напретку Србије, који је резултат спроведених фискалних реформи. Саговорници су сагласни да су више рада и више јединства оно што ће увек давати значајно веће резултате на свим пољима и што ће Србију чинити бољом и организованијом државом за све њене грађане. Његова Светост Патријарх је захвалио Председнику на његовој личној и несебичној посвећености и помоћи коју је држава обезбедила за завршетак радова на храму Светог Саве на Врачару. Патријарх је информисао председника Вучића о текућој фази завршних радова на храму и жељи да до краја наредне године храм буде завршен и освећен. Председник Вучић је рекао да ће држава наставити да помаже завршетак радова и да ће завршен храм бити један од најпрепознатљивијих симбола Србије. Састанку су присуствовали Епископ бачки г. Иринеј; Епископ ремезијански г. Стефан, старешина храма Светог Саве и викар Патријрха српског; генерални секретар Председника Републике г. Никола Селаковић, шеф Кабинета Председника Републике г. Ивица Којић и лични секретар Патријарха српског г. Дејан Накић. Извор: Инфо-служба СПЦ / Рredsednik.rs
  5. Комисија Владе Републике Србије за верску наставу у школи одржала је састанак 12. септембра 2019. године, у Светоархангелском манастиру у Ковиљу. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј је председник Комисије, а заменик председавајућег је госпођа Славица Ракић, саветник у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Тринаесточлану Комисију чине представници Цркава и традиционалних верских заједница, Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Министарства правде. На седници одржаној у Светоархангелском манастиру разматрани су проблеми са којима се у раду сусрећу вероучитељи и поједине школе у нашој земљи. По завршетку рада чланова Комисије, Епископ мохачки г. Исихије је истакао значај Светоархангелског манастира у Ковиљу – манастира који је основао Свети Сава у 13. веку – и поближе их је упознао са историјом наведене светиње у Епархији бачкој. Крајем јула 2001. године, Уредбoм Владе Републике Србије о организовању и остваривању верске наставе у основним и средњим школама у нашој земљи, окончана су вишегодишња заједничка настојања Српске Православне Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији на остваривању основних људских и верских права грађана Србије. Од школске 2001/2002. године, веронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средњим школама. Данас верску наставу похађа око 500.000 ученика. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 12. јуна 2019. године у Патријаршији српској у Београду официре који ће у наредном периоду преузети дужност изасланика Министарства одбране Републике Србије у иностранству. Извор: Српска Православна Црква
  7. Васкршња честитка Председника Републике Србије 27. Април 2019 http://www.spc.rs/sr/vaskrshnja_chestitka_predsednika_republike_srbije_0 Председник Републике Србије г. Александар Вучић упутио је честитку Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, свештенству, монаштву и свим православним верницима: „Упућујем искрене честитке свим грађанима Србије који славе Васкрсење Христово са жељом да овај највећи хришћански празник прославе у миру и радости. Васркшњи празник, посвећен миру, здрављу и напретку наших породица, као и празнични дух разумевања и опраштања, увек нас подсећају на значај међусобног поштовања и уважавања, као и ширења Христове љубави, слоге и мира међу људима. Желим вам да овај празник дочекате и обележите са својим најмилијима, у добром здрављу, испуњени радошћу, миром и благостањем, уз најрадоснији поздрав: Христос васкрсе!“ Извор: Кабинет Председника
  8. Епархија зворничко- тузланска успостављена је још 1232. године као Митрополија сребреничка. Сједиште епархије било је првобитно у Зворнику, али је 1852. године под силом Отоманске империје пренесено у Тузлу. На подручју ове епархије бројне цркве и манастири кроз историју одолијевају искушењима и опстају захваљујући вјерницима. У епархији данас богослужи и духовно се стара за душе народа више од 300 активних свештеника.О животу ове епархије са Епископом зворничко- тузланским господином Фотијем разговарала је Слађана Радовановић. intervju_radio_rtrs_bozic2019.MP3 епархија зворничко тузланска
