Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'радија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 102 results

  1. Уредништво портала Поуке.орг упућује искрене молитвене жеље и честитке Радију "Беседа" Православне Епархије бачке, поводом молитвеног спомена на преподобног Јована Дамаскина - небеског покровитеља овог црквеног радија, који благословом Његовог преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, већ деценију врши веома плодну мисионарску и информативну делатност. Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник великог оца и светила Цркве Христове - преподобног Јована Дамаскина. Уредништву Радио "Беседе" и свим сарадницима и сатрудницима Вашим, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да молитве Вашег духовног заштитника свагда надахњују све Вас, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега, делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! Уредништво портала "Поуке.орг"
  2. Уредништво портала Поуке.орг упућује искрене молитвене жеље и честитке Радију "Беседа" Православне Епархије бачке, поводом молитвеног спомена на преподобног Јована Дамаскина - небеског покровитеља овог црквеног радија, који благословом Његовог преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја, већ деценију врши веома плодну мисионарску и информативну делатност. Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник великог оца и светила Цркве Христове - преподобног Јована Дамаскина. Уредништву Радио "Беседе" и свим сарадницима и сатрудницима Вашим, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да молитве Вашег духовног заштитника свагда надахњују све Вас, да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега, делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! Уредништво портала "Поуке.орг" View full Странице
  3. „Језик наш насушни“, са поднасловом „Није ме пчела за језик ујела“ или пак „Суша наша језичка“ нова је емисија Радија Светигоре. Циљ емисије је да утиче на унапређење личне језичке културе и подстакне слушаоце на очување сопственог културног језичког насљеђа. У емисији ћемо освјежити сјећање на неке заборављене српске изразе, краће народне умотворине у којима је запретано древно језичко благо, упозорити на претјерано коришћење туђица, присјетити се етимологије појединих ријечи, значења идиома и личних имена и указати на најчешће правописне и граматичке грешке, све то на личну и општу корист, јер језик је наш идентитет. За мото емисије узете су завјетне ријечи Светога Симеона о језику – Чувајте, чедо моје, језик! из дјела „Завјештање Стефана Немање“ Милета Медића. Прву емисију "Језик наш насушни" послушајте ОВДЕ Извор: Радио Светигора
  4. Емитовањем програма Радија Слово љубве оснажена је мисија Српске Цркве у протеклој деценији, поручио Његова Светост Патријарх г. Иринеј у честитки редакцији Радија Слово љубве поводом 10-годишњице њиховог рада. -У овој години великог јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, имамо и ту радост да уредницима, запосленима и свим сарадницима Радија Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке честитамо десет година пожртвованог рада и редовног емитовања програма којим је оснажена мисија наше помесне Цркве у протеклој деценији. Упућујемо молитвене жеље да овај наш црквени радио и убудуће укрепљује веру у народу, ширећи реч Јеванђеља свету, Творцу на славу, а Цркви и Отаџбини нашој на корист. На многаја и благаја љета!, наводи се у честитки патријарха Иринеја. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Koји смисао за хришћане доноси појам Сион? Шта је то Евхаристија? Ко је хришћански Бог? Колико заиста знамо о вери својих предака? Циљ емисије је у што мање речи указати на суштину. Програм суфинансиран од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницам. Екипа емисије: Мирјана Босић – презентер, Зоран Пурешић – тонски реализатор, Мирослав Крсмановић – уредник, Драган Цакић (Ворки тим) – видео монтажа. У првој емисији било је речи о значају бројанице у молитвеном животу православних хришћана. Извор: Радио Српски Сион
