Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прослављен'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 143 results

  1. На празник Светог мученика Трифуна, у петак 14. фебруара, у капели Светог Трифуна која се налази у порти Дечанске винице у Великој Хочи, Свету литургију служио је архимандрит Сава, игуман манастира Високи Дечани, уз саслужење архимандрита Стефана, игумана манастира Светих врача у Зочишту, оца Миленка, пароха великохочанског, оца Веље,пароха ораховачко, оца Бојана, професора призренске Богословије и ђакона Милана из Ораховца. На Светом богослужењу вјерни народ су бесједама поучили отац Сава и отац Стефан. Литургији је, сем мјештана Велике Хоче, Ораховца и околних мјеста, присуствовало и 160 студената који, преко Канцеларије за Косово и Метохију, ових дана бораве у посјети косовско-метохијским светињама. Општина Ораховац слави Трифундан као славу па је овим поводом славски колач принио радник општине Марко Сташић. Кумство за наредну годину преузео је Зоран Грковић. Виноградари у Ораховцу и Великој Хочи данас су почели орезивање првих чокота у виноградима, а отац Сава је порезао прве чокоте после молитве у дечанском винограду у Великој Хочи. Литургији и резидби у дечанском винограду присуствовао и познати српски редитељ Горан Радовановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У дан када прослављамо Преподобног оца нашег Јефрема Сирина, 10. фебруара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, служио је Свету Литургију у манастиру Светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском код Врања, уз саслужење архимандрита: Јована (Радосављевића), Методија (Марковића), игумана Светопрохорске обитељи, Доситеја из манастира Гргетега (Епархија сремска), Јефтимија из манастира Јошанице (Епархија шумадијска) и свештенослужитеља Епархије врањске. Преподобни Јефрем заштитник је настојатељници Светостефановске обитељи, високопреподобној мати нашој - игуманији Јефремији, па је том приликом, у току Свете Литургије, Епископ Пахомије благосиљао славски колач и жито. На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио дивном и укрепљујућом беседом и том приликом пожелео срећан и Богом благословен празник свима присутнима а нарочито имендан игуманији. У манастирском конаку, трпезу љубави за све присутне приредила је игуманија Јефремија са сестринством. Извор: Епархија врањска
  3. У Недељу o митару и фарисеју, 9. фебруара/27. јануара 2020. године, у Силбашу је прослављен празник Преноса моштију Светог и богоносног оца Јована Златоуста, којем је силбашки храм посвећен. Бденије уочи празника служио је протонамесник Никола Темеринац, парох деспотовачки. Евхаристијским сабрањем на дан празника началствовао је протопрезвитер Стевица Илић, архијерејски намесник бачкопаланачки, уз саслужење јеромонаха Павла (Пајића), презвитера Владимира Маркова, надлежног пароха, и ђакона Николе Дувњака, сабрата Светојовановског храма у Бачкој Паланци. После прочитаног јеванђелског зачала, беседио је отац Стевица. Ученици који похађају веронауку у Основној школи Браћа Новаков у Силбашу, предвођени вероучитељицом Станиславом Темеринац, узели су учешћа на светој Литургији и причестили се светим Тајнама Тела и Крви Христове. На крају свете Литургије освећени су славски дарови. Благољепије на бденију и светој Литургији својим појањем су улепшали појци из Бачке Паланке. У Светосавском дому је уприличена трпеза љубави. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Верници са централног Косова, најрадоснији хришћански празник дочекали су уз литургију у својој светињи, манастиру Грачаница. Током литургије прочитана је и посланица патријарха Иринеја у којој је поручено да “православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену“. Током службе, отац Сава Шмигић прочитао је Божићну посланицу поглавара Српске православне цркве патријарха Иринеја у којој поручује да “православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену“. “У нашем овогодишњем божићном обраћању, упућеном нашој верној светосавској деци, подсећамо да не смемо заборавити нашу Стару Србију (Косово и Метохију). Према тој светињи треба да се опходимо као према спрској заветној мисли, речи и наслеђу, неодвојивим од нашег народног бића. Јер, управо су о томе својом крвљу сведочили хорови српских мученика и новомученика свих векова. Данас на Божић најсвечаније поменимо косовске јасеновачке, доњоградинске, и мученике са свих осталих стратишта“. Манастир, окићен бадњаком, украсима и сламом, био је пун верника који су се после четрдесетодневног поста причестили. Пожелели су да им овај Божић донесе оно што је и најпотребније, здравље, срећу и мир. Свечаној литургији у Манастиру Грачаница по први пут је присуствовао амбасадор Велике Британије на Косову Николас Абот, који је казао да је за њега овај дан посебан. “Као прво свима бих хтео да честитам Божић, и да се захвалим владики Теодосију који је дозволио да данас будем овде. Ово је једно специјално јутро и специјалан дан, такође који је веома важан за мене, ово је мој први Божић на Косову“, казао је Абот. Извор: Епархија рашко-призренска
  5. Манастир Ватопед, у коме се чува глава Св. Јована Златоустог прославио је његов празник у духу светогорског благољепија. Празничном службом је началствовао митрополит Халкиде Хризостом, коме је ово и имендан. Свештени манастир Ватопед чува лобању Светог Јована Златоустог. У част великог васељенског учитеља цркве у Ватопеду се сваке године служи празнично бденије са архијерејском Литургијом као круном свих богослужења. На лобањи Светог Јована Златоустог остало је нетрулежно уво на које је Свети Апостол Павле шапутао Златоустом док је писао тумачења посланица. Извор: Светогорске стазе
  6. Велики угодник Божји, Преподобни Јоаникије Велики, свечано и молитвено је прослављен и ове године, у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима у 22. недјељу по Духовима, 17. новембра. Управо овог подвижника и молитвеника, кога је Господ обдарио даром чудотворства и који је имао изузетно велико смирење и кротост, као свог небеског заштитника прославља духовни отац Богом спасаване светосавске Епархије будимљанско-никшићке – Епископ Јоаникије. Тим поводом, у манастиру Ђурђеви Ступови служена је Света архијерејска литургија, којом је началствовао Преосвећени Епископ Јоаникије уз саслужење 13 свештенослужитеља и једног ђакона и молитвено учешће бројног вјерног народа. Бесједећи о Преподобном Јоаникију Великом, Владика будимљанско-никшићки је казао да он није случајно добио епитет Велики, јер је био велики духом. „Живио је на Олимпијској гори, то је онај Олим у Малој Азији, одакле је дошао и Свети Методије, Свети Кирило са тих гора. Та гора је била света и прије Свете Горе Атонске, а, тек, касније је Света Гора Атонска засијала са великим Божјим угодницима. Један од њих је Свети Јоаникије, могуће да га је негдје срео и Свети Методије, словенски просветитељ. Углавном, он је за живота постигао такве врлине да је постао Чудотворац и Светитељ. Имао је тај посебан дар да они који су достојни су га видјели, а они који нијесу достојни да га виде, нијесу га могли видјети. Био је човјек, који је, овдје на земљи, већ, смјестио Бога живог у своје срце, постао земаљски анђео и небески човјек, како пјевамо у стихирама. Велики Чудотворац, велики Божји угодник, велико свјетило Цркве Божје; он је