Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прослављено'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 15 results

  1. Прославa у част 150 година од изградње храма Светог Спиридона у Трсту обележена је низом културно-уметничких догађаја од 17. до 19. октобра 2019, а централно молитвено сабрање било је у недељу 20. октобра, када је служен чин Великог освећења храма и Света архијерејска Литургија. Како је известио Радио Глас Епархије нишке, Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи: моравички Антоније, нишки Арсеније, пожаревачко - браничевски Игнатије, далматински Никодим, аустријско-швајцарски Андреј, архимандрит Грегориос Милиарис, настојатељ цркве Светог Николе у Трсту; протојереј-ставрофор Рашко Радовић, парох Цркве Светог Спиридона у Трсту, јереј Душан Ђукановић, парох удинско-порчијски и други свештеници и ђакони. Светој Евхаристији присуствовали су градоначелник Трста Роберто Дипиаца са генералним конзулом Републике Србије г. Иваном Стојиљковићем. Благољепију Литургије допринео је хор Цркве Светог Спиридона у Трсту, предвођен диригентом Аном Каиром. Извор: Радио Глас
  2. Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас, 8. септембра, саборно и молитвено, као што су радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима, у Цркви Светих апостола Петра и Павла код Новог Пазара, прославила је два значајна јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 вјекова самосталности Српске православне цркве. Повезане вести: Митрополит Амфилохије: Стари Рас је коријен нашега духовнога бића! Епископ жички др Јустин: Радујући се заједници са Господом и свима светима, призвани смо да умножимо хришћанску љубав и постанемо деца светлости! Владика Теодосије: „Да никад не заборавимо косовски завет, не одрекнемо се најсветијег!“ У Петровој цркви почела прослава хиљаду година Епархије рашко-призренске и осам векова аутокефалности СПЦ Свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа: рашко-призренски Теодосије, жички Јустин, полашко-кумановски Јоаким, милешевски Атанасије и захумско-херцеговачки Димитрије са свештенством и вјерним народом. У литургијској бесједи Пресвећени владика Јустин је је казао да је данас дан велике радости јер су се спојила ова два јубилеја наше Цркве и то су догађаји који нама православнима дају могућност да се радујемо, јер и апостол Павле каже: Радујте се у Господу свагда, и опет велим: Радујте се! Он је нагласио да је наша вјера, вјера радости и свјетлости, вјера наде у оно што нам је Господ обећао. Подсјетио је владика и на наше славне претке, као и новомученика Светога Вукашина из Клепаца. Појаснио да су мучитељи увијек прво пријетњама, онда ласкањем хтјели да преласте оне који су чврсто утемељени у Христу. Нагласио је да су и сада таква времена и увијек ће бити. Тумачећи данашњу јевађељску причу о бремену богатствa, када младић пита Господа шта му треба да чини да наслиједи вјечни живот, Преосвећени владика Јустин је објаснио да се од тада до данас свако пита шта му треба да замијени овај привремени, вјечним животом: „То је једино призвање и једино обећање Божије, да је Он припремио Царство небеско за све оне који га љубе. Благодарећи нашим прецима, светитељима Божијим коју су у себе примили све врлине Христове, борили се и свједочили свако у своме достојању, стигосмо до овога тренутка“, бесједио је владика подсјетивши још једном на то кроз каква искушења и муке су наши преци пролазили, али су вјеровали у ријеч Христову: У свијету ћете имати невоље, али не бојте се ја побједих свијет. Даље је владика појаснио да је на нама избор да ли ћемо бити синови свјетлости или синови таме и коме ћемо се клањати: владарима овог свијета или Господу Богу. „Нико нема изговора да каже неко ме је преварио, морао сам. Ништа нисмо морали! Ми смо само дужни из љубави према Богу, да оно што нам је дао сачувамо и предамо другим генерацијама.“ Говорећи о невољама које су нас данас са свих страна притисле, Епископ жички је поручио да се не плашимо, него да будемо постојани и да имамо наду, јер нам је Христос рекао да ћемо бити гоњени. На нама је да чекамо, мишљења је владика, онај велики дан када ће нам Господ рећи: Мали слуго био си ми вјеран у малом, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господара свога: „То је та ријеч, тај благослов који сви очекујемо. Нека Господ Бог нас, његове свједоке и следбенике, оснажи да се никада не уплашимо и да будемо мирни са пуно љубави, јер љубав је та која је побједила читав свијет, а љубав је сам Господ! Нека Господ, Бог мира, утјехе и свакога добра, буде са свима нама да нас води руководи до Царства небескога. Слава нашим славним прецима који животе своје дадоше за крст часни на бранику отаџбине“, поручио је Његово преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Након благосиљања и резања славског колача, Преосвећени владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије заблагодарио је својој браћи архијерејима, свештенству, монаштву, вјерном народу, који су се данас сабрали да покажу да смо сви једно тијело Христово – Црква Божија и да овдје потврдимо свој завјет Богу да смо народ опредјељен за вјечни живот. Владика је посебну благодарност исказао Свјатјејшем Патријарху српском г. Иринеју који је имао намјеру, али није могао данас да буде овдје, на овом светом мјесту, као и Митрополиту Амфилохију који их, како је истакао, „стално посјећује, кријепи, утврђује на путу једином који води ка Христу, вјечном животу“. „Данас нас је овдје сабрао Свети Сава да прославимо Србе светитеље и просветитеље, оне који су најбољи из рода нашега, који су живјели Свето јеванђеље и подвигом просијали, мученички пострадали, али који су стекли и оставили нам ово непроцјењиво благо“, казао је владика Теодосије. Нагласио је да су нам свети преци предали то благо да га сачувамо и предамо нашој дјеци, подсјетивши да управо све што имамо њима и дугујемо. Подсјетивши на јубилеје које данас прослављамо, 1000 година помена Рашке и призренске епархије и 800 година самосталност СПЦ, владика је нагласио да иако као народ имамо чиме да се поносимо и похвалимо, имамо и велику одговорност с обзиром на тешко вријеме у којем данас живимо. Он је казао да нам је потребна помоћ Божја коју очекујемо тиме што служимо Богу испуњавајући Његову ријеч и заповјести – Свето јеванђеље. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије је истакао да у Цркви Светих апостола Петра и Павла овај сабор траје од времена Свете браће Кирила и Методија и наставља се кроз вјекове. Подсјетио је да су у овој цркви одржавани велики сабори још за вријеме Светога Симеона и Светога Саву, да се у њој крстио Свети Сава, Свети Стефан Првовјенчани и дјеца Светог Симеона и Свете Ане, који су се у њој примили монашки постриг. Митрополит је казао да је Црква Светих Петра и Павла мајка црква свих цркава које је градио народ Божји, српски, кроз вјекове. Мајка црква и Студенице и Жиче, Пећке патријаршије и Дечана, Мораче и Грачанице, и свих других наших храмова широм васељене. „Ово је најстарији сабор који сабира у себе све саборе нашег народа кроз вјекове и ја се надам и убудуће. Ако Бог да, овдје ће бити сабор, на којем ће бити и Његова светост наш Патријарх и сви архијереји наше Цркве, сличан оном, и још већи, од онога који је био за вријеме Светога Симеона и Светога Саве.“ Владика је казао да иако понекад заборавимо, Стари Рас је коријен нашега духовнога бића, јер је овдје епископ, у вријеме Свете браће Кирила и Методија, од којег је тражено да припадне Римокатоличкој цркви то одбио, рекавши да ми припадамо Истоку, Цариграду, Светом граду Јерусалиму и то опредјељење и траје: „Не само 1000 година, него 1500 и више година, то опредјељење наше кроз вјекове траје, носимо часни крст и чувамо на овом мјесту изворну вјеру православну. Дај Боже да се тако и настави! Косово и Метохија и Рашка су темељ бића овога народа ма гдје се он налазио“, поручио је владика Амфилохије и додао да ако се одрекнемо тог темеља онда су одричемо себе и свега светога што је овај народ родио кроз вјекове, изражавајући наду да тога неће бити. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски је, у име Светога Петра Цетињскога, примио кумство за идућу годину за дан свих Срба светитеља. Митрополит је за овај храм који спаја вјекове, прилажио икону Светог Петра Цетињског подсјећајући на дјела свих владара из лозе Петровића, нарочито краља Николе Петровића који је заједно са краљем Петром Првим Карађорђевићем ослободио Косово и Метохију 1912 -1913. године: „Није био ни краљ Никола, као ни они прије њега, не само у Црној Гори, него широм нашег народа, који су се одрицали КиМ, као што то чине безбожници обољели од брозоморе, моји монтенегрински садашњи владари који су се одрекли и признали тзв. независно Косово. То је нешто најсрамније што се догодило у историји Црне Горе!“ Додао је да и србијански предсједник говори и траже нешто, и ако им нешто дају, они ће издати Косово и Метохију, и да је то срамота и за њега и свакога другога који се одриче свога бића и памћења, своје историје и светиња. „Нека би Бог дао да овај сабор древни, настави да буде свесрпски и свеправославни сабор управо код овога Светог храма. Нека благослов Божји, благослов овог сабора буде на свом нашем роду и народу. На многаја и благаја љета“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Прослава 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 вјекова самосталности Српске православне цркве у Старом Расу, који је колијевка српске државе, почела је јуче у Цркви Светих апостола Петра и Павла, вечерњом службом коју је служио Епископ Теодосије са више архијереја наше Цркве, након чега је одржана свечана академија. * * * Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је сједиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра сјеверно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. вијека, али је вјероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а сједиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен велики жупан Стефан Немања. У Петровој цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом мјесту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану. После стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић а сједиште Српске цркве манастир Жича, док сједиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. На празник Успења у манастиру Ватопеду, празничним бденијем и светом Литургијом, началствовао је митрополит Атланте Г. Алексије. Митрополит је рукоположио у ђаконски чин, ватопедског сабрата, монаха Алексија који је иначе американац. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Светогорске стазе
  4. Данас на празник Светог цара Константина и царице Јелене и Свете Јелене Дечанске, у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу служена је Света архијерејска литургија поводом три велика јубилеја: 800 година аутокефалности СПЦ, 800 година од оснивања Епархије будимљанско-никшићке и 20 година архијерејског служења Његовог преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија. Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење Високопреосвећеног Архиепископа верејског Амвросија, ректора Московске духовне академије, преосвећене господе епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована и буеносаиреско-јужноцентралноамеричког Кирила и преко 60 свештеника и ђакона. Након читања зачала из Светог јеванђеља по Јовану, сабранима се бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Хризостом који је честитао велике јубилеје. Владика Хризостом је казао да је смисао данашњега великога дана, када се сјећамо успомене на оно што је Свети Сава прије 800 година издејствовао, то што је Свети Сава, вођен љубављу, у Никеји тражио спасење за свој народ. Та љубав Светог Саве водич је, кроз вијекове, свим његовим наследницима да се труде да српски народ уведу у Царство Божије. „Свети Сава није само отишао да тражи самосталну Српску цркву у тадашњој Рашкој и српским земљама, већ прије свега да тражи спасење за свој народ, да српски народ у 13. вијеку уведе у Цркву Божију. Свети Сава је отишао у Никеју вођен љубављу за спасење српског народа и та љубав ево 800 година, хвала Богу, води све његове наследнике, како на Пећком трону, тако и на свим епархијама наше Цркве, да српски народ сачувају и уведу у Царство Божије.“ Подсјетио је да су то била тешка времена, као и данас, када се српски народ опредјељивао којем ће се царству привољети: западноме које, као и данас, нуди само материјално или Царству небескоме које је увијек разапето на голготи. „Свети Сава се опредјељује за Царство које ће бити, као и наше, Српско царство на Косову, увијек разапето, увијек на голготи, али Царство које никад не пролази, које је вјечно и ничим се не може поткупити и замијенити. За то Царство нас је опредјелио Свети Сава и зато ми осам стотина година постајемо и јесмо оно што јесмо – свједоци живога Бога, васкрслог Христа Господа. Свједоци смо Његове голготе у Јерусалиму, јер смо и ми сами увијек били на голготи.“ Нагласио је да је ову велику традицију наставила и наставља Епархија будимљанско-никшићка, што најбоље илуструје и сам Свети Василије Острошки својим страдањем, живљењем и свједочењем: „Бог га никада није напустио, већ Га је прославио и удостојио да буде оно што јесте у српском и цијелом православном народу – велики светитељ и угодник Божији.