Jump to content

НОВО НА ПОРТАЛУ "ПОУКЕ.ОРГ" - ПРИЈЕМ ВЕСТИ И ТЕКСТОВА, кликните на линк

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прославио'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. Пред завршетак свете Литургије старешина храма Светог оца Николаја протојереј Јован Милановић принео је колач Господу, у славу и част Светог пророка Илије, а затим га и преломио са Преосвећеним Епископом сремским г. Василијем. На крају, владика Василије се обратио присутном народу пожелевши срећан празник свима који славе, а затим поделио нафору и примио честитке од својих епархиота и присутних гостију. Извор: Срспка Православна Црква
  2. На празник Светог пророка Илије, 2. августа 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије литургијски је прославио крсну славу. Преосвећени Епископ је началствовао светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима уз саслуживање свештенства и верног народа. Са балкона Саборног храма појали су чланови Карловачке школе црквеног појања. Пред завршетак свете Литургије старешина храма Светог оца Николаја протојереј Јован Милановић принео је колач Господу, у славу и част Светог пророка Илије, а затим га и преломио са Преосвећеним Епископом сремским г. Василијем. На крају, владика Василије се обратио присутном народу пожелевши срећан празник свима који славе, а затим поделио нафору и примио честитке од својих епархиота и присутних гостију. Извор: Срспка Православна Црква View full Странице
  3.   Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников.   У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов).     Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник.   На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког.   Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја.     Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан.   Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др.     Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија
  4. У понедељак 23. јула 2018. године, на празник Преподобног Антонија Печерског и Кијевског, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Подворја Српске православне цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије, началствовао је светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла у Москви, чиме је обележио 12-годишњицу свог архијерејског служења. Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија View full Странице
  5. Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора
  6. Радио Светигора је на Духовски понедељак прославила 20 година постојања и крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле-Тројчиндан. Славски колач у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу благословио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у присуству протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректoра Цетињске богословије, протојереја-ставрофора Обрена Јовановића секретара Митрополије Црногорско-приморске, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића директора и протојереја Николе Пејовића главног и одговорног уредника Радио Светигоре, протојереја Предрага Шћепановића, свештеника Игора Балабана, пароха цетињског и ђакона Душана Биговића, професора Цетињске богословије, радника и гостију. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора View full Странице
  7. Интернет сајт Живе речи утехе – Поуке. орг прославио је на празник Светих Кирила и Методија 9. година свога рада. Тим поводом гост Радија Светигоре је био Милан Ракић, главни администратор сајта. Звучни запис разговора Повезане вести: View full Странице
  8. На крају Литургије Mитрополит Антоније пренео је поздраве Патријарха бугарског и софијског Mитрополита Неофита декану Факултета професору др Александру Омарчевском, професорима и студентима, и свима „који се труде на попришту богословске науке“ и пожелео им да и даље врше апостолско дело, просветно или мисионарско.   После свете службе, у амфитеатру Богословског факултета одржано је предавање на тему „Свети Иполит римски – нови подаци и тумачења“; предавао је главни асистент др Иван Илијев, лектор латинског и новозаветног грчког језика. Наиме, тог истог 30. јануара (по новом календару) Православна Црква празнује спомен на свештеномученика Иполита, папе римског, па је овим поводом др Иван Илијев представио своју нову књигу „Тумачење Иполита Римског књиге пророка Данила у старобугарском преводу“.   Извор: Српска Православна Црква
  9. На празник Света Три Јерарха, које Бугарска Црква светкује 30. јануара по новом календару као покровитеље богословске науке и богословских школа и факултета, одслужена је Божанска Литургија у капели овог Факултета. Литургијом је началствовао Mитрополит западно-средњоевропски Антоније уз саслужење више свештених лица, међу којима су били рукоположени професори овог Факултета. На Литургији је јереј Сава Кокудев, главни асистент за Систематско богословље, произведен у звање протојереја. Проповедао је Илија Николов, студент 4. године. На крају Литургије Mитрополит Антоније пренео је поздраве Патријарха бугарског и софијског Mитрополита Неофита декану Факултета професору др Александру Омарчевском, професорима и студентима, и свима „који се труде на попришту богословске науке“ и пожелео им да и даље врше апостолско дело, просветно