  9. Епархија зворничко- тузланска успостављена је још 1232. године као Митрополија сребреничка. Сједиште епархије било је првобитно у Зворнику, али је 1852. године под силом Отоманске империје пренесено у Тузлу. На подручју ове епархије бројне цркве и манастири кроз историју одолијевају искушењима и опстају захваљујући вјерницима. У епархији данас богослужи и духовно се стара за душе народа више од 300 активних свештеника.О животу ове епархије са Епископом зворничко- тузланским господином Фотијем разговарала је Слађана Радовановић. intervju_radio_rtrs_bozic2019.MP3 епархија зворничко тузланска View full Странице
  10. Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2019. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије и Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, синђели Платон и Теофило, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој архијерејској Литургији присуствовали су председавајући Преседништва БиХ г. Милорад Додик, председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, преседник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић и председник Народне скупштине Српске г. Недељко Чубриловић. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква
  11. Председница Републике Српске гђа Жељка Цвијановић поводом 9. јануара - Дана Републике, уприличила је 28. децембра 2018. године пријем за представнике верских заједница. Пријему у Палати Републике присуствовали су представници Српске Православне Цркве: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ бањалучки г. Јефрем, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије, Епископ бихаћко-петровачки г.Сергије и Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и председник Народне скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, градоначелник Бањалуке г. Игор Радојичић и директор Секретаријата за вере г. Драган Давидовић. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  12. Ђаци из Републике Српске ће учити кинески језик у школама Влада Републике Српске усвојила је на седници у четвртак Информацију о увођењу кинеског језика у школе у Републици Српској. Влада је овластила министра просвете и културе Републике Српске да потпише Споразум о обезбеђивању наставника кинеског језика са Конфуцијевим институтом са седиштем у Кини. Конфуцијев институт са седиштем у кинеском Ханбану, овим споразумом се обавезује да обезбеди наставнике кинеског језика за Републику Српску и БиХ, са циљем да подржи реализацију наставе кинеског језика у Републици Српској и БиХ. С циљем спровођења активности на увођењу факултативног изучавања кинеског језика, Министарство је предложило школе у којима су ученици исказали интересовање за изучавање кинеског језика, те је од другог полугодишта школске 2017/2018. године овај језик уведен као факултативна настава у основним школама "Свети Сава" из Источног Новог Сарајева, "Свети Сава" из Добоја, "Георги Стојков Раковски" из Бањалуке и "Србија" из Шамца и Средњошколском центру Фоча. У сарадњи са Конфуцијевим институтом кинески језик изучава се и у ЈУ Гимназија Бањалука, и то у две групе - почетну и напредну по 20 ученика, дакле укупно 40 ученика. У бањалучкој Гимназији у току је и реализација пројекта добијања Конфуцијеве учионице. (rtrs.tv) http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:763490-Ђаци-из-Републике-Српске-ће-учити-кинески-језик-у-школама
  13. Неправичне одлуке хрватских судова Захтеви за обештећење одузете српске имовине стигли и до Европског суда за људска права у Стразбуру Признавање пресуда хрватских судова у Србији, којима се одбијају захтеви за обештећење односно реституцију одузете српске имовине, био би пораз и права и правде. То је, поводом одлуке Привредног суда у Београду да призна пресуду Опћинског суда у Сплиту, саопштио адвокат Зоран Ристић, један од заступника „Младост туриста”, чија су одмаралишта на хрватском приморју одлуком сплитског суда припала предузећу „Хотели Башка Вода”. – Признати страну судску одлуку уз делимично испуњење формалних законских услова, а не упустити се у њену суштину и битне ефекте које производи је недопустив волунтаризам и формализам. Реч је о предлогу државног одвјетника Републике Хрватске да се призна пресуда хрватског суда којом је, супротно међународном праву, одбијен захтев за реституцију односно обештећење због одузете (конфисковане) целокупне имовине српске фирме у Хрватској. Државни одвјетник је предложио признање пресуде ради наплате енормног износа (око 70.000 евра) својих трошкова за заступање своје (тужене) државе – објашњава адвокат Ристић. Наглашава да је имовина српских фирми у Хрватској одузета без икакве кривице и без било какве накнаде и да кршење међународног права не доприноси унапређењу добросуседских