био прости монах, није био свештенослужитељ, али је толико био пун Духа Светог и Божје истине да су се многи поучавали од њега и многе је упутио на пут спасења“, казао је Његово преосвештенство. Сабранима се обратио и протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији, честитајући свима празник, а имендан владици Јоаникију. Отац Милун је недавно прославио педесет година свештеничке службе, коју је започео у родним Беранама, у манастиру Ђурђеви Ступови. „Бог је тако хтио да нам, баш, овдје, доведе нашег дивног владику који, заиста, свијетли својим примјерима. Упознао сам владику Јоаникија давно, док је био студент Богословског факултета СПЦ у Београду, а они су дошли да посјете овај манастир, чији сам био старјешина. Владика је, већ, тада, дјеловао својим понашањем да на њега можемо сви да се угледамо. Разликовао се од других студената. Сјећам се, имао је о рамену неку торбицу, чини ми се ткану, какву носе монаси на Светој Гори и ја сам му тада рекао: Колико могу да видим, Ви ћете бити монах, а може Бог дати да будете и владика. Он ме упита како знам, рекох: Нешто ми казује“, подијелио је прота Милун сјећање на сусрет са Преосвећеним Епископом Јоаникијем, тадашњим студентом. Захвалио је Богу што је вјерни народ у Црној Гори добио владику, којем је, сматра свештеник Фемић, дата једна од најсиромашнијих Епархија код нас. „Међутим, он је својим трудом, уз помоћ Божју, а и уз помоћ свештенства, које је он рукополагао, није имао у толиком броју ни свештеника, ни монаха, ни монахиња, колико то има данас, успио трудом, уз помоћ Божју, да овде до Шћепан Поља, од Плава, Гусиња и Рожаја до границе према Босни, да обнови једну тако лијепу Епархију и не само што је обновио, него у тој његовој Епархији, колико сам примјетио, влада лијепа духовна хармонија“, казао је отац Милун. Истакаваши да на овом простору никад није било лако, протојереј-ставрофор Милун Фемић је подсјетио на личност игумана Мојсија (Зечевића), који је столовао у манастиру Ђурђеви Ступови и био духовни и световни владар Васојевића крајем 18. и почетком 19. вијека. Ријетки су били периоди мира за ову светињу, а, како су му причали свештеници, Италијани су 1941/1942. године опколили манастир са митраљезима, те испревртали плоче испред ктиторског гроба и у припрати, тражећи магацин са оружјем. Навео је да је био разочаран стањем које затекао када је дошао на дужност, у децембру 1971. године. Испред дворишта и по манастирском имању су напасана говеда. Велика „навалица“, казао је о. Милун, била је на манастирске ливаде, воће, шуму. Иако се договорио са Митрополитом Данилом да на овој дужности остане годину-двије, док не дође неки монах, овдје је провео као парох 21 годину. „Ја сам тада био сам, а сада је овдје, хвала Богу, доста братије. Они су, већ, до сада, учинили, заиста, много овдје да човјек не може да замисли да ће све овако лијепо да изгледа. Желим да наш владика поживи, ако Бог да дуго, да га Господ благослови да има снагу коју је до сад имао, физичку и духовну, да све тешкоће и обавезе поднесе и издржи. Нека је срећан имендан драги владико“, поручио је прота Милун Фемић. Прослављање имендана Епископа Јоаникија настављено је ломљењем славског колача и свечаном трпезом за сараднике и госте, уприличеној у манастирској гостопримници. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и празничном духовном академијом на Цетињу данас, 31. октобра, прослављен је празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, који је крсна слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Звучни прилог радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са Високопреосвећеним Архиепископом сарајевским и Митрополитом дабробосанским Хризостом и Преосвећеном господом епископима: милешевским Атанасијем, полошко-кумановским Јоакимом, рашко-призренским и косовско-метохијским Теодосијем, бихаћко-петровачким Сергијом, буеносајрески и јужно-централноамеричким Кирилом, захумско-херцеговачким Димитријем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем. Саслуживало је свештенство и монаштво уз молитвено учешће великог броја вјерног народа, док су за пјевницом одговарали ђаци Цетињске богословије. Учесници данашњег сабрања имали су и велику радост – рукоположење у чин ђакона Павла Божовића, новинара Радио Светигоре и вјероучитеља при Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У пастирској бесједи након читања Јеванђеља, владика умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије је казао да је данас у Цетињском манастиру велики сабор апостола и њихових наследника у част Св. јеванђелиста Луке и апостолског наследника Св. Петра Цетињског, као и да је Црква неразлазни сабор који је БогоОтац кроз Сина Свога сазвао да се никада не разиђе: „И данас је ово сабор који се не разилази и он је предокушај Царства небескога. Света литургија је уствари Царство небеско на земљи са есхатолошким димензијама до краја вијека и свијета и томе свједочи и овај сабор.“ Појаснио је да је ово сабор у коме кроз апостоле Господ проповједа, а онда кроз њихове наследнике продужује своје Јеванђеље – Благовијест Божија о вјечном животу свега створенога на челу са, као круне свега, човјека. „Бог је створио сву творевину да буде Тијело Христово којем је Он глава вјечна и незамјенљива, а ми смо сви удови – чланови тог Тијела и тако ћемо бити на сву вјечност, како је Господ и предсказао и на Тајној вечери показао практично међу апостолима. На свакој Литургији то чудо непоновљиво се понавља, та есхатолошка стварност да је Црква Дом Очев, Тијело Христово, заједница Духа Светога“, бесједио је владика Атанасије објашњавајући да је зато важно да се окупљамо на Светој литургији и приступамо Хљебу живота и Чаши пића вјечнога. Владика је подсјетио на Жичку бесједу о правој вјери Светога Саве у којој он каже да је наследник апостола и да су нам преко отаца апостоли предали вјеру, а да се то преко њега наставља по истом предању и вјери, и по истом наслеђу: „Зато су епископи наследници апостола и зато поглавари Цркве су у слици и лику и образу Христовоме на земљи“, казао је владика истичући да смо сви чланови тог великог апостолског, педесетничког, Жичкога сабора. Посебно је нагласио да је велика благодат и велико дјело обнова Цетињске, али Призренске богословије, као и рађење дјеце свуда, а посебно на страдално и под окупацијом наше КиМ, које је срце и матица наша, јер кад год Бог шаље једно дијете у свијет Он пројављује, исказају Своју вјеру у човјека боголикога, христоликога и духоноснога. Преосвећени владика Атанасије је подсјетио на дивне дарове које је Бог дао нашем народу, на Св. владику Николаја, Светог Јустина… Са присутнима је подијелио радост да је 2021. године када прослављамо 350 година Светога Василија Острошкога, планирано отварање гроба његове мајке Ане гдје се једном годишње виђа зрак небеске свјетлости, а забиљежана су њена чуда и исцјељења. „Наша је вјера жива, жива је Духом Светим који све оживљава и преноси наше молитве свецима, те их они знају и помажу нам. Дух Свети је душа Цркве која је Тијело Христово, а ми смо чланови, удови живи и зидамо се као живо камење у ту грађевину, како каже апостол Петар“, закључио је умировљени Епископ Атанасије и поручио да они који руше цркве руше своју будућност поистовјећујући се са безбожницима који никада нијесу добро пролазили, као што нијесу ни рушитељи Цркве: Након што су на крају Литуругије благосиљани славски приноси, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је поздрављајући госте, епископе, свештенике, вјерни народ казао да у Цркви Божијој, као што је записао Св. апостол Павле, нема Грка, ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушкога ни женскога, него су сви једно, један Исус Христос: „Ево и данас овдје је сабрана Црква Божија из многих крајева и свих страна, и прослављамо име Божије на свим језицима“, рекао је Митрополит изражавајући радост због присуства великог броја браће архијереја, вјерника из Скадра предвођених оцем Николом из Албанске православне цркве, г. Ваљона Дашарамија, представника Министарства за људска и мањинска права Црне Горе, амбасадора Србије и Русије господе: Зорана Бингулца и Владислава Владиславовића Масленикова, као и представника других амбасада. Митрополит Амфилохије је у свом обраћању подсјетио на рушење цркве на Ловћену и замолио представника Владе Црне Горе да пренесе његову молбу, више пута изнијету, да се Црква Светог Петра Цетињског обнови и врати на Ловћен: „Морам да подсјетим кад су рушили цркву на Ловћену једини који је одбио да учествује у томе је Исо Махмутовић из Бијелог Поља. Он, Муслиман био је часнији од Његушана, Цетињана и нека га Алах упокоји на Страшноме суду. То треба да се зна и памти, а Црногорци треба да иду његовим путем и врате Цркву Светог Петра Цетињског која је срушена од ондашњих безбожних властодржаца.“ На светом сабрању је обиљежено и 60 година монашења и ђакоњења умировљеног владике захумско-херцеговачког Атанасија и тим поводом Митрополит је владици поклонио панагију са ликом Христовим, камилавку и икону Светога Петра Цетињскога. Такође, данас је Митрополит Амфилохије Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца одликовао г. Гаврила Принципа из Босанског Грахова, др Алека Рачића из Београда, Ђура Пејовића из Будве и Жељка Чолаковића из Канаде. Послије Литургије у Његошевој сали на манастирском имању Цетињског манастира одржана је празнична акдемија у организацији Богословије Светог Петра Цетињског и Црквене општине Цетиње. Овогодишња академија је посвећена прослави 800. годишњице аутокефалности СПЦ, у коју се, како је истакао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, ова школска установа укључила пуним срцем истичући да је у тих 800 година скоро па 200 протекло у раду ове школе. „Ову Богословију је основао књаз Никола уз благослов Цркве да буде прва државна школа и тада Цркви није сметало да наша Богословија буде у склопу државе. Јесте, то била православна монархија и краљ је био побожни владар, али нашој науци и црквеној просвјети не смета укључење у државне токове. Зато је наша заједничка порука, представника овдје сабраних богословија из Крке, Београда, Фоче, Сремских Карловаца, да се настави са реформом црквеног школства. Мислим да је и воља нашег заштитника Светог Петра Цетињског да наше школе буду доступне свима, а да задрже свој јеванђељски карактер.“ Између осталог, ректор је казао да су Влада и Министарство просвјете Црне Горе упознати и са иницијативом да се Богословска школа Светог Петра Цетињског, као прва средња школа у нововјековној историји Црне Горе, региструје и да има право јавности, као и све вјерске и друге школе. Отац Гојко је истакао посебно задовољство што је један млад образован човјек, Павле Божовић данас на Литургији примио ђаконски чин: „Нека га Бог поживи и да са овим ђаконским чином те дарове од Бога добијене умножи на добро наше Цркве и наше црквене мисије која је сви добро знате у каквим искушењима у Црној Гори, те нам требају нови проповједници и Богу хвала и Светом Петру на том благослову.“ У наставку се присутнима обратио књаз зетски Станко Црнојевић Бушатлија који је истакао да је наша Црква надживјела три царства: Румејско, Турско и Аустроугарско, Млетачку републику, италијанску и југословенску краљевину, Њемачки рајх, комунистичку и социјалистичку Југославију: „Зовемо је српском јер је потекла из српских земаља међу српским племенима која су живела на путу којим је цивилизација дошло са Блиског Истока у Европу и учинила их Западом на Истоку, Истоком на Западу. Зовемо је по Србима који су одржали њен хиљадугодишњи континуитет, а од тога 800 година самосталности, не доводећи у питање ничије национално опредјељење као услов припадности нашој Цркви. Тражећи свој идентитет питам се, може ли бити чвршћег упоришта од Православне цркве и за Црногорце и за Србе.“ Књаз Станко је са присутнима подијелио и своја лична размишљања из 2016. године са обиљежавања 240 година битке на Крусима када је, како свједочи, с поносом устврдио да ја на тој пригоди представљао обје стране у том сукобу. „Као Станко Црнојевић, последњи мушки изданак Ивана Црнојевића, представљам народ који је побиједио у тој славној бици, а као Махмут Бушатлија, последњи мушки изданак Махмут-паше Бушатлије, чија лобања почива у Цетињском манастиру, ја представљам породицу која је битку изгубила. Мудрост Божија и надахнуће нагнало је Светога Петра Цетињског да обавеже потоње генерације да се старају и чувају посјечену главу Махмут-паше, да их подсјећа на његово црногорско поријекло, али и на то како завршавају горди и пријеки владари. Чини ми се да је Свети Петар желио да остави у манастиру и сачува лучу водиљу потомцима Махмут-паше ка њиховим коријенима. Тако је та посјечена глава, свјетлећи под окриљем и у рукама нашег Митрополита Амфилохија, мене позвала на Цетиње гдје је сваки камен био пут ка мојим коријенима“, казао је у празничном слову, између осталог, књаз зетски Станко Црнојевић. У наставку академије је изведен културно-умјетнички програм у којем су, поред осталих, учествовала и дјеца са вјеронауке, хор „Његош“ и дјечји хор „Св. Мардарије Љешанско-либертвилски“. Празнично сабрање је настављено уз славску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Хиљаде побожних православних хришћана из Румуније и иностранства допутовало је у Букурешт током викенда да прославе празник Светог Димитрија Новог, заштитника Букурешта и једног од најомиљенијих светаца у Румунији. Мошти Светог Димитрија, заједно са новопросијавшим Светим Дионисијем (Ерханом) из Ћетатеа Алба и Исмаила и Светом Филотејом, покровитељком Румуније, ношене су улицама Букурешта у годишњој литији „Пут светих“, која се завршава код патријаршијске Саборне цркве, где је архијереје и вернике поздравио Патријарх румунски Данило. Традиција литије са моштима светог Димитрија потиче из 19. века. Празник светог Димитрија обележен је у недељу, 27. октобра (по новом календару), на тргу испред Патријаршијске катедрале, а хиљаде људи су сатима чекали у реду да би се поклонили његовим моштима као и моштима Светих Дионисија и Филотеје. Архијерејску Божанску Литургију на празник служио је патријарх Данило са великим бројем архијереја Румунске Цркве, као и Митрополит Русе г. Наум из Бугарске Православне Цркве и Епископ ерзерумски г. Каис из Антиохијске Цркве, као и представници Кишињевске митрополије Московске Патријаршије. Митрополит Наум и епископ Каис учествовали су у прослави и прошле године. У својој беседи патријарх Данило је позвао на смиравање, бодрост и надање, као што су показала три свеца чије су мошти биле присутне на прослави. За светог Димитрија је казао да је био обичан монах који је живео у посту и молитви у 13. веку. Био је пастир; његове