  6. Српска Православна Црква одржаће свечану и свенародну прославу јубилеја 800 година аутокефалности наше Свете Цркве - Светом архијерејском Литургијом у манастиру Жича 6. октобра, као и свечаном академијом у Центру Сава 8. октобра 2019. године. У Музеју Српске Православне Цркве ће у среду, 9. октобра 2019. године, бити отворена изложба "Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве 1219-2019". Your browser does not support the HTML5 audio tag. Како је у каталогу за изложбу написао Његова светост патријарх Иринеј "изложена су највреднија дела и Светиње које су у нашој Цркви Божјим промислом сачуване од зуба времена и избегле бездушне намере, злу коб и наум непријатеља да их оскрнаве и неповратно затру", а о поставци у част великог јубилеја ексклузивно за радио Глас говорио је ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја СПЦ. Извор: Радио Глас
  7. У част осам векова самосталности Српске Православне Цркве, поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Преподобног Јустина Ћелијског, у недељу 22. септембра 2019. године са почетком у 8 часова у манастиру Ћелијама код Ваљева извршиће се освећење триолтарног храма Светог Саве, Светог мученика Јустина Философа и Преподобне Марије Египћанке - заветног храмаПреподобног Јустина Ћелијског. Својим наследницима Ава је оставио завештање да објаве његова дела, с тим да приход иде у Фонд Светог Јована Златоустог с циљем да се у манастиру Ћелијама подигне триолтарни храм у част Светог Саве (централни олтар), Светог мученика Јустина Философа (јужни олтар) и Преподобне Марије Египћанке (северни олтар). Жеља Преподобног аве Јустина почела је да се остварује када је архитекта проф. Предраг Ристић урадио пројекат храма. Године 2007. на месту некадашњег воћњака у присуству дванаест епископа освећени су темељи. Градња је настављена 2008. године. Године 2019. у потпуности су завршени и унутрашњи радови. Житије Преподобног оца Јустина Новог Ћелијског Овај чудесни благовеститељ Јеванђеља Христовог, Преподобни отац наш Јустин, родио се лицем на празник Благовести, 25. марта 1894. године, у Врању. И зато му на крштењу, родитељи Спиридон и Анастасија, дадоше име Благоје. Живе и темпераментне природе, хитар и жустар, Благоје одраста у крилу једне угледне, грађански отмене, али пре свега хришћанске и веома побожне породице. Све до деде му, свештеника Алексе, породица Поповића била је кроз најмање седам узастопних колена свештеничка. Још као дечак, Благоје је са родитељима често одлазио код Светог оца Прохора Чудотворца у Пчињски манастир, у близини Врања. Додир са православним богослужењем, као и дубока побожност и молитвеност мајке Анастасије, трајно ће утицати на формирање духа младог Благоја Поповића. Мудрољубив, гладан и жедан божанског и људског знања, пре свега човекопознања и богопознања, млади Благоје – Јустин уписује деветоразредну београдску Богословију Светог Саве (1905–1914). За професора, и свог вечног надахнитеља, има горостасног Николаја (Велимировића). Он одмах примећује овог небески даровитог младића, будућег богослова светоотачке величине и узлета, али и ствараоца аутентичног књижевног израза и песничког надахнућа. Поред богословског, он овде стиче и најшире светско образовање, следујући тако великим Оцима Цркве. Жудећи душом за вечно живим Христом, у њему се све јасније уобличава жеља за примањем светог монашког лика. Изашавши са Богословије, по избијању Првог светског рата, Благоје бива узет у српску војску, у чету младих болничара. Делећи злу и страшну судбу свога народа, крајем 1915. године, са војском се повлачи преко Чакора, Црне Горе и Албаније све до Скадра. Чврст и непоколебљив у својој одлуци да Цркви служи у монашком лику, по благослову Митрополита изгнане Србије Димитрија, двадесетогодишњи Благоје прима монашки постриг у православној цркви у Скадру на Светог Василија Великог, на Нову 1916. годину, узевши монашко име Светог Јустина Мученика и Философа. Избор овог христоносног двоименог светитеља – философа и мученика – за свога имењака и заштитника био је израз његове, младалачке и доживотне, дупле љубави према Христу: кроз философију по Христу и кроз мучеништво за Христа. Тадашња Влада пребацује бродом богослове до Барија, а после тога преко Париза, богослови стижу у Лондон где их прихвата јеромонах Николај