Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'против'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 173 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки госпoдин Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији 13/26. јула 2020. године, на празник Сабора светог архангела Гаврила, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, а саслуживали су свештеници и ђакони. Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је рекао да Бог слободу коју нам је дао не пориче и никада никоме себе не намеће. Зато је потребна вера. Када бисмо били поробљени и приморани да прихватамо Господа онда не би било вере, не би било нашег подвига, нашег учешћа на путу спасења. Господ нас спасава тако што Он врши Домострој спасења, Он је тај Који је Спаситељ, али не без нас, а поготову не против нас. И данас смо овде у празничном расположењу упркос свим искушењима нашега времена – наше душе и наша срца се радују због ове благодати и човекољубља које Господ штедро излива на све нас. Сви знате колики је страх и колика је опасност и невоља наших дана због вируса, али ни много веће опасности и демонске силе, ни сâм сатана, и ништа не може Цркви Божјој одолети, нити Господу. Христос, Који нам даје себе у светом Причешћу, сигурно да не може бити опасност по људе, као што смо слушали потпуно избезумљене речи и са малих екрана и из других медија. Треба пазити, треба се чувати, треба водити рачуна о себи и о своме здрављу, али знати да је један, први и последњи, Лекар душâ и телâ наших – то је Христос Господ, навео је Епископ бачки г. Иринеј. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Овај Данас не бира средства у борби прптив СПЦ пошто су на списку Сороша. Човек који школује сина з иностранству јавно прозива Патријарха,, Чим ти пријатељу даш за те србомрсце интетвју ниси Србин. Marko Jakšić: Apsurdno je da patrijarh Irinej podržava Vučića WWW.DANAS.RS Apsurdno je da srpski patrijarh Irinej, koji govori da je Kosovo i Metohija Srbija, istovremeno podržava Aleksndra Vučića koji gura Kosovo od Srbije, rekao je danas Marko Jakšić, bivši poslanik i...
  3. Сваке године, понављам још једном СВАКЕ ГОДИНЕ на Западу (на главним Западним језицима) се одштампа у просеку мање више око ca. 5 књига/студија и ради се углавном о студијама које фалсификују историју/ дешавања из недавне прошлости, као што је бомбардовање Србије 1999, рат од 1990-95, Српска Црква итдддддддддддд. У великом броју случајева ове књиге су јефтине или су бесплатно доступне на интернету у електронском формату а све са циљем да се то рашири што више и лакше по свету. Ево само један пример где је књига одштампана прошле године и једна од теза је да су Срби 1912 извршили инвазију, преотели Косово: “Serbian invasion of Kosovo in late 1912" https://www.amazon.com/Kosovo-Documentary-History-Library-Studies/dp/1838600035/ref=tmm_pap_swatch_0?_encoding=UTF8&qid=1575443368&sr=8-1 Албанци као и други у Западној европи и Амерци пласирају тезу константно да је Србија протела Косово од Албанаца....као и многи други детаљи што се тиче Цркава и манастира. Ми знамо како ствари стоје али има људи на Западу који то незнају. И има начин како да се допре-дође до тих људи да се чује Српска позиција али треба то неко да уради.... КАКО је могуће да поред толико људи у српским земљама (Србији, Црној Гори, Р. Српској) који имају титуле доктора, магистара и који су на редовном платном списку Цркве или државе, а да нико не може да напише Book Review (једна или две странице текста) и да одштампа у неком од часописа на Западу као одговор, или на неки други примерен начин да одговри на ову појаву. Тачно постоји начин- пут како то да се заврши-одради. Овде се не ради о члаку из неких новина па да сад чоек одговара на то, него се радаи о научним радовима/студијама са Западних универзитета који селективно бирају материјал а све ради фласификовања чињеница и те књиге се налазе на полицама библиотека свих-већине универзитета на Западу.... иста је ситуација и са Русима али Руси имају људе који воде рачуна и одговарају на оваке појаве. Треба рећи да Руси нису усамљени у томе, још неки од народа/држава имају организована државна/ релизгиозна одељења која прате шта се пише у академским круговима у свету и одговарају сваке године шта год да се појави противно чињеницама. Да ли је могуће да ни Црква СПЦ а ни држава (сви доктори, магистри који су на редовном месечном платном списку) не могу да одговоре на 4 или 5 књига који се одштапају сваке године у којима се системаски фалсификују чињенице и ради против нас као народа.????
  4. Основно државно тужилаштво у Никшићу предало је Основном суду оптужни предлог против Преосвећеног владике Јоаникија и свештеника Епархије будимљанско-никшићке зато што су 12. маја у том граду поступали супротно наредбама Министарства здравља – окупили се на Тргу Шака Петровића и учествовали у литији заједно са грађанима. Како је на конференцији за медије данас саопштио Стево Шекарић, руководилац ОДТ-а у Никшићу, њима се на терет ставља кривично дјело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести, за које је предвиђена новчана или казна до једне године затвора. Тужилаштво, како је навео, није ставило предлог за одређивање притвора за свештенике јер за то “нема законског основа с обзиром на то да је подигнут оптужни предлог”. Послије литије која је 12. маја на дан Светог Василија Острошког одржана у Никшићу, притвор од 72 сата одређен је Епископу будимљанско никшићком Јоаникију и свештеницима: Слободану Јокићу, Данилу Зиројевићу, Жељку Ројевићу, Остоји Кнежевићу, Мирку Вукотићу, Василију Брборићу, Драгану Крушићу и Николи Маројевићу Задржавање је укинуто синоћ око поноћи. Током трајања њиховог утамничења у свим храмовима служени су молебни а више десетина хиљада грађана широм Црне Горе је протестовало тражећи ослобађање владике и свештеника. Одмах након пуштања на слободу, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је поручио да је народна подршка израз љубави према Цркви и природни наставак борбе за одбрану светиња. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије оцијенио је данас да је ово што се сада догађа у Црној Гори, нарочито са хапшењем владике будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештеника, наставак борбе против православља – Православне цркве. Владика је на данашњој конференцији за новинаре у Никшићу казао је Црква једини организам који је остао јединствен у вријеме Совјетског Савеза, у вријеме њеног гоњења и код нас и у другим крајевима: “Остала је јединствена једна света саборна и апостолска Црква, којој припада и Митрополија црногорско-приморска у оквирима СПЦ, односно Пећке патријаршије. И ово што се догађа овдје је у суштини борба против Православне цркве и покушај да се од људи који не знају шта је Црква, који нијесу ни крштени, створи црква партије која је органски продужетак оне партије која је овдје завела братоубилачки рат 1941. године и наставила то братоубилаштво на чијим темељима је још онда покушала да уништи Цркву.” Истакао је да се та прича у духу братоубилаштва наставља тако што се покушава уништење организма који је сачувао унутарње јединство овог народа кроз вјекове, љубав, братску слогу, без обзира како се ко декларисао, што Црква наставља да чини и данас. “И сад понављам, ако је неко крив за ово што се догађа, онда сам ја једини кривац. Што се тиче конкретног проблема у манастиру Острогу похвалили су нас да смо се придржавали свих прописа а ништа се није другачије у Острогу догодило у односу на оно што се догодило у Никшићу. То свједочим пред Богом и вама.” Даље је објаснио да је са владиком Јоаникијем разговарао у Острогу у вези литије у Никшићу и да је Преосвећени предложио да се не одржи литија, већ да се само одслужи молебан. “Ја сам са тим његовим ставом и дошао у Никшић на молебан. Међутим, ја сам кривац. Владика Јоаникије са свештеницима је инсистирао да буде тако како смо се договорили, а ја сам рекао – не можемо да презремо овај народ, нико њега није сазвао овдје, нема разлога да ми не изађемо с народом. Ја сам главни кривац, није Јоаникије нити свештеници. Ако треба некоме да суде, нека суде мени”, казао је Високопреосвећени владика Амфилохије. Истакао је да је у Црној Гори васкрсао народ који је живио у страху, али се ослободио страха и то је једини разлог ових литија које су изнад и националног и партијског и политичког… “Црква ће да настави свој рад без обзира ослободили они Јоаникија или не. Али од државе зависи да ли ће се ослободити од наслеђа братоубилачког које се претворило у партијско и идеолошко, да би једним срцем и једном душом славили Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога.” Поручио је да Цркву нико није успио да уништи двије хиљаде година. “Прво је разапет Христос на голготи и то није било Његово уништење већ је тек онда Својом Крвљу и Тијелом постао присутан у свим историјским догађајима. Послије Њега сви апостоли су мученички пострадали а онда редом”, казао је, између осталог, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. На конференцији за медије у Никшићу организованој поводом хапшења Преосвећеног Епископа Јоаникија и никшићких свештеника, говорили су протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, адвокати Сава Костић, Вера Мијановић и Драган Шоћ и протојереј Миодраг Тодоровић. Прота Велибор Џомић је оцијенио да су мјере донијете у циљу сузбијања ширења коронавируса претворене у политичке мјере и усмјерене само ка Митрополији црногорско-приморској и епархијама СПЦ у Црној Гори. “Све ово што се догађа са владиком Јоаникијем и никшићким свештенством значи једну стравичну злоупотребу права и гажење сваког темеља правне сигурности, поништавање права на слободу вјероисповијести и чупање једног догађаја изван општег друштвеног контекста ради медијске сатанизације, политичке дисквалификације Цркве и на крају једног фантомског процесуирања владике Јоаникија и свештеника.