“ Високопреосвећени Митрополит Хризостом је говорио и о светитељима које данас прослављамо Светом цару Константину и царици Јелени, које је Господ изабрао и призвао да крстом побјеђују. Митрополит Хризостом је, честитајући владици Јоаникију 20 година његовог вјерног служења својој Епархији, народу и својој Цркви, подсјетио колико је труда уложио на њиви Господњој Епархије будимљанско-никшићке која је, по његовим ријечима, добро орана и узорана и по којој је добро сјеме посијано. На крају Светог богослужења велике јубилеје, Епископу домаћину честитао је и Високопреосвећени Архиепископ верејски г. Амвросија, ректор Московске духовне академије, уручивши му највеће одликовање Московске духовне академије медаљу Светог Филарета московског првог степена. Он је владици Јоаникују, на благослов преподобног Сергија Радоњешког, поклонио панагију са ликом овог светитеља. У име свештенства Епархије будимљанско-никшићке јубилеј је Преосвећеном Епископу Јоаникију честитао протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански: „Све ове године ви сте као отац и састрадалан и снисходљив према нама, носећи слабости слабијих, никад као строг судија, већ прије као милосрдан отац подржавајући увијек оног благог Учитеља у чије име се сви сабирамо и на чиј позив се наша душа одазива. Нас је овдје на овај велики празник Светих цара Константина и царице Јелене сабрала и сјединила вјера и љубав према Богу, а послије Бога и према вама као његовом угледном служитељу, узорном архијереју Цркве православне са дубоким хришћанским осјећањем за све оне који страдају ради имена Христовог .“ Заблагодаривши свима на честиткама, преосвећени владика Јоаникије је казао да је обнова Епископије будимљанско-никшићке велики догађај. „Осам вјекова наше Цркве је заправо осам вјекова стварања, благодарења Богу, обједињавања нашега народа, приношења Богу и цијелом човјечанству најузвишенијих дарова којима смо обдарени. Исто тако велики је догађај обнова Епископије будимљанско-никшићке која је обновљена на старим темељима које је утврдио Свети Сава, Свети архијереји будимљански, верујући народ, многи књижевници, духовници из наше прошлости који су оставили непоколебљиви камен и основу.“ Његово преосвештенство Епископ Јоаникије је заблагодарио и архијерејима сабраним на обиљежавању ових великих јубилеја рекавши да му љубав браће саслужитеља и вјерног народа даје снагу да истраје у своме труду као архијереј будимљанско-никшићки иако на том путу, како је рекао, наилази и на велика искушења. Синоћ је, овим поводом, у никшићком Саборном храму Светог Василија Острошког служено празнично бденије а потом је у Никшићком позоришту одржана Духовна академија. Сабрање је благословио владика Јоаникије који је говори о историјату Будимљанско-никшићке епархије и њеном значају. У наставку је одржана промоција књиге „Свјетлост свијетли у тами“ владике Јоаникија о којој о су говорили Преосвећени Епископ славонски г. Јован и академик Јован Делић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 15. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег у Београду. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су саслуживали протојереј-ставрофор Ненад Поповић из Бирмингемске Лазарице; јереји Арсеније Арсенијевић, старешина храма, Ново Гојић и Душан Михајловић из парохије Светог Николаја Охридског и Жичког у Сантјаго де Чилеу; протођакони Стеван Рапајић и Ненад Михаиловић; као и ђакони Драган Танасијевић, Бошко Савић и Филип Милованчевић. Пoсле свете Литургије, Патријарх је преломио славски колач са домаћинима славе у Институту за кардиоваскулане болести Дедиње. Извор: Српска Православна Црква
  6. Празник Богојављења 19. јануара 2019. године прослављен је у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару светим Литургијским сабрањем свештенства и верног народа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У порти храма обављено је велико освећење Богојављенске воде, након чега је уследила свечана литија градским улицама од Саборног храма до Попове плаже на Црном Тимоку. Литију је предводило свештенство са градоначелником Бошком Ничићем и члановима Градског већа, представници Војске Србије, Полиције, ватрогасног друштва, Медицинског центра, а учествовали су и представници других градских институција, спортских друштава, као и велики број грађана. У пливању за часни крст надметало се 25 пливача из региона. Најбољи је био Марко Панић из Зајечара, коме је старешина храма протонамесник Зоран Голубовић уручио Богојављенски крст, а у име града Зајечара градоначелник му је доделио новчану награду и златник. Новчане награде добили су и остали учесници. Сви пливачи су се одрекли награда у хуманитарне сврхе и донирали их за лечење болесног дечака Немање Јовановића из Зајечара. Све присутне је беседом поздравио старешина отац Зоран Голубовић. Градоначелник Бошко Ничић пустио је белог голуба да лети, као симбол данашњег празника. Извор: Епархија тимочка
  7. У петак 18/5.јануара 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Крстовдан, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је јеромонах Владимир, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј, јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох и Слободан Лукић црмнички парох и јерођакон Роман. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који сау се припремали, причестили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа. Потом је о. Јеротеј са саслужитељимаслужио велико освећење воде, што је обичај на овај велики празник, који најављује Крштење Господа Исуса Христа – Богојављење. Саслужитељи су потом погружавали водом сабране. На Крстовдан се православни хришћани придржавају поста на води. Извор: Манастир Острог