Велимировић. Из Енглеске где је са групом богослова привремено смештен, благословом патријарха српског Димитрија, Јустин прелази у Духовну академију у Петрограду. Због немира који су надолазили богослови су повучени назад у Енглеску. У Енглеској Јустин студира теологију на Оксфорду. Већ септембра 1919. године, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве шаље Јустина на Теолошки факултет Универзитета у Атини, где остаје до 1921. године, положивши све потребне испите. На истом Универзитету Јустин је касније стекао докторат на тему Светог Макарија Египатског. У међувремену, маја 1920. године, рукоположен је за јерођакона, вероватно приликом једног од краћих долазака из Грчке у Србију. Од октобра 1921. године Јустин ради као наставник Светог Писма Новог Завета, а затим Догматике и Патрологије у Карловачкој богословији. Православном светоотачком методологијом обогаћује образовни богословски програм уносећи низ плодотворних новина, потискујући овештали схоластички и протестантско-рационалистички метод наставе. Године 1922. покреће Хришћански живот – часопис за хришћанску културу и црквени живот, истинољубиво и храбро критикујући све лоше појаве јавног и црквеног живота. Од 1930. до 1932. године Јустин борави у Поткарпатској Русији, где заједно са епископом Јосифом Цвијовићем успешно мисионари, враћајући отачкој вери насилно поунијаћене православце, обновивши тако Мукачевску епархију. Црква му нуди епископски чин. Не сматрајући се достојним тако велике и важне службе, смирени монах Јустин то одбија. Године 1934. Јустин постаје доцент на Богословском факултету Универзитета у Београду. Са групом интелектуалаца, међу којима је био и философ Бранислав Петронијевић, 1938. године учествује у оснивању Српског философског друштва. По успостављању комунистичке власти у Југославију 1945. године, отац Јустин је, уз још двеста професора, прогнан са Београдског универзитета. Потом је ухапшен и затворен. Из затвора, где је тамновао заједно са својим духовним чедом јеромонахом др Василијем (Костићем), пуштен је 1946. године на молбу патријарха српског Гаврила (Дожића), који се у то време вратио из логора Дахауа. Прогнан са Универзитета и без пензије, лишен људских, верских и грађанских права, по позиву игуманије Саре, отац Јустин 1948. године долази у женски манастир Светих Архангела у Ћелијама, где отпочиње свој живот у заточењу, живот страшног исповедничког благослова, који ће трајати све до блаженог уснућа. Уједно, ово је и најплодоноснији период у животу оца Јустина како на пољу писања и превођења, тако и на пољу духовничко пастирске службе. Једину жељу да свакодневно служи свету Литургију мати Сара радосно прихвата. Ћелијски заточник је говорио више страних језика: грчки, руски, немачки, енглески... У Ћелијама се бавио превођењем са различитих светских језика. Приредио је 12 томова Житија светих – за сваки месец у години по једну књигу. Бројни теолошки радови аве Јустина, осим догматике и егзегезе обухватају области патристике, аскетике, литургике, као и теме из хришћанске философије. Целокупни опус оца Јустина броји око 40 томова. Иако је састрадавао са српским народом и са Српском Црквом, у својим беседама није штедео ни народ ни Цркву. Није се плашио да каже и укаже на недостатке. Грмео је понекад гневом праведника, не плашећи се да ће тим гневом повредити ризу Цркве Христове, већ је знао да ће је њиме сачувати и очувати. Године су пролазиле а отац Јустин није смањивао подвиг већ је удвостручио молитве за српски народ. Неговао је врлину поста. Петком се потпуно уздржавао од хране, такође и целе прве недеље Великог поста. Често је на себе налагао и додатне постове. Живео је до краја строгим испосничким животом, у којем су му следовале ћелијске сестре. Изобиловао је сузама, молитвеним уздасима, вапајима ка Христу. Безбројна су чуда која је Преподобни отац наш Јустин још за живота сатворио. О самоме животу оца Јустина у Ћелијама има се много рећи. Јустин је био прогањан, саслушаван, привођен од власти. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану. То су биле ћелијске сестре с мати игуманијом Гликеријом на челу, прота Живко Тодоровић – лелићки парох, Авини ученици и остали поштоваоци... Ава Јустин – духовник монахињама и свем побожном свету, учитељ и узор бројним нараштајима православних српских и страних богослова, по речима грчког теолога и академика Јована Кармириса „скривена савест целе Српске Православне Цркве и народа“, непрестано је праћен, често ислеђиван у Удби, ограничавана му је слобода кретања и сусрета, али никада није био остављен од ћелијског сестринства које је ради њега страдало од комунистичких власти. Скривајући дар прозорљивости, ава Јустин је богомудро поучавао, о чему сведочи следећи пример: када га је отац Клеопа посетио у манастиру Ћелијама, и затражио тајински савет да ли да остане на Светој Гори, ава Јустин га је посаветовао: „Оче Клеопа, ако одеш на Свету Гору, придодаћеш још један цвет у Врту Богомајке. Али коме ћеш оставити вернике? Тамо се, Свети оче, молиш само за себе. А у земљи се молиш за све и можеш привести Богу много душа лишених поучитеља... Ја велим да останеш у земљи, Свети оче, да спасеш и себе и да помогнеш спасењу других. То је највеће добро дело садашњих монаха. Особито сада, када се боримо с безверјем, са сектама, са религијским индиферентизмом!“ Нарочито је значајна духовничка делатност оца Јустина и његово живо и плодотворно општење са православном браћом Русима и Грцима. Руски духовници су му били исповедници, са руским избеглицама код нас дружио се доживотно, а грчке посетиоце дочекивао је као долазнике из апостолских и светоотачких времена и крајева. Као човек и духовник отац Јустин је увек био отворен, пун љубави за свако људско биће, нарочито за искрено тражећу и истине жедну интелигенцију, омладину и студенте. Много је живих сведочења да су његова вера и ватрена оданост Христу и Истини, дубока ученост и мудрост, проницљивост и богоречитост извршили пресудни утицај на опредељење многих. На сваком богослужењу молио се са обилним сузама, иако је настојао да тај дар суза прикрива. Спомињао је на светим Литургијама на стотине имена која су му слали у писмима, или лично доносили верујући са многих страна, који су га молили да се моли за живе и упокојене сроднике и познанике. Отац Јустин је се упокојио у исти дан када је и рођен – на празник Благовести, 7. априла (25. марта) 1979. године. Испраћен је свенародно од мноштва српског свештенства и народа и од већег броја православних Грка, Руса, Француза – јер је од многих њих, а нарочито од светогорских монаха, још за живота сматран за светитеља. Убрзо по уснућу аве Јустина насликано је на десетине икона са његовим светим ликом, у Србији, Грчкој, Француској и Америци, а светогорски монаси и други православци написали су му и тропар, кондак и друге делове службе. Његов гроб крај манастирске цркве у Ћелијама постао је место поклоништва за многе побожне душе, за православне широм Балкана, Европе и Америке. Забележена су чуда на његовом гробу и по његовим молитвама. Канонизација аве Јустина Име архимандрита Јустина Поповића из манастира Ћелије код Ваљева званично је унето у Диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора у мају 2010. године. По одлуци Сабора, литургијски спомен Преподобног Јустина Ћелијскога слави се 14/1. јуна. Свечано прослављење новоканонизованог угодника Божјег извршено је на саборној светој архијерејској Литургији у недељу, 2. маја 2010. године, у храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Патријарх српски Иринеј уз саслужење архијереја Српске Православне Цркве. Дана 14. јуна 2010. лета Господњег у манастиру Ћелије код Ваљева, спомен Преподобног оца Јустина Ћелијског први пут је литургијски прослављен после уношења Авиног имена у диптих светих. Пренос моштију аве Јустина У години 2014. Епархија ваљевска прославила је два јубилеја – 120 година од рођења и 35 година од престављења у Господу Преподобног Јустина Новог Ћелијског. На празник посвећен ави Јустину, 14. јуна 2014. године, његове мошти су извађене из гроба и положене у манастирски храм у Ћелијама. Хиљаде верника из целе Србије, земаља региона, као и Грчке, Русије, Сирије, Немачке, Швајцарске, Сједињених Америчких Држава, Аустралије и других крајева света походило је манастир Ћелије на празник Преподобног аве Јустина како би поделило свечарску