“ Прота је нагласио да је Његовом преосвештенству Епископу Јоаникију и свештенству које је ухапшено са њим, прекршено прво право на претпоставку невиности јер су унапријед са највиших адреса проглашени кривим што је народ препознао и зато је одговорио на неправду. Адвакот Сава Костић, један од бранилаца, прво је указао на начин на који је позив уручен епископу и свештенству што је представљало непотребну демонстрацију силе, као и да се ради о акту који није правно ваљан јер је у њему писало да се морају јавити одмах, што, како је казао, не познаје ниједан закон. “Грађанин је слободан, и када одради све оно што је потребно, нема потребе да се приводи, као што је било у овом случају. Службеник полиције је инсистирао да то мора да уради, да има наредбу, не наводећи ко му је дао ту наредбу, већ да је то добио од својих претпостављених”, казао је Костић, позивајући га да каже ко му је дао такву наредбу. Следећа незаконитост се десила у Центру безбједности Никшић јер су лица која су дошла да дају изјаву у својству грађана са својим браниоцима смјештени у просторију која није задовољавала услове у складу са актуелним привременим мјерама. Као највећу повреду од стране полицијских службеника и одговорних лица у Центру безбједности Никшић, адвокат види да су 12. маја, када се на улицама спонтано окупио велики број грађана, требали да професинално реагују пошто су имали оперативна сазнања да ће до окупљања доћи пошто се зна шта тај датум значи за Никшићане. Као примјер је навео да су за вријеме Васкрса полицајци редовно били присутни на истој локацији и предузимали одређене радње, те се поставља питање зашто нису тако поступали и тог 12. маја. Такође је поставио питање зашто надлежно тужилаштво није процесуирало и одговорна лица из ЦБ Никшић због тога што нису предузели законом обавезне радње. Адвокатица Вера Мијановић, члан Правног савјета МЦП и Епархије будимљанско-никшићке казала је да је давање изјава и саслушање владике Јоаникије и свештеника у полицији и тужилаштву могло да траје много краће, отприлике око два сата. “То је побудило сумњу да се овдје чека нека инструкција, и код мене изазвало сумњу да тужиоци неће моћи самостално да одлучују у овим предметима”, рекла је Мијановић и додала да су данас тражили да се изузму тужиоци и старјешина ОДТ-а Никшићу због сумње да су поступали селективно и пристрасно. Драган Шоћ, члан Правног савјета МЦП, рекао је да ће задржавање владике Јоаникија и свештеника из Никшића, кад извјесно вријеме прође, бити само још један у низу доказа суноврата црногорског правног система и правосуђа и доказа о тачности тврдњи које нам изриче свијет да нема владавине права. “Мени је као правнику веома жао што су поједини људи који су дио правног система, пристали да буду пуке слуге политичких наредби и да своју професију и лични дигнитет понизе и баце. Тај крст ће они морати сами да понесу, именом и презименом, и ниједно име не смије да буде неисказано, ко год је прекршио заклетву коју је дао да ће закон спроводити савјесно, професионални и непристрасно”, поручио је адвокат Шоћ. По његовим ријечима владика Јоаникије и свештеници у наредних неколико сати морају бити или пуштени или ће судија за истрагу да им одреди притвор. “Ако одреди притвор, судија је прекршио и закон и одлуке Врховног и Уставног суда, и одлуке Суда у Стразбуру.” Протојереј Миодраг Тодоровић на конференцији је упознао новинаре са детаљима који су претходили литији и, с обзиром да је као парохијски свештеник био у прилици да посјети владику и свештенике, пренио утиске какви су услови у којима се налазе. “Бетон одогзо, бетон одоздо, бетон са стране, и један кратки креветић. То је у подруму. Да ли је то шкодљиво за здравље нека оцијене они који се о здрављу брину. Добро би било да дођу па да виде је ли шкодљивије то за здравље или Световасилјивска литија”, казао отац Миодраг и питао јесу ли свештеници и владике требали да убијају Бога у народ тај дан. Он је казао да ту литију формално организује Црквена општина Никшић и НВО Голијски сабор културе. “Ако треба тражити организаторе онда смо то ми који смо у тим одборима и тијелима. У том тијелу није владика Јоаникије и неки свештеници који су сад у казаматима”, рекао је Тодоровић. Епископу Јоаникију и свештеницима никшићког Саборног храма: о. Данилу Зиројевићу, о. Жељку Ројевићу, о. Остоји Кнежевићу, о. Мирку Вукотићу, о. Василију Брборићу, о. Драгану Крушићу, о. Николи Маројевићу и о. Слободану Јокићу одређено је задржавање до 72 часа након саслушања у Основном државном тужилаштву у Никшићу. Њихово задржавање истиче око поноћи и у томе року ће бити донијета одлука, саопштено је раније из ОДТ-а у Никшићу. Браниоци утамничених очекују, сходно одредбама Законика о кривичном поступку Црне Горе, да након истека 72 сата, по сили закона, Епископ Јоаникије и свештеници буду пуштени на слободу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Мрежна агресија на свест православаца и мрежни напади на СПЦ су директни напади: и на тебе, и мене, и моју и твоју породицу. Наравно да о томе нико не сме да ћути. Србија према последњем попису из 2011. године има 84,59% православаца и то са тенденцијом раста. Српска православна црква као једина вера у региону чији верници нису пристајали на окупацију, као и једина вера у региону која није била на страни нацист,а нити је благосиљала геноциде као што су чинили католици и муслимани у Првом и Другом светском рату. Као таква, претња је за сваког окупатора. Због тога се непријатељи боре против ње већ неколико векова. Данас у доба социјалних мрежа сведоци смо гомиле лажних вести искључиво против Српске православне цркве као једине бране окупацији. Циљ ових агресивних лажних изјава су млади јер 98% младих се информише преко друштвених мрежа попут Инстаграма, Фејсбука, Твитера и Јутјуба. Ту они постају лак плен за различите стратегије манипулације. Према неким подацима, 2% корисника ствара 60% коментара на одређеним медијима. Приближно исти проценти су и на свим осталим друштвеним мрежама. Намеће се логично питање ко то има снаге, времена, новца и других ресурса да ствара све те мимове, статусе, сличице, видео клипове, лажне исповести против Српске православне цркве као и коментаре, одговоре на коментаре...? Јасно је да то нису појединци. Само у месецу марту 2020. године анализом коментара на само једном медију смо нашли преко 3000 шаблонских коментара сличне садржине, истог начина писања, који отворено покушавају да нанесу штету православљу у Србији. Анализпм неколико хиљада коментара против СПЦ помоћу форензичке дијалектике и „text-mininga“ долазимо до закључка да већину негативних коментара под разним именима пишу исте особе. Пар особа стоји иза безбројних профила. Одаје их употреба истих фраза, исти стил писања, шаблонски коментари и вредносни систем, као и основно непознавање историје и православља што њихове преваре чини очигледним. Типичан пример лажног представљања и покушаја дискредитовања СПЦ почиње реченицама: • „ Ја сам верник АЛИ“, где реч „АЛИ“ искључује све оно пре ње. • „Католици то боље раде.“ • „СПЦ је злочиначка организација.“ • „Средњи век„ или „Верници су примитивни ! • „СПЦ је пуна мржње“ - при том писци шаблонских коментара показују забрињавајућ ниво мржње. • „Попови лопови“- крилатица из доба комунизма која је имала за циљ да дискредитује СПЦ преко свештених лица. • „Вернике треба хапсити.“ • „Попове треба хапсити.“ • „Православна џамахирија.“ • „Народ је глуп.“ Циљ ових коментара и одговора на коментаре као и мимова је - бихевиористички метод којим се младима намеће насилно став да си „глуп, примитиван, злочинац, лопов„ ако си верник. Тако да се преко притиска околине која је већ због слабог карактера упала у анти-српски навратив приморава слабе јединке да напусте православну веру. Алати коришћени за проналажење, сортирање и анализу података: Scrapinghub, RStudio, Google Cloud Natural Language У прилогу фајл са коментарима као и основним подацима. https://drive.google.com/file/d/1QmwHdoLAuZ9ISTcbQxT3H4uR2nJzcDmg/view?usp=drivesdk https://drive.google.com/file/d/1QiZN7-f3wMAKGhYVLgX7B9S3OSnDhzPX/view?usp=drivesdk View full Странице
  7. Према закону који је румунски председник Клаус Јоанис објавио 3. априла, од школа се тражи да буду заступљени програми животне и здравствене заштите, укључујући часове сексуалног васпитања , најмање једном у полугодишту. Румунска Православна Црква издала је саопштење у ком се противи да ови часови буду обавезне природе, позивајући родитеље да семогу позвати на своје право да одлучују како ће се њихово дете школовати по тим питањима. Изучавања показују да сексуално васпитање у државним школама може покварити дечју невиност и чистоту, тврди Црква. Саопштење Цркве је објављено у целости (на румунском језику) у новинама Базилика. Од 13. марта 2020. Патријаршија се обратила по том питању председнику, премијеру и министру образовања и науке. ,,Обавезан упис ученика у програме сексуалног васпитања јесте атак на дечју невиност, спречавање њиховог природног развоја и обележавање за живот", пише у саопштењу за штампу издатом у понедељак. Румунским Уставом је утврђено да „родитељи или старатељи имају право да, према сопственим уверењима, обезбеде образовање малолетне деце за које имају одговорност“ и да се „слобода ставова и мишљења, као и слобода верског уверења не могу ограничити на било који начин. Нико не може бити приморан да усвоји неко мишљење или да се придржава религијског уверења противно његовом уверењу “, подсећа Црква. Даље, закон бр. 272/2004 предвиђа да „родитељи детета имају право на избор врсте образовања која ће се пружити њиховој деци“. „Према томе, нема објективног разлога да држава намеће идеолошки модел у васпитању деце, мимо пристанка и уверења родитеља", закључује Црква. „Сматрамо да је обавезно укључивање ученика у програме сексуалног васпитања атак на невиност деце, спречавање њиховог природног развоја и обележавање деце за цео живот. С тим у вези, неколико изучавања је спроведено у различитим земљама показало је да је такав приступ образовању деце довео до тога да започну сексуални живот раније, са свим тим неопходним последицама, без икакве друштвене поправке“, наставља се у саопштењу за штампу, позивајући се на студију из 2019. године о