Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'протопрезвитера-ставрофора'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 39 results

  1. Због одржавања традиционалне литије која је синоћ прошла улицама Бара у част Светога Јована Владимира небеског заштитника града, протојереј-ставрофор Слободан Зековић дао је јутрос изјаву у ЦБ Бар коју преносимо интегрално: ЗАПИСНИК О ОБАВЈЕШТЕЊУ ПРИМЉЕНОМ ОД ГРАЂАНИНА Изјава Архијерејског намјесника Барског господина Слободана Зековића од 05.06.2020. године диктирана на записник службеницима МУП-а ЦБ Бар. Започето дана 05.06.2020. године у 08.05 часова. На питање полицијског службеника: Поводом којег црквеног празника је Митрополија Црногорско-приморска – Црквена Општина Бар организовала служење молебана у Саборном храму Светог Јована Владимира а након тога литију градским улицама? У склопу традиционалне манифестације ”Дани Св. Јована Владимира” која се одржавала од 31.05.2020. године до 04.06.2020. године, због опште епидемиолошке ситуације у Црној Гори програм манифестације сведен је искључиво на литургијска сабрања. Изостављени су уобичајени пратећи садржаји и разноврсна културна дешавања. Централни дан ове прославе био је 04.06.2020. године када се и прославља празник Св. Јована Владимира. У јутарњим часовима служена је света литургија у Саборном храму Св. Јована Владимира на Тополици, а послије подне у 18.00 часова у истом Храму служен је молебан како је и било најављено у овогодишњем програму прославе. Традиционална литија која се одржава већ више од 20 година на овај дан овога пута није била најављена нити планирана. Последњих 10-ак дана сви свештеници у Бару међу којима сам и ја добијали смо небројено велики број позива од стране наших вјерника и суграђана који су се интересовали за одржавање литије која за све њих представља велики благослов и најсвечанији догађај у години. Да ли сте упознати са мјерама Националног координационог тијела Владе Црне Горе, односно Наредбама Министарства здравља за предузимање привремених мјера за спречавање уношења у земљу, сузбијање и спречавање преношења новог Корона вируса а које се тичу јавног окупљања са јасно дефинисаним упутством за вјерске објекте-цркве, као и да на отвореном и затвореном простору може бити највише 200 лица која поштују физичку дистанцу најмање 2 метра и других препорука у складу са одговарајућим упутством Института за јавно здравље Црне Горе? Упознат сам дјелимично с обзиром да се те мјере из дана у дан мијењају. А званично као старијешина Храма нисам добио никакво званично упутство по том питању. А из средстава јавног информисања сам сазнао да је 02.06.2020. године проглашен крај епидемије. Да ли сте прије почетка службе путем разгласа или на било који други начин упозорили присутне грађане и вјернике на поштовање мјера Националног координационог тијела Владе Црне Горе? На улазу у Саборни храм постоји истакнуто обавјештење о поштовању свих мјера у вези спречавања вируса ”ЦОВИД-19”. Колико је по вашој процјени грађана и вјерника присуствовало служењу молебана а затим и учествовало у литији улицама Бара? По некој мојој слободној процјени било је око 200 грађана унутар Храма и исто толико у дворишту уз поштовање физичке дистанце. Како је вријеме одмицало придруживало се још грађана. Капацитет Храма је три хиљаде људи а дворишта тридесетпет хиљада људи. Када сте завршили са служењем молебана да ли сте путем разгласа или на било који други начин позвали окупљене грађане и вјернике да се разиђу? У току молебана пролазио сам кроз окупљени народ. Општи захтјев и тражење свих присутних је да се не прекида традиција него да се одржи свечана литија као и свих претходних година. Пошто сам процијенио да постоји реална могућност да већи дио сабраних вјерника крене самостално у молитвени ход и без свештеника сматрао сам као најодговорнији потез у датом тренутку да до краја будемо са народом и не дозволимо да било ко самостално без присуства свештеника поведе народ улицама града Бара. Дана 03.06.2020. године захтијевао сам састанак са начелником ЦБ Бар господином Магочевићем и командиром станице Предрагом Бушковићем. На том састанку обавијестио сам поменуте челнике полиције да постоји могућност и ако литија није организована и планирана, да добар дио вјерника поштујући традицију самостално крене у молитвени ход. Обавјестио сам начелника и командира полиције да ћемо ја и остали свештеници у том случају бити принуђени да будемо уз народ како би цијела ситуација била под контролом. Дана 04.06.2020. године када је на основу ситуације у Храму и око Храма процијењено да је тешко избјећи пролазак народа кроз литију отишао сам код господина Магочевића и Бушковића који су се налазили код Бензинске пумпе преко пута Храма и обавијестио их да ћемо на инсистирање народа кренути у кратки молитвени ход. Обавијестио сам их детаљно о путањи којом ће се молитвени ход кретати, а та путања је 3 пута краћа од уобичајене. Тако да констатација службеника полиције да овај молитвени ход њима није најављен није тачна. По повратку вјерног народа у Саборни храм лично сам преко разгласа позвао све присутне да се у миру разиђу својим кућама што су и учињели. Да ли сте путем друштвених мрежа позивали грађане да присуствују молебану у Саборном храму Светог Јована Владимира а након тога и литији градским улицама? Путем наше званичне Фацебоок странице обавијестили смо јавност о цјелокупном програму манифестације ”Дани Светог Јована Владимира”. Саставни дио тога програма био је молебан у Саборном храму дана 04.06.2020. године са почетком у 18.00 часова. Није било никаквог обавјештавања о литији пошто иста није била планирана нити организована. Да ли сте планирали организацију литије након одржавања служења молебана на дан 04.06.2020. године? Као што сам горе навео ове године литија није била планирана нити припремана. Како објашњавате присуство дјечјег хора Светог Јована Владимира? То није дјечји хор већ млађа постава КУД Свети Јован Владимира који су били обучени у народне ношње са циљем да у свечаном шпалиру дочекају Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија који је требао да дође на молебан али је у последњем тренутку отказао свој долазак због непланираних обавеза које није био у могућности да одложи. Како објашњавате унапријед припремљено возило са озвучењем у Порти Саборног храма Светог Јована Владимира? С обзиром да смо претходног дана обавијестили надлежне у полицији на постојање могућности самосталног поласка у литију вјерника без свештенства поменуто возило је било припремљено како би у случају потребе послужило да се окупљени народ може контролисати и да не би дошло до неких скандирања и слично. Да ли сте за организацију литије имали благослов хијерархијски надређеног свештенства? Одлуку о поласку на литију донијели смо у току служења молебана након процјене цјелокупне ситуације и нисмо тражили за то било какво одобрење од виших црквених власти. Касније сам добио информацију да се на појединим друштвеним мрежама преносила информација о наводном Митрополитовом благослову за литију што је најобичнија дезинформација. Који су све свештеници били ангажовани у организацији литије 04.06.2020 године и која је њихова појединачна улога? Није било никакве организације литије, све се дешавало у тренутку и спонтано а сва одговорност и упутства лично сам давао ја као старјешина Саоборног храма и Архијерејски намјесник Барски. У којој функцији су била физичка лица-грађани који су организовали трасу литије, блокирали раскрснице и градске саобраћајнице и усмјеравали саобраћај у ул. Јована Томашевића, ул. Владимира Роловића, ул. Обала 13. Јула, ул. Бранка Чаловића? С обзиром да је полиција у два наврата у току два дана била обавијештена о могућем поласку