Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прослава'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 132 results

  1. Празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић и ове године свечано је прослављен у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Евхаристијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење братсва Саборног храма. На литургијске прозбе одговарао је хор Саборне цркве, предвођен професорком Наташом Јовановић. Литургији су присуствовали и градски одборници на челу са градоначелником г. Бошком Ничићем. Божићну посланицу Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, упућену свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је протонамесник Зоран Голубовић, старешина Саборног храма. Након свете Литургије уследило је благосиљање и ломљење чеснице коју је и ове године припремила компанија „Текијанка“ са својим директором Живојином Болботиновићем. Комад чеснице са златником извукао је шестогодишњак Максим Голубовић. Извор: Епархија тимочка
  2. Празник Светог Мардарија љешанско-либертивилског и свеамериканског свечано је и молитвено прослављен у Цетињском манастиру и у Богословији Светог Петра Цетињског. Свечану вечерњу службу у Цетињском манастиру уочи празника служили су синоћ протосинђел Исак Симић и ђакон Благоје Рајковић, професор Богословије. Литургију су данас служили протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић, јерођакон Јаков Нинковић и ђакон Благоје Рајковић. Звучни запис беседе Појали су ученици трећег разреда, ученици XXVI генерацијe обновљене Цетињске богословије (2017-2022) који Светог Мардарија прослављају као славу разреда, предвођени својим разредним старешином професором Александром Вујовићем. Литургији је присуствовао и Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Владика је ученицима трећег разреда честитао славу, говорећи им о великом јерарху и новојављеном светитељу Цркве Христове Светом Мардарију. „Диван је Бог у светима својим, предиван је у малом Ивану Ускоковићу који је прије 115 година кренуо одавде са Цетиња, посјетивши прво Ловћен и поклонивши се Светом Петру Другом Ловћенском тајновидцу и цјеливајући овдје мошти Светога Петра Цетињског, у бијели свијет. И од малога Ивана добили смо Светога Мардарија љешанскога и свеамериканскога“, рекао је Владика Амфилохије. Владика је говорио о најважнијим детаљима из светитељевог житија. „Отишао је је, дакле, као дијете богочежњиво одавде, а вратио се као светац да буде један од дивних светитеља рођених у Црној Гори. Црна Гора је мала и сићушна, по много чему и обезбожена, нарочито послије Другог свјетског рата, али богата свецима“, казао је он. Додао је да је због тога снага Црне Горе у Господу и у светим Божјим људима. „Зато ће у данима кад је наступило ново гоњење Цркве Божије у Црној Гори, нема никакве сумње, Црква побиједити, као што је побјеђивала кроз вјекове. Јер, сва историја Цркве је у знаку Христовог распећа, али и Христовог Васкрсења“, поручио је Митрополит црногорско-приморски и ђацима трећег разреда Богословије честитао славу. „Дивну сте славу одабрали – Светога Мардарија. Дај Боже и да ходите његовим путем“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом је у згради Богословије, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије благосиљао славски колач и славску трпезу љубави. Том приликом је истакао да гледајући икону Светог Мардарија, осјећа његово живо присуство и његову посебну радост што је међу цетињским богословцима: „Ево видим га, осјећам избија радост из њега што се послије 105 година вратио на Цетиње, међу ђаке, одакле је и отишао као ђак. Радује се свему ономе што се са њим догодило последњих година и у Америци, у Либертвилу, али чини ми се да се највише радује управо овдашњем догађају. Нека нас Господ све укријепи његовим молитвама“, казао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Трећег дана свечаности поводом прославе великог црквеног јубилеја – 800 година аутокефалности Српске православне Цркве, у недељу 8. децембра служена је Света архијерејска Литургија у храму Рођења Пресвете Богородице у Бечу коју је служио Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије уз саслужење домаћина, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја те свештенства бечких храмова. Посебна радост приликом овог литургијског славља било је рукоположење дипломираног теолога Романа Фишера (Roman Fischer) официра Аустријске војске у ђаконски чин. У својој пригодној пастирској беседи Епископ Пахомије захвалио се Епископу Андреју на позиву и могућности да узме учешће у обележавању овог великог јубилеја. Он је истакао сву важност деловања Цркве у дијаспори као обједињујућег фактора нашег расејаног народа. Црква се брине о сваком њеном члану већ 8 векова и њен задатак је да то чини и у будућности у својој мисији у отаџбини и у расејању. После литургијског славља свечаност је настављена за трпезом љубави коју је за госте уприличио домаћин, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј. Свечаном литургијском слављу присуствовали су господин др Марко Николић, представник Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, госпођа Наталија Милатовић, представница Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије те бројни други угледни гости из отаџбине и расејања. Овим литургијским слављем завршено је обележавање 8 векова аутокефалности Српске православне Цркве у организацији Епархије аустријско-швајцарске и СПКД ”Просвјета” из Беча. Целокупном нашем црквеном бићу остаје да и у временима која долазе шире мисију Речи Господње на славу Божију а на спасење наше. Извор: Епархија аустријско-швајцарска
  4. У петак 6. децембра 2019. године свечаним вечерњим богослужењем у Саборном храму Светог Саве у Бечу отпочела је тродневна прослава 800 година аутокефалности Српске православне Цркве у организацији Епархије аустријско-швајцарске и Српског просветног и културног друштва ”Просвјета” из Беча. Тим поводом у Беч су пристигли високи гости Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије и Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Господин Јован у чију част је служена доксологија после вечерњег богослужења. Њихов домаћин, Преосвећени Епископ аустријско-швајцарски Андреј поздравио је све вернике и пристигле архијереје и захвалио им се што су се одазвали и својим присуством увеличали овај свечани догађај. У своме кратком говору Епископ пакрачко-славонски Јован захвалио се на позиву и истакао страдалност подручне му епархије и наду на њено васкрсење. Преосвећени Епископ Пахомије уручио је овом приликом Епископу Андреју мошти мученика сурдуличких пред којима ће верници Епархије аустријско-швајцарске моћи да се моле. Свечаност је потом настављена изложбом експоната из манастира Хиландар уприличеном у просторијама епархијског дома. Потом је уследила промоција књиге ”Трилогија о Немањићима” аутора Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића после које је уследила жива дискусија. За све посетиоце епархија је потом приредила и послужење уз које су настављени пријатни разговори. Извор: Епархија аустријско-швајцарска