сексуалном васпитању у Сједињеним Америчким Државама која показује да су такви програми у најбољем случају неделотворни и често доводе до повећања стопе трудноће у адолесценцији, ризичних сексуалних понашања и деце која започињу сексулни однос у ранијој доби. Црква такође скреће пажњу да сексуално васпитање није обавезно у многим државама Европске уније. Многаа удружења цивилног друштва у Румунији такође су изразила забринутост због сексуалног васпитања у школама, позивајући уместо тога на већи нагласак на васпитање у породици. „Сматрамо да припрема за интимни и породични живот мора бити препуштена пре свега породици, која може тачно и објективно да процени фазу психофизичког, интелектуалног и емоционалног развоја детета“, наводи се у саопштењу. У изјави Патријарђије се закључује: Живот такође има духовну димензију, занемарену у секуларизованом савременом друштву, које је изгубило свети смисао људског живота. Црква је одувек придавала велику важност духовном расту човека који је позван на вечни живот у љубави Божјој. Стога је важно искористити формативне специфичности верске наставе, која доприноси животном расту и изградњи свести о вечној вредности човека, унапређењу његовог достојанства у породици и друштву и смањењу негативних утицаја савремене кризе идентитета и оријентације. Са енглеског превела Сања Симић де Граф Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. “Очајање не допушта ономе који је пао да устане, а немар чини да и онај, који још стоји, падне. Оно прво [очајање] чини да се не извучемо из глиба постојећих зала, док другим [тј. немаром] траћимо и она богатства која су већ стечена. Као што нас немар баца стрмоглавце и са самих небеса, док нас очајање сурвава у сâм бездан зла, тако је и нада једино средство да се отуда што пре ишчупамо“. Свети Јован Златоусти, Беседа о покајању Извор: Епархија жичка
  9. Мрежна агресија на свест православаца и мрежни напади на СПЦ су директни напади: и на тебе, и мене, и моју и твоју породицу. Наравно да о томе нико не сме да ћути. Србија према последњем попису из 2011. године има 84,59% православаца и то са тенденцијом раста. Српска православна црква као једина вера у региону чији верници нису пристајали на окупацију, као и једина вера у региону која није била на страни нацист,а нити је благосиљала геноциде као што су чинили католици и муслимани у Првом и Другом светском рату. Као таква, претња је за сваког окупатора. Због тога се непријатељи боре против ње већ неколико векова. Данас у доба социјалних мрежа сведоци смо гомиле лажних вести искључиво против Српске православне цркве као једине бране окупацији. Циљ ових агресивних лажних изјава су млади јер 98% младих се информише преко друштвених мрежа попут Инстаграма, Фејсбука, Твитера и Јутјуба. Ту они постају лак плен за различите стратегије манипулације. Према неким подацима, 2% корисника ствара 60% коментара на одређеним медијима. Приближно исти проценти су и на свим осталим друштвеним мрежама. Намеће се логично питање ко то има снаге, времена, новца и других ресурса да ствара све те мимове, статусе, сличице, видео клипове, лажне исповести против Српске православне цркве као и коментаре, одговоре на коментаре...? Јасно је да то нису појединци. Само у месецу марту 2020. године анализом коментара на само једном медију смо нашли преко 3000 шаблонских коментара сличне садржине, истог начина писања, који отворено покушавају да нанесу штету православљу у Србији. Анализпм неколико хиљада коментара против СПЦ помоћу форензичке дијалектике и „text-mininga“ долазимо до закључка да већину негативних коментара под разним именима пишу исте особе. Пар особа стоји иза безбројних профила. Одаје их употреба истих фраза, исти стил писања, шаблонски коментари и вредносни систем, као и основно непознавање историје и православља што њихове преваре чини очигледним. Типичан пример лажног представљања и покушаја дискредитовања СПЦ почиње реченицама: • „ Ја сам верник АЛИ“, где реч „АЛИ“ искључује све оно пре ње. • „Католици то боље раде.“ • „СПЦ је злочиначка организација.“ • „Средњи век„ или „Верници су примитивни ! • „СПЦ је пуна мржње“ - при том писци шаблонских коментара показују забрињавајућ ниво мржње. • „Попови лопови“- крилатица из доба комунизма која је имала за циљ да дискредитује СПЦ преко свештених лица. • „Вернике треба хапсити.“ • „Попове треба хапсити.“ • „Православна џамахирија.“ • „Народ је глуп.“ Циљ ових коментара и одговора на коментаре као и мимова је - бихевиористички метод којим се младима намеће насилно став да си „глуп, примитиван, злочинац, лопов„ ако си верник. Тако да се преко притиска околине која је већ због слабог карактера упала у анти-српски навратив приморава слабе јединке да напусте православну веру. Алати коришћени за проналажење, сортирање и анализу података: Scrapinghub, RStudio, Google Cloud Natural Language У прилогу фајл са коментарима као и основним подацима. https://drive.google.com/file/d/1QmwHdoLAuZ9ISTcbQxT3H4uR2nJzcDmg/view?usp=drivesdk https://drive.google.com/file/d/1QiZN7-f3wMAKGhYVLgX7B9S3OSnDhzPX/view?usp=drivesdk
  10. Ових дана, у време када је био дозвољен излазак, сели смо, а било нас је два пара и дете, на траву звездарског Пољанчета. Није прошло много, а појави се полицијски ауто. Један од двојице младих полицајаца приђе нам и, помало снебивљиво, рече: „Имамо дојаву да се овде окупила група људи старијих од 65 година. Имате ли можда личне карте?“ Неко нас је, ето, из оближњих зграда које гледају на Пољанче, пријавио. Можда неко баш из зграде у којој станујем. Осим експлозије сатанског беса против СПЦ, мој други утисак из времена короне свакако је поплава доушништва – некакво чудно увећање потребе за денунцирањем. Реч је о пријављивању суграђана властима, уз имплицитни или експлицитни позив да власти против њих примене репресију. Узмимо, рецимо, извештај портала Nova.rs емитован на Ускрс. Објава на њиховом твитер профилу гласила је: „Црква пуна усред полицијског часа, полиција стоји и гледа“. Порука је јасна: „Полицијо, шта чекаш, хапси!“ Реч је, заправо, о двоструком денунцирању: верника полицији, а полиције, која „не ради свој посао“, вишим властима, као и „забринутој“ јавности. Када погледамо сам текст, видећемо да је цео написан у денуцијантском духу. „Упркос полицијском часу, испред цркве Св. Ђорђа, Стара Бежанија, окупило се око тридесет верника“. ДЕНУНЦИЈАНТСКА ХИСТЕРИЈА Репортерка чак с ужасом констатује да је међу присутнима била и „жена с малим дететом“, а „могле су да се виде и особе у војним униформама“. О, не! Како је лепо у Данасу приметио наш просветитељ Кишјухас, „религијске заблуде умеју да се залепе као смрад на мајмуна“. „Стајали су на удаљености од метар један од других“, запањена је новинарка, „док су неки били у мањим групама, а готово сви су били без маске“. Без маске на отвореном? Јао, какав злочин! Али, то није све. „На крају литургије, црква је отворила своја врата, а окупљени су улазили унутра“. О свете, ко зна шта су тек тамо радили? Па зна се, „лизали кашику“ (Горан Јешић, Драган Бурсаћ, Никола Крстић итд), „пушили кашику“ (Дашко Милиновић), „додиривали уснама мусаве иконе“ (Биљана Србљановић), и што је најгоре – „љубили једни друге“ (Милош Ћирић). Љубили једни друге? Масакр! Заправо, RSE Balkan направио је снимак шта се дешава у једној од СПЦ пећина. Снимак је начињен уочи Великог петка, у цркви Василија Острошког у Источном Сарајеву. На њему се види како приликом причести, каже се у извештају RSE Balkan – а сада се припремите на најгоре – „свештеник користи исту кашику“. Истина, немачки вирусолози утврдили су да је „веома мала шанса да се вирус пренесе преко заражене површине“, али шта они знају. Кашика је злочин по себи, не треба ништа друго за констернацију и најодлучнију осуду. Тај демаскирајући снимак, извештава даље RSE Balkan, „појачао је страх да ће власти ентитета Република Српска зажмирити на евентуална масовна васкршња окупљања у црквама“. Тако је и било. Како је с ужасом јавила N1, „верници у Републици Српској, ипак, присуствовали су ускршњим службама“. Језиво! Што је најгоре, „до сада нема званичних информација да је полиција реаговала“. Још језивије! А све зато што онај благовремено упозоравајући снимак RSE Balkan, нису схватили озбиљно ни НАТО, ни Високи представник. Зато је и изостала праведна казна за снимљени злочин у цркви Св. Василија. Рецимо, укидање Републике Српске. Или, макар смена Додика и Цвијановићке. Али, денунцијантска хистерија наших селебритија управо је пред Ускрс достигла врхунац. Тако смо добили отворене позиве „да полиција растури забрањена окупљања“ и „похапси организаторе“ (Ненад Чанак), или пак, после Ускрса, да неко мора бити „приведен“, „кажњен“ и „да одговара“ (Бојана Маљевић). То исто је од полиције, очигледно, очекивала и репортерка Nove.rs. „Преко пута цркве све време су стајала четири полицајца, у униформама и маскама на лицима. Они су само мирно посматрали скуп, никоме од присутних нису прилазили, нити се обраћали“. Ето, уместо да извуку пиштоље и растуре банду, полицајци су само немо посматрали извршење злочина. То само код нас има… Најуспешнија, у истраживачком новинарству, била је, дакако, N1. Ова високопрофесионална телевизија разоткрила је невероватно лукавство православних криминалаца. „Будући да је власницима паса јутрос (за Ускрс – С. А.) било дозвољено њихово извођење до 10.00, поједини су искористили ту могућност па су псе везивали поред мале цркве код храма Светог Саве или остављали у парку, како би ушли у цркву“. Какви болесни умови! Погледајте само чега су се досетили ти „милитантни православци из Русије и Србије“ (Кишјухас) – да злоупотребе јадне, беспомоћне животиње?! А полиција – ништа… Е, моја Србијо, најгора си, путуј Европо, ко последњи изађе нека угаси светло… Најлепше ми је што ће вам се већина ових „репортера“ из N1, Nove.rs или RSE Balkan заклети да су „либерали“ који се чврсто држе онога: „живи и пусти друге да живе“. Само, то је тако једино ако ти други раде оно што се нашим добрим „либералима“ допада. Но, не свиди ли им се случајно то што други упражњавају, нађу ли у томе