литије као и о траси кретања исте, професионална и морална обавеза полицијских службеника који су цијелом путањом пратили литију, међу којима су били господин Магочевић и Бушковић била је да осигурају безбједност окупљених грађана. Пошто они нису хтјели да испуне своју професионалну и моралну обавезу грађани су били приморани да се сами побрину о безбједности свих учесника овог молитвеног хода. При повратку литије на раскрсници улица Јована Томашевића и Владимира Роловића на очиглед полицијских службеника дошло је до инцидента када је један бахати возач великом брзином улетио у колону грађана која се кретала и том приликом окрзнуо једну жену и истом брзином наставио кретање не обазирући се на жену која је престрављено запомагала. Поуздано знам да је возило фотографисано али немам информацију да ли је накнадно полиција поступала по овом питању. Тај инцидент сматрам великим и неопростивим пропустом присутних припадника полиције. Ко је одобрио изношење црквених обиљежја и реквизита из Саборног храма Светог Јована Владимира и ко су лица која су носила горе наведена обиљежја? Изношење литијских барјака сам одобрио ја а исте су носили вјерници. Ко је био задужен за распоређивање и кореографију учесника литије; (мисли се лица са црквеним обиљежјима, возило са озвучењима, дјечји хор Светог Јована Владимира са пратећом кореографијом? Био сам задужен лично ја за све наведено. Ко је од свештенства предводио литију градским улицама? Ја као старјешина Храма. Констатација: Свој исказ желим да допуним личним мишљењем да поступање полиције и осталих надлежних институција дана 04.06.2020. године како у току одржавања саме литије тако и послије до касно у ноћ као и данашње саслушавање у просторијама ЦБ Бар представљају отворену дискриминацију и наставак систематског прогона Српске Православне Цркве, њеног свештенства и вјерног народа од стране актуелног режима у Црној Гори. Бројне одлуке НКТ-а су управо и донијете у функцији систематског прогона Српске православне Цркве, њеног свештенства и вјерног народа од стране актуелног режима у Црној Гори. Бројне одлуке НКТ-а су управо и донијете у функцији наставка прогона Српске Православне Цркве и на најгрубљи начин се злоупотребљавају од надлежних институција. Као доказ да се ради о дискриминацији наводим цјелодневне манифестације и јавна окупљања у Бару и другим градовима Црне Горе које су одржана 21.05.2020. године поводом прославе дана независности Црне Горе. И ако су тога дана у Бару и другим градовима одржана јавна окупљања и друге манифестације које су трајале од јутра до касних вечерњих часова, нико од организатора и учесника тих јавних окупљања није процесуиран и ако се радило о отвореном кршењу прописаних мјера НКТ-а које су тада биле неупоредиво строжије него дана 04.06.2020. године. Због оваквог поступања полиције и других надлежних институција бићемо приморани да затражимо заштиту од међународних институција које се баве заштитом људских права и слобода. Констатација адвоката: Приговарам на начин на који се испитује овај предметни догађај обзиром да прослава дана Св. Јована Владимира не представља само духовну традицију града Бара, већ су поједини њени сегменти уписани као културно добро државе Црне Горе код међународне организације УНЕСЦО. Значај непрекидног одржавања ове традиције макар и у скромној форми има тежину и даљег постојања и одржавања овог културног добра као дијела културне баштине државе Црне Горе и Православне цркве, не само на националном нивоу, него и у међународним размјерама. Као такав гест одржавања континуитета ове прославе у свим њеним сегментима представља јавни интерес и сматрам да су институције државе а нарочито МУП биле дужне да пронађу форму и начин како да се сви ови сегменти у постојећем стању, са постојећим ограничењима ипак одрже. Додао бих да код најшире лаичке па и стручне јавности постоји недоумица око тога које су мјере у одређеном тренутку на важности и снази, које од тих мјера представљају наредбу, које препоруку, а које су престале да важе. Истичем да је непрофесионално да представници институција овај догађај обрађују као кривични догађај прикупљајући обавјештења од грађана само због тога што је овај културни догађај одржан, а не због било које чињенице, околности и инцидента који заслужује крично-правну, прекршајну или било коју другу пеналну пажњу. Такође је непримјерено да се свештеници због вршења своје свештеничке дужности позивају да дају обавјештења као грађани у касним ноћним сатима, а тек након инсистирања бројних грађана у 06.00 часова. Предлажем да се у будућности овакве непријатне ситуације у потпуности искоријене јер оне не служе на част нити институцијама нити представљају примјену било ког закона, наредбе или правила па чак ни оних прописаних од стране Националног Координационог тијела. Завршено дана 05.06.2020. године у 09:50 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Управо је објављен још један уџбеник у оквиру курикулума мастер академских студија (систематско-историјски модул) на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Проф. Др Радомир Поповић је приредио књигу Христијанизација у раној Цркви за истоимени предмет на наведеном модулу. Ово је још један од показатеља озбиљног приступа професора на овој црквеној високошколској образовној институцији под окриљем београдског Универзитета. Садржај књиге прати сам силабус предмета и бави се ширењем хришћанства у раним временима Цркве Христове, односно у прва четири века. Важност ове књиге јесте и у томе што аутор поред нарације о самој христијанизацији на одређеном географском простору доноси и историјске изворе који се тичу тог новокрштеног народа. Затим су дата и житија светитеља који су били први и најранији проповедници Христовог Јеванђеља међу датим народима. На крају сваког поглавља проф. Поповић даје опширну литературу која ће помоћи студентима, али и свим читаоцима да се са темама подробније упознају. Аутор – на почетку књиге – говори о христијанизацији Грузина, са посебним акцентом на житије Свете равноапостолне Нине. Друго поглавље је посвећено крштењу Јермена, са додатком историјских извора углавном везаним за најранији период (комуникација Авгара и Исуса Христа). Трећи део овог важног уџбеника посвећен је христијанизацији Етиопије, затим следе посебна поглавља о крштењу Франака и Гота, са одломцима из историјских извора који прате ове народе. Шесто и седмо поглавље књиге тиче се христијанизације северозападне Европе (Велике Британије и Ирске), а последње говори о крштењу германских племена. Посебна пажња у последња два поглавља посвећена је мисионарима-светитељима који су проповедали Јеванђеље међу незнабошцима (Свети Патрик, Нинијан, Бригита, Брендан, Бонифације – познатији као апостол Германа). Књигу Христијанизација у раној Цркви, иако је замишљена као уџбеник, предлажемо свим историчарима, богословима, студентима, ђацима, али и верном народу и широкој јавности јер говори о битним цивилизацијским питањима народа на истоку и западу Европе, а то је посебно важно због савременог човека који треба да разуме истински и изворни европски идентитет, који је неминовно прожет хришћанским вредностима. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Недавно је из штампе изашла књига протојереја – ставрофора Гојка Перовића “О хришћанском и грађанском идентитету”. О овој књизи у дневном листу Дан своје импресије изнио је проф. др Драган Јаковљевић. Историјски гледано, значајни фактори, којима је била ношена друштвена генеза секуларизовања су по свој прилици прије били ван когнитивног, него пуко космолошко-светоназорног профила. Наиме, секуларизовање је изворно представљало процес једног превасходно економског и правно-политичког развлашћивања црквених институција. Тако је на његовом почетку стајало одузимање замашних привредних добара од манастира и цркве, те њихово национализовање, подржављење. Као и разрешавање правнополитичког поретка од дотадашњег директног црквеног патроната. (Као што је добро познато, и сам термин “секуларизација се је по први пут појавио управо у контексту преузимања великих дјелова црквених посједа и имовине од стране државе, те склапања Вестфалског мировног уговора (1646-1648). Неки теоретичари религије су иронично примијетили, да је одвајање државе од цркве притом било неопходно већ и из пуко техничко-оперативних, трансакционих резона: Наиме да би могла да узме црквену имовину и пренесе је на себе, држава се претходно морала издвојити из дотадашње институционалне испреплетености са црквом. Иначе би узимала од себе саме!) Прво је по свој прилици био економски интерес ондашњих држава, одн. носилаца власти. Друго је пак било диктирано и прагматским политичким резонима обзиром на појављивање и истодобно дјеловање више паралелних конфесија, одн. цркава (нарочито након расцјепа у западној хришћанској цркви) унутар једних те истих друштвених заједница. Тако да се наиме појавила потреба, да се политичко-правни поредак у будуће не идентификује са једном од њих, већ да се стави изнад тих религиозних диференција. Дакле, да држава буде конфесионално неутрална! А то је онда са своје стране изискивало посезање за једним превасходно свјетовним, ванрелигијским легитимисањем поредака. Најзад ваља имати у виду и околност, да су процеси секуларизовања започети у ситуацији друштвене исцрпљености претходећим дугим вјерским ратовима, као и уз очитовање неких интерних слабости црквених институција. Овакве околности су са своје стране такође упућивале у правцу наступајућег посвјетовњења друштвеног поретка. На дјелу је дакле био један вишеслојни дугорочни културни процес ношен хетерогеним, плуралним чиниоцима и њиховим садејством. Процес, који је коначно нашао свој уток у концепту грађанских друштава. Наиме, секуларност модерних друштава је била овјерена њиховим конципирањем као грађанских заједница, почивајућих на грађанском идентитету правних особа, носилаца држављанства и одговарајућих универзалних људских права као и даљих посебних права предвиђених позитивним законодавством свагдашњих држава. Тако да су у савременој Европи несекуларне државе у јасној мањини, какву чине земље попут Данске, Малте, Грчке… Поред извјесних лимита крајњих домета његовог дјеловања који су се у међувремену очитовали, секуларизовање је донијело и несумњиве позитивне помаке у односу на негдашњу теократију, фундаменталистичку сплетеност државних и црквених институција. (…) Додатни идеолошко-свјетоназорну подлогу за секуларизам пружиле су најзад и љевичарске идеологије социјалистичког профила са својим препознатљиво уздржаним ставом према религији па тако и у бившој СФРЈ. С обзиром на последње, секуларизам је у бившим чланицама југословенске федерације представљао и једно наслеђено културно добро, које упркос распаду негдашње државне заједнице, урушавању поретка државног социјализма у свијету, те побољшаном положају вјерских заједница, није било стављано ван снаге. Напротив, секуларизам, свјетовност државности и одвојеност цркве од државе остају темељне одреднице и новообликованих друштвених поредака у негдашњим југословенским републикама. Како пише Перовић, држава и Црква сада коегзистирају, “могу и требају да сарађују, али се једна другој не мијешају у рад и организацију. Митрополит Амфилохије је пак у једном недавном, запаженом интервјуу (“Вијести, петак 24.01.2020) разборитим начином утврдио: Начело секуларности, које је овдје уставна обавеза, најбоље штити и једну и другу страну [Цркву и Државу од било каквих непромишљености, и сад и у будућим временима. Према томе, Црква треба уважавати државни поредак, а Држава црквени поредак, и то је пут одолијевању са једне стране религиозно-фундаменталистичким, те са друге стране етатистичко-интервенционистичким искушењима, са тоталитарним претензијама. И модерна демократска друштва налазе начина, да те двије врсте искушења принципијелно сузбију и превладају полазећи од секуларне традиције и демократске форме организовања друштва. Када се пак ради о посебним питањима својине, то би према Перовићу значило следеће: “Држава мора бити гарант неотуђивости нечије својине, и заштитник културног блага које се налази на њеној територији. Али га не може штитити тако што ће га присвојити!” Како је сада дошло до тога, да у једној секуларној држави владајућа политичка елита (уз то још са љевичарским идеолошким предзнаком!) у програм свог дјеловања уврсти активно помагање стварања једне одређене цркве, могао би бити предмет једне обухватније анализе – за коју се извијесни ослонци могу наћи и у овдје представљеним текстовима Г. Перовића. У том погледу, он поставља питање: “Једно ми није јасно, и ево питам гласно шта ће таквој идеологији државна Црква?” Дакле, једној идеологији љевичарског политичког профила која тражи и налази прикључак на интернационалне љевичарске политичке групације и покрете у Европи и свијету. Да ли би одговор на дато питање можда требало потражити у притисцима и утицају извијесних екстерних чинилаца на политичке партије које чине владајућу елиту? Чинилаца, којима је идеолошко наслеђе љевице страно, али који су своје схватање односа Цркве и државе изгледа успјели потурити владајућој политичкој гарнитури као наводни “виши државни интерес који би као такав самим собом налагао безусловно спровођење! Занимљиво је, да на по свом профилу фундаменталистичке пароле које се износе у јавности, попут “Нема [државе] Црне Горе без црногорске цркве, изостају реаговања и довођења у питање од стране многих вајних “грађанских интелектуалаца”, “аналитичара”, “социјалдемократа”… Напротив, сви они на такве радикалне прокламације ћуте као заливени, тиме прећутно изражавајући свој пристанак на те упитне и анахроне идеолошке шаблоне, те по свој прилици и своју подршку истима. У сваком случају, смјело би бити јасно, да се претходно назначеним настојањем наше политичке елите практично видно искорачује из пројекта свјетовне државе, фактички нарушава њена секуларност. Све и када би на дјелу била једна само привремена девијација, ради се ипак о далекосежно важном, принципијелном питању које оставља простор озбиљним дилемама у погледу крајњег учинка и даљег историјског хода друштва. Јер, једна је ствар када било која политичка партија исказује симпатију или штавише и извијесну политичку подршку настојању да се створи нека нова вјерска заједница, црква. Нешто друго је међутим, када се почињу користити расположиви државни инструменти за практично изнуђивање одређених решења у датом смислу, њихово дјелатно инсталирање у друштвеној стварности. И тиме државни апарат, њему доступна средства дјеловања и принуђивања попримају функцију повлашћеног сервиса ове или оне конфесионалне заједнице, њима својствених тежњи. У читавој историји западне циливизације, цркве пак нису стварали политичари, него духовници, пророци и њих слиједећи вјерници. Идући супротним путем, забраздило се је пак у позицију државног интервенционизма унутар сфере конфесионалног живота, каква је неспојива са концептом свјетовне државе. Консеквенце једног таквог рискантног интервенционизма ваља сада сагледати, те процијенити њихову пожељност одн. спојивост са прокламованим друштвено-политичким поретком, као и прихваћеним циљевима друштвеног развоја. Аспекти односа цркве и државе у секуларном контексту Но, да ли сад институционална одвојеност цркве од државе мора да значи и потпуни јаз, њихову узајамну отуђеност у друштвеној пракси? Како је лијепо на то указао велики протестантски теолог Карл Барт, држава по себи ипак