радост обитељи поводом Преноса моштију новопросијавшег српског светитеља, који је три деценије као духовник, научник, проповедник – речју, свестрани хришћански прегалац – стварао у тој светињи. Литургијском прослављењу, уз Патријарха српског Иринеја предстојавао је велики број епископа не само из Српске Православне Цркве већ и из Кипарске, Грчке и Руске Православне Цркве, уз свештенике и монахе из целога света. О 120-годишњици рођења, 35-годишњици блаженог престављења и 4-годишњици црквеног саборног прослављења Преподобног оца Јустина извршено је вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење његових светих моштију у стару манастирску цркву Светих Архангела. „Отац Јустин је већ на први поглед изгледао као светац. Једноставно, носио је нешто светачко у себи на сваком месту. Ћелијске сестре су годинама крај себе имале свеца, који је привлачио себи бројне православце, али и припаднике других вероисповести, који би после разговора са њим примали Православље. Код њега у речнику има речи којих нема ни у једном језику. Због тога имамо потешкоћа када га преводимо на стране језике. Али, Господ нам помаже да их превазиђемо како бисмо свим народима донели чисто Православље“, беседио је том приликом на српском језику ћелијским поклоницима Архиепископ берлински Руске Заграничне Цркве Марко. „Ава Јустин нас сабира неколико десетина година у ову светињу. Као Свети пророци Илија, Јеремија и Јован Претеча учи нас правом речју, каткад строгом да нас опомене и врати на прави пут – пут Христов. А има ли другог пута којим можемо поћи осим Христовог, светосавског, пута оца Јустина и других Божјих угодника? Заблагодаримо Господу, браћо и сестре, што нам је у ово тешко време подарио владику Николаја и аву Јустина и друге свете из рода нашег, поручио је Патријарх српски Иринеј. Кратак историјат манастира Ћелије Тачно време настанка манастира Ћелије није сасвим познато. Према историјским подацима потиче из средњег века, а предање оснивање манастира везује за име краља Драгутина. У доба дугог и тешког турског ропства манастир је рушен и паљен, и опет обнављан. У 18. веку манастир је имао значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб налази у порти манастирске цркве) били су међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи Рувим, који је мученички пострадао за Христа. У 19. веку у Ћелијама је основана Основна школа – међу првим школама у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је касније Свети владика Николај Велимировић „први буквар учио“, и потом Ћелије целог живота носио у срцу. Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928. године када је одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у женски манастир. Манастирска црква Светих Архангела лежи на узвишењу које се диже са дна котлине. Првобитну цркву сачињавао је олтар са горњом папертом. Садашња црква има облик лађе попут древне базилике. Кубе је деветострано у част светих девет анђелских чинова, а дозидано је 1936. године. Због бурних историјских догађаја који нису поштедели манастир и његове светиње, од старих црквених вредности мало је тога сачувано. У манастиру се налази остатак једног иконостаса са добро очуваним дверима и престоном иконом из 1816. године. Сачувана је и икона Сабора Светих Архангела из 1790. године, рад Карађорђевог војводе Петра Молера. Манастир чува Хаџи Рувимов престони крст, изрезбарен у дрвету, постављен у метални оквир с постољем, и још неке старе крстове сличне израде. Од старих сасуда сачуван је један путир из 1833. године. Многе старе књиге из манастира Ћелије имале су врло бурну судбину, а многе се и данас налазе на другим местима. У манастиру су остале богослужбене књиге из 18. века. Најстарија књига је Божественаја скрижаљ из 17. века, коју је купио црногорски Владика Данило Петровић када је 1715. године био у Русији. У манастиру Ћелије се чува Свето Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, које је некада припадало Проти Матеји Ненадовићу. Порта старе цркве ограђена је каменом оградом. У порти се налази звоник и неколико старијих гробова, међу којима се налази и гроб војводе Илије Бирчанина на северној страни од олтара, а на јужној страни налази