  5. На празник Ваведења Пресвете Богородице, Епископ рашко-призренски, Г. Теодосије, служио је свету Архијерејску Литургију у Липљану. Саслуживали су му намесник приштевски, протојереј-ставрофор Светислав Трајковић, са свештеницима овог намесништва. Ваведење Пресвете Богородице, један је од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у Храм Божји у Јерусалиму и потпуно се заветовала Богу да би по Божијем предвечном промислу постала она која је као девица родила самог Спаситеља Христа, оваплоћеног Бога Логоса. Прослава у липљанском храму Ваведења Пресвете Богородице из 14. века увек је посебан доживљај: “Тај храм је до наших дана опстао на овим светим просторима и опомиње нас да и ми треба да опстанемо, али не својом силом, снагом, памећу већ силом Божијом и молитвама Пресвете Богородице, онако како је наш народ у прошлости живео и опстајао, имајући веру и наду у Господа тражећи заступништво Пресвете Богородице. Тако и ми данас треба да своје очи уперимо ка небу и да од Бога тражимо помоћ. Да бисмо могли чисте савести од Бога тражити помоћ треба да испуњавамо реч Божију и заповест Божију”, казао је Владика Теодосије. Данашњи празник у Липљану посебно су улепшала деца, која су својим присуством и радости због празника, али и првог снега обележила на свој начин. Учитељ у основној школи “Браћа Аксић” у Липљану каже да има деце, не као некада, мање је људи, али сматра да је са мало добре воље могућ опстанак Срба у Липљану. “Довели смо децу из прве смене од првог до четвртог разреда, дошли су и људи из околних места. Сваке недеље се одржава служба у цркви, не буде толико људи, али данашњи дан посебан због празника. Тако да је овде могућ живот, има нас још овде на овим просторима”, каже Славомир Мирић. Председник Привременог органа Липљан Златко Лазић напомиње да безбедносна ситуација није баш најбоља, али се нада да ће се у будућности људи осећати сигурније. Истиче, да за мештане овај празник представља једно јединство. “Ови верски објекти много значе, показују да је вера православља присутна овде и да ће Срби и опстати на овим просторима, то се види и по овом скупу и литургији која је служена данас. Деца су радост, злато које свака породица цени, и ово окупљање овде у цркви много значи”, истиче Лазић. Мештанин Липљана Љубомир Јовановић каже да се Срби у Липљану углавном окупљају око своје цркве и да тако проводе дане. “Мало је нас у Липљану, окупљамо се овде око цркве и тако проводимо дане од јутра до сутра. Сутра се понавља исто до неке свечаности када се мало више нас окупи. Липљан треба да се сачува, да се одржи, много је леп град, не треба да се напусти”, каже мештанин Љубимир Јовановић. Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Овај православни празник је и крсна слава поједниних мештана у Липљану у коме данас живи око 400 Срба. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  6. На дан Светог Севастијана Џексонског, у суботу 30. децембра – једног од првих православних просветитеља Америке, одржано је литургијско сабрање у овдашњој цркви Светог Саве у Џексону, у сјеверној Калифорнији. У овој цркви почивају мошти Светог Севастијана, и ово је најстарији храм СПЦ у Америци, подигнут крајем 19. вијека, тачније 1894. године. Ово молитвено сабрање предводио је епископ западноамерички г. Максим уз саслужење свештенства из Џексона, Сакрамента, Сан Франциска…као и гостију из Митрополије црногорско-приморске. У овогодишњем прослављању Светог Севастијана учешће су узели и свештеници из Митрополије, ректор Богословије на Цетињу протојереј-ставрофор Гојко Перовић, и парох пођанско- сасовићки из Херцег Новог свештеник Александар Папић. Свети Севастијан Дабовић је рођен у Америци гдје је успоставио своју црквену мисију, а његови родитељи су поријеклом из Боке Которске, из села Сасовићи. Отац Александар је мошти Светог Севастијана даровао каменим крстом ручно клесаним од сасовићког камена поклон његових парохијана и породице Дабовић. Представници џексонског градоначелника су оцу Александру уручили грамату о братимљењу два града Џексона и Херцег Новог – коју ће отац Александар понијети у Херцег Нови и предати тамошњим градским властима. Ректор Цетињске богословије је владици Максиму предао благослов митропилита Амфилохија – икону Светог Петра Цетињског на благослов вјерницима Џексона и на украс овдашњем храму Светог Саве. Парохију у Џексону сачињавају православни Срби, потомци бројних породица из Боке, Црне Горе и Херцеговине које су прије 100 и више година дошле да овдје остваре своју егзистенцију, већином у овдашњим рудницима. Поред Срба овдје су и Руси, али поред њих има и велики број православних Американаца свих народа и раса. Славско богослужење у Џексону почело је претходног дана, у петак вече свечаном вечерњом службом у храму Светог Саве, а потом и пригодном духовном академијом чији програм је извела пјевница домаће цркве. Владика Максим је началствовао свим богослужењима, а данас је на Светој Литургији бесједио окупљеним вјерницима на тему јеванђелског зачала. Послије службе владика је поздравио све присутне и заблагодарио свим гостима, нарочито свестеницима из Црне Горе, који су му узвратили на поздраву преносећи лијепе жеље и молитве митрополита Амфилохија и вјерног народа. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Празник Светих петнаест тивериопољских (струмичких) мученика торжествено је просављен у грчком граду Килкису. Као канонски Епископ Местобљуститељ Струмице, града у коме су пострадали мученици, у прослави је учествовао и Епископ стобијски г. Давид, на позив домаћина, митрополита г. Емануила. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. На дан када празнујемо Светог Архангела Михаила, заштитника манастира Крке, 21. новембар 2019. г., мноштво верног народа сабрало се у овој великој далматинској светињи. Светом Архијерејском Литургијом начелствовао је Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, а саслуживали су Њихова Преосвештенства епископ бихаћко-петровачки Сергије и епископ далматински Никодим. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Окупљеним верницима први се обратио домаћин, Еепископ Никодим, честитавши славу својој крчкој братији, као и свима који данас славе. На почетку беседе он је поздравио митрополита Хризостома и владику Сергија који су овде дошли још као деца и у овим крајевима провели своју младост и неке од својих најбољих година. „Владика Хризостом је био и сабрат манастира Крке; он се и данас сећа неких помало заборављених времена када је овде било много више народа, а овај крај је био весео. Ипак, и сада када нас је мало, ми ширимо радост и пружамо је свакоме ко овде дође, и управо то сведочанство Васкрсења Христовог је оно што и нас овде држи. Владика Хризостом живи у Сарајеву, а владика Сергије у Петровцу; то су крајеви који су слични овим нашим и зато добро разумеју како је нам. И ја сам им изузетно захвалан што мисле на нас и што нас посећују“, рекао је Епископ далматински и затим замолио митрополита Хризостома да нас благослови и поучи. „Хтео бих да честитам свима овај празник, који је велики и важан не само за манастир Крку, већ и за све Србе у Далмацији и свакога ко зна шта представља ова светиња. Данас се овде догађа славље у славу Божју, у част и радост светих Арханђела, небеских сила и, пре свега Светог Архистратига Божјег Михаила. Сви ми који смо овде одрастали, памтимо много тога. Ја сам у ову светињу дошао 13. септембра 1968. године. Много тога се од тада променило, али Господ нас је опет благословио да смо се сабрали данас овде да се сећамо прошлости, али и да се надамо бољим временима, јер ми хришћани управо и живимо с надом да све бива, не по нашим жељама, већ по вечним судовима Божјим. Господ је тај који управља наше кораке тамо куда је најбоље, па смо данас овде да му се помолимо да нас утеши, охрабри и покаже нам пут, да ова наша светиња увек пева и слави Бога. Сећам се тренутка када је светиња остала пуста, када сам написао једну песму и замолио Светог Владику Стефана Кнежевића да устане из гроба и да одслужи Литургију на Преображење Господње. Верујем да је Владика сигурно служио на начин како је Бог њему благословио и дао, а Господ је опет утешио наш народ и Цркву нашим повратком у ову светињу и обнављањем Богословије која је снага овога краја. Он је овде често чинио чуда, а и данас чини. Онда када је све било пусто и када смо можда већ изгубили наду, десило се чудо које нико није очекивао - да ова светиња поново буде место духовне обнове српског народа. Зато ми је драго што сам данас овде са вама, а посебно с Владиком и свештенством да им захвалим на свему ономе што они овде чине сведочећи вама веру Живога Бога. Ова светиња, која је највећи завет српског народа у Далмацији, за свога покровитеља изабрала је управо Светог Арханђела Михаила да он буде тај небески војсковођа који ће водити Србе на овим просторима,“ поручио је митрополит Хризостом и додао да Крку носи у срцу где год да крене, јер је то љубав коју она усађује у свакога ко је посети. Извор: Епархија далматинска