није атеистичка (религионслос) већ прије надконфесионална (ииберконфесионелл) творевина. Не могавши се у име државног резона појавити као прокламатор одређеног погледа на свијет и једне државне религије, она у односу на конфесионалне различитости пактикује трпељивост и у оквирима позитивног права свим црквеним заједницама “у начелу осигурава једнаку слободу”. Барт додуше овдје превасходно има у виду различите хришћанске конфесије (попут католицизма и протестантизма). Но, његово запажање би, како ми се чини, у принципу могло бити уједно протегнуто и на остале вјероисповијести какве затичемо у одређеним државама, па тако и у нашој. Утолико од мене заступано гледиште иде корак даље од онога што је заступао сам Барт, остајући при том, како вјерујем, ипаку духу његовог упућивања. (…) Перспективе дијалога Подржавајући објављивање ове збирке текстова Г. Перовића, сматрао сам, да они могу допринијети једном стручно утемељеном и разложном сагледавању низа релевантних питања из историје православља као и односа цркве и државе у овој средини. Полазећи од разјашњења неких темељних појмова и историјских околности, чије разумијевање чини претпоставку потребног споразумијевања на нашој друштвеној сцени. Ти текстови су и иначе већ по свом првом појављивању били наишли на добар пријем у јавности. Рекао бих, већ по основу свог изразито одмјереног стила, али уједно и доследног поштовања историјских датости те избјегавања екстремистичких солуција. Охрабрујуће је, када тако профилисане поруке долазе од ректора Цетињске богословије. Нека стога објављивање ове збирке пружи подршку даљем конструктивном интелектуалном дјеловању овог младог хришћанског интелектуалца, те уједно подстицаје осмишљавању јавног дијалога о низу важних питања везаних за позиционирање и дјеловање хришћанске религије у савременим друштвеним условима. (Наравно, и једном складном уређивању суживота са исламском конфесијом.) У овдје републикованим текстовима се разматра низ важних тема. Па тако након појашњења појма “аутокефалности”, његовог правог значења те историјског контекста стицања исте, Перовић даље јасно констатује и “двојност националног идентитета код Црногораца”. Притом утврђујући, да он “не може бити тема неког акта или указа”, те да га држава не треба покушавати “нормирати. Што свакако представља коректан став по датом питању. Па ондау једном аутентично демократском тону закључује: “Зато, ако нигдје друго, овдје два већинска политичка идентитета једног друштва имају обавезу да чувају један другог, и да буду свјесни да једноме, без овог другог, нема цјеловитости, па ни будућности. Тиме се у ствари заступа једно шире, хуманије и далековидије сагледавање питања иденититета, с оне стране скучено-екстремистичких погледа прожетих острашћеношћу, као и безобзирном тежњом да се максимално искористе постојећи односи политичке моћи у друштву. Наиме, у прилог једном идентитету, а на уштрб другога идентитета. Једном тежњом дакле, која је иразито неправична и морално спорна. У претходно изложеном контексту би смио бити сасвим јасан значај одлучног отварања питања највећег живог европског филозофа, Јиргена Хабермаса о томе, шта секуларни ум може да научи из религиозног наслеђа хришћанства и јудаизма. Даље питање би гласило, којим све путевима унијети осмишљавајуће и усмјеравајуће врједносне потенцијале религије у укупно културно саморазумијевање модерних друштава? То су крупна, колико могу да сагледам данас још не до краја већ одлучена, и према томе добрим дијелом отворена развојна питања. Претходно нам пак ваља превладати искрсле напетости и неспоразуме у погледу односа Цркве и државе у Црној Гори. Вјерујем, да ова збирка текстова, како својим садржајима тако и одмјереним начином излагања може пружити релевантан допринос таквим настојањима. Те вођењу једног рационалног, стрпљивог и толерантног, помирљивог дијалога о отвореним питањима која заокупљују пажњу јавности. Уз узајамно уважавање Цркве и државе, напоредог поштовања како конфесионалног, тако и свјетовног поретка. У знаку једног таквог надања, ову збирку текстова ваља препоручити ширем интересовању. Извор: Митрполија црногорско-приморска
  4. У оквиру циклуса прилогâ под називом "У сусрет празнику Светог Василија острошког", доносимо беседу блаженопочившег протопрезвитера-ставрофора др Радована Биговића коју је иговорио по благослову Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Г Амфилохија, на бденију уочи празника Светог Василија Острошког, у Острогу, 11. маја 2012. године. У име Оца и Сина и Светога Духа! Ваше високопреосвештенство, часно монаштво, часно свештенство, драга браћо и сестре, узимам реч по послушању високопреосвећеном митрополиту, иако знам да не постоји ниједна људска реч која може да искаже и опише искуство, убеђен сам, свих нас вечерас овде сабраних у овом словенском и српском Јерусалиму, на овој српској гори Тавор. Убеђен сам да свако осећа да се у његовом бићу одиграва неки земљотрес, да има неко искуство и неки доживљај радости који се не може мерити ни са каквом радошћу и задовољством овога света. Кога сам год срео, до сада, ако је био на поклоњењу Светом Василију Острошком, увек сам чуо готово једно те исто: да је ту доживео нешто посебно. Сâм Бог зна колико је људи овде духовно прогледало, колико (њих) је овде повратило физичко, психичко и духовно здравље, колико се променило и преобразило, колико је људи преусмерило смер животног кретања. Нико толико, већ готово три и по века, не сведочи у овом народу да Бог хода овом планетом као Свети Василије Острошки, несумњиво после Светог Саве највеће достигнуће овога народа. Ко су светитељи, драга браћо и сестре? Најчешће мислимо да су то нека магијска бића, натприродна бића, ванземљци, неки људи који су свакако супротни обичним, профаним људима. Међутим, најкраће речено, светитељи Божији су прави и целовити људи. Остварене и довршене људске личности. И њих као и нас је мучила и мучи свака људска мука, свака људска брига. Они су људи од крви и меса, исто, дакле, као и ми. Али шта је то што их чини светим Божијим људима? Чини их Богочовек Христос! Светост није наше природно својство, није својство људске природе. Светост је дар од Бога. Дар онима који цело своје биће усмеравају према Богу, који имају љубав, поверење, и који живе по Богу. То је и Светог Василија Осрошког учинило тим што јесте, светим Божијим човеком. Управо његова безгранична љубав према Христу и према сваком Божијем створењу на овој планети. Светост је дуго векова, посебно код источно-хришћанских народа била не само црквени и религиозни идеал већ и друштвени идеал, и то најдубљи друштвени идеал. Код источно-православних народа је увек био идеал свети патријарх, свети монах, свети епископ, свештеник, свети народ, свети владар, свети писац. Једноставно, светост је била она категорија која је прожимала све поре свеукупног људског живота. Да ли је данас тако? Наравно да није. Коме данас пада на памет да се потруди да његово дете, рецимо, буде светитељ? Данас постоје неки други идеали, потпуно супротни светости. И у суштини, то има за последицу разарање сваке заједнице и сваког заједништва. Јер свети Божији људи су управо они људи који побеђују себичност и егоизам, грех у себи, који нису приковани ни за шта што је од овога света, већ потпуно живе по вољи Божијој а не по вољи људској. Данашњи човек управо говори супротно, да треба живети у складу са природом, да су суштина свеукупног нашег живота и темељ и друштва и културе и свега – људска права. Иако знамо, да је пала људка природа управо и узрок разарања људског достојанства. Да би се управо поштовала и људска личност и људско достојанство за чим вапи савремени човек није довољно и није могуће ако се само велича људска природа и она