се гробни знамен Преподобног оца Јустина Ћелијског. Гроб Аве Јустина у манастиру Ћелије постао је духовни темељ манастира који носи епитет „бисер у руци Божјој и парче Раја на земљи“. Захваљујући Преподобном ави Јустину, манастир ужива велики углед у целом православном свету. Аудио директан пренос освећења и свете архијерејске Литургије из манастира Ћелије, пратите на таласима радија "Источник": http://radioistocnik.info Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Евхаристијским сабрањем у бачкопаланачким храмовима, 19. августа 2019. године, прослављен је празник Преображења Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Тај празник је слава Радио Тавора, који носи име по гори на којој се Господ наш преобразио. Славски колач и кољиво је освећено у Светојовановском храму, на светој Литургији коју је служио протопрезвитер Радослав Живанов, свештеник у пензији, уз саслужење протопрезвитера Стевице Илића, главног и одговорног уредника Радија, и презвитера Србољуба Срдића. У продужетку свете Литургије служен је парастос задужбинарима Стевану и Јудити Милановић, који су Црквеној општини бачкопаланачкој даривали зграду Парохијског дома и 30 јутара земље. Извор: Српска Православна Црква
  9. Од суботе, 30. августа 2019. године на програму Радија Глас биће емитовано прво издање емисије "Свештеник одговара". Одговоре на ваша питања о Православној хришћанској вери даваће протојереј-ставрофор Раша Петровић, свештеник у пензији. Питања можете упутити на следећи начин: - слањем на редакцијски мејл redakcija@radioglas.rs - слањем у СМС поруци на број 0668887815 - слањем порука путем Вајбера на број 0668887815 - слањем поруке путем Месинџер налога радија "Радио ГЛАС Епархије нишке" Емисија је на програму радија сваке последње суботе у месецу од 14 сати и репризно истог дана од 20 сати. Извор: Радио Глас
  10. О Видовдану 2019. љета Господњег на Радију Светигора почиње нова емисија ,,Косметска кандила“, емисија о светињама Свете српске земље и актуелним дешавањима на Косову и Метохији. У првој емисији чућемо тонски запис са прославе Видовдана у манастиру Грачаница и на Газиместану. ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРВЕ ЕМИСИЈЕ "Косовска кандила" Поводом завјетног празника српског народа-Видовдана у манастиру Грачаница Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење преосвећене господе епископа: рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, будимљанско-никшићког Јоаникија, милешевског Атанасија, пакрачко-славонског Јована, буеносаиреско-јужноцентралноамеричког Кирила, умировљеног захумско-хереговачког Атанасија и великог броја свештенства. Након Свете литургије у манастиру Грачаница Митрополит Амфилохије и преосвећене Владике служили су на Газиместану парастос Светом кнезу Лазару и српским јунацима страдалим у боју на Косову 1389. године и српским новомученицима међу којима и монаху Харитону и јеромонаху Стефану. Видовдан је прослављен и у многим другим храмовима наше цркве. У емисији можете чути и записе са Свете Архијерејске литургије коју је његова Светост Патријарх Иринеј служио у у храму Светог Лазара у београдском насељу Звездара, као и извјештај са прославе Видовдана у манастиру Подластва у Грбљу, у постојбини Великомученика Цара Лазара, гдје је Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је Свету архијерејску литургију уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и вјерног народа. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. ПОВОДОМ КРСНЕ СЛАВЕ ВАСЕЉЕНСКОГ РАДИЈА "СВЕТОГОРА", МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ, УРЕДНИШТВО ПОРТАЛА "ПОУКЕ.ОРГ" УПУЋУЈЕ ПРАЗНИЧНУ ЧЕСТИТКУ: Следујући дивном и благословеном савету великог Апостола Павла који громогласно саветује да се свагда радујемо са онима који се радују, и наше уредништво радује се са Вама и честита Вам Крсну славу, празник Силаска Светог Духа на Апостоле. Протопрезвитеру-ставрофору Далибору Милаковићу (директору радија), протопрезвитеру Николи Пејовићу (уреднику радија) и свим сарадницима и сатрудницима радија Светигора, желимо свако добро духовно и телесно, молећи се Господу нашем да Вас благодат Пресветога Духа свагда надахњује да напредујете из славе у славу, из силе у силу, изграђујући и себе и Ваше верно слушалаштво у меру раста висине Христове! Остајемо у братској љубави и радости са Вама, али пре свега делатној хришћанској љубави коју ћемо уз помоћ Тројединог Господа умножити дивном и благословеном сарадњом на пољу ширења речи Божје! НА МНОГА И БЛАГА ЛЕТА! У име уредништва портала "Поуке.орг", уредник насловне стране