односа. Према нашим сазнањима, коначна одлука о признању пресуде из Сплита још није донета у Београду, јер је на одлуку нашег Привредног суда уложена жалба вишој инстанци – Привредном апелационом суду. Адвокати очекују да овај суд поништи одлуку о признавању хрватске пресуде, зато што је противна нашем правном поретку и интересима Србије. – Признање пресуде се захтева за пресуду која је супротна преузетој међународној обавези реституције имовине коју већ више од 25 година (од 1992. до 2018) привредни субјект из Србије не може да користи. Ако би се признавале такве хрватске судске пресуде, којим се одбијају реституциони захтеви српских правних лица, то би био огроман губитак за те фирме и за националну економију Србије. Штета се сваким даном повећава, а већ четврт века је изгубљена добит коју је Хрватска дужна да надокнади оштећеним особама, јер их је лишила привређивања одузетом имовином – каже адвокат Ристић. Додаје да је реч о својеврсном цинизму, јер је захтев да се призна страна пресуда којом се штити конфискација стране имовине – противно међународном праву. – Пресуде хрватских судова, којим су одбијани реституциони тужбени захтеви оштећених правних лица из Србије, чије се признање тражи у Србији, противне су пре свега Уставу Републике Србије, који јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона и гарантује право на правично суђење и суђење у разумном року. Пресуде су противне и члану Устава о забрани дискриминације, јер је одузета имовина само зато што је припадала српском правном лицу – наводи Зоран Ристић. Иначе, реституциони судски поступци у Хрватској трају од седам до десет година. – Основно образложење у тим пресудама се своди на условљавање извршавања међународне обавезе, из анекса „Г” Споразума о питањима сукцесије, закључењем билатералног споразума између Србије и Хрватске, али то је само привидан разлог. Иза тог услова се крије несумњив став Хрватске која не жели да обештети оштећене из Србије. Стварни разлог њихове опструкције у извршавању међународне обавезе је жеља да том имовином компензира „ратну штету”, што је потпуно ирационално и неприхватљиво. Тај свој став Влада Хрватске је доставила Европском суду за људска права који није одбио захтеве за обештећење већ је упутио да се спор реши на основу билатералног споразума између Србије и Хрватске. Међутим, Хрватска већ 14 година опструира његово закључивање иако њиме уговорно условљава примену члана два анекса „Г”, којим се јасно и прецизно обавезала на реституцију или обештећење одузете стране имовине на њеној територији – објашњава наш саговорник. Додаје да пресуде нису само неправичне, већ и пристрасне, јер их доносе судови државе која је тужена страна и чије интересе не могу да игноришу и обавежу своју државу на поштовање законитости и међународног права. – Као такве, оне су очигледно противне јавном поретку Републике Србије. Есенцијални ефекти хрватских пресуда су грубе повреде међународног права. Пре свега, те пресуде су противне хрватском закону из 2004. године о ратификацији анекса „Г”, којим се она обавезала на реституцију или новчано обештећење за одузету страну имовину. Тим пресудама Хрватска игнорише и грубо вређа члан један Првог протокола уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода која гарантује неометано уживање своје имовине – каже Ристић. http://www.politika.rs/scc/clanak/414497/Nepravicne-odluke-hrvatskih-sudova
  14. Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве
  15. У оквиру Дана Републике Српске у Београду у крипти храма Светог Саве у Београду 5. септембра 2018. године одржана је промоција пројекта Душу нису убили под покровитељством Удружења Српско-руски мост из Бања Луке, Представништва Републике Српске у Србији, храма Светог Саве и VDH Групе. Пројекат који је публици представљен састоји се из четири документарна филма и књиге аутора и новинарке Мире Лолић Мочевић Душу нису убили и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку аутора проф. др Драга Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  16. Недавно је у једној новинској расправи посебно анализиран ултиматум Аустро-Угарске Краљевини Србији од 1914.г. и упоређиван са захтевима Немачке Републици Србији 2013.г. Након потписивања и прихватања Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе Републике Србије и тзв. Владе Републике Косово или, колоквијално, Бриселског споразума мора се рећи да постоји један, много интересантнији и за ово време и прилике на међународном и унутрашњем плану упоредивији пример када је у питању данашња Србија и њен однос према косовско-метохијском питању. Реч је аустро-угарској анексији Босне и Херцеговине од 1908.