Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прихвата'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве у Америци (OCA) упутио је архипастирску посланицу 28. јануара 2019. по питању украјинске кризе. Посланица, коју су потписали Његово Блаженство митрополит свеамерички и канадски Тихон и други чланови Сабора, жели да пружи свештенству и вернима упуство о томе како да се опходе с питањима са којим се суочавају њихове парохије у Северној Америци, при том истичући да пре свега пате украјински православни верници и да су им потребне молитве. Архијерји се залажу за свеправославно решење проблема и изражавају наду да ће тај процес започети патријарх Вартоломеј. Са своје стране Сабор одбацује признање украјинске шизматичке Цркве и наставља да и даље признаје једину канонску Цркву на чијем челу је Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије. Чланови Сабора изражавају „дубоко жаљење и узнемирење“ због новонасталих проблема, нарочито због прекида општења у евхаристији, као и „наду и ватрену молитву“ како би се нашао пут ка успостављању заједништва. Архијереји ће и даље одржавати општење са свима помесним православним Црквама и истичу да ће одржавати општење са свим канонским православним јурисдикцијама Америке, а да по специфичним питањима саслуживања њихових свештеника буде упознат надлежни архијереј. Извор: Српска Православна Црква
  2. Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије 12. Новембар 2018 - 15:53 Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем. Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност. Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву. Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама. И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве View full Странице
  3. Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије 12. Новембар 2018 - 15:53 Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије Дводневно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије. Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем. Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност. Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву. Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама. И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље. Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Православне Цркве
  4. Свака хришћанска душа по свом призвању има потребу за усрдним учествовањем у богослужбеном животу. По учењу наше свете Цркве кроз свето богослужење и молитвено заједничарење изражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према Богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љубави, али и напредујемо у духовном изграђивању кроз Светотајинско заједничарење са Богом, свима светима и ближњима. Богослужење није пасивно, оно собом носи дијалог сабрања народа Божјег, које је предвођено свештенослужитељем, са Господом. Једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем Божјим и молитвени дијалог са Њим јединим истинским Свештенослужитељем. У молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанственост Тајне коју је позван да саврши, називајући Господа јединим истинским Свештенослужитељем: јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш. У свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и саглашавања са оним што је наш саговорник изрекао. Богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изречених молитава, али и прихватању воље Божије која се опитно пројављује у светом богослужењу. Завршна прозба велике јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо, а то предавање Богу није ништа друго до прихватање и творење воље Његове, коју и призивамо у молитви Господњој. По речима старца Софронија (Сахарова), Искање воље Божије је нешто најбитније у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује Божија воља, укључује у вечни Божански живот.  Говорећи о познању воље Божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: испитивање Божје воље путем непосредног молитвног обраћања Богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, - по речима старца Силуана - чујемо одговор Божји у својој души, учећи се разумевању Божјег промисла... Зато треба да се сви учимо познавању Божје воље. Ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај пут. Ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања Божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану молитву, сабирајући пажњу у срце. Но, да бисмо што јасније чули Божји глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да будемо готови на сваку жртву, попут Авраама, па чак и попут Сâмога Христа, који је, по речи апостола Павла, Оцу био послушан до саме смрти (Филипљанима 2,8). Готово да нема личне ни саборне молитве у којој није садржана молитва Господња у којој се између осталог молимо да буде воља Божја. Прихватање воље Божје има спасоносни значај за сваког члана Богочовечанске заједнице. Свети Владика Николај у свом тумачењу молитве Господње, о овој прозби вели: Молимо Божју помоћ да зауставимо у себи колебање између Бога и Сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем Сатанине воље можемо предати Очевој вољи, као што је Господ наш Исус Христос учинио молећи се у Гетсиманском врту: Нека буде Твоја воља, а не моја. (Марко, XIV, 36). Са друге стране, централни део Литургије речи јесте читање Светописамских одељака, шта је друго прихватање еванђелских речи, до прихватање воље Божје која се управо у Светом Писму пројављује, бивајући нам тако „путоказˮ  хришћанског живота. Прихватање воље Божје, као и саглашавање на произнесене молитве у богослужењу се потврђује речју амин. Ова реч саставни је и неизоставни део свих наших личних и заједничких молитава. Реч амин јеврејског је порекла (амен = אָמֵן), а у наш језик ушла је из старогрчког језика (амин = αμήν). У преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде. Реч амин можемо пронаћи на страницама Светог Писма, како Старог, тако и Новог Завета, те тако њено најпрецизније значење не можемо сазнати без познавања Старозаветних и Новозаветних места у којима је она заступљена. На првом месту значење речи амин у Старом Завету било би изражавање слагања или потврђивање, да оно што је говорник јавно изрекао, прихваћено од стране његових саговорника. У 27. глави пете Мојсијеве књиге читамо о Мојсијевој заповести, да на речи свештеника који објављује моралне заповести народ одговара амин. Исто значење ове речи налазимо и у књизи Пророка Јеремије, где сâм Пророк Јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва Пророка Хананије. На другом месту у књизи Пророка Јеремије речју амин Пророк исказује послушност на речи Божије и свету вољу Божију. Када је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују за богослужбену употребу. Тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употребе налазимо у првој књизи дневника. У 16. глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у Јерусалим за време Цара Давида. Сâм Цар Давид принео је и узнео  Богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин. Такође у Старозаветним и Новозаветним текстовима налазимо да након благослов и славословља речју амин не одговара само народ Божји већ у неким случајевима изговара је и сâм писац одређеног Библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова. Један од таквих примера можемо уочити у Посланицама Светог Апостола Павла Галатима и Јеврејима. У Посланици Галатима читамо: Благодат Вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа, којему слава у све векове векова амин. У посланици Јеврејима: Бог мира нека Вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу Његову, творећи у вама оно што Му је угодно кроз Исуса Христа којему слава у све векове векова амин. Занимљиво је нагласити да се сва четири канонска еванђеља, посланице и откривење Јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и Јаковљева посланица не завршавају овом речју. Навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослужење завршава се речју амин. Ово аминовање, тј. потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом Божјим потврђујемо наше молитве. Име Христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег слагања и потврђивања, већ јер смо се у Христу молили, будући да Дух Свети који конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у Христу. Света Лутургија почиње величанственим возгласом Благословено Царство, Оца и Сина и Светига Духа, на шта народ одговара са амин. Лаос на почетку Литургије прихвата циљ ка коме нас води Света Литургија, имајући на уму Спаситељево предавање вољи Божјој: Нека буде Твоја воља, а не моја. (Марко, XIV, 36).   катихета Бранислав Илић   Извор: Српска Православна Црква