или мисионарско. После свете службе, у амфитеатру Богословског факултета одржано је предавање на тему „Свети Иполит римски – нови подаци и тумачења“; предавао је главни асистент др Иван Илијев, лектор латинског и новозаветног грчког језика. Наиме, тог истог 30. јануара (по новом календару) Православна Црква празнује спомен на свештеномученика Иполита, папе римског, па је овим поводом др Иван Илијев представио своју нову књигу „Тумачење Иполита Римског књиге пророка Данила у старобугарском преводу“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  10. У митрополитанској Саборној цркви Свете Марије Магдалине у Варшави сабрали су се поштоваоци српског светитеља. Литургији су присуствовали архијереји Свете Пољске Цркве, архиепископи Авељ, Јаков, Георгије и епископи Атанасије, Павле, Андреј и Варсонофије, као и више свештених лица. Поред многобројног верног народа, Литургији су присуствовали представници градских власти, оружаних снага, пољског Екуменског савета Цркава, Хришћанске духовне академије, Богословије, православних манастира и Православног братства. Сви су хтели да учествују у духовној радости Његовог Блаженства.   Литургијом је началствовао Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава уз саслужење Архиепископа хородницког г. Александра, Епископа јужњенског г. Диодора ј (Украјинска Православна Црква), осам свештеника и три ђакона. После свeте Литургија служено је благодарење и прочитане молитве за добро здравље, напредак и долгоденствије Предстојатеља Пољске Цркве. Најбоље жеље и честитке у име Архијерејског Сабора изразио је архиепископ Авељ, који је нагласио допринос митрополита Сава у обнови монашког живота Пољске Цркве и активирању издавачке делатности чији је резултат је управо објављено дело Православно монаштво у Републици Пољској из пера митрополита Саве.   Напомена: Предстојатељ Пољске Аутокефалне Православне Цркве митрополит Сава замонашен је у манастиру Ваведење у Београду као докторанд на београдском Православном богословском факултету узеши монашко име Сава по највећем српском светитељу.   Извор: Српска Православна Црква
  11. Дана 27. јануара 2018. године Православна Црква прославила је Светог Саву, првог Архиепископа српског, који је и небески покровитељ Његовог Блаженства Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве. У митрополитанској Саборној цркви Свете Марије Магдалине у Варшави сабрали су се поштоваоци српског светитеља. Литургији су присуствовали архијереји Свете Пољске Цркве, архиепископи Авељ, Јаков, Георгије и епископи Атанасије, Павле, Андреј и Варсонофије, као и више свештених лица. Поред многобројног верног народа, Литургији су присуствовали представници градских власти, оружаних снага, пољског Екуменског савета Цркава, Хришћанске духовне академије, Богословије, православних манастира и Православног братства. Сви су хтели да учествују у духовној радости Његовог Блаженства. Литургијом је началствовао Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава уз саслужење Архиепископа хородницког г. Александра, Епископа јужњенског г. Диодора ј (Украјинска Православна Црква), осам свештеника и три ђакона. После свeте Литургија служено је благодарење и прочитане молитве за добро здравље, напредак и долгоденствије Предстојатеља Пољске Цркве. Најбоље жеље и честитке у име Архијерејског Сабора изразио је архиепископ Авељ, који је нагласио допринос митрополита Сава у обнови монашког живота Пољске Цркве и активирању издавачке делатности чији је резултат је управо објављено дело Православно монаштво у Републици Пољској из пера митрополита Саве. Напомена: Предстојатељ Пољске Аутокефалне Православне Цркве митрополит Сава замонашен је у манастиру Ваведење у Београду као докторанд на београдском Православном богословском факултету узеши монашко име Сава по највећем српском светитељу. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12.   После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и  члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином.     Извор: Српска Православна Црква
  13. Председник Републике Србије г. Александар Вучић прославио је своју крсну славу - Никољдан у цркви Петра и Павла у Москви где је присуствовао светој Литургији. После свете Литургије, коју је служио настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви Епископ моравички г. Антоније, председник Вучић је, заједно са Владиком и члановима државне делегације, преломио славски колач и упутио честику свим грађанима који славе Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Председник Вучић данас наставља посету Москви, где ће се у поподневним часовима састати са руским председником г. Владимиром Путином. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Рођен је 8. априла 1938. у месту Сњатиче (у близини Замоска), као Михаило Хрицуњак; завршио је Богословију и Богословски факултет 1961. године. Исте године почео је предавати на Православној духовној семинарији у Варшави, а почев од 1962. на Хришћанској богословској академији, где и данас предаје. Године 1966. одбранио је докторат из Новог Завета на Православном богословском факултету у Београду, после чега је замонашен у манастиру Ваведења Господњег у Топчидеру у Београду узевши име Сава по првом српском Архиепископу. Исте године је рукоположен за јеромонаха и постављен за секретара кабинета Митрополита варшавског. У звање архимандрита произведен 1970. и одређен за настојатеља манастира Светог Онуфрија. Архимандрит Сава је до 1970. године предавао догматско и морално богословље на Хришћанској богословској академији.   