г. и односу Краљевине Србије према том чину. Подсећања ради, Аустро-Угарска је 5. октобра 1908.г. прогласила анексију Босне и Херцеговине и de iure је припојила себи. На Берлинском конгресу 1878.г., дакле тридесет година пре анексије, прописано је да ће две ”провинције Босну и Херцеговину окупирати Аустро-Угарска, која ће њима управљати. Пошто Влада Аустро-Угарске не жели да преузме управу у Новопазарском санџаку, који се налази између Србије и Црне Горе у правцу југоистока до Митровице, у њему ће остати отоманска управа; ипак, да би се обезбедило одржавање новог политичког стања, као и слобода и безбедност саобраћаја, Аустро-Угарској се оставља право да држи ту гарнизоне и да има војне и трговачке путеве на читавом простору овог дела старог вилајета Босне. У том смислу, Аустро-угарска и Турска ће се споразумети о појединостима”. Неспорно, две тадашње турске провинције, Босна и Херцеговина, de iure су остале у саставу Турске, а de facto под влашћу Аустро-Угарске. Међусобни односи између Аустро-Угарске и Турске су након Берлинског конгреса регулисани кроз више протокола и конвенција. Цар Фрањо Јосиф је прокламацијом од 5. октобра 1908.г. навео да је анексију извршио како би ”становништву Босне и Херцеговине у пуној мери била призната и загарантована грађанска права. Поред слободе личности и вероисповести, поштовања неприкосновености имовине, морала и обичаја, права домаћинства и слободе штампе....... неопходно је да се ставе под изричиту законску заштиту независност правосуђа и права на подношење петиција као и на окупљање и удруживање....” Влада Краљевине Србије под председништвом Петра Велимировића је 7. октобра 1908.г. упутила Бечу протестну ноту којом је тражила повратак на стање пре анексије, тј. на поштовање чл. 25. Берлинског уговора. Већ 24. октобра 1908.г. Србија и Црна Гора су због анексионе кризе склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. У Србији је након анексије извршена мобилизација, народно незадовољство је куљало са сваке стране, организовани су протести, штампа је била препуна националних текстова, анти-аустро-угарска пропаганда је доживела врхунац, а српски родољуби су оформили Српску народну одбрану као националну организацију која је имала задатак да помогне окупираном српском народу у Босни и Херцеговини. И у Црној Гори и у Босни и у Херцеговини је била идентична ситуација. Влада Краљевине Србије је подржавала те активности и јасно артикулисала народни став. И све је то трајало до 31. марта 1909.г. када је Влада Краљевине Србије под председништвом Стојана Новаковића, иначе оснивача тадашње Српске напредне странке, променила дотадашњу политику, кренула путем националне издаје и направила чин достојан презрења - признала је, мимо свога народа, аустро-угарску анексију Босне и Херцеговине!?! Према релевантним историјским изворима, ноту о признању која је Царској и краљевској влади Аустро-Угарске уручена преко српског посланика у Бечу 31. марта 1909.г. сачинили су и написали представници Британије, Француске, Италије и Русије, а Србија ју је прихватила као своју. Исти је случај и са Првим споразумом који је сачинила Кетрин Ештон 19. априла 2013.г. У ноти Владе Краљевине Србије од 1909.г. је наведено: ”Србија признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци какве силе буду донеле у погледу чл. 25. Берлинског уговора. Одазивајући се саветима великих сила, Србија се ангажује, још одсад, да ће напустити држање протествовања и опозиције, које је заузимала према анексији, од прошле јесени, и ангажује се, сем тога, да ће променити правац своје садашње политике према Аустро-Угарској те убудуће одржавати са њом односе доброг суседства. Према тим изјавама, а верујући у мирољубиве намере Аустро-Угарске, Србија ће повратити своју војску у стање у коме се налазила у пролеће 1908.г. у погледу њене организације, дислокације и бројнога стања. Она ће разоружати и распустити добровољце и чете и спречиће образовање нових нерегуларних јединица на својем земљишту”. Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013.г. Ево само неколико паралела: 1909. - прекршен Берлински уговор, а 2013. - прекршена Резолуција бр. 1244 Уједињених нација. 1909 - примљена обавеза распуштања војних јединица у Краљевини Србији, а 2013. - примљена обавеза ”укидања паралелних”, тј. легалних институција Републике Србије на Косову и Метохији. 