мошти су касније пренете у Букурешт где почивају и данас. По завршетку Божанске Литургије владика Дионисије (Ерхан) званично је проглашен светитељем ове Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Велики број поклоника и верника дошао је на празник светог великомученика Димитрија (који се у Грчкој Цркви слави по новом календару) у цркву Светог Димитрија у Солуну како би се поклонили моштима Светог заштитника града Солуна, као и икони Сумелске Богородице, која је пре неколико дана пренета у ову цркву. Овим дивним поводом у цркви је одслужена саборна архијерејска Литургија. Митрополит вриулски Пантелејмон началствовао је Божанском литургијом по благослову митрополита солунског Антима, уз саслужење великог броја митрополита свете Јеладске Цркве, као и митрополита илиупољског Теодора из Александријске Патријаршије и митрополита лидског Димитија из Јерусалимске Патријаршије. По окончању Евхаристијског сабрања одслужена је доксологија поводом годишњице ослобођења Солуна 1912. године. Доксологији су присуствовали председник Јелинске републике Прокопис Павлопулос и грчки премијер Киријакос Мицотакис. На крају доксологије, митрополит вриулски Пантелејмон честитао је празним и казао: "Свети Димитрије, благослови Македонију и Грке широм света, тако да наша нација настави свој важан ход у свету.“ Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 16. октобра 2019. године, на празник Светог Пајсија (Јањевца), Патријарха српског, свету архијерејску Литургију у манастиру Пећкој Патријаршији. -Свети новојављени и богоносни отац наш Пајсије, чија се часна глава чува у Саборној цркви Светих Апостола у манастиру Пећкој Патријаршији, био је изданак косовско-метохијске земље и косовско-метохијских светиња, поручио је владика Јоаникије. Подсећајући на житије Светог Пајсија Пећког, Владика је казао да је његов отац Димитрије био свештеник, рођен у Јањеву, срцу Косова: -Био је Митрополит грачанички, а касније, у најтежим временима, Патријарх српски. Његов претходник патријарх Јован Кантул борио се за слободу, али је, нажалост, издан од западних моћника и кажњен најстрашнијом казном. Турци су га обесили на Јени капији у Цариграду. У то вријеме српски архијереји бирају најјачу личност између себе да води архијереје, свештенике, игумане и цио српски народ. Свети Пајсије, такође, је наставио да се бори за слободу, али другачијим, јачим средствима. Он је објединио свој народ око Престола Господњег, духовно и културно га просвећивао, утврдио народно јединство, ојачао вјеру, украсио светиње, подносећи многе невоље и трпећи сталне притиске од Турака и Латина. Није хтио да долази у сукоб са Латинима, као што није хтио да долази у сукоб ни са Турцима, освајачима, него је користио оно мало простора, а кад је човјек у тјескоби онда се, врло често, јављају у његовој личности чудне силе, као што о томе и Његош пјева да се уздигне изнад свега. И он је, ваистину уздигао. Свети Пајсије је био већ средовјечан човјек када је изабран за Патријарха, а на Пећком трону је био 33 године, најдуже од свих досадашњих поглавара Српске Цркве. -Он је међу првима успоставио редовне незе са Руском Црквом и руском државом, преко својих архијереја. Многи од њих су одлазили у Русију и тамо остајали, јер се нијесу имали гдје враћати. Али, Свети патријарх Пајсије остао је на свом мјесту, јачајући духовне и културне корјене свог народа, јачајући његов идентитет, обнављајући славу Немањића. Он је један од последњих из старог доба који су били под турским јармом, а који је те најузвишеније и најсветије традиције Немањића, његовао и оживљавао. Написао је прву службу Светом краљу Стефану Првовјенчаном. Такав светитељ и Божји угодник Свети краљ Стефан Првовјенчани, али још није имао службе, ни успостављеног култа. Њега прославља Свети Патријарх Пајсије, а јављао му се и Свети цар Урош чиме се објавила, потпуно, његова светост“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки и подсетио да је Свети Пајсије написао житије и службу Светом цару Урошу, кратко житије Светом Стефану Штиљановићу, обновио гробове Светих, који су већ били оронули, украсио свету обитељ Пећке Патријаршије, Грачаницу, посећивао све српске земље, утврђивао, сабирао српски народ од југа до севера, од истока до запада. -Био је поклоник Гроба Господњег, ишао и у Цариград да утврди јединство међу православнима, а Цариград је мјеркао кад ће доћи вријеме да се укине Пећка Патријаршија, да они распростру јурисдикцију на подручју цијеле турске државе. Увјерени смо да као што су Соколовићи, прије патријарха Пајсија, дали нови замах српском народу и Српској Цркви да је, такође, послије страшних искушења, у вријеме погибије Јована Кантула, Свети патријарх Пајсије продужио вијек Пећке Патријаршије у оно вријеме макар за сто година, казао је владика Јоаникије. Култ Светог Пајсија, Патријарха пећког, указао је Владика, није одмах заживио. -У вријеме патријарха Максима, овдје се већ Свети патријарх Пајсије прослављао као свети. Нађена је његова икона према којој су сестре монахиње радиле нову икону. Дакле, због тешких искушења и страдања, које је доживјела Патријаршија његов култ је касније био запостављен и, ево, у ово наше вријеме, када се боримо да очувамо наше светиње на Косову и Метохији, да очувамо наше домове на Косову и Метохији, да очувамо свијест о томе шта Косово и Метохија значи за све нас, у ово вријеме, пројави се светост патријарха Пајсија и обасја нас новом снагом, новом љепотом, као и други свети са Косова и Метохије да нас оснаже. Јављају се нови свети да нас оснаже, да нас саберу, а ми који долазимо овдје у Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Љевишку, Призрен, Девич сабирамо се као на своје огњиште са кога сви потичемо. Варнице са тог огњишта су се далеко распрострле, српски народ јесте се разишао, раселио и ван своје отаџбине, али свуда носи са собом, у свом срцу, Косово и Метохију и његове светиње. Гдје се год налазили, сви имамо једну те исту мисао, једну те исту жељу, једну те исту молитву - да се сабирамо око наших светиња, да се сабирамо око нашег духовног огњишта, Пећке Патријаршије и осталих светиња на Косову и Метохији, поручио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Инфо-служба СПЦ
  11. Верни народ се данас сабрао у древној Студеничкој лаври да заблагодари Богу и са братијом манастира прослави спомен великог угодника Божијег, преподобног Симона монаха, првог српског краља Стефана Првовенчаног. Ове године се уједно обележава и прославља јубилеј – 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Светом литургијом начелствовао је игуман стиденички архимандрит Тихон (Ракићевић) уз молитвено учешће свештенства, монаштва и верног народа. На крају Свете службе Божије пререзан је славски колач, а потом приређено послужење и празнична трпеза. Са благословом игумана манастира Студенице пред моштима Светог краља група верника певала је песму посвећену Стефану Првовенчаном. Текст за песму написала је Маја Ковачевић, мајка једанаесторо деце. Наша Света црква ове године слави јубилеј – Осам векова од добијања аутокефалности. Манастир Студеница ове године, поред овог заједничког за сву нашу Цркву, обележава још три јубилеја. Осамстодвадесет година од престављања преподобног Симеона, осамстодесет година од када је Свети Сава завршио Студенички типик. Још један јубилеј који Студеница обележава је четиристо година од када је монах Аверкије Хиландарац преписао Студенички типик у Горњој испосници студеничкој 1619. године. Овај препис је једини који је преживео кроз сву нашу тешку историју. Извор: Студеница-инфо