  12. На празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, у четвртак 06. јуна 2019. године, засполени у верској православној радио станици у граду Суботици, Епархије бачке, прославили су своју славу. Протонамесник Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички и главни и одговорни уредник радија преразао је славски колач и освештао славско жито уз присуство запослених, тонског техничара Габријела Журме, новинара Наталије Ковачевић и дневног уредника Боре Остојића и уз присуство пријатеља, сарадника – аутора који својим трудом и радом и својим емисијама употпуњују програмски садржај радијског програма. Радио Славословље свој програм емитује у тајм-шерингу са колегама из римокатоличког радија, Радио Марије у Суботици на фреквенцији 90,70МhZ. Извор: Радио Славословље
  13. Гост на таласима радија Светигора овог јутра је био презвитер Оливер Суботић из Београда, главни и одговорни уредник часописа “Православни мисионар“, званичног гласила Српске православне цркве за младе са којим смо разговарали на разним темама као што су савремено друштво, однос савременог човјека према цркви као и о будућој мисији Цркве. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  14. Православно васпитање деце тема је од изузетне важности, поготово у данашње време када је породица угрожена, растрзана разним искушењима. Свети Теофан Затворник пише: „Постоји нека нама несхватљива веза душа родитеља са душама деце“. Радио Слово љубве АЕМ, имајући у виду и одговорност црквених медија у овој области, ће реемитовати емисију „Филигран“ у продукцији Радио Беседе, аутора др Ивице Живковића, која се бави овом темом – Православним васпитањем деце. Емитоваћемо 20 емисија од укупно 45, по избору самог аутора, а нашим слушаоцима препоручујемо да преслушају и све емисије на радију Беседа . „Филигран“ се емитује четвртком од 10 часова, почевши од 23. маја, када ћемо емитовати ексклузивни разговор са др Ивицом Живковићем. Извор: Радио Слово љубве
  15. Живоносни источник, покретан празник установљен у спомен обновљења Богородичиног храма у Цариграду, слави се увек првог петка после Васкрса. Овај празник је и слава радија „Источник“ Православне Епархије ваљевске који постоји пуних десет година, али и слава Епархија шумадијске и зворничко-тузланске. Ове године Источник петак се слави 3. маја када и празник Преноса моштију Светог Николаја Српског. Протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија „Источник“, говори о значају празника који је непознаница за многе вернике, истиче да је задовољан радом радија, али и да је један од будућих планова да овај медиј прошири своју фреквенцију.
  16. Радио "Глас" Православне Епархије нишке отпочео је са емитовањем програма на празник Цвети, 12. априла 2009. године. О почецима радија, значају и утицају црквених радио станица на спровођење мисије Цркве говорили смо са првим директором радија "Глас" протојерејем Бориславом Стаменковићем, трећим парохом нишким. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Радио Глас
  17. Треће седмице Часног поста, свештенике Епархије бачке - по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја - исповедио је протопрезвитер-ставрофор Слободан Марковић, умировљени парох косјерићки. У интервјуу за радио Беседу, прота Слободан је изнео запажања о друштвеним догађањима, утисак о духовном пулсу српског народа, а говорио је и о службовању у Цркви, свом детињству, породичном окружењу, школовању.
  18. Почетак је Великог поста, а овај период је обележен једним посебним, јединственим богослужењем које нас прати у ове дана - Литургија пређеосвећених Дарова. Катихета Бранислав Илић објашњава и уводи нас у смисао, значај и лепоту овог великопосног богослужења. Звучни запис смо преузели са званичне интернет странице радија Беседе.