1909. - у главној улози Српска напредна странка и концентрациона влада на челу са Стојаном Новаковићем, а 2013. - у главној улози Српска напредна странка и коалициона влада на челу са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем. 1909. - Краљевини Србији је прећено ратом, а 2013. - Републици Србији се прети глађу и прекидом инвестиција. 1909. - Влада Краљевине Србије је признала туђу, нелегалну, једнострано проглашену аустро-угарску власт на својој историјској територији, а 2013. - Влада Републике Србије је признала туђу, нелегалну и једнострану проглашену шиптарску власт на Косову и Метохији као својој историјској територији. 1909. - Влада Краљевине Србија се и формално одрекла Босне и Херцеговине, а 2013. - Влада Републике Србије се и формално одрекла Косова и Метохије. 1909. - ноту о признању анексије Босне и Херцеговине су Краљевини Србији написали представниц великих сила, а 2013. - Европске уније. Постоји и једна разлика - 1909. је и Русија била за анексију и Србијино признање тог једностраног чина, а 2013. - Русија је против признања тзв. Републике Косово и узалуд храбри Владу Републике Србије да не чини то што чини. Не треба заборавити ни историјски податак да је Стојан Новаковић 1882.г. као министар просвете и црквених дела за време краља Милана Обреновића, ради вођења анти-српске, анти-руске и аустрофилске политике, свргао тадашњег Митрополита Београдског Михаила (Јовановића) и друге владике у Србији и први пут у историји Српске Цркве увео тзв. неканонску јерархију на челу са Теодосијем Мраовићем. Такво неканонско и нередовно стање је потрајало све до 1890. године. Каква је поука и порука данашњим генерацијама из издајничког и срамног акта Владе Стојана Новаковића од 31. марта 1909. године? Србија се није спасила од ратног похода Аустро-Угарске који је уследио пет година касније, али се обрукала жртвовањем своје једнородне и једноверне браће у Босни и Херцеговини и њихове предаје Аустро-Угарима. Остаје да се виде, иако се већ као страшне наслућују, последице Дачић-Вучићевог тзв. Бриселског споразума. Из овог историјског примера се не само потврђује да је, како су Латини говорили, историја учитељица живота него и да се историја понавља. И данас се понавља и то много суровије него 1909. године. Победносни пут Краљевине Србије је, након срамних аката Стојана Новаковића започео повратком Николе Пашића на чело Владе Краљевине Србије 11. октобра 1909. године. На том путу Пашић је ослободио Косово и Метохију да би данас, тачно век касније, оно поново било жртвовано. Данашњи београдски властодршци, ако имају савести и образа као и бриге о своме месту у историји овог народа, треба да знају да српска историја не слави Стојана Новаковића него Николу Пашића! Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
  17. Често се, током последњих месеци, година и деценије, са разних нивоа и адреса отварало питање захтева Влади Србије да de facto или de iure призна независност тзв. Републике Косово. У тим расправама су изношени различити аргументи, а читав процес је, као и сваки сличан у историји, праћен различитим улогама и ултиматумима великих сила или, како је данас одомаћено, тзв. међународне заједнице. Недавно је у једној новинској расправи посебно анализиран ултиматум Аустро-Угарске Краљевини Србији од 1914.г. и упоређиван са захтевима Немачке Републици Србији 2013.г. Након потписивања и прихватања Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе Републике Србије и тзв. Владе Републике Косово или, колоквијално, Бриселског споразума мора се рећи да постоји један, много интересантнији и за ово време и прилике на међународном и унутрашњем плану упоредивији пример када је у питању данашња Србија и њен однос према косовско-метохијском питању. Реч је аустро-угарској анексији Босне и Херцеговине од 1908.г. и односу Краљевине Србије према том чину. Подсећања ради, Аустро-Угарска је 5. октобра 1908.г. прогласила анексију Босне и Херцеговине и de iure је припојила себи. На Берлинском конгресу 1878.