нешто политички некоректно (не дај боже „националистичко“), ти „заклети либерали“ намах ће се преметнути у највулгарније друкаре, које призивају власт да појача репресију према хулиганима. УРБАНА ЛЕГЕНДА Парадоксално је да управо „либерални“ медији и аутори воле да с висине пљуцкају на Србе као на народ склон денунцирању. Тако, аутоколонијални портал Vice преноси „причу о томе да је Гестапо већ почетком 1942. године молио Београђане да престану да цинкаре комшије и познанике, јер нацистичка тајна полиција није могла да обради све приспеле пријаве“. Реч је, међутим, о урбаној легенди која се потеже кад год овдашњем становништву треба утувити у главу несумњиве (ауто)колонијалне истине, попут: „најгори смо народ“, „најобичнија смо го*на“ и „све што нам се дешава заслужили смо“. Прво, та прича није тачна. Никакав Гестапо није 1942. молио Београђане да мање цинкаре. Напротив, Гестапо се, заједно с целом немачком окупацином управом, трудио да у Србији створи што ширу мрежу шпијуна и доушника. Заправо, Немци су хтели да и овде развију читаву једну културу денунцирања, која је код њих била традиционално веома заступљена. Мирко Косић, примерице, уочи Првог светског рата, у својој монографији о Немачкој, пише да се у њој „денунцирање не сматра ни најмање нечасним“, додајући да „ни у једној другој земљи оно није тако развијено као у Немачкој“ (121). „Имао сам једног професора који је сваке седмице одлазио у полицију да јави како је тај и тај фијакерски или аутомобилски број јурио преко прописног максимума“, наводи Косић карактеристичан пример (121). Исту достављачку културу у Немачкој, уочи Другог св. рата, запажа и Иван Солоњевич. Он са чуђењем описује немачку склоност ка пријављивању комшија, па чак и чланова породице (овде 208-209). „Овде је све уређено по Хобсу и рат свих против свију нормално је стање. У нашем хотелу живели су сликар Н. Гецинг и писац Класер. Писац је правио себи на језерском острвцету неку дашчару. Његов добар пријатељ, сликар, нимало се не устручавајући због нашег присуства, пошао је да телефонира и пријави полицији да је писац нелегално добио десетак дасака за ту дашчару“ (208). Немци су се, због непрестаног узајамног потказивања, озбиљно плашили једни других, једино се, у том смислу, нису бојали странаца: „Рус је, неће пријавити” (210). Дакле, када су окупирали Београд, Немци су прегли да произведу исту такву денунцијантску културу – у којој, као што је то било код њих, „жене најчешће пријављују Гестапоу своје мужеве“, или „комшије, станодавце“ (овде 68). Преко развијене мреже сикофаната, желели су да потпуно овладају својом новом, белом колонијом. Увели су смртну казну за непријављивање чланова и присталица покрета отпора (овде 184) – уз неограничене могућности уцене и застрашивања свих категорија становништва. Тако су у Београду, изранављеном и гладном, изградили мрежу агената и доушника која је бројала, према различитим проценама, између 6.000 и 9.000 људи (овде 69). Рецимо, „постојала је група немачких агената чији је задатак био да иду по београдским кафанама и ослушкују разговоре, док је друга група пазила на путнике на железничкој станици“ (овде 68). „Немачка обавештајна служба за сарадњу је придобијала дaктилографкиње, за које се сумњало да су у љубавним везама са својим шефовима, спремачице различитих установа, као и кућну послугу“ (овде 70). Генерала Петра Пешића, примерице, одала је служавка да слуша Радио Лондон, због чега је саслушаван у Гестапоу, 29. марта 1943. (овде 102). „У Београду су чак жене које су се бавиле проституцијом биле ангажоване за одржавање и достављање података полицијским органима“, као и „келнери, носачи, собари…“ (овде 70). Тај модел је примењен и на целу Србију. Отуда се саветник немачког посланства Герхард Фајне хвалио једном Швеђанину да „располаже у Србији са 40.000 агената и достављача“ (овде 96-97; исто 371). И управо зато да би додатно понизили Србе, Немци су се пред њима разметали како су и њих успели да упрегну као достављаче. Краков пише да му се Недић пожалио да му је генерал Паул Бадер трљао нос да, када би поступао по свим доставама, могао би да ухапси цео Београд (овде 454; в. овде 69). Недић је стога издао наредбу („Наредба председника Министарског савета бр. 1“, Ново време, 2. јануар 1943, стр. 5), којом је осудио све достављаче, називајући их „закулисним слабићима“. „Тражио је да се анонимне доставе не узимају у обзир, а у случају да се такви људи ухвате да се оштро казне“ (овде 97). ОБИЧНИ СИКОФАНТИ И доиста, могућност да можете анонимно да пријавите свог комшију или колегу, те да га тако, као супарника, за једно време елиминишете – или да му макар произведете непријатности – почела је да производи оно најгоре у људима. Прилика чини лопова (Occasio facit furem), што кажу Латини. Једна љубоморна жена, желећи да спречи везу Јованке Илић с Драгишом Брашованом, пријавила је Илићеву „да слуша енглеске радио станице и шири непријатељску пропаганду“ (овде 64). Чувени преводилац Шекспира, Живојин Симић, деунциран је да „ради за Британце“, због чега је саслушаван у Одељењу Специјалне полиције Управе града Београда, 21. маја 1942. (овде 97). Зубарка Наталија Јовановић денунцирана је да је у својој ординацији, у Крушевцу, рекла „да ће Руси победити у овом рату, у савезу с Енглезима“, због чега је завршила на Бањици (овде 103). Докторку Љубицу Арсовић, желећи да заузме њено место шефа интерног одељења здравственог центра у Зајечару, пријавио је доктор Радмило Ивковић, описујући је „као политички непоуздану и нелојалну особу“ (овде 163). Београдски екстрасенс, госпођа Гођевац, била је пријављена од стране свог комитента да је, у зиму 1941-1942. – у јеку борби у СССР – прорекла „велика поља леда, велика ледена брда и лед на све стране“, у коме ће „пропасти Немачка“ (овде 339). Једна Панчевка је денунцирана да је, гледајући фолксдојчерску манифестацију у Панчеву, рекла: „Овде би се морало бацити бомба“. На саслушању у Београду објаснила је да су њене речи биле погрешно схваћене, те да је заправо хтела да каже: „Не дај Боже да овде падне бомба“ (овде 64). Трговац Ђурђе Алексић, из Аранђеловца, направио је читав бизнис денунцирајући сународнике као сараднике партизана или равногораца. Затим је наплаћивао своје интервенције да се ухапшени пусте. Елиминисан је тако што је и против њега, 3. јуна 1943, успешно поднета анонимна пријава (овде 97). Но, у мноштву оваквих случајева, важно је разумети да ширење праксе денунцирања током окупације није дошло из некакве наше, иманетне денунцијантске културе („то нам је у генима“). Такву праксу, заправо, производио је и неговао првенствено окупаторско-колонијални режим. Вероватно да је Недићева наредба из јануара 1943. послужила за основицу легенде о „Гестапоу који моли Београђане/Србе да мање цинкаре“. Али, као што се види, та легенда је не само нетачна, већ и инвертитски злонамерна – попут приче, коју је својевремено ширила еволутивна биологичарка Биљана Стојковић, како су примитивни Срби, у 18. веку, северно од Саве и Дунава, појели све даброве; па се после испоставило да их је заправо појео културни и углађени Беч (овде 84-90). Управо је Гестапо настојао да Срби што више цинкаре једни друге, као што и данас колонијално-окупационе структуре раде на стварању културе денунцирања „националиста“ („фашиста“) и „милитантних православаца из Русије и Србије“ (Кишјухас је заборавио да дода и: „Републике Српске и Црне Горе“). Аутошовинистичка хистерија за Ускрс, у чијем средишту се налазило хорско денунцирање литургијских хришћана, уз позив властима и полицији да „коначно“ раде свој посао (тј. изврше репресију), показала нам је у шта би се претворили ти наши силни аутоколонијални селебритији – само да у Србију умаршира НАТО чизма (на хрватској, албанској или пак некој другој нози, свеједно). Постали би обични сикофанти, који „тамо где треба“ пријављују свог зубара, свог комшију, свог колегу… Да би заузврат почули His Master’s Voice како хвали њихову будност и обећава им још гранула. Бедно. Аутошовинистичка хистерија против Цркве - Нови Стандард WWW.STANDARD.RS Осим експлозије сатанског беса против СПЦ, мој други утисак из времена короне свакако је поплава доушништва. Извор Sveosrpskoj.com
  11. Разговор великих умова који увелико отвара очи. Све похвале и најљепше жеље модераторици трибине:
  12. Протопрезвитер-ставрофор Милош Весин: Против вируса страха, панике и маловерја. У циклусу својих Великопосних и Пасхалних проповеди, сада, у години вируса короне – COVID 19, један од наших свештеника из Српске Православне Цркве из Северне, Средње и Јужне Америке, протојереј-ставрофор др Милош М. Весин, парох јужночикашки и ленсиншки, Новосађанин иначе, одржао је Васкршњу проповед на Пасхалном вечерњу, првога дана Васкрса. Надовезујући се на крај своје проповеди о Великом петку, прота Милош је позвао своје парохијане, али и све оне који су ову проповед могли да чују на друштвеним мрежама, да му се придруже и да посете једну баку. Ни измишљену, ни замишљену, већ свакако могућу. Једну од многих усамљених старица које су можда једини житељи безбројних српских засеока. Желећи да радост Васкрса подели са том баком, са свима нама, али и са онима који се управо сада – без имало суптилности и стила – обрушавају против Цркве, прота је у другом делу своје беседе казао и ово: Бака се припремила и отпочела своје великопосно путовање, које завршава обасјана радошћу. Зашто нам је данас добро бити у тој кућици, са том милом и честитом старицом? Рећи ћу вам зашто је мени толико и драго и мило, али и неопходно да будем уз њу. Кренуо сам ка тој кућици да бих са баком поделио васкршњу радост, јер она не зна ни за пандемију, не зна ни за забране, и добро је што не зна. Она је само испуњена љубављу и оним што је научила током првих седам година живота. О, учила је наша бака од живота, од звездâ, од шумâ, од птицâ, од мудрости коју Господ даје човеку и од страха Божјег који је почетак сваке мудрости. Од тога се бака учила и научила, и зато у њој вечито пребива радост, зато желим да одем до ње, па позивам све вас, али, ево, ја ћу први закуцати на та врата. Бака ће љубазно отворити, а ја ћу је замолити: „Бако, да ли смем да узмем неколико јаја васкршњих, које сте тако чаробно лепо украсили и да однесем нашој браћи и сестрама?