глорификује. Напротив! Треба ту природу преобразити, и променити, и припитомити. А она се мења и преображава само Богочовеком Христом. Кроз Њега и у Њему човек може да постане свети Божији човек, да задобије, како је то говорио и Свети Владика Николај, свечовечански ум, свечовечанску бригу, свечовечанско осећање и љубав, само ако је усмерен према Христу и ако живи у Богу и по Богу, као што је то и Свети Василије Острошки. Нигде тако, као у Острогу, није остварен онај идеал о коме и данашњи свет говори: плурализам, мултиконфесионалност, мултирелигиозност… Све се то пропагира. Поштовање људских права и свега, а нигде тога у пракси нема. Имамо у пракси да нико не може ни са ким, да се распада свака заједница, да свако настоји да некога искористи за оно за шта му је потребан и да га онда отпише. Управо овде, ко је год дошао, које год био вере, млади и стари, доживели су благодат и силу и нестворене енергије Божије. Доживели су неко искуство које нигде нису друго могли да осете и доживе, доживели су исцељење и преображај. Нека би свима нама, свим нашим сродницима, целом нашем народу и свим народима света Бог дао дар, пре свега, међусобне љубави и бриге. Да отворимо срце једни према другима, да гледамо у лице једни других, да покажемо узајамну бригу, труд и љубав, и да делимо међусобно све оно што имамо јер је то оно што је од Бога. То је оно што је јеванђељско. Нека би Бог дао вама и вашим сродницима и свима онима за које сте дошли овде да се молите, пред ћивотом Светог Василија, сва јеванђелска добра овога и онога света. Амин, Боже дај! Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  5. У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића доносимо прилог посвећен дивном проти који је неуморно служио Господу и своме роду, храбро и громогласно проповедајући реч љубави Божије. Вечан ти покој, достојан блаженства и вечног сећања, драги наш прото! Упокојио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић (1945-2020) Oтац Момо је носио страдање свог народа као свој крст! Отац Момо одиграо велику улогу у избору Митрополита Амфилохија за епископа! Прота Момчило је цео свој живот посветио Богу, његова свештеничка служба никад није била просечна! С тугом смо примили вијест да се упокојио велики пријатељ руског народа отац Момчило Кривокапић Братство Кривокапић је остало без свог поноса и дике Отац Момо нам је био примјер! Радио Светигора: Поводом упокојења светионика наше Цркве - оца Момчила Кривокапића Прота Момо се придружио вјечној литији! Прота Момо Кривокапић (1945-2020) – свештеник каквим смо хтјели да постанемо Помјани оче Момо Момчило Емисије у којима је гостовао блаженопочивши прота Момчило Кривокапић: Поводом упокојења проте Момчила Кровокапића - емисија “Хришћани говоре о Богу и животу” Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Прославићемо Васкрс у храму свога срца у својим црквама или домовима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Отворимо своје срце за ближње! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Народ се ослободио страха, штаб за литије је на небу! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Чувам православну традицију у Котору! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић гост емисије "У Жижи" Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Ко издржи до краја спасиће се! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјештина хришћанског живота је да будемо мудри као змије а безазлени као голубови! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Депресија је болест која се лечи молитвом Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Свједочећи вјеру ми смо на путу спасења! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Косовски завјет је душа душе Србинове! Одабрана предавања и беседе блаженопочившег проте Момчила Кривокапића: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјеронаука највећа и најљепша наука о љубави међу људима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Велики пост – путовање ка Васкрсу Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О Светим Тајнама Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић о Митрополиту Амфилохију: Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О дубљем смислу рушења Његошеве капеле на Ловћену Из живота блаженопочившег протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића: Литургијски обиљежено полувјековно свештенослужење протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Пола вијека свештеничке службе протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  6. У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића доносимо прилог посвећен дивном проти који је неуморно служио Господу и своме роду, храбро и громогласно проповедајући реч љубави Божије. Вечан ти покој, достојан блаженства и вечног сећања, драги наш прото! Упокојио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић (1945-2020) Oтац Момо је носио страдање свог народа као свој крст! Отац Момо одиграо велику улогу у избору Митрополита Амфилохија за епископа! Прота Момчило је цео свој живот посветио Богу, његова свештеничка служба никад није била просечна! С тугом смо примили вијест да се упокојио велики пријатељ руског народа отац Момчило Кривокапић Братство Кривокапић је остало без свог поноса и дике Отац Момо нам је био примјер! Радио Светигора: Поводом упокојења светионика наше Цркве - оца Момчила Кривокапића Прота Момо се придружио вјечној литији! Прота Момо Кривокапић (1945-2020) – свештеник каквим смо хтјели да постанемо Помјани оче Момо Момчило Емисије у којима је гостовао блаженопочивши прота Момчило Кривокапић: Поводом упокојења проте Момчила Кровокапића - емисија “Хришћани говоре о Богу и животу” Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Прославићемо Васкрс у храму свога срца у својим црквама или домовима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Господ је крајеугаони камен који држи Цркву у свим временима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић у емисији "Питајте свештеника": Отворимо своје срце за ближње! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Народ се ослободио страха, штаб за литије је на небу! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Чувам православну традицију у Котору! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић гост емисије "У Жижи" Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Ко издржи до краја спасиће се! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјештина хришћанског живота је да будемо мудри као змије а безазлени као голубови! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Депресија је болест која се лечи молитвом Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Свједочећи вјеру ми смо на путу спасења! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Косовски завјет је душа душе Србинове! Одабрана предавања и беседе блаженопочившег проте Момчила Кривокапића: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Вјеронаука највећа и најљепша наука о љубави међу људима! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: Велики пост – путовање ка Васкрсу Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О Светим Тајнама Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић о Митрополиту Амфилохију: Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље! Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић: О дубљем смислу рушења Његошеве капеле на Ловћену Из живота блаженопочившег протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића: Литургијски обиљежено полувјековно свештенослужење протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Пола вијека свештеничке службе протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  7. Протопрезвитер-ставрофор, ректор Цетињске богословије, поручује да људи бране и претке и сами себе и своје потомке. Матица српска, пантеон српског памћења и кошница наше културе, памти све у име свих нас још од 1826, када су је Срби основали у Пешти, а убрзо преселили у Нови Сад, али не сећа се да је у њеном новосадском здању иједан говорник окупио толико мноштво људи као у четвртак вече отац Гојко Перовић, протојереј-ставрофор, ректор Цетињске богословије и један од предводника протестних литија у Црној Гори. Литије су и биле тема овог сусрета. Српска Атина и Српска Спарта у Матици српској поново су дисале као целина. - У недељу ћу предводити литију у Сремској Каменици и ако ме моји у Црној Гори буду питали зашто баш тамо, подсетићу их да сви они када их срце заболи иду у Каменицу. А ово што се догађа у Црној Гори, ту се баш о срцу и ради - поручио је Перовић у интервјуу "Новостима". * Постоји ли једна реч у коју би стало ово што се догађа у Црној Гори? - Саборност је та реч. Нема цркве без народа. Могли смо раније да им шаљемо специјалне позивнице, могли смо и паре да им нудимо, али оволико људи не бисмо никада окупили. Народ у Црној Гори осећа саборност. У литијама у Херцег Новом, где сам одрастао, срећем ових дана људе које знам од малих ногу. Сви они, без обзира на различите професије, стоје у храмовима и певају духовне песме. Тако складан скуп за две деценије, колико сам свештеник у Црној Гори, нисам могао ни да замислим. И не само у Херцег Новом, него у скоро сваком црногорском граду. Ја вам тврдим да ово није више она Црна Гора од пре два месеца. Неће више никада бити иста. Ово је духовна револуција у људима који спознају да су слободни и довољно храбри да је бране стрпљиво, истрајно и аргументовано. * Чини се да литије делују лековито не само против спорног закона, него и неких "бољки" из политичке прошлости. Комунизма, на пример? - Да. Људи су изашли поводом закона, а јуче сам од једног пријатеља чуо да су људи изашли да проговоре и о неким неправдама још од 1948. године. Чини ми се да то није претерано. * Рекли сте током једног обраћања учесницима литије да се не памти оваква зима без снега, те да се Васкрс ушуњао у Црну Гору у време Божића... Хоће ли протести спојити Божић и Васкрс? - Ово је први час демократије на Балкану, раван античким полисима када су људи шетали улицама и расправљали о филозофско--политичким питањима. Е, сада имате то у Црној Гори. Људи бране и претке и сами себе и своје потомке. Свесни су да су постали део великог историјског догађаја и да имају равноправно учешће у том догађају, да нису маргинализовани. Тема јесте политичка, везана је за закон, али је начин протеста духован, као на светој литургији. Сви певају, читају молитве. Последице оваквог протеста су далекосежније и од самог закона. Имамо људе који се више не боје шта ће рећи председник месне заједнице или директор на послу. Ослободили су се. * Шта би, после иронисања о "шетњама добрим за здравље" и замрачења медија, могао да буде следећи потез актуелне црногорске власти? - Њихов корак могао би да буде да се уразуме у правцу постизања неког решења. Не само због људи који протестују, него и зато што добијамо и неке упуте из међународне заједнице. Комесар ЕУ је, пре петнаестак дана у Црној Гори, на веома јасан начин скренуо пажњу да са овим Законом о слободи вероисповести није све у реду, да би требало да се прича и да су очи Европе упрте у Црну Гору. И из Савета Европе имамо констатацију да им није баш најјасније шта је власт хтела овим законом. Дакле, имамо ту интонацију Европе и све више грађана Црне Горе који су на улицама и који мирно и достојанствено протестују. * Стрепите ли да би власт могла да изазове намеран инцидент како би све кренуло другим, нежељеним правцем? - Свако здраворазуман мисли и о томе. Постоји та могућност када видите једносмерност представника власти који дозвољавају све само не да се прича о промени закона, што јесте захтев трећине бирачког тела у Црној Гори. Таква власт, без слуха за приговор и осећаја да прими критику, спремна је на све.Истовремено, гледајући пулс људи који учествују, ја се све мање тога плашим. Можда може неко да покуша, али дух који влада на протестима је такав да је инцидент непримењив. Не могу да пророкујем шта ће тачно бити, али дух протеста је такав да се јасно види ко није у духу литије. * Провејавају запажања да се у Црној Гори, у време литија, почео чешће употребљавати термин "Православна црква", него "Српска православна црква". Има ли места за такву бојазан? - Нема места тој теми. Српска православна црква је званично име наше цркве и оно се не скрива ни у саопштењима Епископског савета СПЦ. На литијама се носе обележја СПЦ, а наша мисионарска потреба је да нашом терминологијом идемо мало даље од административног имена наше цркве, јер су учесници наших литија подједнако православни верници и Срби и они који се не осећају Србима. Наша потреба јесте да нагласимо да то јесте СПЦ, али да она, као таква, јесте црква свих православних верника у Црној Гори. Желимо да нагласимо да је право име СПЦ, као и руске, грчке, бугарске, у ствари православна црква, црква која окупља све и не дели никога по нацији. Али, име, статус и устројство СПЦ нити ко доводи у питање, нити коме пада на памет да то ради. Наша мисионарска потреба је да у изразу, беседи и комуникацији са присутнима нагласимо васељенски, универзални значај наше СПЦ. * Не прија вам што вас таблоидни медији у безмало рок маниру проглашавају "звездом литија"? - Кад се подигне талас, на врху избије пена, бела као грива. А шта с њом бива? Када се талас повуче, пена прва нестаје. Никаква кап воде не треба да помисли да је она неки фактор у овом таласу. То би било ружно и помислити и говорити. Овај народ у Црној Гори демонстрирао је прву истину наше вере, а то је да је она ствар саборности, једна моба, заједнички "посао" у којем се добро зна и ко га води и кад почиње. * Јесте ли чули песму реп групе "Београдски синдикат" посвећену литијама? - Јесам, предивна песма! Погодила је у центар, у дух и суштину ових протеста. Извор: Новости
  8. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, одржаће предавање у свечаној дворани Матице српске у Новом Саду, 20. фебруара 2020. године, са почетком од 19 часова. Отац Гојко ће говорити на тему „Савремени човек и савремени свет”. Животопис протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу
  9. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског и парох цетињски, је рођен 8. септембра 1972. године у Котору. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1999. и апсолвирао је философију на Философском факултету у Београду. У чин ђакона је рукоположен на Недјељу православља 1999. а за свештеника на празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра 2000. у Цетињском манастиру. У чин протојереја произведен је на Лучиндан 2003. а правом ношења напрсног крста одликован је 30. децембра 2010. године. Од 10. октобра 1999. до именовања за в. д. ректора обављао је дужност главног уредника Радио Светигоре. Парох је цетињски. На­ставну дужност у Цетињској богословији обавља од 1. септембра 1998. На мајском заседању СА Сабора СПЦ 2002. године, на предлог Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија наименован је на функцију в. д. ректора Цетињске богословије, коју је преузео 1. септембра 2002. Одлуком СА Сабора из маја 2016. године постављен је за ректора богословије. У Цетињској богословији предаје Библијску историју и Пастирско богословље. Прота Гојко Перовић у интервјуу за „Православље“: Живот је поклон. Ред је да на тај поклон узвратимо, најбоље и највише како умијемо! Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић у интервјуу за „Православни мисионар”: Школа уз ћивот Светитеља!