  12. Славски колач и кољиво у славу и част Светог свештеномученика Иринеја Лионског – имендана Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, благосиљани су у четвртак, 23. августа/5. септембра 2019. године, у Владичанском двору у Новом Саду. Чин благосиљања славских дарова служио је протојереј Владан Симић, секретар владике Иринеја, уз саслужење ђакона Мирослава Николића, службеника Канцеларије Епископа бачког. Свечаном чину присуствовали су најближи сарадници владике Иринеја који су Његовом Преосвештенству честитали имендан. По благосиљању славских дарова, у име присутних и у своје лично име, прота Владан је честитао имендан владици Иринеју, са жељом да још много година – у здрављу душе и тела, а на спасење свих нас – служи Господу. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј рођен је 11. фебруара 1947. године од оца Михаила Буловића и мајке Зорке, рођене Буловић, у Станишићу, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а Гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца – преподобног Јустина Ћелијског, добивши монашко име Иринеј, по светитељу Иринеју Лионском. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  13. Празник Летње Пасхе, како се у Православној Цркви назива Успење Пресвете Богородице, торжествено је прослављен у свим богослужбеним местима Православне Охридске Архиепископије. Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован у навечерје празника служио је вечерњу службу у манастиру Успења Богородичног код Прилепа, док је на празникот, богослужио Литургију у манастиру Успења Пресвете Богородице код Скопља. Његово Преосвештенство Епископ полошко-кумановски и местобљуститељ дебарско-кичевски г. Јоаким је богослужио у параклису посвећеном Успењу Преосвете Богородице у Охриду, док је Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и местобљуститељ битољски г. Марко богослужио у Успенском храму у Цириху, Швајцарска. Његово Преосвештенство Епископ стобијски и местобљуститељ струмички г. Давид је саслужувао на архијерејској Литургији у Богородичином храму у Сан Франциску, САД. Извор: Инфо служба СПЦ
  14. Спомен новог свештеномученика Козме Етолског, равноапостолног, свечано је прослављен у митрополитској Саборној цркву у Атини 24. августа 2019. године. Стотине верника је присуствовало Литургији, а могли су и целивати мошти Светог Козме које су се тада налазиле у тој цркви благовољењем епископа Тиране и целе Албаније Анастасија. Извор: Српска Православна Црква
  15. Данас на празник Светих Зосиме Туманског и Мирона Чудотворца, епископа Критског, одслужена је Света Литургија у цркви Свете Тројице у Доњем Манастиру Острогу. Началствовао је архимандрит Мирон, а саслуживали су протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј, јереј Радмило, парох пјешивачки, и јерођакон Зосима. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присуствовао је велики број вјерног народа, који је на крају Литургије приступио Светом Причешћу. Након Свете Литургије пререзан је славски колач у име ова два свијетла угодника Божија, по којима имена носе архимандрит Мирон и јерођакон Зосима, сабраћа острошке обитељи. У име братства манастира имендане је слављеницима честитао протосинђел Сергије, економ манастира, који је у своме слову описао житија Светих Зосиме и Мирона. Литургијско сабрање је настављено трпезом љубави. Сабраћи манастира архимандриту Мирону и јерођакону Зосими, многаја љета. Извор: Манастир Острог
  16. Велики хришћански празник којим се сјећамо славног и чудесног Преображења Господњег на Тавору када се Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост, саборно, литургијски и освећењем грожђа прослављен је на острошкој гори у понедјељак 19. августа 2019. љета Господњег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом на платоу испред Горњег острошког манастира у присуству више стотина вјерника началствовао је јеромонах Евстатије (Ивановић) игуман манастира на Ободу на Ријеци Црнојевића, а саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, протојереј Хаџи Милан Танасић из Београда и свештенођакон Дејан Денковић из Куманова. Одговарала је острошка братија. После читања зачала из Светог Јеванђеља о чудесном Христовом преображењу, сабранима је празник честитао о.Евстатије, који је казао да је Преображење велики празник, који се прославља саборно и заједно. -Чули смо у Светом Јеванђељу ријеч самог Бога Оца. Велико је то давање, браћо и сестре. То је највеће давање чути глас Бога Оца који каже „ово је Син мој љубљени, Њега послушајте“ – казао је о. Евстатије. Преображење се осјећа и свједочи посебно у острошкој светињи, истакао је о. Евстатије. -Налазимо се под освим страшним гредама острошким. Наизглед све је сурово, одбија, али кад се приступи другачије, са другом свијешћу, онда се свијест мијења и преображава. Тражећи преображење налазимо га у острошкој светињи – казао је он. Сабрани који посте Богородичин пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Литургијском сабрању молитвено је присуствовао протојереј-ставрофор Милун Фемић, свештеник у пензији, који је управо на Преображење прије 50 година примио свештенички чин баш у острошкој светињи. У част значајног јубилеја, у име острошке братије о. Милуну је честитао о. Сергије и поклонио му икону Светог Василија Острошког. Подсјетио да је о. Милун прије пола вијека на Преображење у острошку светињу дошао ноћу, ходећи по камењу кроз мрачну шуму, баш као апостоли који су трудом и созерцањем долазили до богосазнања. -Баш тако је и прота Милун пипао камен по камен испод својих ногу, да би нашао пут и дошао до ове светиње и примио благослов свештенослужења. Ми му у то име честитамо – казао је о. Сергије уручујућу му поклон. Заблагодаривши на дару и лијепим ријечима, прота Милун је сабранима честитао велики Господњи празник и подсјетио на свој свештенички пут у тешком времену комунизма. Казао је да ипак вјерни народ никада није престао да походи острошку светињу, мјесто гдје се излива велика Божија благодат кроз мошти Светог Василија Острошког Чудотворца. Саслужитељи су потом благосиљали и освештали грожђе, што је древни обичај на овај велики празник у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а потом га дијелили вјерном народу. Извор: Манастир Острог
  17. Народ из читавог Срема окупио се 12. августа 2019. године у манастиру Крушедолу да молитвено прослави Преподобну Мати Ангелину Српску. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије уз саслужење монаштва и свештенства Богом спасаване Епархије сремске. Пре почетка Литургије, Преосвећени Владика је произвео г. Бранислава Мисиркића, студента Православног богословског факултета у Фочи из Крушедола, и г. Марка Капетанова, свршеног ученика Карловачке богословије из Сланкамена, у чин чтеца. За певницом су певали свештеници и студенти Епархије сремске. После заамвоне молитве Епископ сремски је преломио славски колач, док је настојатељ крушедолски архимандрит Сава (Јованчевић) поздравио све присутне и уручио део славског колача новом куму славе. На крају свете Литургије владика Василије је одржао беседу у којој је честитао празник и славу народу Срема и подетио на чудесно житије Мајке Ангелине и значај светородне породице Бранковић и свештене обитељи крушедолске. Извор: Српска Православна Црква