  19. У четвртак, 7. марта 2019. године, протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија Источника Епархије ваљевске, посетио је ‒ заједно са запосленима у овом црквеном медију ‒ Епархију бачку и братски радио Беседу. У просторијама радија у Новом Саду, драге госте су дочекали протопрезвитер Жељко Латиновић, уредник Информативне службе Епархије бачке, протонамесник Милорад Мировић, уредник радија Беседе, као и запослени у овој медијској установи. После упознавања колегâ из радија Епархије ваљевске са техничким могућностима и програмским садржајем нашег радија, као и размене мишљења и искустава у досадашњем раду, гости су имали прилику да посете Светогеоргијевски храм у Новом Саду, као и манастир Васкрсења Христова у Каћу и Светоархангелску обитељ у Ковиљу. Током боравка у просторијама радија Беседе, отац Слободан је навео са којим изазовима се суочава радио и колико тај медиј доприноси успешној мисији црквених гласила у свету. Наш задатак је да благовестимо и да проповедамо љубав, поручио је уредник радија Епархије ваљевске. Радосан сусрет је окончан уз најлепше молитвене жеље за даљу успешну сарадњу црквених гласила епархијâ бачке и ваљевске, као и уз договор да ће следећа посета бити уприличена 3. маја, на Источни петак, када ће уредништво и сарадници радија Беседе доћи у Ваљево поводом славе радија Источника. Извор: Радио Беседа
  20. У Недељи сиропусној јеванђељска прича Светог апостола Матеја (зачало 17) доноси нам упутства о значају праштања и како да правилно држимо пост. Гост емисије „Сведочења“ посвећеној овој теми био је свештеник Дејан Трипковић, свештенослужитељ при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву и духовник Казнено – поправног завода Ваљево. Благодарећи Радију Источник доносимо звучни запис разговора.
  21. Глумац, режисер, професор Факултета савремених уметности у Београду, добитник многобројних признања и награда – Небојша Дугалић, био је гост радија „Беседе“. Господин Дугалић је говорио о прожимању вере и уметности, о очувању породице, разликама и специфичностима позорнице, филма и серије. Чућете и шта за породицу господина Дугалића представља предстојећи период свете Четрдесетнице. Са званичне интернет странице Радија Беседе доносимо звучни запис разговора.
  22. Српски средњи век обележиле су многе знамените жене, како у Србији тако и у Византији, посебно оне из виших слојева, које су заузимале значајно место у друштву. У Србији су то махом биле владарке и властелинке, чији је утицај на политику, културу, уметност и образовање био велики. Многе од њих су уздигле достојанство и светост жене на средњовековни начин и својим деловањем промениле став о подређеном и робовском положају жене у Средњем веку. Жене су, у једном строго хијерархијски постављеном друштву, имале прилично значајну позицију и, како нам историја открива, заиста жртвену, тешку и одговорну улогу. Династија Немањића подарила је Србији и српском народу идентитет, културу, државност. У свему томе, улогу су узеле и многобројне жене. Прва жена која нам пада на ум је Ана, Света Анастасија, супруга родоначелника династије Стефана Немање. О концепту ове емисије, говорила је за Јутарњи програм др Катарина Митровић, научни сарадник при Философском факултету у Београду, на Одсеку за историју. Емисија ће се емитовати на Радију Беседи, премијерно у петак, 1. марта у 16h и у уторак у репризном термину у 10h. Извор: Радио Беседа
  23. Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Петак у 16h, премијерно и уторак у 10h у репризном термину. Извор: Радио Беседа
  24. Света Велика Четрдесетница за нас Хришћане представља један посебан и, слободно можемо рећи, најузвишенији период у току једне године, када се духовно и телесно препорађамо, како би што спремнији и достојнији дочекали Празник над празницима. Будући да је савременом човеку, који је вођен овоземаљским узбурканим морем искушења и тешкоћа, тешко да преумљује себе у покајању, Црква је као брижна мајка која брине о свима установила припремне недеље које нас својим богослужењем и покајном тематиком уводе у узвишени и свети период свете Четрдесетнице. Гост Јутарњег програма био је катихета и сарадник Радија ”Беседе” Бранислав Илић. Извор: Радио Беседа
×
×
  • Креирај ново...