г., дакле тридесет година пре анексије, прописано је да ће две ”провинције Босну и Херцеговину окупирати Аустро-Угарска, која ће њима управљати. Пошто Влада Аустро-Угарске не жели да преузме управу у Новопазарском санџаку, који се налази између Србије и Црне Горе у правцу југоистока до Митровице, у њему ће остати отоманска управа; ипак, да би се обезбедило одржавање новог политичког стања, као и слобода и безбедност саобраћаја, Аустро-Угарској се оставља право да држи ту гарнизоне и да има војне и трговачке путеве на читавом простору овог дела старог вилајета Босне. У том смислу, Аустро-угарска и Турска ће се споразумети о појединостима”. Неспорно, две тадашње турске провинције, Босна и Херцеговина, de iure су остале у саставу Турске, а de facto под влашћу Аустро-Угарске. Међусобни односи између Аустро-Угарске и Турске су након Берлинског конгреса регулисани кроз више протокола и конвенција. Цар Фрањо Јосиф је прокламацијом од 5. октобра 1908.г. навео да је анексију извршио како би ”становништву Босне и Херцеговине у пуној мери била призната и загарантована грађанска права. Поред слободе личности и вероисповести, поштовања неприкосновености имовине, морала и обичаја, права домаћинства и слободе штампе....... неопходно је да се ставе под изричиту законску заштиту независност правосуђа и права на подношење петиција као и на окупљање и удруживање....” Влада Краљевине Србије под председништвом Петра Велимировића је 7. октобра 1908.г. упутила Бечу протестну ноту којом је тражила повратак на стање пре анексије, тј. на поштовање чл. 25. Берлинског уговора. Већ 24. октобра 1908.г. Србија и Црна Гора су због анексионе кризе склопиле тајни уговор којим је предвиђена чак и војна сарадња ради заједничке одбране српских националних интереса. У Србији је након анексије извршена мобилизација, народно незадовољство је куљало са сваке стране, организовани су протести, штампа је била препуна националних текстова, анти-аустро-угарска пропаганда је доживела врхунац, а српски родољуби су оформили Српску народну одбрану као националну организацију која је имала задатак да помогне окупираном српском народу у Босни и Херцеговини. И у Црној Гори и у Босни и у Херцеговини је била идентична ситуација. Влада Краљевине Србије је подржавала те активности и јасно артикулисала народни став. И све је то трајало до 31. марта 1909.г. када је Влада Краљевине Србије под председништвом Стојана Новаковића, иначе оснивача тадашње Српске напредне странке, променила дотадашњу политику, кренула путем националне издаје и направила чин достојан презрења - признала је, мимо свога народа, аустро-угарску анексију Босне и Херцеговине!?! Према релевантним историјским изворима, ноту о признању која је Царској и краљевској влади Аустро-Угарске уручена преко српског посланика у Бечу 31. марта 1909.г. сачинили су и написали представници Британије, Француске, Италије и Русије, а Србија ју је прихватила као своју. Исти је случај и са Првим споразумом који је сачинила Кетрин Ештон 19. априла 2013.г. У ноти Владе Краљевине Србије од 1909.г. је наведено: ”Србија признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци какве силе буду донеле у погледу чл. 25. Берлинског уговора. Одазивајући се саветима великих сила, Србија се ангажује, још одсад, да ће напустити држање протествовања и опозиције, које је заузимала према анексији, од прошле јесени, и ангажује се, сем тога, да ће променити правац своје садашње политике према Аустро-Угарској те убудуће одржавати са њом односе доброг суседства. Према тим изјавама, а верујући у мирољубиве намере Аустро-Угарске, Србија ће повратити своју војску у стање у коме се налазила у пролеће 1908.г. у погледу њене организације, дислокације и бројнога стања. Она ће разоружати и распустити добровољце и чете и спречиће образовање нових нерегуларних јединица на својем земљишту”. Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013.г. Ево само неколико паралела: 1909. - прекршен Берлински уговор, а 2013. - прекршена Резолуција бр. 1244 Уједињених нација. 1909 - примљена обавеза распуштања војних јединица у Краљевини Србији, а 2013. - примљена обавеза ”укидања паралелних”, тј. легалних институција Републике Србије на Косову и Метохији. 1909. - у главној улози Српска напредна странка и концентрациона влада на челу са Стојаном Новаковићем, а 2013. - у главној улози Српска напредна странка и коалициона влада на челу са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем. 1909. - Краљевини Србији је прећено ратом, а 2013. - Републици Србији се прети глађу и прекидом инвестиција. 1909. - Влада Краљевине Србије је признала туђу, нелегалну, једнострано проглашену аустро-угарску власт на својој историјској територији, а 2013. - Влада Републике Србије је признала туђу, нелегалну и једнострану проглашену шиптарску власт на Косову и Метохији као својој историјској територији. 