  8. Певао је Мешовити хор Епархије браничевске. Његова Светост Патријарх је, после свете Литургије, произнео празнично слово, честитао високопреподобној игуманији Павли и сестринству шестовековни јубилеј и пожелео да и даље врше духовну улогу коју је манастир Манасија вековима имао. Архипастир Српске Цркве је казивао о личности Светог деспота Лазаревића, задужбинара манастира Манасије, и о царици Милици, потоњој монахињи Евгенији. -Када је косовско царство потамнело, Господ је кроз ове историјске личности чинио да се уздижемо у духовном, културном и сваком другом погледу, и то у време када се за друге земље није ни знало или нису ни постојале, подсетио је Патријарх. Свјатјејши је истакао: -Наша дужност је да као наследници славних и значајних предака очувамо оно што су нам они оставили и да будемо у оном односу према вери и Господу у каквом су и они били. Морамо озбиљно гледати на прошлост да бисмо сагледали шта је то наше претке одржало кроз историју и, угледајући се на њих, како бисмо се и ми у овом тешком времену одржали. Наша садашња страдања су равна страдању српског народа у прошлости, истакао је Патријарх српски г. Иринеј и додао да се и ми, као и наши преци надамо у Господа и верујемо да нас неће оставити. За трпезом љубави у манастирском конаку епископ браничевски Игњатије захвалио је патријарху Иринеју и сабраћи архијерејима што су се одазвали позиву да заједнички, литургијски прославе шест векова зрачења манастира Манасије. „Манастир је проживео све што и наш народ“ - посведочио је епископ Игњатије и додао да све оно што су други пре нас урадили, остало је нама у наслеђе, чега смо сведоци управо данас. За трпезом се обратио словом и министар културе у Влади Републике Србије г. Владан Вукосављевић и на дар манастиру уручио игуманији Павли икону Пресвете Богородице. Цветни Триод, богослужбену књигу на српском језику у издању Епархије будимске, манастиру је подарио директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, док је гђа Мирјана Андрић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, подарила „Монографију манастира Ресаве од почетка радова на њеној обнови“. Светом сабрању присуствовали су представници Републике Србије и Републике Српске, споменути министар кутуре и информисања Владан Вукосављевић, представници градских власти, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником др Марком Николићем, свештенство и монаштво Епархије браничевске, верни из неколико епархија Српске Цркве, личности јавног и културног живота; г. Небојша Брадић, главни и одговорни уредник културног програма РТС, са сарадницима. У манастирској порти изведен је културно-уметнички програм у којем су учествовали КУД „Црквина“ из Раконца и КУД „Вељко Дугошевић“ из Кучева. Манасија нама сија после обнове Након опсежних реконструкција које су трајале више деценија, манастир лепотом задивљује сваког пуника намерника и сваког ко је на боготражитељском путу. Манасија је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада моравској школи. Животопис ове велелепне задужбине, иако тешко оштећен у многим рушењима и пустошењима (1439, 1456, 1476. и 1734.), део је културне баштине нашег народа, али и света. Манастир Манасија је уврштен прелиминарно на листу светске баштине Унеска. Извор: Телевизија Храм
  9. У манастиру Манасији, задужбини деспота Стефана Лазаревића, у недељу 5. августа 2018. године, торженственом архијерејском Лиургијом прослављено шест векова овог светила наше вере. Светом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење надлежног Епископа браничевског, Преосвећеног г. Игњатија, и отачаствених архијереја Српске Православне Цркве. Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископи будимски Лукијан, врањски Пахомије, шумадијски Јован, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, аустријско-швајцарски Андреј, нишки Арсеније и мохачки Исихије, преподобно монаштво, чесно свештенство и ђаконство Свете Српске Цркве. Певао је Мешовити хор Епархије браничевске. Његова Светост Патријарх је, после свете Литургије, произнео празнично слово, честитао високопреподобној игуманији Павли и сестринству шестовековни јубилеј и пожелео да и даље врше духовну улогу коју је манастир Манасија вековима имао. Архипастир Српске Цркве је казивао о личности Светог деспота Лазаревића, задужбинара манастира Манасије, и о царици Милици, потоњој монахињи Евгенији. -Када је косовско царство потамнело, Господ је кроз ове историјске личности чинио да се уздижемо у духовном, културном и сваком другом погледу, и то у време када се за друге земље није ни знало или нису ни постојале, подсетио је Патријарх. Свјатјејши је истакао: -Наша дужност је да као наследници славних и значајних предака очувамо оно што су нам они оставили и да будемо у оном односу према вери и Господу у каквом су и они били. Морамо озбиљно гледати на прошлост да бисмо сагледали шта је то наше претке одржало кроз историју и, угледајући се на њих, како бисмо се и ми у овом тешком времену одржали. Наша садашња страдања су равна страдању српског народа у прошлости, истакао је Патријарх српски г. Иринеј и додао да се и ми, као и наши преци надамо у Господа и верујемо да нас неће оставити. За трпезом љубави у манастирском конаку епископ браничевски Игњатије захвалио је патријарху Иринеју и сабраћи архијерејима што су се одазвали позиву да заједнички, литургијски прославе шест векова зрачења манастира Манасије. „Манастир је проживео све што и наш народ“ - посведочио је епископ Игњатије и додао да све оно што су други пре нас урадили, остало је нама у наслеђе, чега смо сведоци управо данас. За трпезом се обратио словом и министар културе у Влади Републике Србије г. Владан Вукосављевић и на дар манастиру уручио игуманији Павли икону Пресвете Богородице. Цветни Триод, богослужбену књигу на српском језику у издању Епархије будимске, манастиру је подарио директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, док је гђа Мирјана Андрић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе, подарила „Монографију манастира Ресаве од почетка радова на њеној обнови“. Светом сабрању присуствовали су представници Републике Србије и Републике Српске, споменути министар кутуре и информисања Владан Вукосављевић, представници градских власти, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић са помоћником др Марком Николићем, свештенство и монаштво Епархије браничевске, верни из неколико епархија Српске Цркве, личности јавног и културног живота; г. Небојша Брадић, главни и одговорни уредник културног програма РТС, са сарадницима. У манастирској порти изведен је културно-уметнички програм у којем су учествовали КУД „Црквина“ из Раконца и КУД „Вељко Дугошевић“ из Кучева. Манасија нама сија после обнове Након опсежних реконструкција које су трајале више деценија, манастир лепотом задивљује сваког пуника намерника и сваког ко је на боготражитељском путу. Манасија је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада моравској школи. Животопис ове велелепне задужбине, иако тешко оштећен у многим рушењима и пустошењима (1439, 1456, 1476. и 1734.), део је културне баштине нашег народа, али и света. Манастир Манасија је уврштен прелиминарно на листу светске баштине Унеска. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  10. Саслуживали су свештеници из свих крајева Епархије, прослављајући овај дан као датум оснивања Верског добротворног старатељства Епархије тимочке. Три године успешног рада и помоћи потребитима обележено је данашњом славом и молитвама које су узнете Светим Јерарсима наше Цркве. Славски колач је благословио и преломио владика Иларион са ђаконом Вуком Јовановићем, секретаром ВДС-а. У беседи владика је честитао славу свима који су се ангажовали на овом богоугодном делу хуманитарног рада, истичући да је наша Епархија скромна и да не може много да помаже потребитима, али уз донације добрих људи из других средина ВДС је пружао помоћ и организовао акције увек када год је то било могуће и потребно. Он је захвалио ЦО „Келн“, ВДС-у Београдске Архиепископије, организацији „Наши Срби“ из Чикага и другима који су у претходном периоду помогли рад ВДС-а Епархије тимочке. Основна мисија Цркве и рада и ангажовања организације ВДС-а јесте, како је нагласио владика, да се сви нађу под окриљем Цркве и приближе својој вери, да молитвено учествују на светој литургији јер поред материјалног потребно је да човек и духовно узраста и да живећи на земљи кроз литургијски живот и молитве светима задобије вечни непролазни живот у Царству Небеском. Извор: Епархија тимочка
  11. Празник Света Три Јерарха прослављен је 12. фебруара 2018. године светом архијерејском литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештеници из свих крајева Епархије, прослављајући овај дан као датум оснивања Верског добротворног старатељства Епархије тимочке. Три године успешног рада и помоћи потребитима обележено је данашњом славом и молитвама које су узнете Светим Јерарсима наше Цркве. Славски колач је благословио и преломио владика Иларион са ђаконом Вуком Јовановићем, секретаром ВДС-а. У беседи владика је честитао славу свима који су се ангажовали на овом богоугодном делу хуманитарног рада, истичући да је наша Епархија скромна и да не може много да помаже потребитима, али уз донације добрих људи из других средина ВДС је пружао помоћ и организовао акције увек када год је то било могуће и потребно. Он је захвалио ЦО „Келн“, ВДС-у Београдске Архиепископије, организацији „Наши Срби“ из Чикага и другима који су у претходном периоду помогли рад ВДС-а Епархије тимочке. Основна мисија Цркве и рада и ангажовања организације ВДС-а јесте, како је нагласио владика, да се сви нађу под окриљем Цркве и приближе својој вери, да молитвено учествују на светој литургији јер поред материјалног потребно је да човек и духовно узраста и да живећи на земљи кроз литургијски живот и молитве светима задобије вечни непролазни живот у Царству Небеском. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  12. Уз молитвено учеше великог броја православних вјерника појали су чланови Српског пјевачког друштва „Јединство 1839“ из Котора под управом ђакона Михаила Лазаревића. Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин протопрезвитера рукопроизвео старјешину овог храма, пароха луштичког Николу Урдешића. Он је рекао да је отац Никола из свештеничке породице Урдешића, једанаести по реду. „Дакле, свештеничка лоза Урдешића, из које је он изникао овдје на овом светом полуострву. Поријеклом је јелинскога рода, као и многи овдје и са те стране он у себи обједињује древна предања Истока и наших народа јелинскога и српскога“, рекао је Владика Амфилохије. Рекао је да је отац Никола чувар осамнаест луштичких храмова, саграђених кроз вјекове. „Тебе и твоју породицу Бог да укријепи и благослови на многаја љета“, казао је Митрополит Амфилохије. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Атанасије је казао да је Свети Николај Мирликијски био велики добротвор. „Он је започео да дели деци пред Божић поклоне. А онда су безбожници Запада, – а сво безбоштво је дошло отуда -, измислили неку непостојећу фигуру, неку фикцију деда мраза. Тобож он даје поклоне деци. Полудео је цео свет, од Београда до Калифорније, и не знам где све не… А уствари Свети Никола је дао поклоне. Сироти родитељи су имали три девојке. А за удају су требали да дају неки мали мираз. И он је тајно ставио кесице са златом, кроз прозор, а девојке их ујутро налазиле и тако се удавале. И од тога је почело то давање поклона деци. Ми Срби то славимо три пута: прошле недеље су били Детињци, данас су Материце, а идуће недеље су Оци. То је од Светог Николе“, казао је Владика Атанасије. Након причешћа вјерних бесједио је Митрополит Амфилохије, рекавши између осталог да је храм Светог Николаја храм откривања и јављања Божанске љубави. „И непрекидни приизив нама овдје на земљи да љубимо једни друге, да љубимо свако људско створење, да љубимо свако створење, да љубимо свеукупну Божанску творевину преко које Бог открива и јавља себе. Деветстотина година има овај храм. Старији је од многих држава, старији је и од оних најмоћнијих које мисле да су моћне. И показује се данаљс да је овај храм моћнији од оних моћника и силника који су кроз вјекове овуда пролазили, господарили, и који су прошли и незна им се ни мјеста гдје су били“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да ће такви бити заборављени зато што свој живот нијесу градили на тајни љубави народа земаљских. „Само Господ знаде колико је овдје било оних који су се укључили у ту свету заједницу Божју, Цркву Христову кроз вјекове. Сви су прошли кроз ову светињу и кроз друге светиње овдје, обновили се оном новином вјечном и непролазном, Божјом новином, новином онога који све чини новим, који је обновио и овај свети храм овдје и ово наше данашње свето сабрање“, рекао је Митрополит Амфилохије. Након Литургије је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Светковини у Радованићима присуствовали су и градоначелник Херцег Новог Стеван Катић и генерални конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић. Храм Светог Николаја Мирликијског у Радованићима саграђен је 1117. године и обнављан је три пута – 1219. године, 1669. године и 1892. године, када је и постављен иконостас који свједочи о датуму градње. У току је и нова обнова, у оквиру које је поводом јубилеја обновљен и освештан иконостас, а биће настављена током наредних година. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Светом архијерејском литургијом коју су са многобројним свештенством СПЦ служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије, Епископ полошко-кумановски г. Јоаким и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, у цркви Светог Николаја Мирликијског у Радованићима на полуострву Луштица 24. децембра је прослављен велики јубилеј – девет вјекова од градње и освећења ове светиње. Прилог Радија Светигора Уз молитвено учеше великог броја православних вјерника појали су чланови Српског пјевачког друштва „Јединство 1839“ из Котора под управом ђакона Михаила Лазаревића. Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин протопрезвитера рукопроизвео старјешину овог храма, пароха луштичког Николу Урдешића. Он је рекао да је отац Никола из свештеничке породице Урдешића, једанаести по реду. „Дакле, свештеничка лоза Урдешића, из које је он изникао овдје на овом светом полуострву. Поријеклом је јелинскога рода, као и многи овдје и са те стране он у себи обједињује древна предања Истока и наших народа јелинскога и српскога“, рекао је Владика Амфилохије. Рекао је да је отац Никола чувар осамнаест луштичких храмова, саграђених кроз вјекове. „Тебе и твоју породицу Бог да укријепи и благослови на многаја љета“, казао је Митрополит Амфилохије. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Атанасије је казао да је Свети Николај Мирликијски био велики добротвор. „Он је започео да дели деци пред Божић поклоне. А онда су безбожници Запада, – а сво безбоштво је дошло отуда -, измислили неку непостојећу фигуру, неку фикцију деда мраза. Тобож он даје поклоне деци. Полудео је цео свет, од Београда до Калифорније, и не знам где све не… А уствари Свети Никола је дао поклоне. Сироти родитељи су имали три девојке. А за удају су требали да дају неки мали мираз. И он је тајно ставио кесице са златом, кроз прозор, а девојке их ујутро налазиле и тако се удавале. И од тога је почело то давање поклона деци. Ми Срби то славимо три пута: прошле недеље су били Детињци, данас су Материце, а идуће недеље су Оци. То је од Светог Николе“, казао је Владика Атанасије. Након причешћа вјерних бесједио је Митрополит Амфилохије, рекавши између осталог да је храм Светог Николаја храм откривања и јављања Божанске љубави. „И непрекидни приизив нама овдје на земљи да љубимо једни друге, да љубимо свако људско створење, да љубимо свако створење, да љубимо свеукупну Божанску творевину преко које Бог открива и јавља себе. Деветстотина година има овај храм. Старији је од многих држава, старији је и од оних најмоћнијих које мисле да су моћне. И показује се данаљс да је овај храм моћнији од оних моћника и силника који су кроз вјекове овуда пролазили, господарили, и који су прошли и незна им се ни мјеста гдје су били“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да ће такви бити заборављени зато што свој живот нијесу градили на тајни љубави народа земаљских. „Само Господ знаде колико је овдје било оних који су се укључили у ту свету заједницу Божју, Цркву Христову кроз вјекове. Сви су прошли кроз ову светињу и кроз друге светиње овдје, обновили се оном новином вјечном и непролазном, Божјом новином, новином онога који све чини новим, који је обновио и овај свети храм овдје и ово наше данашње свето сабрање“, рекао је Митрополит Амфилохије. Након Литургије је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Светковини у Радованићима присуствовали су и градоначелник Херцег Новог Стеван Катић и генерални конзул Србије у Херцег Новом Зоран Дојчиновић. Храм Светог Николаја Мирликијског у Радованићима саграђен је 1117. године и обнављан је три пута – 1219. године, 1669. године и 1892. године, када је и постављен иконостас који свједочи о датуму градње. У току је и нова обнова, у оквиру које је поводом јубилеја обновљен и освештан иконостас, а биће настављена током наредних година. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  14. У богослужбеном делу прослављања јубилеја седам деценија од оснивања Епархије шумадијске учествовао је верни народ Крагујевца, као и велики број свештеника, монаха и монахиња из многих парохија и манастира. Други део ове свечаности чинио је научни скуп на тему Значај одлука Светог Архијерејског Сабора 1947. године за историју Српске Православне Цркве, којем је присуствовао велики број верника, свештеника, монаха и монахиња, ученика крагујевачке Богословије, представника медијских кућа... Отварајући научни скуп, на којем се говорило колико је прво заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве после Другог светског рата, на којем је основана Шумадијска епархија, било значајно за даљу организацију Српске Православне Цркве и њене односе са државом, Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски, између осталог је рекао: -Верујући народ Шумадије, дан када је пре седам деценија на заседању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве основана Шумадијска епархија, доживљава посебно важним у домостроју спасења. Да би ту чињеницу још једном истакли, окупили смо се да од наших научника, којима још једном најискреније захваљујем за учешће, чујемо објашњење историјских прилика у којима се налазила наша Црква после Другог светског рата, али и сами тај чин сагледамо као Божје дело од користи за наше спасење. -Судећи по насловима радова који ће бити саопштени на данашњем научном скупу Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске Православне Цркве – из њих ће се видети како се развијао, и слободни смо да кажемо, унапређивао црквени живот у Шумадијској епархији од 1947. године до данас. Говориће се о првобитним тешкоћама и препрекама, првим канонским посетама владике Валеријана манастирима и парохијама тек неколико година након устоличења, о првим подигнутим звоницима и парохијским домовима, настојању архијереја да се обезбеди довољан број кандидата за рукоположење, покушају успостављања односа разумевања и толеранције са државним и органима локалне самопуправе и коначно, о подизању великог броја нових цркава од деведесетих година прошлог века па до данас... Надамо се да ће бити документовано и најважније, повећање броја учесника у литургијском животу, и то активних, који се редовно причешћују, поручио је владика Јован. Поздравну реч учесницима научног скупа Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске православне Цркве Пресвећени Владика г. Јован је завршио следећим речима: -Молимо вас, драги и љубљени учесници овог сабрања, да чврста вера у Бога оних који су од ове црквене области створили стену необориву, имате увек на уму речи Свтог апостола Павла: Зато те оставих... да уредиш оно што је недовршено, и да поставиш по градовима стерешине, као што ти ја заповедихи (Посланица апостола Павла Титу 1, 5). Милосав Ђоковић, докторанд Понтификалног орјенталног института у Риму (Факултет источних црквених наука), говорио је о процесу оснивања епархија у новијој историји Српске Цркве, од 1831. до 1947. године. Овај рад донео је аутентичну хронику развоја унутрашње организације наше Цркве, али је истакао и допринос Цркве развоју друштвених односа у Србији и Југославији током XIX и XX века. Ток