  10. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије светог Петра Цетињског, посетио је Епархију тимочку и узео учешће у празничним богослужењима и свечаностима поводом прославе Савиндана. У навечерје празника, 26. Јануара 2020. Лета Господњег прота је на свечаној Светосавској академији произнео празничну беседу: "Свети Сава - наставник пута који води у живот вечни". Повезана вест: Прота Гојко Перовић у Бору: Свети Божији људи о свакоме брину!
  11. У склопу духовних вечери које се у току божићног поста организују у цркви светог Ђорђа у подгоричком насељу Доња Горица у суботу 07. децембра 2019 гост је био протојереј ставрофор Гојко Перовић ректор цетињске богословије који је говорио на тему празника Ваведења Пресвете Богородице. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора
  12. У Библиотеци Вуковог завичаја у Лозници, у склопу Православне школе родитељства, а у организацији Црквене општине Тршић, одржана је духовна трибина на којој је протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије Светог Петара Цетињског, говорио о мисији Цркве у 21. веку. Вашој пажњи препоручујемо ово надахнуто предавање. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  13. Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије одржао је предавање у храму Светог Саве у Сан Габријел - Лос Анђелесу. Прота Гојко је говорио о значају Божићног поста као свештеног и благословеног периода који нас припрема за празник Рождества Христовог. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  14. Са великом радошћу најављујемо да ће гост наредне духовне трибине бити најпознатији беседник и најаутентичнији духовник нашег времена протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Тема: "Шта је човек, а мора бити човек?" П. П. Његош Уторак 5. новембар 2019. у 19 часова у парохијском дому младеновачког Храма.
  15. Данас, на празник преноса моштију Светог Апостола Андреја, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Владиком ремезијанским Стефаном, уз саслужење многобројног свештенства и вјерног народа служио је Свету архијерејску литургију у цркви Светог Николе у Котору, поводом 50 година свештеничке службе архијерејског намјесника бококоторског, протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића. Епископ Стефан ремезијански је након прочитаног Светог Јеванђеља о позивању Апостола, у надахнутој бесједи нагласио да је сваки хришћанин призван на апостолску службу од тренутка свога крштења, „Црква се највише радује када има Божије угоднике, када има служитеље који достојно служе у храму Божијем“, рекао је. Нагласио је да је наш данашњи свечар отац Момчило Кривокапић неко ко је сав свој живот посветио служби Богу. „Његова служба никад није била просечна, увијек је била изнад очекивања. Кад сам био млад, када сам први пут видио оца момчила, помислио сам да је тако морао изгледати Свети кнез Лазар косовски“, присјетио се Владика Стефан. „Сви ми овдје окупљени, свједочимо да је отац Момчило прије свега био све оно што је данас написано у апостолу“, рекао је. Пожелио је оцу Момчилу да обилази своја чада по свим крајевима наше Цркве и да их и даље учи и поучава како да доживе ово што је он доживио. Нека да Бог да буде и даље слуга Христов и да и даље оправдава овај крст који носи, да и даље умножава таланте које му је Господ дао“, пожелио је Владика, нагласивши да је отац Момо човјек Јеванђеља, те му припада да се помене и поздрави баш након његовог читања. „Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима“, ријечима Господњим, након завршетка службе, почео је своју бесједу Митрополит Амфилохије. Он је појаснио да се ове ријечи односе на све Христове следбенике свих времена, да нас оне чине дјецом свјетлости и да нас оне раздвајају од таме. „Ми данас обиљежавамо 50 година свештенослужења нашег оца Момчила Кривокапића који се већ толико година труди да испуни ове Христове ријечи и његово лице се свијетли све ове године пред људима и својим добрим дјелима, ријечима и животом свједочи ове ријечи“, поздравивши оца Момчила, рекао је Митрополит. Подсјетио је на тешкоћу времена у коме је млади отац Момчило дошао на парохију. Сјетио се Светога мученика Владике Јоаникија и многих пострадалих свештеника, сјетио се рушења ловћенске капеле. Митрополит је указао да је отац Момчило светионик Цркве Христове, да је један од најзаслужнијих за спасавање Његоша, за спасавање Ловћена, те га је одликовао златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Након Митрополита Амфилохија, протојереј ставрофор Обрен јовановић, у име свештенства Митрополије, захвалио се оцу момчилу за његов труд и подвиг на њиви Господњој. „Хвала Вам што сте у најтежим временима на својим младим, али снажним плећима, понијели Христов крст. Хвала Вам што сте од мало квасца изњедрули мноштво апостола који данас проповиједају у име Христово. Хвала Вам што сте са Вашим малобројним саборцима у оно вријеме сачували образ свештенички, а тиме сачували и образ Црхве Божије. Хвала Вам што сте нама, младим свештеницима, увијек били узор како свештеник треба да изгледа, како треба да проповиједа, како треба да води народ Божији“, рекао је. Отац Обрен се захвалио и попадији Смиљки, која је дијелила са оцем Момчилом ово тешко бреме, нагласивши су највећа награда здрава и лијепа дјеца. У име свештенства Митрополије црногорско-приморске, отац Обрен је уручио оцу Момчилу крст, поручивши му да краси његове старе, али још увијек духом младе груди. Оцу Момчилу је уручена златна грамата од ЦО Корор, као захвалност за његову бескомпромисну борбу да окупи у јединство которски народ у окриље Свете Цркве. Након поздрава, честитки и уручених поклона, отац Момчило се обратио окупљенима захваљујући свима на лијепим ријечима и одликовањима. „Истина је да сам свој крст понио, господ ми је дао снагу. Увијек сам се водио јеванђелским ријечима да без Господа не можемо чинити ништа, мој пут је био и још увијек је онај који Апостол павле напомиње да све може у Христу Исусу који му моћ даје. То су биле моје водиље и то ће бити мој пут у даљем животу“, изрекао је, помоливши се да наредна два последња дана његове парохијске службе протекну мирно и на понос Цркве, братства Кривокапића и своје породице. У току Свете службе Божије, појао је хор „Јединство“ из котора, а заједничарење је настављено уз трпезу љубави у част Светога Апостола Андреја и данашњег свечара, оца Момчила Кривокапића. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Дана, 7. септембра, навршава се 50 година свештеничке службе архијерејског намјесника бококоторског и пароха которског, протопрезвитера-ставрофора оца Момчила Кривокапића. Повезана вест: Протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић пола века у служби Богу и народу Отац Момчило Кривокапић рођен је 1945. у Херцег Новом, у свештеничкој породици. Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Мирополије црногорско-приморске, протјерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Отац момчило од своје друге године дјетињство проводи одрастајући уз благородно и сталожено становништво околине Добоја. Од најранијег дјетињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама. Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године. На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши Владика сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока. Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду. У исто то вријеме, добија позив од старога протојереја Богобоја из Котора да дође и да га наследи на његовој парохији. На чуђење својих професора, млади Момчило осјећа призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубиоко био сигуран да је то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често у манастир Ћелије одлазио. Тако, умјесто да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Котор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Крст и буде буде Његов апостол. У то богоборно вријеме, кад се по његовом свједочењу, раније сазријевало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу комунизма. Отац Момо на сваком кораку свједочи да је спреман да и животом брани Ријеч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. Спремност да ризикује, да све жртвује и да увијек на прво мјесто стави служење Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Которска и цијела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше цијеле Цркве. Дана, 7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесетчетворогодишњи парох надахнуто бесједи и улива наду многобројним вјерницима који су се тада окупили у которском храму, што без престанка чини већ пола вијека. На многаја и благаја љета, високопречасни оче Момо! Тијана Лекић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. У једном од својих надахнутих предавања, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић поделио је са верним народом следећу причу из парохијске праксе: "Десило ми се једном да је код ћивота Светог Василија ушао један момак, онако - у папучама и шортсу, и носи једну лименку са Фантом. И пошто ја сад имам неко настројење да одма' заведем неки ред тамо - као свештеник, ја га гледам и кажем:'Не могу да вјерујем да човек носи лименку са Фантом и иде право на ћивот Светог Василија Острошког?!' Али, кажем себи - 'ајде, нећу ништа да му причам; 'ајде да сад не правимо свађу... па, ако баш крене ону лименку да стави, Боже опрости, на ћивот - онда ћу да реагујем.Он иде с оном лименком, долази до мене... е сад, пазите - ја му не причам ништа, али у себи говорим следеће ствари:'Магарче један, је л' им'о ико да те научи како се улази у цркву?! Па, је ли могуће да не знаш да не треба та лименка да се уноси код мошти Светог Василија?! Па, ђе ти је памет!? Јеси ли глуп, јеси ли луд...', ја то све у себи говорим о томе момку.Он је пришао... е, да ли је он сад осјетио шта му ја причам у своме срцу, окренуо се и каже:'Оче, је ли вруће?' Ја кажем:'Па, јест'...' Каже он:'Ево мало сока да се освјежите.' Ето како срце ради, како душа ради... а све ти се чини ти то радиш из највеће побожности: он је грешник, он носи лименку, ја сам свештеник, ја га осуђујем - и то с правом! Погледајте како може човек да се превари!У суштини, Христос каже:'Не судите, да вам се не суди.' Немојте никога да осуђујете." Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  18. Налазећи се у свештеним данима Апостолског поста, доносимо видео запис беседе протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије, који је говорио о значају овог свештеног времена, као и правилном поимању Апостолског поста у контексту нашег хришћанског живота.
  19. Ректор Цетињске Богословије, отац Гојко Перовић, одржао је предавање о Старом завјету ученицима првих разреда Гимназије Котор, 23. априла у ризници цркве Светог Николе у Котору. Након предавања, које је организовано на захтјев самих ученика, због великог интересовања за старозавјетне теме, услиједио је разговор са оцем Гојком. У непосредној комуникацији са свештенимлицем, ученици су откривали значење појма апсолутне љубави. Своје читалачко искуство Библије подијелили су са оним ко је позван да им одговорно разријеши многе недоумице. Представљањем композиционе структуре Старог завјета, предавач их је подстакао на размишљање о љубави Бога према човјеку кроз причу о стварању свијета. Упутио их је на разна животна искушења која само потврђују јачину вјере (Књига о Јову). Указао им је на важност праштања. Истакао је вриједност човјековог духовног подвига, нарочито у вријеме ускршњих празника. Гимназијалци су активно учествовали у свједочењу истине духовника и схватили важност борбе човјекове са видљивим и невидљивим непријатељима. Нису остали, и неће остати у тами Великог петка. Христово страдање због људи и за људе је свијетао примјер несебичне, апсолутне љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У оквиру циклуса предавања током Великог поста у организацији Српске православне црквене општине Котор, Которанима се обратио ректор Цетињске богословије, протојереј – ставрофор Гојко Перовић. У просторијама црквене ризнице отац Гојко је дао пресјек три године Христове проповједи уочи Његовог страдања и васкрсења. Звучни запис предавања “Кад читамо Свето писмо, кад читамо Јеванђеље, ми не можемо из текста видјети тачно што је кад било, јер имате четири јеванђелиста који пишу сваки својим редом и не описују сви исте догађаје. Имате рецимо чињеницу да је Лазарево васкрсење, као ваљда најстрашнији, најчудеснији догађај у Јеванђељу, само описано код Јована. Троје јеванђелиста уопште ни једне ријечи о Лазаревом васкрсењу, а Тајну вечеру описују сви четворо. Код Јована, код кога има Лазарево васкрсење, нема ни једне ријечи о установљењу Свете евхаристије – “ово је моје тијело, ово је моја крв”, каже отац Гојко Перовић. Од четири јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована, двојица су само из броја 12 апостола. “Матеј и Јован, док су Лука и Марко из броја 70 апостола. Опет, од њих двојице Марко је очигледно био присутан у неким моментима, а Лука није него је све то чуо од Павла, који опет није био присутан, него му се Господ указао на путу за Дамаск. Дакле, четири Јеванђеља описују живот Господа Исуса Христа и ту су људи избројали 40 чуда. Од који су нека описана код свих. Рецимо, Умножење двије рибе и пет хљебова. Нека чуда су описана само код једног, нека само код двојице. Е, то је све стало у три године Христоиве проповједи”, казао је између осталог отац Гојко Перовић. Он је публици представио три године Христове проповједи које се односе на одлазак из Галилеје у Јерусалим и враћање у Галилеју и на крају улазак у Јерусалим гдје пострада и васкрсава. “Мали је овај наш живот да би се све десило у вијеме његовог трајања. Многи бољи људи од нас већ су под земљом. Наши вршњаци. Тако да дужина живота и количина информација које пролазе кроз нашу главу уопште није битно за спасење. Битно је како оно што сам добио и како ћу то да живим. Апостоли су ишли уз Господа, пратили га, слушали. Када је дошло вријеме разбјежали се, па се кајали, па се враћали. Дакле, све је што кажу за људе. И страх и сумња и љубав и мржња и питање. Једино је битно како ћемо се показати на крају и зато овај пост и све ове теме, а поготово оне које дођу на Страсну недјељу пред Христово васкрсење, свакога од нас враћају и чине актером. Ми сви постајемо дио оне гомиле која посматра што се дешава. И оне која иде уз Христа кроз Јерихон и оне која га дочекује у Јерусалиму кад улази на магарету и оне која виче “распни га” и онога скупа људи који су се разбјежали кад нестаје свака људска нада”, каже Перовић. Управо тада, наводи даље отац Гојко, када крену сва људска разочарења, депресије, Господ воли да дође. Од моћи и гомиле пара Он се не види. “Оно што још нико није видио од значајних догађаја је предстојећи Васкрс 2019. Треба да се спремимо за њега. За многе од нас то ће можда бити најважнији дани у години”, поручио је отац Гојко Перовић. Након предавања одговарао је на бројна питања о Великом посту. Извор: Радио Светигора
  21. У манастиру Стањевићи у петак 14. септембра одржан је први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи“. У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се у суботу 15. септембра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Радио Светигора
  22. Излагање Протојереја-ставрофора др Велибора Џомића на тему “Стањевићки законик-трећи законик Црне Горе“ које је одржао на научном скупу „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, који се одржава у манастиру Стањевићи и на будванској Цитадели, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Звучни запис излагања У манастиру Стањевићи у петак 14. септембра одржан је први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи“. У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се у суботу 15. септембра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Радио Светигора View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...