  9. У недељу, 10. новембра, на дан рођења Светог Арсенија Аремца по ком носи име, карловачка Богословија обележиће 225 година од оснивања. Свечаном академијом, која почиње у 18 часова, у фокус ће бити стављени заједнички успеси професора и ученика. Богословија Свети Арсеније Сремац носи назив тог свеца, јер је он био пример марљивости, скромности и доброте. иако није био епископ, због преданости свему што је радио, Свети Сава га је, повлачећи се са трона именовао за свог наследника. Обележавање 225 година постојања Богословије повод је за скретање пажње на универзалне вредности које су биле део његовог животног пута. "Празник почиње вече уочи, тако ћемо и ми у суботу увече служити празнично бденије и биће водоосвећење у свечаној сали са професорима и ученицима. На сам дан ће бити служена арихијерејска литургија коју ће служити митрополит дабробосански,господин Хризостом", каже протојереј Јован Милановић. Програм ће се у недељу одржати управо овде, у свечаној сали Богословије када ће се окупљенима први пут званично обратити нови ректор богословије, протојереј, Јован Милановић. Карловачка богословија посебно је поносна на успех својих ђака, а у својим редовима има академике, професоре, писце и глумце. Сви они заједно чине један велики збор и сабор који нама задаје један озбиљан задатак а то је да наставимо да сведочимо то трајање и постојање ове школе и у исто време не одричући се онога што јесмо да будемо на располагању како бисмо свима онима који желе да чују, дали одговоре на смисао постојања живота, у исто време понудили квалитетан програм школског образовања и васпитања. На свечаној академији обележиће се и 800 година аутокефалности српске православне цркве, а сви који тог дана дођу у Карловце могу да посете и Саборну цркву у којој је великим трудом сачуван део моштију Светог Арсенија Сремца, које се иначе налазе у манастиру Ждребаоник у Црној Гори. Извор: Епархија сремска / РТВ
  10. Свечаним бденијем са петохљебницом у Цркви Рођења Пресвете Богородице вечерас, у навечерје празника Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, почела је прослава крсне славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског. Празничним бденијем пред моштима Светог Петра Цетињског началствовао је Његово преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије уз молитвено учешће високопреосвећене господе Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и Архиепископа сарајевског Митрополита дабробосанског Хризостома, Преосвећене господе епископа: милешевског Атанасија, рашко-призренског и косовско-метохијског Теодосија, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, великог броја свештеника, монаха и вјерног народа. Прослава Светог Петра Цетињског биће настављена сјутра Светом архијерејском литургијом коју ће, са почетком у 9 часова, служити Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са више архијереја наше Цркве. Свети Петар Цетињски, небески заштитиник Цетињског манастира и Богословије „Свети Петар Цетињски“, рођен је у Његушима 1749. године. Замонашио се у својој 12. години а 1782. године, по упокојењу Митрополита Арсенија (Пламенца), постао је митрополит и господар Црне Горе. Живот је провео „са мачем у једној и крстом у другој руци“, борећи се да очува слободу црногорског народа, којим је управљао, и да утврди веру православну у њему. Истовремено је мирио завађена црногорска племена, и војевао поротив Турака и Француза. Сматра се оснивачем црногорске државности. Иако је био духовни и световни поглавар своме народу, живио је у тескобној, хладној келији, монашким подвигом угађајући Богу. Упокојио се 1830. године. Господ га прослави на небесима и на земљи, као вјерног и трпељивог слугу Свога. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у Цетињском манастиру. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Епархија милешевска торжетсвено и достојанствено прославила је велики јубилеј, 800 година самосталности Српске Православне Цркве. *ПРВИ ДАН – Петак 25. октобар 2019. - Свечано бденије у манастиру Милешеви у 17.00 часова. – Концерт уметничког ансамбла Министарства одбране Републике Србије “Станислав Бинички” у Дому културе у Пријепољу у 19.00 часова Прилог ТВ Храм из Београда можете погледати овде: Уводно слово на концерту у Дому културе у Пријепољу протојереја-ставрофора др Радомира Поповића можете погледати у целости у прилогу ТВ Храм: ДРУГИ ДАН – Субота 26. октобар 2019. - Света архијерејска Литургија у манастиру Милешеви у 9.00 часова. – Свечана академија у порти манастира Милешеве. – Освећење земљишта за изградњу милешевског Светосавског дома. – Трпеза љубави у манастиру. Прилог ТВ Храм можете погледати овде: Беседу Епископа нишког г. Арсенија у целости можете погледати у прилогу ТВ Храм овде: – Празнично вечерње у манастиру Светог Николаја у Прибојској Бањи у 17.00 часова. – Фестивал хорске музике у Дому културе у Прибоју у 19.00 часова. ТРЕЋИ ДАН – Недеља 27. октобар 2019. – Света архијерејска Литургија у храму Свете преподобне Праскеве – Свете Петке у Пљевљима и свечана литија градским улицама. – Свечана академија у Дому културе у Пљевљима у 18.00 часова. Извор: Епархија милешевска
  12. Централна прослава осам вијекова аутокефалности Српске Православне Цркве, након манастира Жича гдје је почела, настављена гдје би друго ако не у души Црне Горе и срцу Србије како то воли да каже наш Митрополит Амфилохије, на Косову и Метохији, 7. и 8. октобра. Вечерашњу емисију посветили смо овом догађају. Звучни запис емисије Митрополит Амфилохије рекао да је Црква на Косову и Метохији и данас присутна ништа мање него до сада. „И бићемо присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“- додао је наш Митрополит Митрополит црногорско-приморски је на свечаном ручку у Пећаршији рекао да се додјељије орден Светог Саве игуманији Харитини са сестрама, присутној дјеци и свој дјеци на КиМ, попадији Александри Секулић из Истока која је мајка четворо дјеце, свим мајкама које на КиМ рађају дјецу, монаштву и свештенству на Косову и Метохији. У емисији се може чути и текст књижевника и новинара Живојина Ракочевића „И данас пут води из Жиче у Пећ“, гдје он између осталог каже: „Прослава осам стотина Српске православне цркве у Пећкој патријаршији протекла је у знаку сусрета заборављених и расељених, у знаку оних који су успели да преживе, да се врате и да живе са својом дјецом и Црквом као ослонцем“. Историјској прослави у Пећкој Патријаршији није присуствовао нико од српских политичких представника са Косова и Метохије. И овај пут се показало да Српска Православна Црква остаје аутентични представник српског народа на Косову и Метохији и чувар његовог јединства и вере на темељу који нам је оставио Свети Сава са свим великим и светим архијерејима наше Цркве. Извор: Радио Светигора