  18. На грчком острву Крфу у недељу, 12. августа 2019. године, поново је испоштована велика годишња традиција – обележено је чудо које је острвски заштитник учинио пре више од 300 година. Ујутру је служена Божанска литургија у част Светог Спиридона, после чега је уследила литија улицама старог града са његовим светим моштима. Чесну литију је предводио Његово Високопреосвештенство Митрополит Крфа, Паксоса и Димапонтијских острва г. Нектарије заједно са још петорицом митрополита Грчке Цркве, преноси Ромфеа. Владу је представљала министарка културе Лина Мендони. За време литије није престајало свечано звоњење звона у свим црквама на острву. Према устаљеној традицији, становници су обасули улицу ловоровим гранама и повешали ћилиме на својим балконима. После молитве, митрополит Нектарије је истакао да се свештене мошти Светог Спиридона носе улицама острва по великој суши - не само по временској, него и духовној - где се људска личност све више отуђује и прогони се вера у Христа. Такође је напоменуо да Свети Спиридон и даље свакодневно чини чуда, као и пре 300 година, за оне који их искају искреном вером. Године 1716. острво је опседала велика турска војска. 40-дневно сукобљавање умањило је одбрамбену моћ локалних становника. Надајући се божанској помоћи, беспомоћни људи су се окупили у цркви Светог Спиридона и у сузама уздизали молитве свецу. Изненада, у ноћи 10. августа, на мору је избила страшна олуја. Припремајући се за одлучујућу битку, острвски становници су сазнали за велико чудо које се догодило у ноћи: очевици су рекли да је Свети Сипридон, с непрегледним мноштвом анђела и пламеним мачем, протерао са острва многобројну турску војску. Извор: Српска Православна Црква
  19. У цркви Свете великомученице Катарине - метоху Православне Цркве у Америци под Московском Патријаршијом - 9. августа 2019. године прослављен је Свети Герман Аљаски. Литургијом су началствовали Архиепископ њујоркшки и њуџерсијски (Православна Црква у Америци) Михаило и први викар Његове Светости Патријарха московског и све Русије у Москви, Владика васкрсенески Дионисије. Између осталих, саслуживали су: представник Православне Цркве у Америци при патријарху Московском протојереј Данило Андрејук; архимандрит Серафим (Шематовски), представник Православне Цркве Чешких земаља и Словачке при Патријарху московском и све Русије; протојереј Какхабер Гоготишвили (Грузијска Православна Црква) и други. На крају Литургије одржан је молебан Светом Герману Аљаском и произнесено многољетствије предстојатељима Руске и Америчке Православне Цркве. У проповеди је величано мисионарско дело великог светитеља. Архепископ Михаило је истакао радост што је могао служити на дан спомена Светог Германа Аљаског у отаџбини светог, у Русији. Истакао је такође да су руски мисионари дошли пре више од двеста година у америчку земљу речју пуном љубави и кротости, а што је и било залог њиховог успеха, па је Православље утврђено најпре међу домородачким житељима Аљаске, затим у Калифорнији, а касније се распрострло по целој Северној Америци. -Отуда се подвиг Преподобног Германа и других руских просветитеља благодарно спомиње до данас, казао је Владика и додао да ће се идуће године свечано прославити 50 година богослужбеног прослављења Преподобног Германа Аљаског. Извор: Српска Православна Црква
  20. Манастир Хиландар је свечано и молитвено прославио своју Небеску Заштитницу, Пресвету Богородицу Тројеручицу. Под омофором Богомајке, хиландарско братство са гостима из свих крајева, служило је свеноћно бдење и Свету Литургију, након чега је уследила празнична трпеза за око 250 људи. Службом која је почела 24.07. увече а завршена следећег дана ујутру, началствовао је новоизабрани игуман светогорског манастира Констамонита, Високопреподобни архимандрит Харалампије. Благољепију службе су допринели појци – за десном певницом старац Дамаскин из келије Светих Бесребреника – Нови Скит, са братијом; за левом – братија хиландарске келије Светог Николе, Буразери. На служби су били сабрани и монаси из других светогорских манастира, скитова и келија, свештеници Српске цркве, као и поклоници придошли са разних страна. Другог дана празновања, у петак 26. јула прослављен је Сабор Преподобних отаца хиландарских, који се слави када и Сабор Светог архангела Гаврила. Овај празник је уједно и слава Фондације Задужбине Светог манастира Хиландара у Београду. Уз присуство директора Задужбине Миливоја Ранђића и запослених у фондацији, чин резања славског колача је извршио протојереј Милан Цветић из храма Светог Петра и Павла у Топчидеру. Извор: Манастир Хиландар
  21. Завршен рад Црквене скупштине српских православних епархија у САД. Поднети извештаји о раду више одбора. Хиландарски игуман Методије поздравио чланове Скупштине. Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј служио је 15. јула 2019. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, свету архијерејску Литургију у манастиру Новој Грачаници. Јутарња пленарна седница почела је после доручка и била је посвећена безбедносним питањима која се тичу парохије и породице, као и система осигурања. Владика Иринеј је представио г. Михаела Херзака из система осигурања, који је водио дискусију. Закључке из излагања и дискусије објавиће Епархијски савет за њихово остваривање како на епархијском, тако и на парохијском нивоу. Време поподне је било искоришћено за праћење извештаја о раду више одбора. Владика Иринеј је том приликом поздравио архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара, који је са своје стране поздравио Скупштину. У свом говору хиландарски игуман је истакао да му је драго видети рад летњег дечјег кампа који се одвијао истовремено са радом Скупштине. Говорио је о настојањима манастира Хиландара који у истом смислу организује кампове у Србији, а које похађају деца из свих српских крајева. У овом тренутку у њима је 400 малишана, подељених у две групе од по 200. Деца потичу из разних области у којима Срби живе у тешкој ситуацији. Током боравка у кампу деца се упознају, виде да нису сама, већ да су чланови веће српске и православне породице. Поред тога, манастир Хиландар планира да оснује православну средњу школу. Протојереј ставрофор Никола Чеко је говорио о раду сталних одбора и о многим подухватима које обављају поједини одбори. После кратког извештаја о здравственом свештеничком програму Лука Ерцег је говорио о раду Свештеничког пензионог програма. Џим Спрингборн је као благајник поднео извештај у име Централног црквеног савета. Презентација је одржана на тему Парохијски рад са омладином и младима, а говорили су Драган Петровић, о. Стево Рокнејџ и специјални гост о. Космас Каљас из Грчке Православне Митрополије у Чикагу. Наравно, дискусија је уследила након сваког извештаја. Поднет је извештај о Богословском факултету Светога Саве, што је довело до даље дискусије о тој богословској установи. Свети Архијерејски Синод у међувремену разматра многе предлоге везане за будућност те богословско-просветне установе. Скупштина је завршила рад четвртог дана, 16. јула 2019. године, расправљајући о административним питањима. Извор: Српска Православна Црква