рада Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је у пролеће 1947. године сазвао патријарх Гаврило (Дожић), приказао је проф. др Предраг Пузовић. Као једну од најважнијих одлука Сабора истакао је оснивање Шумадијске епархије и постављање за њеног првог архијереја дотадашњег викарног Епископа будимљанског Валеријана Стефановића. Проф. Пузовић је говорио и о занављању епископата на овом Сабору, што је било од одлучујућег значаја за даље унапређење црквеног живота. Др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије у Београду, у реферату Сабор Српске православне цркве 1947. године – консолидација и/или отпор настојала је да расветли компликоване односе новоуспостављене државне власти после Другог светског рата и Српске Православне Цркве. Истакнути су притисци који су вршени на патријарха Гаврила после његовог повратка из прогонства, али и то колико стари Патријарх није био спреман да прихвати намераване злупотребе Цркве. Драгоцено је било чути и податке из непосредних извора колико је комунистичка власт настојала на свим плановима да маргинализује Српску Православну Цркву. Протонамесник Саша Антонијевић, докторанд Православног богословског факултета Универзитета у Београду и парох крагујевачки, говорио је о препрекама које су државне власти чиниле приликом устоличења епархијских архијереја изабраних на заседању Светог Архијерејског сабора 1947. године. Чули су се и подаци о безочним насртајима власти на настојање обнове црквеног живота у током рата пострадалим црквеним областима, али и о чврстој жељи православних верника да се боре за своје владике, који до сада нису били познати историјској науци. Посебно су описане препреке које су власти приредиле када је у Крагујевцу устоличен владика Валеријан. О намери државе и Комунистичке партије да онемогуће после Другог светског рата рад Богословског факултета у Београду говорио је Негослав Јованчевић, професор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Обрађен је период од формирања злогласног Суда части на Београдском универзитету 1944. године, који је са Универзитета избацио четири професора Богословског факултета, до 1952. године када је овај факултет вољом партије и државе искључен са Београдског универзитета са намером да буде ликвидиран. Поменути су и примери писања лажних карактеристика од стране доушника за професоре, нарочито за чувеног византолога др Драгутина Анастасијевића, рођеног Крагујевчанина. У раду протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, пароха у Крагујевцу, о страдању свештенства на подручју данашње Шумадијске епархије током Другог светског рата и после њега, нарочито су важна непосредна сведочанства колико су органи државне безбедности комунистичке и социјалистичке Југославије били заинтересовани за све сегменте црквеног живота, односно на шта су све били спремни да га омету. Све ово је документовано примерима о страдању у свештеничкој породици Арсенијевић због ревносног служења Цркви. Монах Игнатије Марковић истакао је историјске везе Богословије Светог Саве и Шумадијске епархије које су толико чврсте да су сви досадашњи шумадијски архијереји - Валеријан Стефановић, Сава Вуковић и садашњи Епископ шумадијски Јован Младеновић - завршили ово угледно училиште наше Цркве. И данашња Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу свој живот је започела као одељење Богословије Светог Саве. Рад Владана Костадиновића, професора Богословије Светог Јована Златоустог, о црквеном животу Крагујевца од 1947. године до данас, поред тога што доноси поуздана сведочанства о напорима архијереја, свештенства и верног народа да би овај град у правом смислу речи постао хришћански, представља и надахнути есеј о исушењима која очекује оне који се боре како би Господ сваки дан додавао Цркви оне који се спасавају (Дела апостолска 2, 47). Једино ваљаном историјском методологијом - заснованом на проверљивим изворима, јереј Марко Јефтић, докторанд Православног богословског факултета Универзитета у Београду и парох младеновачки, приказао је парохијски живот у околини Младеновца у време оснивања Шумадијске епархије, са посебним освртом на оснивање архијерејског намесништва младеновачког. Врло су корисне и информације о личностима које су се старале да Црква у овом делу Шумадијске епархије унапреди своју мисију. Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски, након целодневног трајања научног скупа Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске православне Цркве, одржаног у Крагујевцу поводом прослављања седамдесетогодишњице оснивања Шумадијске епархије, за научне раднике који су имали излагања, приредио је пријем у Владичанском двору у Крагујевцу. Извор: Епархија шумадијска
  15. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 23. октобра 2017. године свету Литургију у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. Истог дана пре четрдесет једне године упокојио се владика Валеријан Стефановић, први Епископ шумадијски, па је тим поводом служен и парастос овом знаменитом српском архијереју. Саслуживали су протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу; као и свештеници Епархије шумадијске, од којих је већину својевремено рукоположио управо владика Валеријан. Звучни запис беседе Епископа Јована -ФОТОГАЛЕРИЈА- У богослужбеном делу прослављања јубилеја седам деценија од оснивања Епархије шумадијске учествовао је верни народ Крагујевца, као и велики број свештеника, монаха и монахиња из многих парохија и манастира. Други део ове свечаности чинио је научни скуп на тему Значај одлука Светог Архијерејског Сабора 1947. године за историју Српске Православне Цркве, којем је присуствовао велики број верника, свештеника, монаха и монахиња, ученика крагујевачке Богословије, представника медијских кућа... Отварајући научни скуп, на којем се говорило колико је прво заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве после Другог светског рата, на којем је основана Шумадијска епархија, било значајно за даљу организацију Српске Православне Цркве и њене односе са државом, Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски, између осталог је рекао: -Верујући народ Шумадије, дан када је пре седам деценија на заседању Светог Архијерејског Сабора наше Цркве основана Шумадијска епархија, доживљава посебно важним у домостроју спасења. Да би ту чињеницу још једном истакли, окупили смо се да од наших научника, којима још једном најискреније захваљујем за учешће, чујемо објашњење историјских прилика у којима се налазила наша Црква после Другог светског рата, али и сами тај чин сагледамо као Божје дело од користи за наше спасење. -Судећи