1909. - Влада Краљевине Србија се и формално одрекла Босне и Херцеговине, а 2013. - Влада Републике Србије се и формално одрекла Косова и Метохије. 1909. - ноту о признању анексије Босне и Херцеговине су Краљевини Србији написали представниц великих сила, а 2013. - Европске уније. Постоји и једна разлика - 1909. је и Русија била за анексију и Србијино признање тог једностраног чина, а 2013. - Русија је против признања тзв. Републике Косово и узалуд храбри Владу Републике Србије да не чини то што чини. Не треба заборавити ни историјски податак да је Стојан Новаковић 1882.г. као министар просвете и црквених дела за време краља Милана Обреновића, ради вођења анти-српске, анти-руске и аустрофилске политике, свргао тадашњег Митрополита Београдског Михаила (Јовановића) и друге владике у Србији и први пут у историји Српске Цркве увео тзв. неканонску јерархију на челу са Теодосијем Мраовићем. Такво неканонско и нередовно стање је потрајало све до 1890. године. Каква је поука и порука данашњим генерацијама из издајничког и срамног акта Владе Стојана Новаковића од 31. марта 1909. године? Србија се није спасила од ратног похода Аустро-Угарске који је уследио пет година касније, али се обрукала жртвовањем своје једнородне и једноверне браће у Босни и Херцеговини и њихове предаје Аустро-Угарима. Остаје да се виде, иако се већ као страшне наслућују, последице Дачић-Вучићевог тзв. Бриселског споразума. Из овог историјског примера се не само потврђује да је, како су Латини говорили, историја учитељица живота него и да се историја понавља. И данас се понавља и то много суровије него 1909. године. Победносни пут Краљевине Србије је, након срамних аката Стојана Новаковића започео повратком Николе Пашића на чело Владе Краљевине Србије 11. октобра 1909. године. На том путу Пашић је ослободио Косово и Метохију да би данас, тачно век касније, оно поново било жртвовано. Данашњи београдски властодршци, ако имају савести и образа као и бриге о своме месту у историји овог народа, треба да знају да српска историја не слави Стојана Новаковића него Николу Пашића! Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић View full Странице
  18. Под окриљем и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита неопољско-ставропољског г. Варнаве, у чијој се епархији Зејтинлик налази, позиви су упућени Његовој Светости васељенском Патријарху г. Вартоломеју, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, Његовом Блаженству Архиепископу атинском г. Јерониму, као и председницима Грчке, Србије и Републике Српске, Прокопису Павлопулосу, Александру Вучићу и Милораду Додику. На грчкој земљи се налази највеће српско гробље ван граница Србије које сведочи о великим тренуцима заједничке историје и братском односу два народа који траје до данашњих дана. Игуман Методије је током пријема позвао председника Павлопулоса да посети Манастир Хиландар и тако учини велику част манастирском братству. Као поклон, хиландарски игуман је уручио грчком председнику специјалну серију манастирског вина „Савино поље“ у магнум боцама, као и монографију „Иконе манастира Хиландара“. Извор: Манастир Хиландар
  19. Председник Републике Грчке Прокопис Павлопулос примио је 8. августа 2018. у Атини игумана Манастира Хиландара Високопреподобног архимандрита Методија. Непосредан повод сусрета била је припрема прославе стогодишњице од завршетка Првог светског рата, која ће се одржати на српском војничком гробљу на Зејтинлику 29. и 30. септембра ове године. Под окриљем и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита неопољско-ставропољског г. Варнаве, у чијој се епархији Зејтинлик налази, позиви су упућени Његовој Светости васељенском Патријарху г. Вартоломеју, Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју, Његовом Блаженству Архиепископу атинском г. Јерониму, као и председницима Грчке, Србије и Републике Српске, Прокопису Павлопулосу, Александру Вучићу и Милораду Додику. На грчкој земљи се налази највеће српско гробље ван граница Србије које сведочи о великим тренуцима заједничке историје и братском односу два народа који траје до данашњих дана. Игуман Методије је током пријема позвао председника Павлопулоса да посети Манастир Хиландар и тако учини велику част манастирском братству. Као поклон, хиландарски игуман је уручио грчком председнику специјалну серију манастирског вина „Савино поље“ у магнум боцама, као и монографију „Иконе манастира Хиландара“. Извор: Манастир Хиландар View full Странице