  22. У среду, дана 17. јула 2019. године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, прослављена је успомена на патрона Епископије горњокарловачке, Светог свештеномученика Саву горњокарловачког и са њим пострадале свештеномученике и мученике. Верни народ са свих крајева Епископије горњокарловачке, окупило се данас у Саборном храму, да једним устима и једним срцем узнесе песму дивним угодницима Божијим, који пострадаше за веру и примише венац мучеништва на небесима. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење, архимандрита Михаила, протопрезвитера-ставрофора Миће Костића, протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, преотопрезвитера – ставрофора Милидрага Стокановића и ђакона Будимира Кокотовића. Пре почетка Свете Литургије, Епископ г. Герасим рукопроизвео је у чин чтеца г. Владана Трипуновића из Добоја, студента Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи. Након освећења славског колача и кољива у част заштитника Епископије горњокарловачке, пригодном беседом, свим присутним Епархиотима, епископ Герасим честитао је данашњи велики празник и славу богоспасаване Епархије горњокарловачке, која данас радосно славослови богомудрога Архијереја, који веран Христу у страдању оста, мучеништва многа претрпивши, радосно у тајну вјечности приступи, славословећи Бога истинитог. Овом приликом, ценећи несебично показану љубав и безрезервну духовну и материјалну помоћ при изградњи Епархијског двора у Карловцу, Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве, на предлог Епископа горњокарловачког г. Герасима, одликовао је оредном Светог краља Милутина, господина Миладина Пејића из Јасенице (Словенија) и господина Милана Божића из Сиска. По окончању сабрања у Светом храму Божијем, за све који су својим присуством улепшали прославу заштитника Епископије горњокарловачке, уприличена је Трпеза Љубави у новоподигнутој Црквеноопштинској сали у порти Саборног храма. Извор: Епархија горњокарловачка
  23. Псковско-печерски Успенски манастир је једна од најомиљенијих обитељи Руске Цркве. Она проноси светлост Православне Цркве све од 15. века и једини је манастир у Русији који је преживео смутне године безбожног комунизма. У четврту недељу по Духовима, 14. јула 2019. године, манастир је прославио један од главних храмовних празника - празник Свих псковско-печерских светих. Божанском Литургијом је началствовао митрополит псковски и порховски Тихон са архиепископом монтреалским и канадским Гаврилом из Руске Заграничне Цркве. После Литургија уређена је литија која је водила од Саборне цркве Светог Михаила до Успенске цркве, када су многи поклоници имали прилику да посете обновљену келију Светог Симеона (+1960), где је раздељена тек објављена књига о његовом животу и учењу. Овај празник је установио бивши патријарх руски Пимен, који је једно време био игуман манастира и саставио Акатист у част ових светих. Црква у част Свих псковско-печерских светих подигнута је на једном манастирском брежуљку, а празновање Сабора ових светих отпочело је 1994. године. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
  24. Одржана 22. Црквена скупштина српских православних епархија у САД од 13. до 14. јула 2019. године. Архијереји Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама сабрали су се у манастиру Покрова Пресвете Богородице - Новој Грачаници на Трећем језеру, у Илиноију. Претходно су одржана припремна заседања Епископског савета, Централног црквеног савета, Националних служби „Сталних одбора“ и Свештеничког братства. Скупштина је почела са радом 13. јула 2019. године свечаним чином призива Светога Духа који је служио председник Епископског савета Преосвећени Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин у присуству Преосвећених архијереја западноамеричког г. Максима и источноамеричког г. Иринеја. Епископ Лонгин је најпре поздравио архијереје, свештенство, монаштво и делегате из трију српских православних епархија у Сједињеним Америчким Државама, и заблагодарио им на жртви које подносе у раду на добро своје свете Цркве. -Ова сабрања, истакао је Преосвећени, представљају и повод за радовање, али и служе као подсетник за одговорност свакога од нас за дело Цркве и свету веру коју смо наследили од наших светих отаца. -Ови догађаји и време чине да се радујемо у заједништву, али то је и време за размишљање. Сви смо позвани да испитамо себе, да се запитамо да ли живимо својом вером на исти начин као свети Немањићи и сви наши српски предшественици кроз векове, казао је епископ Лонгин. Епископ Лонгин је замолио епископа Иринеја да поздрави Скупштину и да она отпочне са радом. Преосвећени Иринеј је изложио дневни ред који су припремили Епископски савет и Централни црквени савет, који је једногласно прихваћен. У наставку је прозвао протојереја Николу Чека да укратко изложи најважније одлуке последње 21. Скупштине и одлуке Централног црквеног савета у времену од 2014. до 2019. године. Вечерњој служби се нашим српски јерарсима придружио Високопреосвећени Архиепископ г. Димитрије, недавно умировљени архијереј Грчке Православне Архиепископије у Америци, и Његово Високопреосвештенство Митрополит г. Калист, који је био главни говорник на свим скупштинским догађањима. После вечере, митрополит Калист је одржао своје главно предавање које су саслушали не само свештена лица и скупштински делегати него и велики број младих. Представници младих нараштаја почели су пристизати у суботу касно поподне ради учешћа у Омладинској конференцији одржаној то исто вече, кад је главно предавање одржао глумац и носилац награде ЕМИ, иначе привржени православни хришћанин, г. Џонатан Џексон. Он је говорио на тему „Православље је прави живот“. За време одржавања Омладинске конференције многи делегати су погледали филм у режији „Пријатеља Божјих“ - „Живот Светог Мардарија“. Другог дана Црквене скупштине, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, служена је торжествена архијерејска Литургија у славу тих светих, у славу Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког, а у молитвени спомен на 800-годишњицу аутокефалности Српске Православне Цркве, а све на славу Тројичног Бога. Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим началствовао је Литургијом уз саслужење Преосвећених архијереја новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, кливлендског г. Петра (Руска Загранична Црква), источноамеричког г. Иринеја и умировљеног славонског г. Саве, свештенства, монаштва и ђакона из епархија широм Сједињених Америчких Држава. Богослужењу су присуствовали Високопреосвећени Архиепископ г. Димитрије, умировљени архијереј Грчке Православне Архиепископије у Америци, и Високопреосвећени Митрополит г. Калист. После вечерње и вечере, испод великог шатора постављеног пред манастирском црквом Светог Саве у Либертивилу, свештенство и верни окупили су се у великом броју око моштију Светог Мардарија Либертивилског и Свеамеричког. Величанствен призор изазвао је одушевљење у срцима свих присутних, и они су сазерцавали не само о великом јубилеју Српске Цркве, него и о сопственој историји на америчком континенту, у присуству чесних моштију првог епископа и мисионара српског. Славски колач је освећен и преломљен у част Светог Мардарија. Стални одбор за богослужбено певање добио је благослов од архијереја да се стара о богослужбеном појању током одржавања Скупштине. Милан Дамњановић је дириговао великим хором који је божанствено одговарао на