Исте године хиротонисан је у епископски сан и изабран за епископа Лођ-познанске епархије, да би 1971. био умољен да пређе на Бјалисточко-гдањску епархију. За архиепископа је изабран 1977. године.   Године 1990. председник Републике Пољске потврдио је архиепископа Саву у звању професора богословља. Од марта те године он је шеф катедре Православног богословља на универзитету Бјалистока. Пошто је 1994. године у Пољској армији основан Православни ординаријат, по благослову Светог Синода, постављен је за старешину тога Ординаријата, да би 1996. био унапређен у чин бригадног генерала; ова служба му је престала 1998. године.   Свети Синод је једногласно изабрао архиепископа Саву за архиепископа варшавског, Митрополита све Пољске 12. маја 1998. Устоличење обављено 31. маја 1998. године.   Извор: Српска Православна Црква
  15. Његово Блаженство Сава (Хрицуњак), митрополит варшавски и све Пољске, прославио је 38 година своје архијрејске службе. Блажењејши Сава је садашњи предстојатељ Аутокефалне Пољске Цркве; он је осми јерарх који се налази на челу ове Цркве од када је она добила аутокефалију од Цариградске Патријаршије 1924. године. Носи титулу епископа варшавског и митрополита све Пољске, а седиште му је у Варшави при Саборној цркви равноаостолне Марије Магдалине. Рођен је 8. априла 1938. у месту Сњатиче (у близини Замоска), као Михаило Хрицуњак; завршио је Богословију и Богословски факултет 1961. године. Исте године почео је предавати на Православној духовној семинарији у Варшави, а почев од 1962. на Хришћанској богословској академији, где и данас предаје. Године 1966. одбранио је докторат из Новог Завета на Православном богословском факултету у Београду, после чега је замонашен у манастиру Ваведења Господњег у Топчидеру у Београду узевши име Сава по првом српском Архиепископу. Исте године је рукоположен за јеромонаха и постављен за секретара кабинета Митрополита варшавског. У звање архимандрита произведен 1970. и одређен за настојатеља манастира Светог Онуфрија. Архимандрит Сава је до 1970. године предавао догматско и морално богословље на Хришћанској богословској академији. Исте године хиротонисан је у епископски сан и изабран за епископа Лођ-познанске епархије, да би 1971. био умољен да пређе на Бјалисточко-гдањску епархију. За архиепископа је изабран 1977. године. Године 1990. председник Републике Пољске потврдио је архиепископа Саву у звању професора богословља. Од марта те године он је шеф катедре Православног богословља на универзитету Бјалистока. Пошто је 1994. године у Пољској армији основан Православни ординаријат, по благослову Светог Синода, постављен је за старешину тога Ординаријата, да би 1996. био унапређен у чин бригадног генерала; ова служба му је престала 1998. године. Свети Синод је једногласно изабрао архиепископа Саву за архиепископа варшавског, Митрополита све Пољске 12. маја 1998. Устоличење обављено 31. маја 1998. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16.   Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године.   Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“.   Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана.    Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих  је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године.   Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године.   За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године.   Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација. Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком.   Извор: Српска Православна Црква
  17. Његово Блаженство Растислав, митрополит Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, прославио је пету годишњицу архијерејске хиротоније 18. новембра 2017. године. Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године. Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“. Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана. Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године. Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године. За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године. Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација. Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. У манастиру Високи Дечани jе прослављена ктиторска слава у присуству неколико стотина верника. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит дабробосански г-дин Хризостом, заједно са Епископом рашко-призренским г-дином Теодосијем и Умировљеним Епископом захумско-херцеговачким г-дином Атанасијем, уз саслужење свештенства Епархије рашко-призренске. И ове године, ктиторској слави Сманастира Високи Дечани присуствовали су и бројни расељени Срби. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  19. Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан.   Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета.   Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука.   На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански.   Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године.   Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан  Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74).   Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“.   Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је  формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији.   Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије.   У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију.   По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа.   У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије.   Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.   Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница.   Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године.   Извор: Српска Православна Црква