  20. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетили су 6. августа 2018. године, у пратњи председника Општине Александровац г. Југославом Стајковцем, манастир Дренчу и нови александровачки храм у изградњи. Том приликом, домаћин Епископ крушавачки Давид упознао је виског госта са досадашњим радовима на обнови манастира Дренча и радовима на завршетку новог александровачког храма. Значај ове две светиње за духовно узрастање благодородне Жупе је непроцењив. Стога је г. Милета Радојевић обећао даљу плодоносну сарадњу и финансијску помоћ Владе Републике Србије за ова два бисера у духовном океану Епархије крушавачке. -Помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама до сада нас је веома крепила у изградњи, на чему им топло благодаримо и молимо Господа да награди свако добро дело, истакао је владика Давид. Извор: Српска Православна Црква
  21. Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетио манастир Дренчу и александровачки храм у изградњи. Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид и директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић посетили су 6. августа 2018. године, у пратњи председника Општине Александровац г. Југославом Стајковцем, манастир Дренчу и нови александровачки храм у изградњи. Том приликом, домаћин Епископ крушавачки Давид упознао је виског госта са досадашњим радовима на обнови манастира Дренча и радовима на завршетку новог александровачког храма. Значај ове две светиње за духовно узрастање благодородне Жупе је непроцењив. Стога је г. Милета Радојевић обећао даљу плодоносну сарадњу и финансијску помоћ Владе Републике Србије за ова два бисера у духовном океану Епархије крушавачке. -Помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама до сада нас је веома крепила у изградњи, на чему им топло благодаримо и молимо Господа да награди свако добро дело, истакао је владика Давид. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Сусрету су присуствовали и заменик дирекотра Управе др Марко Николић и председник Удружења Милутин Миланковић мр Славко Максимовић. После важног и конструктивног разговора везаног за обнову храмова и константну помоћ коју Република Србија даје епархијама Српске Православне Цркве изван матичне државе, делегација је у пратњи владике Херувима посетила кућу Милутина Миланковића, где се упознала са радом едукативног центра који носи име знаменитог научника. Уследила је посета Катедралном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу и храму Рођења Светог Јована Претече у Сарвашу, у којима су гости упознати са тренутним активностима на обнови ових светиња. На крају посете, епископ Херувим је упознао госте са стањем самог Епархијског двора и пратећих зграда. Установљено је да је потребна санација и обнова појединих помоћних објеката. Овом приликом је констатована потреба за оснивањем издавачке делатности Епархије осечкопољске и барањске, чиме би се заштитила историјска грађа и појачала духовна обнова и мисијска делатност Епархије, а све у сврху очувања верског и националног идентитета нашег народа на овим просторима. Извор: Српска Православна Црква
  23. Делегација Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије, на челу са директором Управе др Милетом Радојевићем посетила је 18. јула 2018. године у Епархијском двору у Даљу Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима. Сусрету су присуствовали и заменик дирекотра Управе др Марко Николић и председник Удружења Милутин Миланковић мр Славко Максимовић. После важног и конструктивног разговора везаног за обнову храмова и константну помоћ коју Република Србија даје епархијама Српске Православне Цркве изван матичне државе, делегација је у пратњи владике Херувима посетила кућу Милутина Миланковића, где се упознала са радом едукативног центра који носи име знаменитог научника. Уследила је посета Катедралном храму Светог великомученика Димитрија у Даљу и храму Рођења Светог Јована Претече у Сарвашу, у којима су гости упознати са тренутним активностима на обнови ових светиња. На крају посете, епископ Херувим је упознао госте са стањем самог Епархијског двора и пратећих зграда. Установљено је да је потребна санација и обнова појединих помоћних објеката. Овом приликом је констатована потреба за оснивањем издавачке делатности Епархије осечкопољске и барањске, чиме би се заштитила историјска грађа и појачала духовна обнова и мисијска делатност Епархије, а све у сврху очувања верског и националног идентитета нашег народа на овим просторима. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...