  13. Ове године дочекали смо да нас обасја светлост великог догађаја који заокружује осам векова трајања аутокефалности Српске Православне Цркве. Тим поводом централна прослава јубилеја одржана је 6. октобра 2019. године у манастиру Жичи. Древна задужбина наших славних предака Немањића дочекала је овај дан у неодузимљивој лепоти коју нису успели да угасе пламенови и бомбе освајача који су вековима покушавали да угасе кандило вере које је у души Србиновој пре осам векова упалио богоносни отац наш Сава. Прослава јубилеја у манастиру Жичи кроз објектив ђакона Драгана Танасијевића Повезане вести: Патријарх Иринеј у Жичи: Данас нам је најпотребније јединство у ономе што је свето и божанско, истинито и непролазно! Посланица поводом осамстогодишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) Првојерарх српске Цркве: Овде смо у манастиру Жичи где је пре осам векова све почело! Због великог броја учесника овог историјског догађаја, којим је почаствована древна светосавска задужбина и Епархија жичка као домаћин, простор за богослужење је уређен на бини која је постављена у источном делу манастирске порте. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење домаћина прославе Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ црногорско-приморског Амфилохија, дабробосанског Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећене господе Епископâ сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија, диоклијског Методија, као и умировљених епископа канадског Георгија (Ђокића) и захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића). Молитвено су присуствовали Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован. Архијерејима су саслуживали архимандрити студенички др Тихон (Ракићевић), Јован (Радосављевић) и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан. Предивним гласовима уз богослужбене мелодије византијског напева појале су монахиње из жичког сестринства. За све присутне ово је био посебан доживљај – чути појање налик ангеоском. Манастирска порта је била мала да прими мноштво верног народа који је овог дана похитао ка нашој великој Жичи, извору наше духовности. Народ је попут реке која се враћа свом извору, дошао из свих крајева где српско име и даље траје. Дивно је било видети призор у коме све генерације, од најмлађих до најстаријих, притичу најмудријој српској глави, али и најлепшем српском детету – светитељу Сави. Свештенство и монаштво, које широм света приноси молитве за цео свет али увек и за свој род светосавски, посведочило је бројношћу да дело великог оца нашег Саве плодове кроз Цркву рађа до данас. Међу присутнима били су Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић и министар за иновације и технолошки развој г. Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници Војске, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција. На више места били су распоређени видео бимови како би догађај могли да прате сви присутни. Светом причешћу приступио је велики број верника који су причешћивани од стране свештенослужитеља на више места у кругу манастира. Присутнима се беседом обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: „Ево нас у нашој највећој светињи. Око ње се народ сабирао, молио, веру своју ширио и јачао. Овде је пре осам векова почела историја наше аутокефалности. Стефан Немања и Свети Сава овде су стварали планове. Знали су да народу треба организована и самостална Црква и држава. Њих су оснивали свети људи, велика династија Немањића. Темељи су наши свети. То је тајна на основу које је наша Црква после многих страдања опстала. Наше светиње су страдале. Оне су биле по лепоти понекад и изнад великих византијских светиња. О томе сведочи и наша Жича. Немањићи су учинили апостолско дело, као и наша Црква. Црква је водила своју апостолску мисију у народу. Ширила је истину Божју, градећи храмове али и истину људских бића у светости. Држава је радила свој посао. Хармонија је красила односе Цркве и државе. Оно што морамо данас нагласити је да се морамо вратити путу Христовом и путу Светог Саве. Нико сем Господа није Пут, Истина и Живот. Данас, када славимо осам векова нашег аутокефалног постојања, сећамо се времена када је народ слушао реч своје Цркве. Зато смо доживели овај светли дан у светој Жичи. Многострадална је Жича, али је вером у Бога опстала, и она и народ. Страдали смо за вољену отаџбину, сањали њену слободу. Господ је то и испунио. Благодаримо Богу што можемо да прославимо овај велики дан. Важно је да знамо да је наш народ красило јединство, и то јединство у Цркви, вери и љубави морамо и данас неговати. Поделе и свађе, појединачни интереси, нису прави пут. То не води доброј будућности. Љубав треба да постоји међу нама. Тако ћемо умети поштовати друге, а и они нас. Без обзира на нацију и веру, морамо једни друге волети. То је порука овог великог јубилеја. Тако се одржава и Црква и држава. Имамо примере у прошлости да је најбоље да Црква ради свој посао, а држава свој. Зато поздрављам представнике наше државе, науке и културе. Молим се Богу да нас све благослови, да свој живот и културу наставимо на светосавском путу. Нека сте сви благословени, да са овог места пођемо са заједничком жељом и молитвом за јединство и љубав једних према другима. Нека је Господ са нама, у векове векова. Амин.“ Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је прочитао посланицу којом се наша Света Православна Црква обратила свим својим духовним чедима. По завршетку божанствене евхаристијске службе, Епархија жичка и сестринство манастира Жиче припремили су послужење за све присутне. У наставку, на бини која је посебно постављена између манастирске капије и велике жичке трпезарије, уприличен је пригодан културно-уметнички програм у режији г. Саше Габрића. Учествовали су КУД ''Абрашевић'', Бора Дугић, ''Косовски божури'', ђаци из Основне школе ''Светозар Марковић'' из Краљева, глумци Катарина Димитријевић и Гојко Балетић који су говорили стихове из дела Светог владике Николаја. У сплету народних игара, звукова традиционалних инструмената и предивних гласова који су певали најлепше српске песме, могло се истински уживати. У радости овог великог дана испуњеног богослужбеним и културним садржајем, сви присутни су из манастира кренули веселих срца и са поносом што смо као генерација почаствовани овим величанственим јубилејем. Нека Свети отац наш Сава моли милостивог Господа да наша Црква и народ дочекају у саборности и јубилеј 900 година аутокефалности. Са дивним песником Војиславом Илићем, сав српски род нека кличе: „Векови су прохујали и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.“ Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  14. Ове године дочекали смо да нас обасја светлост великог догађаја који заокружује осам векова трајања аутокефалности Српске Православне Цркве. Тим поводом централна прослава јубилеја одржана је 6. октобра 2019. године у манастиру Жичи. Древна задужбина наших славних предака Немањића дочекала је овај дан у неодузимљивој лепоти коју нису успели да угасе пламенови и бомбе освајача који су вековима покушавали да угасе кандило вере које је у души Србиновој пре осам векова упалио богоносни отац наш Сава. Прослава јубилеја у манастиру Жичи кроз објектив ђакона Драгана Танасијевића Повезане вести: Патријарх Иринеј у Жичи: Данас нам је најпотребније јединство у ономе што је свето и божанско, истинито и непролазно! Посланица поводом осамстогодишњице аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) Првојерарх српске Цркве: Овде смо у манастиру Жичи где је пре осам векова све почело! Због великог броја учесника овог историјског догађаја, којим је почаствована древна светосавска задужбина и Епархија жичка као домаћин, простор за богослужење је уређен на бини која је постављена у источном делу манастирске порте. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење домаћина прославе Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина, Високопреосвећене господе Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована, Митрополитâ црногорско-приморског Амфилохија, дабробосанског Хризостома и загребачко-љубљанског Порфирија, Преосвећене господе Епископâ сремског Василија, будимског Лукијана, банатског Никанора, новограчаничко-средњoзападноамеричког Лонгина, канадског Митрофана, бачког Иринеја, британско-скандинавског Доситеја, врањског Пахомија, шумадијског Јована, браничевског Игњатија, зворничко-тузланског Фотија, милешевског Атанасија, будимљанско-никшићког Јоаникија, диселдорфског и немачког Григорија, ваљевског Милутина, рашко-призренског Теодосија, рашко-призренског Теодосија, западноамеричког Максима, источноамеричког Иринеја, крушевачког Давида, славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносаиреског и јужно-централноамеричког Кирила, далматинског Никодима, осечко-пољског и барањског Херувима, захумско-херцеговачког Димитрија, полошко-кумановског Јоакима, брегалничког Марка, стобијског Давида, моравичког Антонија, ремезијанског Стефана, мохачког Исихија, диоклијског Методија, као и умировљених епископа канадског Георгија (Ђокића) и захумско-херцеговачког Атанасија (Јевтића). Молитвено су присуствовали Преосвећена господа Епископи шабачки Лаврентије и умировљени нишки Јован. Архијерејима су саслуживали архимандрити студенички др Тихон (Ракићевић), Јован (Радосављевић) и игуман сопоћански Теоктист, протојереји-ставрофори Саво Јовић, Милутин Тимотијевић, Драги Вешковац, Славко Зорица, Зоран Крстић, Љубинко Костић и Владислав Топаловић, протојереји Јован Милановић и Љубомир Пријовић, протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Александар Грујовић, као и јерођакон хиландарски Силуан. Предивним гласовима уз богослужбене мелодије византијског напева појале су монахиње из жичког сестринства. За све присутне ово је био посебан доживљај – чути појање налик ангеоском. Манастирска порта је била мала да прими мноштво верног народа који је овог дана похитао ка нашој великој Жичи, извору наше духовности. Народ је попут реке која се враћа свом извору, дошао из свих крајева где српско име и даље траје. Дивно је било видети призор у коме све генерације, од најмлађих до најстаријих, притичу најмудријој српској глави, али и најлепшем српском детету – светитељу Сави. Свештенство и монаштво, које широм света приноси молитве за цео свет али увек и за свој род светосавски, посведочило је бројношћу да дело великог оца нашег Саве плодове кроз Цркву рађа до данас. Међу присутнима били су Његово Краљевско Височанство престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар културе и информисања г. Владан Вукосављевић и министар за иновације и технолошки развој г. Ненад Поповић, представници цркава и верских заједница, градоначелници, представници Војске, Полиције, Жандармерије, културних и просветних институција. На више места били су распоређени видео бимови како би догађај могли да прате сви присутни. Светом причешћу приступио је велики број верника који су причешћивани од стране свештенослужитеља на више места у кругу манастира. Присутнима се беседом обратио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: „Ево нас у нашој највећој светињи. Око ње се народ сабирао, молио, веру своју ширио и јачао. Овде је пре осам векова почела историја наше аутокефалности. Стефан Немања и Свети Сава овде су стварали планове. Знали су да народу треба организована и самостална Црква и држава. Њих су оснивали свети људи, велика династија Немањића. Темељи су наши свети. То је тајна на основу које је наша Црква после многих страдања опстала. Наше светиње су страдале. Оне су биле по лепоти понекад и изнад великих византијских светиња. О томе сведочи и наша Жича. Немањићи су учинили апостолско дело, као и наша Црква. Црква је водила своју апостолску мисију у народу. Ширила је истину Божју, градећи храмове али и истину људских бића у светости. Држава је радила свој посао. Хармонија је красила односе Цркве и државе. Оно што морамо данас нагласити је да се морамо вратити путу Христовом и путу Светог Саве. Нико сем Господа није Пут, Истина и Живот. Данас, када славимо осам векова нашег аутокефалног постојања, сећамо се времена када је народ слушао реч своје Цркве. Зато смо доживели овај светли дан у светој Жичи. Многострадална је Жича, али је вером у Бога опстала, и она и народ. Страдали смо за вољену отаџбину, сањали њену слободу. Господ је то и испунио. Благодаримо Богу што можемо да прославимо овај велики дан. Важно је да знамо да је наш народ красило јединство, и то јединство у Цркви, вери и љубави морамо и данас неговати. Поделе и свађе, појединачни интереси, нису прави пут. То не води доброј будућности. Љубав треба да постоји међу нама. Тако ћемо умети поштовати друге, а и они нас. Без обзира на нацију и веру, морамо једни друге волети. То је порука овог великог јубилеја. Тако се одржава и Црква и држава. Имамо примере у прошлости да је најбоље да Црква ради свој посао, а држава свој. Зато поздрављам представнике наше државе, науке и културе. Молим се Богу да нас све благослови, да свој живот и културу наставимо на светосавском путу. Нека сте сви благословени, да са овог места пођемо са заједничком жељом и молитвом за јединство и љубав једних према другима. Нека је Господ са нама, у векове векова. Амин.“ Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније је прочитао посланицу којом се наша Света Православна Црква обратила свим својим духовним чедима. По завршетку божанствене евхаристијске службе, Епархија жичка и сестринство манастира Жиче припремили су послужење за све присутне. У наставку, на бини која је посебно постављена између манастирске капије и велике жичке трпезарије, уприличен је пригодан културно-уметнички програм у режији г. Саше Габрића. Учествовали су КУД ''Абрашевић'', Бора Дугић, ''Косовски божури'', ђаци из Основне школе ''Светозар Марковић'' из Краљева, глумци Катарина Димитријевић и Гојко Балетић који су говорили стихове из дела Светог владике Николаја. У сплету народних игара, звукова традиционалних инструмената и предивних гласова који су певали најлепше српске песме, могло се истински уживати. У радости овог великог дана испуњеног богослужбеним и културним садржајем, сви присутни су из манастира кренули веселих срца и са поносом што смо као генерација почаствовани овим величанственим јубилејем. Нека Свети отац наш Сава моли милостивог Господа да наша Црква и народ дочекају у саборности и јубилеј 900 година аутокефалности. Са дивним песником Војиславом Илићем, сав српски род нека кличе: „Векови су прохујали и многи ће јоште проћи, ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.“ Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Инфо-служба СПЦ
  15. Српска Православна Црква позива вас да свечано и свенародно прославимо велики јубилеј 800 година аутокефалности: 6. октобар 2019. године - света архијерејска Литургија у манастиру Жичи са почетком у 9 часова; 8. октобар 2019. године - свечана академија у Центру Сава са почетком у 20 часова; 9. октобар 2019. године - отварање изложбе Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве у Музеју Српске Православне Цркве у Београду са почетком у 18 часова; Поводом прославе осамстогодишњице аутокефалности наше помесне Цркве Информативна служба Српске Православне Цркве припремила је посебну интернет страницу посвећену великом јубилеју на адреси: http://www.spc.rs/sr/osam_vekova_autokefalnosti_srpske_pravoslavne_crkve Повезана вест: У сусрет јубилеју Српске Православне Цркве (ВИДЕО) Извор: Инфо-служба СПЦ