по насловима радова који ће бити саопштени на данашњем научном скупу Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске Православне Цркве – из њих ће се видети како се развијао, и слободни смо да кажемо, унапређивао црквени живот у Шумадијској епархији од 1947. године до данас. Говориће се о првобитним тешкоћама и препрекама, првим канонским посетама владике Валеријана манастирима и парохијама тек неколико година након устоличења, о првим подигнутим звоницима и парохијским домовима, настојању архијереја да се обезбеди довољан број кандидата за рукоположење, покушају успостављања односа разумевања и толеранције са државним и органима локалне самопуправе и коначно, о подизању великог броја нових цркава од деведесетих година прошлог века па до данас... Надамо се да ће бити документовано и најважније, повећање броја учесника у литургијском животу, и то активних, који се редовно причешћују, поручио је владика Јован. Поздравну реч учесницима научног скупа Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске православне Цркве Пресвећени Владика г. Јован је завршио следећим речима: -Молимо вас, драги и љубљени учесници овог сабрања, да чврста вера у Бога оних који су од ове црквене области створили стену необориву, имате увек на уму речи Свтог апостола Павла: Зато те оставих... да уредиш оно што је недовршено, и да поставиш по градовима стерешине, као што ти ја заповедихи (Посланица апостола Павла Титу 1, 5). Милосав Ђоковић, докторанд Понтификалног орјенталног института у Риму (Факултет источних црквених наука), говорио је о процесу оснивања епархија у новијој историји Српске Цркве, од 1831. до 1947. године. Овај рад донео је аутентичну хронику развоја унутрашње организације наше Цркве, али је истакао и допринос Цркве развоју друштвених односа у Србији и Југославији током XIX и XX века. Ток рада Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који је у пролеће 1947. године сазвао патријарх Гаврило (Дожић), приказао је проф. др Предраг Пузовић. Као једну од најважнијих одлука Сабора истакао је оснивање Шумадијске епархије и постављање за њеног првог архијереја дотадашњег викарног Епископа будимљанског Валеријана Стефановића. Проф. Пузовић је говорио и о занављању епископата на овом Сабору, што је било од одлучујућег значаја за даље унапређење црквеног живота. Др Радмила Радић, научни саветник Института за новију историју Србије у Београду, у реферату Сабор Српске православне цркве 1947. године – консолидација и/или отпор настојала је да расветли компликоване односе новоуспостављене државне власти после Другог светског рата и Српске Православне Цркве. Истакнути су притисци који су вршени на патријарха Гаврила после његовог повратка из прогонства, али и то колико стари Патријарх није био спреман да прихвати намераване злупотребе Цркве. Драгоцено је било чути и податке из непосредних извора колико је комунистичка власт настојала на свим плановима да маргинализује Српску Православну Цркву. Протонамесник Саша Антонијевић, докторанд Православног богословског факултета Универзитета у Београду и парох крагујевачки, говорио је о препрекама које су државне власти чиниле приликом устоличења епархијских архијереја изабраних на заседању Светог Архијерејског сабора 1947. године. Чули су се и подаци о безочним насртајима власти на настојање обнове црквеног живота у током рата пострадалим црквеним областима, али и о чврстој жељи православних верника да се боре за своје владике, који до сада нису били познати историјској науци. Посебно су описане препреке које су власти приредиле када је у Крагујевцу устоличен владика Валеријан. О намери државе и Комунистичке партије да онемогуће после Другог светског рата рад Богословског факултета у Београду говорио је Негослав Јованчевић, професор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Обрађен је период од формирања злогласног Суда части на Београдском универзитету 1944. године, који је са Универзитета избацио четири професора Богословског факултета, до 1952. године када је овај факултет вољом партије и државе искључен са Београдског универзитета са намером да буде ликвидиран. Поменути су и примери писања лажних карактеристика од стране доушника за професоре, нарочито за чувеног византолога др Драгутина Анастасијевића, рођеног Крагујевчанина. У раду протојереја-ставрофора Саве Арсенијевића, пароха у Крагујевцу, о страдању свештенства на подручју данашње Шумадијске епархије током Другог светског рата и после њега, нарочито су важна непосредна сведочанства колико су органи државне безбедности комунистичке и социјалистичке Југославије били заинтересовани за све сегменте црквеног живота, односно на шта су све били спремни да га омету. Све ово је документовано примерима о страдању у свештеничкој породици Арсенијевић због ревносног служења Цркви. Монах Игнатије Марковић истакао је историјске везе Богословије Светог Саве и Шумадијске епархије које су толико чврсте да су сви досадашњи шумадијски архијереји - Валеријан Стефановић, Сава Вуковић и садашњи Епископ шумадијски Јован Младеновић - завршили ово угледно училиште наше Цркве. И данашња Богословија Светог Јована Златоустог у Крагујевцу свој живот је започела као одељење Богословије Светог Саве. Рад Владана Костадиновића, професора Богословије Светог Јована Златоустог, о црквеном животу Крагујевца од 1947. године до данас, поред тога што доноси поуздана сведочанства о напорима архијереја, свештенства и верног народа да би овај град у правом смислу речи постао хришћански, представља и надахнути есеј о исушењима која очекује оне који се боре како би Господ сваки дан додавао Цркви оне који се спасавају (Дела апостолска 2, 47). Једино ваљаном историјском методологијом - заснованом на проверљивим изворима, јереј Марко Јефтић, докторанд Православног богословског факултета Универзитета у Београду и парох младеновачки, приказао је парохијски живот у околини Младеновца у време оснивања Шумадијске епархије, са посебним освртом на оснивање архијерејског намесништва младеновачког. Врло су корисне и информације о личностима које су се старале да Црква у овом делу Шумадијске епархије унапреди своју мисију. Његово Преосвештенство г. Јован, Епископ шумадијски, након целодневног трајања научног скупа Значај одлука Светог архијерејског сабора 1947. године за историју Српске православне Цркве, одржаног у Крагујевцу поводом прослављања седамдесетогодишњице оснивања Шумадијске епархије, за научне раднике који су имали излагања, приредио је пријем у Владичанском двору у Крагујевцу. Извор: Епархија шумадијска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...