ˮ Она ће свакако рећи: „Узми сине, узми чедоˮ. И ја ћу тада узети једно јаје и однети га моме брату, који је Цркву упоредио са нарко-картелом, а онда отишао чак и корак даље па рекао, пре неки дан, да Црква заправо врши биолошки тероризам и да би је због тога требало судити, тужити. Не знам како ће се понашати када му принесем једно црвено јаје. Можда ће мислити да је и то покушај тероризма, али, у сваком случају, ми и њему желимо благословен, радостан и срећан овај Празник. Онда бако, смем ли да узмем још једно јаје па да однесем оној сестри која је онако, непримерено, како никад Србин говорио није, говорила о причесној кашичици? Баш због тога што ми никога не проклињемо, али преклињемо, коленопреклоно преклињемо, свакога, па тако и њу, да се призове к себи и једноставно да дође у недра ове радости која једноставно јесте. Дакле, једно јаје је намењено и за ту нашу сестру. А бако, смем ли бако да замолим за још једно јаје па да га однесем оном брату који има намеру да укине часове верског образовања у нашим школама? То је тако озбиљно и строго рекао, ја мислим, да ће се можда, макар мало, упитати, ако не и замислити над овим јајетом и шта све ово јаје може да му каже и чему све може да га научи. Али, бако, ево, последња молба. Молим те бако, могу ли још само једно, још само једно јаје? Оно је намењено оној сестри која се брине за нашу равноправност, да смо сви равноправни. Да, она је ипак у нечему у праву када каже да смо привилеговани ми, верници Српске Православне Цркве, и уопште верници. Да, сестро драга, привилеговани јесмо, али само у погледу једнога – а то је у погледу радости, у погледу радости коју овај свет нити може да нам дâ, на било који начин да нам пружи, нити ту радост може да одузме од нас. То је наша једина привилегија коју имамо. И због тога, бако, хвала ти од срца, јер ја знам да све то што су они и написали и рекли није ништа друго него да су то све искрице оне обесне немоћи. Обесне, с једне стране свакако, али ипак немоћи. Немоћи! Зато што су неми пред Тајном и онда могу само кроз агресију да испољавају оно што су, и како су, исказали последњих дана у јавним медијима у Србији. А ми – ми им не замерамо. Ми их позивамо на васкршњу трпезу. Ми их даривамо црвеним ускршњим јајима. Ми желимо и са њима да поделимо радост не само данас него и сутра, и прекосутра, и када пандемија прође, јер ми смо сви упућени једни на друге. Сви смо делови једнога тела, и они колико год да имају право, као и свако од нас, да мисле оно што мисле, да верују у оно што верују или да не верују онако како осећају да не верују, у њима ипак постоји оно што се зове духовни код и оно што нас повезује, и они од тога побећи не могу. На самом крају, драги моји, једна цртица која ме је толико обрадовала данас, а стигла је из Србије, ево, прешла преко океана, дошла до овог, још увек хладног града, јер ми смо на Велики петак овде, у Чикагу, имали снег. Све је било завејано, у неким деловима града чак и до четрдесет сантиметара снега. А онда, јуче је отоплило, на Велику суботу. Данас је још топлије и сунчано, скоро сав снег се истопио и око нас заиста природа почиње да казује своје. А цртица коју сам примио из Србије десила се у једном нашем граду у Србији, јутрос, током Васкршњег јутрења, тачније за време опхода око светог храма. Наиме, у том граду, није важно ком, у једном граду у Србији, око једне цркве, група од тридесетак, највише четрдесет људи, заједно са својим свештеницима ишла је стопу у стопу за женама мироносицама. Држали су свеће у рукама. На крају првог круга три пута се иде око храма. Те ноћи, тог јутра заправо, то је било рано јутрос, на први дан Васкрса, тој групи се придружио и један куца, један пас. Не, не, не један од оних финих, углађених паса, један од оних што своје власнике изводе свакога дана, имају право на то. Ја заправо и не знам ко кога изводи сад у тој ситуацији. Дакле, не један од оних паса који одлазе и код свог фризера, који имају и свог зубара, и свог посебног ветеринара, и на крају крајева и треба тако да буде. Треба водити рачуна о њима. Не треба их, руку на срце, претварати баш да буду као наша деца, али љубав врло често не зна границе и ко смо ми да одређујемо ко ће своју љубав у ком правцу и како да усмерава?! Тек, овај куца није био од тих паса. То је био један од оних, како се то у граду из кога сам ја потекао, из кога долазим и у који се увек радо враћам, како се то у нашем граду каже: један од авлијанера. Онај обични, улични пас, који је и свачији и ничији. Да ли сте икада приметили поглед неког од тих авлијанера, поглед који је некако најпитомији, најмилији? Управо зато што није негован, управо зато што свако може да га шутне, зато што га ни нико не храни и свако му по нешто баци. Тај, такав један пас се придружио овој групи верника и уз њих полако ишао и он, други круг, трећи круг и, када је поворка стала испред западних врата храма, у том моменту дођоше и полицијска кола пред храм и двојица млађих милиционера спремише се да изиђу из кола. И баш тада, баш у том моменту пас, који је био окренут према истоку, окренуо се према западу, према њима, и куца који је, све време до тада, био миран одједном је почео да лаје на њих. Полицајци се погледаше, осмехнуше један другом, одмахнуше руком, затворише врата и одоше. Како Господ проналази чудесне начине да нам шаље Своје поруке преко природе, преко биља, преко животиња, јер не заборавимо – Васкрсење Христово обнавља сву твар. Можда ће неком ово изгледати и неозбиљно и недорасло величини овог Празника, али заправо све се данас радује Васкрсломе Христу! Радујмо се и ми, јер – Христос воскресе! Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  13. ГРЧКА ВЛАДА ЗАХТЕВА ДА ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ ПОКРЕНЕ ПОСТУПАК ПРОТИВ СВЕШТЕНИКА КОЈИ СУ ПРИЧЕШЋИВАЛИ ВЕРНИКЕ Влада је поднела захетв државном тужиоцу да покрене поступак против двојице грчких свештеника који су упркос забранама јавних црквени служби (проглашеним због пандемије корона-вируса) причестили вернике на празних Цвети. Један од свештеника у Атини (Кукаки) фотографисанје како прикривено причешћује вернике на задњим вратима цркве. Други свештеник је са Крфа и служитељ је при цркви св. Спиридона. „Догађаји у храмовима у Кукаки и на Крфу представљају прекршајзакона и упустава која је прописао Свети Синод. Овим поступцима животи грађана и систем здравствене заштите су изложени великој опасности. Ја сам конкактирао Министарство правде како бих покренуо активности надлежних државних органа против прекршиоца” – рекао је Никос Хардалиас, представник Министарства цивилине заштите. Надлежни органи Републике Грчке остају посвећени спречавању кршења строгих мера карантина које важе око пасхалне недеље и Васкршњих празника, када се очекује да уобичајено велики број људи напусти велике градове. Само прошле недеље у периоду од 6-15 часова, заустављено је 38 грађана који су се без дозволе кретали улицама и сваком од њих прописана казна од 300 евра. Извор оргинала: https://theorthodoxworld.com/ Преузето са странице
  14. Из Митрополије црногорско-приморске данас је уплаћен новац за куповину техничке апаратуре која је потребна за рад здравствених установа, како би се Црна Гора што боље и спремније изборила са ситуацијом у којој се нашао цео свет. Средства су уплаћена за седам монитора и шприц пумпи, од којих је по један намењен за болнице у Цетињу и Никшићу, а остали за Клинички центар у Подгорици. У договору са управама болница у више црногорских градова, ова опрема ће ових дана бити уручена тамо где буде најнеопходније. Извор: Инфо-служба СПЦ
  15. Са благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Г. Иринеја, а на предлог протођакона др Дамјана Божића, главног и одговорног уредника "Православље" - новина Српске патријаршије, као и "Теолошких погледа" - верско научног часописа, у уторак, 7. априла 2020. године, преко Министарства одбране Србије, Редакција је упутила донацију лицима која су оболела од вируса корона, а која су смештена у привремене болнице, како би им прописано време карантина протекло и уз културне садржаје у овим условима. Како је наведено на интернет страници Министарства одбране Републике Србије (http://www.mod.gov.rs/cir/15835/donacije-u-borbi-protiv-covid-19-15835), између осталих компанија, привредних друштава и институција – донатора у борби против корона вируса од увођења ванредног стања, је и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са донацијом већег броја часописâ: "Православље" - новина Српске Патријаршије, и више примерака "Православног мисионара" - званичног мисионарског гласила СПЦ за младе, донираних привременој болници на Београдском сајму, привременој болници на Новосадском сајму као и привременој болници у хали Чаир у Нишу. Извор: Православље