  20. Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан. Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета. Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука. На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански. Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године. Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74). Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“. Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији. Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије. У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију. По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа. У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије. Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика. Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница. Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21.   Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње. Након Литије и благосиљања славског колача у славу празника Успења Пресвете Богородице којему је посвећен манастирски храм, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је неопалима купина, која је горела а није сагоријевала старозавјетно предуказање на Пресвету Богородицу. „Пророк је предвидио и прорекао рођење о ње Христа Бога нашега, и њен улазак у Светињу над светињама. И светиња небеска је сишла на њу и освештала њену утробу. И од ње се родио, не само човјек Исус из Назарета него се родио сами Бог, Творац неба и земље, Онај кроз кога је све постало што је постало“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да је Пресвета Богородица постала и наша мајка, мајка свих људи и свих земаљских народа. „Па и онда када се упокојила и отишла из овога свијета, остала је са нама и међу нама силом Сина њенога јединороднога“, рекао је Владика. Он је казао да се на овом светом мјесту шест вјекова прославља име Божје и Успеније Пресвете Богородице. „Она је остала дародавац живота свима који су се овдје кроз вјекове подвизавали и овдје се сабирали. На првом мјесту оснивачима и ктиторима ове свете обитељи Љеша, Алексе, Ђурђа, Стефана, Стефанице и Маре Црнојевића који су овдје похрањени да чекају трубе судњега дана. Али ево, ово мјесто на којем су они похрањени, посвећено имену Божјем и Пресветој Богородици, оно животвори и рађа, препорађа кроз вјекове“, нагласио је он. Он је додао да се ово мјесто увијек изнова обнавља и да по томе манастир Ком личи на ријеку понорницу. „То је управо због тога што је овдје присутан Животодавац и сила Његова, вјечна и непролазна. Све чега се он дотакао преко мајке своје, оно не ишчезава. Уписано је у књигу живота, вјечну, у царству Божијем. Али и овдје међу нама остаје да свједочи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Владика Амфилохије је подсјетио у каквом стању је била ова светиња крајем прошлога вијека. „Рачунало се тада да је завршено са њом. Али не може да она не васкрсне и да не васкрсне спомен на њене ктиторе. И ево, она васкрсава. И један од тих свједока васкрсења лозе Црнојевића јесте и овдје присутни наш кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потомак оних коју су градили ову светињу“, рекао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је кнеза Станка Црнојевића Бушатлију потом одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића и њеном кнежевском свједочењу истине и правде Божје“. Он је такође, по предлогу настојатеља манастира монаха Филипа (Кликовца), исто одликовање уручио добротворима заслужним за обнову ове светиње: Добривоју Цвијићу из  Београда, Владимиру Собољеву из Москве, Бору Ђукићу из Подгорице и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара. Архијерејском похвалницом одликовани су Иван Динић из Параћина, Немања Дрекаловић из Подгорице, Бојан Ајковић из Зете и Велимир Мијовић из Бара. У склопу свечане академије промовисана је монографија о манастиру Ком која је недавно изашла из штампе поводом овог јубилеја. Говорили су Митрополит Амфилохије, др Јелица Стојановић и уредник овог важног издања Јован Маркуш. У музичком дијелу програма су наступили: Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Даница Црногорчевић, Марија Мараш, гуслар Стеван Вујачић и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице. Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Прослави великог јубилеја присуствовао је замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици Сергеј Бубликов. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић                          

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×