  16. Срби су примили хришћанство у 7.веку, али тада још нису имали сопствену црквену организацију. Свети Сава(Растко Немањић) је 1219.године рукоположен од стране патријарха Манојла I цариградског у Никеји за ,,архиепископа српских и приморских земаља'', а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископија. Према историјским подацима, српска племена су веома споро усвајала нову веру, односно споро су се одрицала старих паганских обичаја. Тек после више од две стотина година српски народ је кончано крштен. Примање хришћанске вере код Срба ишло је упоредо са стварањем њихове прве државе, а просветитељи како код Срба тако и код свих словенских народа била су света браћа Кирило и Методије – равноапостоли. Оно што је било пресудно у крштењу, не само Срба него и свих Словена, јесте настанак словенског писма, азбуке. односно глагољице и ћирилице, половином 9. века. Растко Немањић као трећи, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, одлучује да са шеснаест година оде у светогорски манастир – Стари Русик, где монашењем добија име Сава. То је представљало тек почетак свега онога што ће Свети Сава учинити као свој лични подвиг, манастирској братији, родитељима, а онда и целом српком роду. За примером најмлађег сина, монаха Саве, пошао је ускоро и већ остарели Стефан Немања. Он се на државном сабору у својој задужбини манастиру Студеници 1196. год. одрекао владарског престола, а за свога наследника изабрао средњег сина, Стефана. Одмах после тога, примио је монашки постриг и као монах Симеон провео је остатак живота на Светој Гори заједно са Савом. Након упокојења свог оца Светог Симеона, Сава је написао Службу и Житије. Сем тога, написао и Карејски типик за потребе монаха у Карејској испосници, а за манастир Хиландар написао је Хиландарски типик, који се и данас користи. Помиривши своју браћу, монах Сава је пренео мошти Светог Симеона у манастир Студеницу, где се налазе и данас. Под Савиним старатељством Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије,а он је уз остала своја дела, написао и Студенички типик у ком је задао устројење монашког живота у манастиру, чији је архимандрит био све до 1217.године. Сава одлази из Хиландра у Никеју, код византијског цара Теодора Ласкариса и цариградског патријарха Манојла Сарантена молећи их за самосталност српске Цркве. Његова молба бива прихваћена и цариградски патријарх рукоположи Саву за архиепископа српске Цркве у Србији. Тако је српски народ око четири века након примања хришћанства добио духовну самосталност, црквену аутокефалију, чиме је потврђена да може потпуно самостално и одговорно да има сопствену црквену организацију. Осам стотина година након добијања аутокефалности Српске Православне Цркве Срби прослављају и самосталност своје цркве, али и свог првог архиепископа Светог Саву. Јубилеј по благослову Његове Светости патријарха српског г.г.Иринеја, отпочет је у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Расу, а настављен и у свим другим епархијама. Централно место обележавања одржаће се у манастиру Жичи, 6.октобра 2019.године у девет часова, као и у манастиру Студеница. Жича и Студеница представљају срж светосавских беседа којима се и данас враћамо, поучавајући се у вери, идући Савиним путем. Сутрадан (7.окотбра) прослављање ће се наставити у Пећкој Патријаршији и Дечанима, а завршна свечана академија биће 8.октобра у београдском Сава центру. Јубилеј као такав, опомињен нас и на дела Светог Саве, али и на заједницу коју је он устројио прво у својој породици, затим у свом народу, а онда поставши први српски архиепископ и у својој цркви. Главни опит обележавања састоји се управо у литургијском сабрању као подстицај на стварање заједнице.
  17. Светом архијерејском литургијом у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Куршумлији јутрос је торжествено прослављен велики јубилеј – 850 година задужбина Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог). Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је 11 архијереја и многобројно свештенство, уз молитвено учешће више хиљада вјерника. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије рекао је да ми православни Срби имамо један једини темељ, један извор и један циљ, почетак и крај. „То је Господ Исус Христос. Он је камен на којем зидамо свој живот, Он је смисао из кога црпимо своје постојање. Он је онај кога слушамо и чију реч чујемо, као и данас што смо чули из Светога јеванђеља“, рекао је Митрополит загребачко-љубљански. Додао је да је данас велики и благословен дан за све сабране у овој светињи, за читав наш народ, али и за читав православни свијет. „Јер, ми смо се овде сабрали да се молитвено сетимо онога дана кад је почео да се зида овај храм. А тај храм подигао је и сазидао нико други до истински и верни слуга Божји, истински и верни виноградар у винограду Господњем. Овај храм је подигао Стефан Немања, корен и клица из кога се развило свето стабло и разгранало богато дрво, богато духовним и светим плодовима“, казао је он. Владика Порфирије је нагласио да је Стефан Немања клица из које је израстао његов свети син Свети Сава. „Благодарећи коме, поред 850 година од подизања овога храма, славимо и осамсто година самосталности, аутокефалије наше Цркве“, нагласио је Митрополит Порфирије. Подсјетио је да је Стефан Немња подигао цркву Свету Богородици, Ђурђеве Ступове, свету Студеницу у којој се и сам замонашио. „Колико год је велико дело светитеља Божјег у обједињењу српских земаља, још је веће његово дело што је тај свој народ и ту своју земљу запечатио именом Христовим“, закључио је Митрополит Порфирије. Након светог причешћа, Митрополит Амфилохије је у архипастиској бесједи рекао да се у овдје већ 850 година сабира народ Божји око имена Христовога и око ове светиње утемељене оцем нашим Симеоном Мироточивим. „Није то мало вријеме. А Црква Божија непрекидно, ево је присутна, и овдје и широм свијета. И данас, као што је била јуче. Пропадале су државе, царства, владари, империје… Пропадају и данас. Па и ови данашњи моћници из Западне Европе и Америкие, и они ће пропасти, будите увјерени. Већ су пропали, а мисле да су вјечни и непролазни. А једина установа која је вјечна и непролазна, то је Црква христова“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Заблагодарио је Владици нишком Арсенију што је данас сабрао једанаест епископа Цркве Божје да заједно богослуже у овој светињи. „Међу њима овдје је и наш Владика Алексеј који је дошао из мученичке и страдалне Украјине, гдје су опет моћници, домаћи и они са Запада покушали да разоре јединство Цркве Божије. А разарајући једнинство Цркве Божије на Украјини, они би хтјели да разаре јединство Цркве Божије у васељени. Неће моћи“, казао је он. Додао је да је у данашњем литургијском сабрању учествовао и архимандрит Прокопије из Антиохијске Патријаршије. „И то је Божји дар. Антиохијску Патријаршију је походио Свети отац наш Сава и отуда је донио руку Свете великомученице Текле која се и данас чува у Сарајеву“, подсјетио је он. Митрополит Амфилохије је поручио да треба чувати јединство Цркве Божије у васељени. „Велики је Божји дар да и ми припадамо Цркви Светих апостола. Ту смо Цркву ми добили преко свете браће Кирила и Методија, преко Светог Симеона и Саве. Једина Црква која се у богослужбеним књигама назива мајком – то је Јерусалимска Патријаршија. Ја се надам после свих ових збивања да ћемо се поново вратити Јерусалиму“, казао је он. Додао је да ће се тако и црквена питања почети да решавају на начин на који су се решавала у вријеме Светих апостола. „Не може било који патријарх или било који епископ да сам решава питања Цркве Божије. Сабор апостолски из 50. године – тамо је написано: Изволи се Духу Светоме и нама. Не каже апостол Петар: Мени“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски. Поруку Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, који није могао да учествује у овом литургијском сабрању због здраствених разлога, прочитао је члан Светог архијерејског синода СПЦ Епископ крушевачки г. Давид. Домаћин сабрања Епископ нишки г. Арсеније на крају је заблагодарио браћи архијерејима и свима сабранима на учешћу у овој великој светковини. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. У Цркви Светих апостола Петра и Павла, у некадашњем старом Расу, у току је бденије, односно вечерња црквена служба, коју служи више архијереја СПЦ. Службом началствује владика захумскохерцеговачки Димитрије. Овим је у рашко-призренској епархији, која се сматра најстаријом епархијом СПЦ и срцем старе српске државе, започела дводневна прослава великог јубилеја и епархије и СПЦ. Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска данас и сутра прославља два велика јубилеја – 800 година аутокефалности Српске Архиепископије и 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије. Вечерњу које је почело у 17 сати у једној од најстаријих српских цркава светих Апостола Петра и Павла, уз бројно монаштво и сестринство, присуствује већи број верника са Косова и Метохије, из централне Србије, Црне Горе и других делова. Ту су, поред владика рашко-призренског Теодосија, и захумско-херцеговачког Димитрија, још и владике милешевски Атанасије, полашко-кумановски Јоаким. Ту су и архимандрит, игуман Високих Дечана Сава Јањић и игуман Драганца Иларион, а очекује се и долазак митрополита црногорског, који је и егзарх пећког трона, Амфилохија. Служба се одвија уз појање призренских богослова. У порти храма ће ускоро почети и академија, на којој ће говорити митрополит Амфилохије и владика Теодосије. У недељу, ће на овом истом месту у 9 часова бити служена литургија коју је трбало да служи Патријарх српски Иринеј. Међутим, како сазнајемо, одсутан „из оправданих разлога“ са обележавања овог јубилеја. Он се управо вратио својим обавезама у патријаршији након медицинског лечења са Војномедицинске академије у Београду. Петрова црква код Новог Пазара у Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште рашке епископије. Према до сада познатим писаним изворима, потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума. Призренска епархија се у периоду од 1019. до 1219. налазила под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Цар Василије ИИ је одмах по освојењу Охрида издао три повеље охридском архиепископу Јовану, „којима је био утврђен обим Охридске архиепископије“. Према првој повељи, која је издата 1019. године, у састав Охридске архиепископије ушла је и Призренска епархија. То је уједно и први записани податак, где се помиње Призренска епархија, која ће у будућности одиграти веома важну улогу у историји Српске православне цркве и народа. При оснивању, како Епархија објашњава, „Призренска епископија била је трећег степена, обухватала је област Хвосна око Пећи и Дечана, града Лесковца и Бритоса, имала је петнаест клирика“. Ти класични предели углавном остаће кроз читаву историју ове епархије. Њено седиште било је у Призрену, али из тих најстаријих времена нема података при којем се манастиру или цркви то седиште налазило. Сматра се да је било при цркви Богородице Љевишке. Године 1214. Призрен је припојен Србији. Епархија је стога била основана пре немањићког периода, али је потом заузимала једно од централних места Немањићке државе. Њен највећи успон био је управо у доба Немањића. Велика искушења наишла су током вишевековне турске владавине, када се сусретала са великим пострадањем народа и свештенства неколико великих сеоба, а лични изазови остали су до данас. Како су монаси током обележавања великог хиљадугодишњег јубилеја истакли прошле године, историја епархије рашко-призренске „увек је била у знаку Крста и Васкрса“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Централна прослава 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 70 година организованог живота Српске Цркве у Аустралији и Новом Зеланду биће одржана 7. септембра 2019. године на имању колеџа Светог Саве у Варовилу, Сиднеј. Високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, свечано је дочекан 4. септембра 2019. године на аеродрому у Сиднеју. Уследила је доксологија у цркви Светог кнеза Лазара у Александрији, током које се Игуману хиландарском надахнутим речима обратио Преосвећени Епископ аустралијско-новозелански г. Силуан: -Високопреподобни оче архимандрите Методије, многоцењени и уважени игумане Свете нам српске Царске лавре Хиландара, драги представниче пута духовног нам родоначелника, архипастира и просветитеља Светога Саве, који води у живот. Дозволите нам да поздравимо Вашу светињу у име свога свештенства и монаштва, у име повереног нам благочестивог и верног народа који се спасава на овом континенту; да Вам пожелимо добродошлицу к нама, деци географски најудаљенијег олтара наше Светосавске Цркве. Поред непобитног историјског значаја, Ваш долазак јесте пре свега велики благослов и благодатно духовно пролеће. Ваша посета нама, духовној деци Светога Саве на Петом континенту, у години великог јубилеја наше Светосавске Цркве, поред части, благослова и радости коју она носи, јесте у исто време и отеловљење љубави, брижног вековног старања Светогорске лавре манастира Хиландара о својој духовној деци широм света, чак и до њених најудаљенијих граница. Вечерас осећамо присуство и покровитељство Мајке Божје, Игуманије Свете Горе из чије баште нам долазите и која нас вечерас Својом Тројеручицом милује и закриљује. Вечерас осећамо руку Светога Саве која нас благосиља преко Ваше Светиње и позива нас на свето јединство, на братски мир, на љубав и слогу - на пут којим је сам ходио Свети Сава и на који је призивао своју децу да пођу. Верујемо да се радују са нама сви Свети Немањићи, сви наши свети преци и Небеска Србија која се налази у наручју Христовом, посматрајући нас сабране на овој Божјој Њиви испод јужног крста, коју Христос повери и нашој Светосавској Цркви на духовно обрађивање и старање. Вечерас се са нама радује и Свети старац Никанор Хиландарски и, по милости Божјој - аустралијско-новозеландски, апостол мира на овом континенту, на чијем гробу стоје исписана слова Христове Благе Вести: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати,“ који је хитао да помири завађене Србе, да их врати на пут Светог Саве, путу Господа Христа, Јединог Пута и Истине и Живота нашег. Добро нам дошао драги Игумане као свој својима. Благодарни смо Вам на подвигу љубави Ваше што сте нас удостојили Ваше посете и благослова Свете нам лавре Хиландарске, што сте нас осоколили, растеретили и обрадовали својим присуством. Поздрављајући Вашу светињу, поздрављам и упућујем добродошлицу моме драгом брату и саслужитељу у Христу, Епископу новограчаничко-средњезападноамеричком г. Лонгину, некадашњем апостолу и благовеснику на овим просторима; благодарим на Вашем доласку, на Вашој љубави и подршци. Добродошли и ви, свети монаси сапутници нашег Игумана – помјаните нас у вашим светим молитвама. Нека ово вече буде уписано у Књигу Јагњета, нека оно буде залог наше љубави и јединства у Христу Господу. Благословите нас оче Игумане и поучите, напојте нас са извора Свете нам Немањићке Српске Лавре, да бисмо своја срца и чула осветили, а тиме прогледали и живели пуноћом истине Богочовека Христа. Добро нам дошли! * * * Централна прослава 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 70 година организованог живота Српске Цркве у Аустралији и Новом Зеланду биће одржана 7. септембра 2019. године на имању колеџа Светог Саве у Варовилу, Сиднеј. Прослава ће започети светом архијерејском Литургијом у 9,30 часова у молитвеном присуству архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. Уследиће богат културно-уметнички програм и свенародно сабрање. Извор: Инфо служба СПЦ