  16. Највише је уплатио Телеком (пет милиона), а међу донаторима су и ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка СПЦ (два милиона). Стиже и опрема из три братске провинције у Кини. Председник Покрајинске владе Игор Мировић рекао је данас да је на рачун који је отворен пре неколико дана, с циљем да се финансијски помогне здравственим радницима у Војводини, до сада приспело 30 милиона динара. Највише је уплатио Телеком Србије (пет милиона), а међу донаторима су ДДОР (три милиона), као и Епархија бачка Српске Православне Цркве, која је приложила два милиона динара. -То је наменски новац који ће бити упућен здравственим радницима у Војводини према јавним критеријумима које буде утврдио Секретаријат за здравство. Највероватније ће то бити упућено оним медицинарима са најнижим примањима – казао је Мировић и најавио да ће када све ово прође, окупити све донаторе да им се лично и на достојан начин захвали. Мировић је такође рекао да су три провинције из Кине које су збратимљене са АП Војводином обезбедиле помоћ у медицинској опреми. Помоћ која обухвата 80.000 заштитних маски, хиљаду заштитних одела, 3.000 заштитних визира, 20.000 заштитних рукавица, 170.000 једнократних маски и 200 бесконтактних топломера, стићи ће у Централни магацин Србије у близини Београда којим управљају Министарство здравља и Фонд за здравство. Део опреме који су обезбедиле три кинеске провинције биће допремљен у Клинички центар Војводине, а затим дистрибуиран у здравствене центре у покрајини. -Ми готово свакодневно у КЦВ добијамо испоруке опреме. Никаквих проблема немамо нити смо их имали од самог почетка кризе. Желим да истакнем да смо се и ми из Покрајинске владе ангажовали да прибавимо помоћ, не чекајући да нам све стигне из Владе Србије – нагласио је Мировић. НЕ ДАЈ БОЖЕ ДА ЈЕ КОРОНА ИЗБИЛА 2016.! Председник Покрајинске владе осврнуо се и на претходну власт у АПВ коју је предводила ДС, рекавши „не дај Боже да нас је ово задесило 2016. године, на почетку нашег мандата када нисмо имали готово ни трећину опреме коју сада имамо, укључујући и савремене апарете попут рендгена који се такође користе у дијагностицирању корона вирусаˮ. На почетку свог мандата, подсетимо, Мировић је истакао да је опоравак здравства у АПВ приоритет његове владе. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  17. Др Владимир Латиновић, удостојивши српску теолошку сцену, написа текст Од хране до лека: Ефекти причешћа на телесно здравље. Уследила је полемика са о. Слободаном Лукићем, овде и овде. Не знам нешто више о ВЛ јер његов докторат није публикован, мада је 2014 помпезно најављено да ће га Брил штампати 2015, а данас смо 2020, тако да је ВЛ докторант по правилима која важе где сам ја докторирао. ВЛ је изразио жељу: „Редакција, наравно, може да настави да објављује овакве одговоре. Ја на њих убудуће нећу одговарати и нећу се даље „ћерати“ све док не видим одговор који је теолошки промишљен, поткрепљен аргументима из Светога Писма и других релевантних извора и, пре свега, логички утемељен. И уколико ме неко суочи са бољим аргументима и изворима од ових мојих, радо ћу признати да сам погрешио.“ – коју ћу му драге воље услишити, јер сам и сам писао на ову тему: 01, 02, 03, 04. Латиновићев текст није безинтересан, што и он сам тврди, тако да иако се слажем да се преко причешћа може пренети зараза или болест, базе за наше тврдње су сасвим другачије, а тотално му је неутемељено да Писма и Предање негирају причешће као телесни лек, јер оно може бити, како мислим, али не и нужно, и телесни лек. Ту је ВЛ од Лукића тражио да му покаже одакле се појавило погрешно учење да је причешће телесни лек, тј. где је прочитао догму о томе да се зараза не може пренети причешћем, иако је сам порадио на томе у кратким цртама. Тако да је чудан његов захтев. Но да видимо Латиновићеву аргументацију. 1) „У Новом Завету нема ни помена о исцељујућим дејствима причешћа. Христос није користио причешће да би исцељивао болесне“. Ово је бесмислено. Сам он је то причешће, и што би, поред себе живога правио некакво причешће? Друго, тајна евхаристије је установљена кад су га ухапсили, па свакако није било времена да би је он употребљавао. „Савле није прогледао и постао Павле под дејством причешћа и није васкрсао мртвог младића који је пао са прозора причешћем, иако му је оно било одмах ту при руци (Дела 20, 7-12)“. Не даје се причешће некрштеном. Савле је морао бити најпре крштен, како и видимо из Дела. Младић је погинуо, како су неки мислили, а Павле је рекао да је само кататоничан (мада је ово можда по: Није умрла, спава). Било би сулудо гурати некоме хлеб у уста а овај не може да гута. Још у душник да му угураш па да га дотучеш. ВЛ неопрезно наведе управо текст који је против њега, јер читамо у 11-12: „Онда изиђе горе па, преломивши хлеб и причестивши се, дуго говораше све до зоре, и тако отиде. А младића доведоше живог“. Овде имамо идеју чудотворења по причешћу. Добро пак вели Латиновић да НЗ сматра оним преко се чега достиже живот вечни, а ту бих скренуо пажњу да је то управо идеја спасења, односно телесног здравља, јер се васкрсло тело доживљава као тело, иако духовно. Пише даље: „Нигде ни речи о телесним дејствима осим у случајевима када злоупотреба причешћа у сврху опијања узрокује болест и слабост… То је, у изузетно натегнутом смислу, уједно и најближи пример исцелитељског дејства причешћа који се може наћи у Новом Завету, јер ако причешће може изазивати (телесну) болест могло би, барем теоретски, да има и супротан ефекат“. То није натегнут смисао, јер предозирање или погрешна употреба лека може довести до болести и смрти. Сада долазимо и до недемонстриране тезе ВЛ да се у хришћанству развило погрешно учење о причешћу као леку. Као једини аргумент је употребљавао: То ја тако сматрам, али то није аргумент. Сасвим потписујем пак његову тврдњу: „Не сматрам да сам (и поред доктората на тему евхаристије) најстручнији да пишем о тој теми“, и ваљало је да послуша тај савет разума. Прво што се да запазити је да аутор не види никакву continuatio између СЗ типа пасхалног јагњета и НЗ стварности тог јагњета. Ис Хс је пасхално јагње. А оно се конзумирало у знак спасења од буквалне, телесне смрти. Леп текст о симболу и реалности, односно значењу избављења преко Јагњета имамо у Јована Благојевића. Зато НЗ слика Ис као Спаситеља човека, а тада још нисмо имали идеју подвојености на душу и тело, осим у минорним јеврејским круговима (нпр. у есена, како сведочи Јосиф Флавије), је укорењена у вековном јудејском предању. Знак доласка Царства Небеског су била и исцелења која је Месија вршио (Мт 12, 28). Он је био лекар, иако нигде није назван као таквим, осим у народу. Наиме, индиректно је сам себе назвао лекаром (ἰατρός) у Лк 4, 23: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам“. Лекаром су га сматрали у народу јер је и лечио, али и код противника, тако да не користи случајно овај апелатив. Опет га налазимо у Матеја и Марка, где о себи говори као о лекару (Мт 9, 12; Mк 2, 17; Лк 5, 31), а поготово Лука 5, 43-4 сугерише о њему као правом Лекару: „И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене“. Ако је, дакле, Ис био и Лекар, што је несумњиво на основи НЗ текстова, тада Латиновићу не преостаје друго него да докаже да у причешћу није Ис, и да нам објасни како је то наједанпут субапостолским оцима, а затим и апологетима пало на памет да измисле тезу о причешћу као и леку! Плашим се да када бисмо следили његову логику, онда бисмо поништили и све одлуке васионских сабора, јер би оне биле накнадне измишљотине Отаца које немају директног упоришта у Писмима. Међутим то није тако, јер рефлексије и св. Игњатија, као и наведеног Кипријана, не висе у ваздуху. Но, јасно је да је Латиновић и изнад васионских сабора, када се бласфемично изражава на рачун св. Августина и не прихвата осуду пелагијанаца за јерес на Ефеском сабору. Мој магистарски се тицао Августина и пелагијанаца, и ове јефтине бљувотине на његов рачун су сасвим депласиране. Како је ВЛ „просвећен“ научник, скрећем му пажњу да је Јасперс убројао Августина у геније људског рода, док је Јулијан предат забораву, а нема га ни у теологији, за разлику од осуђених Евагрија, Теодора, Оригена итд. Да се вратим на тему. Ис се не јавља само у НЗ као лекар. Имамо схватање Хр као „лекара телесног и душевног“ у креду Игњатијевом (Еф 7, 1-2), што је почетак 2. века, али и у хетеродоксним списима као што су Дела Јованова 108, или Дела Томина 156. Та функција Хр се проширила и на његове ученике, тако да су они сада лекари, а Талмуд забрањује по цену смрти да се иде код хришћана на исцелење. Ми смо негде у доба медицине која није одвојена од религије, култа Асклепија, а имамо и чувене лекаре као Галена и Сорана, Хипократа… Ис је постао компетативан. Јустин ће рећи да је Логос постао човек „да би учествујући у нашим немоћима, могао да их излечи“ (Друга Апологија, 23, 4). За Иринеја је Ис добри лекар који покушава да излечи болесни људски род (Против јереси, 3, 5, 2; 4, 22, 7). Слику Бога Лекара има и Тертулијан (Против Маркиона, 1, 22; 3, 17). Ис као Лекар је највише потенциран у александријском озрачју (Климент, Педагог, 1, 83, 2-3). Климент у полемици са гностицима наглашава да Ис лечи тело и душу, лечи парализованог, васкрсава Лазара (Педагог, 1, 6, 1-4; Стромата, 3, 15, 104, 4). Ориген ће наставити да развија идеју Ис Лекара у многим списима, а назива га лекаром тела и душа у Омилија на Луку, 13, 2-3; Омилији на Јеремију, 18, 5. Не бих наводио многобројне друге списе Отаца, који показују бесмисленом Латиновићеву тезу да се изнебуха појавила идеја Ис као лекара, односно причешћа као медикамента. Ако зажели, могу га упутити на друге текстове. Имамо сасвим јасну линију отаца која води „крају петог и до средине шестог века, у време кад је вера у телесну лековитост причешћа била већ чврсто установљена“. И ВЛ мисли да је то случајно, односно накарадно учење које се ваља истранчити из Цркве. Просто је невероватно шарлатанство у коме Латиновић жели да нам представи ране западне оце као помало ретардиране, па да су они унели неку забуну, односно измислили да причешће може да лечи и тело, али не штеди ни источне. Човек је сума Отаца! Још само да му видимо објављени докторат, као и Перишићеву фамозну библиографију у најави од преко 10 година. У науци ова претенциозност није пожељна, дисквалификује те. 2) Латиновићу не недостаје само вера (то не тврдим, мада је јасно, али би било превише лично па то остављам Вишој инстанци), него научничка акрив(б)ија. Учење Цркве о Ис као Лекару је несумњиво, а не „неопрезно“ или погрешно, како би хтео ВЛ. Само неко ко није стекао употребу разума би пак тврдио да је причешће (Ис Хс) лек по себи. Није, али може да буде. Да је тако, онда нико не би умро од хришћана. Дакле, причешће није лек за телесну бесмртност, јесте за следећу фазу у којој ћемо се наћи, али се не може негирати и да је и телесни лек, само зато што умиремо. Наиме, користимо и друге лекове, они нам помажу, оздрављамо, али не можемо да живимо вечно. То не значи да ови лекови нису лекови. Јесу, али привремени. Тако и причешће може да буде привремени лек за неку болест, али је првенствено лек бесмртности. И то јасно пише у Јеванђељу, што потврђује и Латиновић. Тако се Лекар душа и тела, ваља узети у ширем контексту, и укључити и божански промисао, који би требало да нам даје оно што је на нашу корист, иако тога нисмо свесни, али и не даје нам. Верник, који се нада да је сједињен са Лекаром зато може мислити и да му је телесно здравље од Лекара. Ако је код Старих важила: У здравом телу здрав дух, овде би било: У здравом духу зраво тело, мада не и нужно. Промисао онемогућује нужност као и магијски приступ. 