Литургији. Митрополит Калист (Оксфордски универзитет) одржао је надахнуто проповед на крају Литургије у којој је нагласио важност светог причешћа и истакао своју радост што присуствује Литургији, управо као што је ту радост имао на многим Литургијама на којима све више верника приступају светој чаши. На почетку своје проповеди он је навео да током свих ових година како је православан, све више и више сазнаје о Православљу. -Тако, за време ове своје посете српском народу и Српској Цркви у Америци сазнао сам о житију Светог Мардарија које ме је веома одушевило, па ћу по свом повратку у Велику Британију у својим молитвама клицати: Свети Мардарије, моли се Богу за нас! Уследио је свечани програм у манастирској порти, управо на оном месту на коме су се пре много деценија православни Срби окупљали с благословом Светог епископа Мардарија. Уз велику љубав и архипастирско старање Свети Мардарије је окупљао свој народ и позивао да изграде тај велики манастир на славу Божју и на ползу будућих нараштаја српског народа. Богат програм којим је прослављена 800-годишњица аутокефалности Српске Православне Цркве одржан је у павиљону, који су замислили Драган Арсић и Михаила Туба. Епископ Лонгин је отворио програм и, између осталог, рекао: -Данас у Америци Српска Православна Црква прославља радостан догађај – 800-годишњицу своје аутокефалности. Наш брат по крви и духу Свети Сава подарио је српском православном народу непроценљиви дар у право време када су наша Црква и земља сазрели за самоуправу. Аутокефалија представља потпуну самосталност једне помесне Цркве. У овој намери, а када је Црква била духовно зрела да оправда такав чин, Свети Сава је замолио цариградског патријарха за благослов да има аутокефалну Цркву за свој народ. Она нам је подарена 1219. године... Пре 50 година одржана је слична светковина поводом 750-годишњице аутокефалности у Саборној цркви Светог Саве у Милвокију. О овоме се може прочитати у споменици објављеној о том догађају. А и та прослава, макако била радосна, била је осенчена мањком јединства међу нама у то време на овом континенту. За време наше поделе, срца су нам била хладна по питању духовности и светости. Тада нам је била најважнија освета и судска победа. А сада, хвала Богу, нема више те туге од раније. Почев од те прославе, највеће остварење Српске Цркве је њено поновно јединство постигнуто пре 27 година када је наша Српска Црква у дијаспори присаједињена нашем великом оцу, данас блаженопочившем патријарху Павлу. Овим поновним сједињењем наша срца су ублажена и отворена су за милост Божју. Плодови светости су просијали. У стању смо да разоткријемо наше светитеље који су делали у овој земљи: Светог Николаја Велимировића, Светог Варнаву Настића, Светог Јована Максимовића, Светог Севастијана Дабовића и Светог Мардарија Ускоковића. Бог нам је заиста откривао чудо за чудом, плодове мира и заједништва. И док данас прослављамо аутокефалност, то не значи да смо изоловани од других Православних Цркава, него да је прослављамо заједно и у јединству као једна Света Православна Црква. Зато, радујмо се, драга браћо и сестре, јер су данас највећи плодови нашег јединства и наше аутокефалности пред нама пред целебним моштима светог Мардарија. Поклонимо се пред њим с благодарношћу за све оно што је ујчинио на овом континенту, пошто је он ишао стопама Светога Саве као равноапостол и наследник на његовом престолу. Прославимо свете на овом континенту који су се чврсто држали своје вере и сачували је за нас будући далеко од наше отаџбине, и смирено, покајнички и благодарно живимо свој живот припремајући се за вечни живот, који је био циљ свих ових великих људи и циљ је сваког хришћанина... Ваше Високопреосвештенство Митрополите г. Калисте, поздрављамо Вас и благодаримо на томе што сте с нама за време ових свечаности. Ваш допринос православној вери током ових многих деценија инспиративан је за многе хришћани. Многи верници наших епархија постали су православни хришћани захваљујући Вашим списима и учењу. Захваљујемо што сте могли да нам се придружите и да нас благословите Вашим надахнутим речима. У свом предавању за време програма митрополит Калист је још једном говорио о важности свете Евхаристије као средишњег богослужења Православне Цркве. Уследио је програм уз појање српских народних и духовних песама у извођењу породице Радаковића. Протојереј ставрофор Војислав Билбија извео је неколико песама, као што су „Падајте браћо“ и „Ми чекамо Христа“, док је млада и талентована уметница Бојана Пековић на традиционалном српском инстументу гуслама отпевала „Смрт мајке Југовића“. Добитник ЕМИ награде глумац Џонатан Џексон извео је први пут песму коју је он написао и посветио Косову и Метохији и страдању српског народа. После тога је аматерска уметничка група „Око соколово“ из Чикага извела две сцене из Српске Рамонде, која је написана у спомен на страдање српског народа у Првом светском рату, на српско повлачење кроз Албанију, са освртом на српску Голготу и Плаву гробницу. На крају програма, глумица Катарина Радојевић је одрецитовала Молитву за спас српског народа од Светог владике Николаја. Верни народ је провео поподне у разговору пред одлазак у Саборну цркву Васкрсења Христовог у Чикагу, где је митрополит Калист одржао вечерње предавање на тему „Умни смисао Божанске Литургије“. Извор: serborth.org
  25. Свечаним сабрањем у манастиру у Бођанима, 12. јула 2019. године, прослављена је сеоска слава – празник Светих првопрестолних апостола Петра и Павла. Његово Високопреосвештенство Митрополит запорошки и мелитопољски г. Лука (Коваленко) из канонске Украјинске Православне Цркве началствовао је светом архијерејском Литургијом, уз саслужење Њихових Преосвештенстава епископа бачког Иринеја и мохачког Исихија, као и јеромонаха Илиодора из манастира Глинскаја пустиња, свештенства и ђаконства Руске и Српске Православне Цркве. Ми сви заједно сабрани јесмо, у маломе, апостоли Христови и наша је света дужност да будемо проповедници Христови у овоме свету греха у коме живимо. Наш живот, наше лично сведочење мора бити наша главна проповед и наше сведочанство о Христу. Нико од нас не би данас био у овоме храму да нема љубави ка Христу и да у срцу његовом не гори пламен те љубави. Како можемо да исповедамо данас Христа? Нашим животом. Рана која, код нас у Украјини, тече крвљу јесте Донбас, а за вас је то Косово и Метохија. Непријатељ рода људскога се ту не зауставља, он тражи нове и нове жртве. Он жели да раздвоји, расцепи и оно што је још остало целосно. Драги моји, наша срца су данас испуњена Христом и ако будемо свагда следили за чистотом својега срца, да у њему не би било кукоља који засађује непријатељ људскога рода, тада нас нико неће победити, казао је митрополит Лука. По завршетку литургијског сабрања, Епископ бачки г. Иринеј честитао је славу житељима насељâ Бођани и Вајска, и заблагодарио митрополиту Луки на доласку из далеког Запорожја, у Украјини. Појао је хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин и братство бођанског манастира. Поред мноштва народа, Литургији су присуствовали г. Вјачеслав Аликин, први секретар амбасаде Руске Федерације и пуковник Андреј Собакин, изасланик одбране амбасаде Руске Федерације. Световаведењски манастир у Бођанима основан је у 15. веку и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Извор: Епархија бачка
×
×
  • Креирај ново...