  20. У суботу, 31. августа, у Цркви Светог Саве у Сан Габриелу (Лос Анђелес), Епархија западноамеричка је великим Литургијским сабрањем почела дводневну прославу великог јубилеја – 8 векова аутокефалности Српске православне цркве. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Митрополит Јосиф из Антиохијске патријаршије уз саслужење 16 Епископа из Српске православне цркве али и сестринских Православних Цркава. Велику радост причињава чињеница да су током овог Литургијског сабрања заједно саслуживали и причестили се епископи Грчке и Руске православне цркве: Митрополит Сава из Грчке америчке архиепископије која је под Васељенском Патријаршијом и Архиепископ Петар из Руске православне заграничне цркве. Поред поменутих Епископа, на Литургији којој је присуствовао велики број верника, саслуживала су и господа Архијереји из осталих помесних православних Цркава: Митрополит Николај из румунске православне Цркве у Америци. Архиепископ Бенџамин из америчке православне цркве и Епископ Данијел из Америчке православне цркве. Светој архијерејској Литургији саслуживао је и велики број Епископа Српске православне цркве: новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, диселдорфско-немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, бихаћко-петровачки Сергије, буеносаиреско-јужноцентралноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, Епископ стобиски Давид из Охридске Архиепископије као и Игуман Манастира Хиландар архимандрит Методије. На самом почетку Литургије извршен је чин освећења недавно завршеног фрескописа и мозаика велелепног Храма Светог Саве. Током Литургије сви Архијереји су се заједно са верним народом помолили за здравље Његове Светости Патријарха српског г-дина Иринеја који се тренутно налази на болничком лечењу у Војномедицинској академији у Београду. Литургији су присуствовали и Епископи Авраам и Кирилос – представници коптске цркве, као и представник римокатоличког архиепископа Гомеза – отац Алексеј Смит. Међу верницима сабраним на Светој архијерејској Литургији у оквиру прославе 800 година Аутокефалности Српске православне цркве био је присутан и велики број обраћеника из индијанских, црначких, аљаских, мексичких и других племена, а у оквиру прославе 8 векова Аутокефалности одржана је и седница скупштине западноамеричке епархије која је била посвећена мисији међу индијанским племенима. Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне. Поздрављајући све у љубави сабране поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве, Високопреосвећени Митрополит Јосиф, честитајући Српској Цркви јубилеј истакао је да „управо сада и управо на овом месту жели да говори о српском Косову и Метохији“. У свом петнаестоминутном излагању Митрополит Јосиф је рекао да је три пута посетио Србију и да је боравио на Косову и Метохији, истакавши да му је сусрет са светињама на Косову и светом косовско-метохијском земљом много значио, те да је приликом своје прве посете Косову јасно осетио „да је то српска земља, православна земља и да ће то заувек тако и остати“. У име архијереја Српске Православне Цркве, госте је поздравио Преосвећени Епископ диселдорфско-немачки Григорије. „Славимо 800 година наше Цркве и због тога морамо да будемо поносни. Најзаслужнији за чудо нашег постојања уопште и за овај јубилеј је Свети Сава“ – поручио је Владика Григорије и додао: „Свети Сава је као што знате најлепше српско дете и први српски Архиепископ. Данас у Лос Анђелесу овај догађај прослављамо на најлепши могући начин – освећењем чудесних икона у овој прелепој Цркви у којој се ви молите Богу. Данас славимо 800 година наше Цркве у Лос Анђелесу, не најбоље у Америци, Европи, у и дијаспори – него најлепше уопште игде! И нико до краја ове године, дакле док траје овај јубилеј, сигуран сам неће достићи овакву свечаност и овакву славу“ истакао је Владика Григорије. „Ова прелепа Црква и овај чудесан Сабор, сабор свих православних без иједног изузетка, најлепши је одговор на љубав Светог Саве према нашем народу и најлепше уздарје Светом Сави за све што нам је даровао. Ви сте диван народ, то је очигледно и ја се све време питам зашто се вама догодило да баш ви најбоље прославите Аутокефалност Српске Православне Цркве?! Вероватно зато што сте можда физички најудаљенији од онога где је живео Свети Сава, али срцем и душом, највише у срцу и у души Светог Саве“ – рекао је Владика и додао још једну помисао зашто је у Лос Анђелесу баш најлепше прослављена Аутокефалност Српске Цркве: „Зато што Ваш Епископ (Максим) највише од свих нас Епископа личи на нашег првог Архиепископа Светога Саву“ – закључио је Владика Григорије. Прослава 800 година Аутокефалности Српске Православне Цркве биће настављена и у недељу, 1. септембра, када ће Свету архијерејску Литургију у Храму Светог Саве служити чак 20 православних Епископа. Извор: Телевизија Храм
  21. Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска ове године прославља два велика јубилеја: 1000 година од првог писаног спомена Рашке епархије и 8 векова самосталности Српске православне цркве. Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије позива верни народ да саборно прославимо ова два значајна јубилеја у Старом Расу, који је колевка српске државе. У суботу, 7. септембра у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 17:00 часова Епископ Теодосије ће са архијерејима служити Вечерњу службу, након које ће у 18 часова бити одржана Свечана акдемија. У недељу, 8. септембра у Цркви Светих апостола Петра и Павла са почетком у 9 часова, биће служена Света архијерејска литургија којом ће началствовати Његова светост Патријарх српски г. Иринеј. Петрова црква код Новог Пазара у Расу, у којој ће бити прослављени значајни јубилеји Епархије рашко-призренске и Српске православне цркве, представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије. Црква се налази 2 километра северно од центра Новог Пазара, а према до сада познатим писаним изворима потиче из 8. века, али је вероватно и старијег датума. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а седиште епископије је била Црква Светих Петра и Павла. Током првих година владавине Немањића, Петрова црква у Расу је била место најзначајнијих догађаја. У њој је поново, по православном обреду, крштен Велики жупан Стефан Немања. У Петровој Цркви он је предао престо свом сину Стефану Првовенчаном, а на истом месту је и Епископ рашки замонашио Немању и његову жену Ану. Након стицања црквене самосталности 1219. године, први српски архиепископ постаје Сава Немањић, седиште Српске цркве постаје манастир Жича, а седиште Рашке епископије остаје у Петровој цркви. Епископ рашко-призренски Теодосије позива верни народ да се 7. и 8. Септембра окупимо испред Петрове цркве у Расу као што су то на истом месту пре више векова радили и наши славни преци предвођени Светим Немањићима и да саборно и молитвено прославимо значајне јубилеје наше Свете цркве и нашег народа. Извор: Митропполија црногорско-приморска
  22. Максимова сепаратна прослава јубилеја аутокефалије СПЦ у Америци под окриљем Цариграда 14. августа 2019. У Америци ће бити одржана сепаратна прослава 800 година од аутокефалије СПЦ у организацији епископа Максима Васиљевића. Петак, субота и недеља од 30. августа до 1. септембра у оквиру Епархијских дана при храму Св. Саве у Сан Габријелу, Калифорнија. На ову Америчку прославу патријарх СПЦ Иринеј неће доћи. На списку гостију наћиће се: Митрополит Амфилохије, владика Григорије, владика Игњатије Мидић, владика Лонгин, владика Иринеј Добријевић, као и игуман манастира Хиландара Методије. Поред епископа СПЦ биће присутни и епископи Цариградске патријаршије а спекулише се да ће бити и представници расколничке украјинске цркве. https://vidovdan.org/info/maksimova-separatna-proslava-jubileja-autokefalije-spc-u-americi-pod-okriljem-carigrada/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...