3) Иако су депласиране Латиновићеве теолошке тврдње око причешћа, добре су ове око могућности заразе. Добре су по себи, јер их и ја делим, али су нажалост интересне, јер се јављају у време када се напада Синод као затуцан и реакционаран, а без да се осврне на друге владике које спроводе једнаку праксу. И још Латиновић, са безбедне дистанце, штити неисповеднике који су у мишијим рупама. Пише: „Али овога пута, на молбу пријатеља и под теретом савести, желео бих да напишем нешто у вези са схватањем причешћа, тј. његовог дејства на оне које га примају. Разлог је горући: епидемија коронавируса који угрожава људске животе, те реакције односно нереакције одређених црквених великодостојника (укључујући и оне највише), које више припадају неком прошлом времену, него овом савременом у коме живимо“. Нека ми допусти Латиновић, али ја му у савест ни најмање не верујем, јер му је отрована молбом пријатеља. Да је текст био написан само са гледа епидемиологије, разумео бих га, али је написан у секташком духу, где се Оци представљају некаквим будалама и онима који немају везе са Писмима, а онда и Синод следбеником таквог мрачњаштва, тако да је текст до дна компромитован и нема никакве везе са науком. Рим 28.03.2020 Зоран Ђуровић
  18. Доносимо видео записе пастирске беседе протопрезвитера-ставрофора др Милоша Весина који је говорио о савременом искушењу које нас је задесило, те указао да као хришћани не бисмо смели да губимо веру и да себе испуњујемо страхом.
  19. Бог је с нама и сада када ова нова болест против нас води офанзиву на целој планети. Он нам и сад може и жели помоћи. Треба да га позовемо. Ових дана проглашено је ванредно стање код нас и у многим земљама света. Цела планета је у рату са опаком болешћу која убија човека – вирусом корона. Од ове борбе нико није изузет, сви у њој учествују, било активно, било пасивно. Али да ли се правилно боримо? Посматрајући до сада ову ратну сцену, стиче се утисак да је наша борба непотпуна, јер у њу нисмо довољно укључили најјачега – Бога. Људи желе да се у овој бици изборе сами. Но, историја нам говори да је та одвојеност човекова од Бога основна човекова погрешка и извор свих његових пораза. По учењу Светог писма, неразумно је одбацивати и апстраховати Бога. Одвојеност од Бога чини човека слабим и немоћним пред болешћу и свима недаћама овог света. Зато, и да бисмо се успешно борили против коронавируса, биће неопходно да наш први корак буде употпуњавање наше слике света, тј. да у свој свет укључимо Бога, и то да њему дамо главно место, а не да нам он буде само као неко споредан, кога бисмо тек онако помињали као небитног и неважног. Богу је стало до нас, и зато је он увек са нама. Бог је са нама и сада када ова нова болест против нас води офанзиву на целој планети. Он нам и сад може и жели помоћи. Треба да га позовемо. Укључујући се и сами у ову борбу против новог смртоносног непријатеља, ми смо на нашем црквеном простору нарочито нагласили ту потребу да се подсећамо на Бога. Зато смо увели праксу да се оглашавају звона с наших храмова много пута на дан, свака два сата, јер је звук звона знак Божјег присуства. Имајући Бога за предводника у овој борби, ми настојимо да будемо његови добри следбеници и по упутству ап. Павла настојимо да се добро наоружамо „свеоружјем Божјим“, то јест пре свега љубављу, храброшћу, подношењем, истрајношћу… Неопходно је да, предвођени Богом, и сами постанемо јаки, јачи најпре од себе, а то је пут да постанемо јачи и од болести. Нарочито треба да му се обраћамо у молитви да нам припомогне, за ту сврху препоручујемо ову молитву, усмерену посебно против короне, као и против сваке друге људске несреће. Уверени смо да ћемо обраћајући се Богу постати јачи, изборити се за здрав поредак у себи и у свету и све довести у здраво стање. Тек тада ванредно стање ће само од себе нестати. Текст молитве: БОЖЕ, ЗАУСТАВИ ОВУ ЗАРАЗУ Господе, Боже наш, који си богат милосрђем и мудрим промислом управљаш нашим животом, услиши нашу молитву, прими наше покајање за наше грехе, заустави нову заразну болест (нову епидемију), као што си једном престао да кажњаваш народ у време цара Давида. Ти, који си лекар душа и тела наших, подари опоравак болеснима, подижући их хитро са одра патње како би могли да прослављају тебе, нашег милостивог спаситеља, а заштити здраве од било које болести. Благослови, Господе, ојачај и заштити својом благодаћу све оне који се човекољубљем и жртвовањем старају о болеснима у њиховим домовима или у болницама. Уклони све болести и патње међу људима и научи нас да ценимо живот и здравље као твоје дарове. Дај нам, Боже, свој мир и испуни наша срца чврстом вером у твоју заштиту, надом у твоју подршку и љубављу према теби и према ближњему. Јер си ти Бог који милује и спасава нас, и теби славу узносимо: Оцу и Сину и Духу Светому, сада и увек и у векове векова. Амин. Извор: Епархија милешевска
  20. Мрежа Васељенске Патријаршије за пастирско здравствено старање сачинила је молитву за заштиту здравих од епидемије, излечење оболелих и за покој душа упокојених. Молитва током пандемијске болести је следећа: Свемогући Владико, Који си помоћ и спасење света; Искупитељу и Исцелитељу болесних; Лекару и Утешитељу напаћених; Исцелитељу тела и душа нас људи; који си победио смрт: Ти си Бог наш. Сада Те призивамо: очисти и избави нас од сваке болести тела и душе. Господе, не буди далеко од нас. Подари нам озго своју небеску силу исцељења. Одбаци од нас сваку подмуклу болест. Пружи нам помоћ у овом времену пандемије и избави нас од сваког зла, унинија и невоље. Заустави ове садашње искушавање, а нама дај да издржимо, Господе. Охрабри нас и буди свима лекар. Подигни нас са нашег болесничког одра и са одра патње. Прими залагања лекара и медицинских сестара и свих који се старају око оздрављења болесних. Они се старају око болесних и теше их. У својој љубави према људском роду, помози им. Снагом их ојачај. А онима који су подлегли овој вражјој болести и који сада одлазе од нас, подари покој на месту освежења. Они су Твоје слуге, а наша браћа и сестре. Нас који се у Тебе уздамо сједини у својој светој Цркви, излечене и у здрављу, да Ти се поклањамо и славимо свето име Твоје. Јер Твоје је миловати и спасавати, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо: Оцу, и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин. Извор: Инфо-служба СПЦ
  21. Поводом планске, координисане и клеветничке медијске кампање аутошовинистичких медија и група на друштвеним мрежама против Епархије бачке и Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, обавештавамо јавност да се Преосвећени владика Иринеј, као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија. Владика Иринеј обавља све редовне активности и црквене послове, али, поштујући у свему мере које је прописала Влада Републике Србије, не излази из свога дома. У њему се моли и ради и, као члан Светог Архијерејског Синода, у сталном је контакту са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, другим члановима Светог Синода и осталим епархијским архијерејима Српске Православне Цркве, свештенством Епархије бачке и повереним му епархиотима. Клевете и увреде које горепоменути медији са сорошевског и ко зна још чијег платног списка, као и злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја, оптужујући га да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, представљају до сада невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно се супротстављају уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права. Поред овога, мрзитељи Цркве Божје и клеветници Епископа бачког г. Иринеја повређују мере одређене одлуком о проглашењу ванредног стања и друге важеће и обавезујуће мере јер преко друштвених мрежа изазивају панику и позивају на непоштовање мере изолације, односно самоизолације. Очекујемо да надлежни државни органи у овом случају брзо реагују јер последице оваквих напада и харанги у време трајања ванредног стања могу бити велике. Уосталом, када би Епископ бачки г. Иринеј послушао оне који га нападају и отишао у свети храм, исти би га први пријавили за кршење мере изолације у ванредном стању и тражили његово хапшење. Врхунац лицемерја оваквог, тобоже независног новинарства, чији центар није без разлога инсталиран усред Српске Атине, састоји се у томе што они који нападају епископе и противзаконито износе њихове личне податке у јавност јер су у такозваној ризичној групи, а свештенике и вернике Српске Православне Цркве за некакво ширење заразе јер се окупљају на молитву и причешћују се, на оба ока жмуре и остају безгласни када се њихов учитељ и промотер назовинезависног истраживачког новинарства шетка по новосадским продавницама без маске и рукавица и тиме угрожава и себе и друге. Разуме се да и неодговорни појединци са богословским академским звањима, али без реалног литургијског осећања и учешћа у црквеном животу, наносе велику штету, најпре себи, а онда и другима. Без обзира на то да ли су у питању поједини професори или неко други, њихове нецрквене и јеретичке ставове непријатељи Цркве користе за нападе на јединство Цркве и за збуњивање верног народа. О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице. У новосадским храмовима је служена Литургија на исти начин као што је служена у свим црквама у Србији, уз поштовање прописа о максималном броју верника у затвореном простору и о размаку међу њима на отвореном, као и висок степен поштовања свих других прописаних превентивних мера, али је неко ипак одлучио да је ово погодан тренутак да се на овај начин нападне Епархија бачка и њен надлежни архијереј. Да ли је повод за напад намера Епископа бачког г. Иринеја да својим примером покаже верницима да треба поштовати све мере које је прописала Влада Србије и да нема разлога за конфронтацију са државним властима, или је у питању још једна у низу наручених медијских кампања због његовог става по другим важним канонским питањима свеукупног Православља, или је ствар локалног политичког карактера и недостатка морала и савести у душама наручилаца, уредника и аутора ових клеветничких текстова, коментара и твитова, или је, на крају, у питању обољење од вируса мржње, показаће време. До тада, Епископ бачки и његово свештенство и верни народ ће се молити за спасење свега света и да нам причешћивање светим Тајнама буде на исцељење душе и тела и на заједницу Светога Духа. Ко има уши да чује, нека чује, а ко нема, нека слуша, гледа и чита сорошевске медије! По народној мудрости, свака птица своме јату лети. Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке View full Странице
  22. Поводом планске, координисане и клеветничке медијске кампање аутошовинистичких медија и група на друштвеним мрежама против Епархије бачке и Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, обавештавамо јавност да се Преосвећени владика Иринеј, као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија. Владика Иринеј обавља све редовне активности и црквене послове, али, поштујући у свему мере које је прописала Влада Републике Србије, не излази из свога дома. У њему се моли и ради и, као члан Светог Архијерејског Синода, у сталном је контакту са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, другим члановима Светог Синода и осталим епархијским архијерејима Српске Православне Цркве, свештенством Епархије бачке и повереним му епархиотима. Клевете и увреде које горепоменути медији са сорошевског и ко зна још чијег платног списка, као и злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја, оптужујући га да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, представљају до сада невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно се супротстављају уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права. Поред овога, мрзитељи Цркве Божје и клеветници Епископа бачког г. Иринеја повређују мере одређене одлуком о проглашењу ванредног стања и друге важеће и обавезујуће мере јер преко друштвених мрежа изазивају панику и позивају на непоштовање мере изолације, односно самоизолације. Очекујемо да надлежни државни органи у овом случају брзо реагују јер последице оваквих напада и харанги у време трајања ванредног стања могу бити велике. Уосталом, када би Епископ бачки г. Иринеј послушао оне који га нападају и отишао у свети храм, исти би га први пријавили за кршење мере изолације у ванредном стању и тражили његово хапшење. Врхунац лицемерја оваквог, тобоже независног новинарства, чији центар није без разлога инсталиран усред Српске Атине, састоји се у томе што они који нападају епископе и противзаконито износе њихове личне податке у јавност јер су у такозваној ризичној групи, а свештенике и вернике Српске Православне Цркве за некакво ширење заразе јер се окупљају на молитву и причешћују се, на оба ока жмуре и остају безгласни када се њихов учитељ и промотер назовинезависног истраживачког новинарства шетка по новосадским продавницама без маске и рукавица и тиме угрожава и себе и друге. Разуме се да и неодговорни појединци са богословским академским звањима, али без реалног литургијског осећања и учешћа у црквеном животу, наносе велику штету, најпре себи, а онда и другима. Без обзира на то да ли су у питању поједини професори или неко други, њихове нецрквене и јеретичке ставове непријатељи Цркве користе за нападе на јединство Цркве и за збуњивање верног народа. О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице. У новосадским храмовима је служена Литургија на исти начин као што је служена у свим црквама у Србији, уз поштовање прописа о максималном броју верника у затвореном простору и о размаку међу њима на отвореном, као и висок степен поштовања свих других прописаних превентивних мера, али је неко ипак одлучио да је ово погодан тренутак да се на овај начин нападне Епархија бачка и њен надлежни архијереј. Да ли је повод за напад намера Епископа бачког г. Иринеја да својим примером покаже верницима да треба поштовати све мере које је прописала Влада Србије и да нема разлога за конфронтацију са државним властима, или је у питању још једна у низу наручених медијских кампања због његовог става по другим важним канонским питањима свеукупног Православља, или је ствар локалног политичког карактера и недостатка морала и савести у душама наручилаца, уредника и аутора ових клеветничких текстова, коментара и твитова, или је, на крају, у питању обољење од вируса мржње, показаће време. До тада, Епископ бачки и његово свештенство и верни народ ће се молити за спасење свега света и да нам причешћивање светим Тајнама буде на исцељење душе и тела и на заједницу Светога Духа. Ко има уши да чује, нека чује, а ко нема, нека слуша, гледа и чита сорошевске медије! По народној мудрости, свака птица своме јату лети. Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  23. Mада је Света Гора затворила своје пристаниште за поклонике до краја месеца марта, монаси и даље у својим молитвама држе вернике. У том смислу, Свештена општина, управно тело 20 водећих манастира и њихових скитова и келија, позвала је све манастире да служе свеноћно бденије Матери Божјој и да одржавају литије, просећи Божју благодат и милост све време док се свет суочава с епидемијом вируса корона, извештава грчка православна новинска агенција. На својој седници у четвртак Свештена општина, која се састојала од по једног представника из 20 главних манастира, одлучила је да објави сваком манастиру своје одлуке које се тичу борбе против ширења вируса усрдним молитвама, литијама и бденијама. „Представници и игумани 20 манастира Свете Горе на овај начин изражавају своју љубав према човечанству које страда, за које се ватрено моле Пресветој Богородици, призивајући њену заштиту у овако тешком времену,“ наводи се у извештају. Конкретно, Свештена општина позива све манастире и њихове метохе да служе свеноћно бденије Пресветој Богородици, заштитници Свете Горе, и мученику Харалампију, познатом као исцелитељ од заразних болести, у ноћи с петка на суботу четврте недеље Великог поста. Општина такође позива да манастири одржавају литије са моштима и чудотворним иконама, по свом избору и у складу са обичајима свештених манастира. Најзад, Свештена општина изражава потребу за јачањем молитви и примањем свете тајне Причешћа за време Великог поста и позива све да се кају свом снагом „Господу, Животодавном извору који превладава смрт“. Извор: Инфо-служба СПЦ
  24. Како би спречила пораст оболелих од Ковида-19, Влада Републике Србије пооштрила је мере које се односе на слободу кретања људи. Полицијски час ће бити продужен од 22. марта 2020. године, те ће на снази бити забрана кретања од 17 часова до 5 ујутру. Од 21. марта обустављен је јавни градски превоз на територији Републике Србије. Одлука је ступила на снагу од 20 часова, и не односи се на такси превоз, путничка возила и превоз за запослене. Забрањен је рад свих објеката и локала унутар тржних центара изузев самопослуга, продавница хране и апотека. Забрањен је боравак у свим парковима и на јавним површинама намењеним за рекреацију и спорт. Забрана јавног окупљања у затвореном простору пооштрена је тако да у затвореном простору не може боравити више од пет особа. Сутра, у недељу, рано ујутру од четири до седам часова, више од 1.000 продавница широм Србије биће отворено за грађане старије од 65 година, којима је, у борби против ширења вируса корона, забрањен излазак напоље. Списак продавница за читаву Србију можете прочитати путем следећег линка: Списак трговинских објеката за рад недељом од 4 до 7 часова за снабдевање старијих од 65 година Епархија бачка Српске Православне Цркве позвала је вернике да – у циљу спречавања ширења короновирусне заразе – у потпуности поштују мере које је донела Влада наше земље, укључујући и долазак у храмове на света богослужења. Богослужења у складу са новим мерама донесеним у циљу спречавања ширења вируса COVID-19 Епархија бачка ће преко својих црквених општина и парохија, Катихетског одбора и добротворне службе Платон Атанацковић, уз сагласност општинских кризних штабова, указати помоћ свима којима је она потребна. Парохијани се могу јавити својим парохијским свештеницима, као и на број телефона епархијске добротворне службе Платон Атанцковић 064/800 27 64 и дежурни телефон број 021/402 403. Број телефона кол центра Црвеног крста Нови Сад је 021/4871 700. На конференцији за новинаре, одржаној 21. марта у Скупштини Града Новог Сада, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, најавио је да ће већ почетком идуће седмице бити донета одлука о једнократној помоћи за више од 33 хиљаде пензионера у Новом Саду. У објекту Дома здравља, у Змај Огњена Вука бр. 18, отворена је нова амбуланта само за особе са респираторним обољењима, уведено је нових 14 телефонских линија и 6 линија за психолошку подршку. У објекту на Новом насељу се отвара и диспанзер за децу са респираторним тегобама. Kontakt centar COVID-19 Црвени крст Србије отворио је 56 кол центара за психосоцијалну подршку грађанима којима је ограничено кретање. Црвени крст Новог Сада је оформио волонтерски кол центар (који је почео са радом 16. марта, за старије Новосађане којима је потребна помоћ за доставу основних животних намирница, средстава за хигијену и лекова). Сви старији суграђани могу позвати на број 021/4871 700 сваког радног дана од 8 до 22 часа, а на основу потреба формира се списак за посете. Волонтери Црвеног крста Новог Сада, видно обележени и са идентификационом картицом, одлазе у кућне посете и спроводе потребну набавку прехрамбених намирница, средстава за хигијену и лекова, поштујући здравствене препоруке које се односе на спречавање ширења инфекције корона вирусом. http://www.gockns.org.rs/ Детаљније информације потражите на сајту www.covid19.rs Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...