  5. Доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом: ВОЉА БОЖИЈА СЕ НАЈОПИТНИЈЕ ПРИХВАТА У СВЕТОМ БОГОСЛУЖЕЊУ. Текст је објављен у 353. броју Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Срспке Православне Цркве. Свака хришћанска душа по свом призвању има потребу за усрдним учествовањем у богослужбеном животу. По учењу наше свете Цркве кроз свето богослужење и молитвено заједничарење изражавамо и потврђујемо нашу веру, али и љубав према Богу и ближњима, те тако богослужење својим текстом и поретком постаје један вид катихезе кроз коју се увек и изнова утврђујемо у вери и љубави, али и напредујемо у духовном изграђивању кроз Светотајинско заједничарење са Богом, свима светима и ближњима. Богослужење није пасивно, оно собом носи дијалог сабрања народа Божјег, које је предвођено свештенослужитељем, са Господом. Једноставно речено, оно јесте стајање пред лицем Божјим и молитвени дијалог са Њим јединим истинским Свештенослужитељем. У молитви херувимске песме литург признаје и исповеда своју недостојност и божанску величанственост Тајне коју је позван да саврши, називајући Господа јединим истинским Свештенослужитељем: јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш. У свакодневном животу при дијалогу са другим људима од нас се очекује вид потврђивања и саглашавања са оним што је наш саговорник изрекао. Богослужбено заједничарење и молитвени дијалог, такође собом носе молитвено потврђивање и саглашавање, које је највидљивије у прихватању изречених молитава, али и прихватању воље Божије која се опитно пројављује у светом богослужењу. Завршна прозба велике јектеније позива нас да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо, а то предавање Богу није ништа друго до прихватање и творење воље Његове, коју и призивамо у молитви Господњој. По речима старца Софронија (Сахарова), Искање воље Божије је нешто најбитније у нашем животу, јер се човек, пошавши путем који му указује Божија воља, укључује у вечни Божански живот. Говорећи о познању воље Божије кроз молитвено заједничарење старац наставља: испитивање Божје воље путем непосредног молитвног обраћања Богу, нарочито кад смо у невољи и кад нас задеси каква беда, доводи до тога да ми, - по речима старца Силуана - чујемо одговор Божји у својој души, учећи се разумевању Божјег промисла... Зато треба да се сви учимо познавању Божје воље. Ако се, пак, не будемо томе учили, никада нећемо упознати тај пут. Ако хоћемо да постигнемо још виши облик познања Божије воље, морамо се постепено навикавати на непрестану молитву, сабирајући пажњу у срце. Но, да бисмо што јасније чули Божји глас у себи, треба да се одрекнемо своје воље и да будемо готови на сваку жртву, попут Авраама, па чак и попут Сâмога Христа, који је, по речи апостола Павла, Оцу био послушан до саме смрти (Филипљанима 2,8). Готово да нема личне ни саборне молитве у којој није садржана молитва Господња у којој се између осталог молимо да буде воља Божја. Прихватање воље Божје има спасоносни значај за сваког члана Богочовечанске заједнице. Свети Владика Николај у свом тумачењу молитве Господње, о овој прозби вели: Молимо Божју помоћ да зауставимо у себи колебање између Бога и Сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем Сатанине воље можемо предати Очевој вољи, као што је Господ наш Исус Христос учинио молећи се у Гетсиманском врту: Нека буде Твоја воља, а не моја. (Марко, XIV, 36). Са друге стране, централни део Литургије речи јесте читање Светописамских одељака, шта је друго прихватање еванђелских речи, до прихватање воље Божје која се управо у Светом Писму пројављује, бивајући нам тако „путоказˮ хришћанског живота. Прихватање воље Божје, као и саглашавање на произнесене молитве у богослужењу се потврђује речју амин. Ова реч саставни је и неизоставни део свих наших личних и заједничких молитава. Реч амин јеврејског је порекла (амен = אָמֵן), а у наш језик ушла је из старогрчког језика (амин = αμήν). У преводу на наш српски језик могла би да значи: тако је или нека тако буде. Реч амин можемо пронаћи на страницама Светог Писма, како Старог, тако и Новог Завета, те тако њено најпрецизније значење не можемо сазнати без познавања Старозаветних и Новозаветних места у којима је она заступљена. На првом месту значење речи амин у Старом Завету било би изражавање слагања или потврђивање, да оно што је говорник јавно изрекао, прихваћено од стране његових саговорника. У 27. глави пете Мојсијеве књиге читамо о Мојсијевој заповести, да на речи свештеника који објављује моралне заповести народ одговара амин. Исто значење ове речи налазимо и у књизи Пророка Јеремије, где сâм Пророк Јеремија потврдно одговара са речју амин, на пророштва Пророка Хананије. На другом месту у књизи Пророка Јеремије речју амин Пророк исказује послушност на речи Божије и свету вољу Божију. Када је у питању реч амин, сви је одмах по природи ствари повезују за богослужбену употребу. Тако прво помињање ове речи у контексту богослужбене употребе налазимо у првој књизи дневника. У 16. глави ове књиге можемо прочитати о преношењу ковчега завета у Јерусалим за време Цара Давида. Сâм Цар Давид принео је и узнео Богу захвалну песму на чије реч је народ ускликнуо са амин. Такође у Старозаветним и Новозаветним текстовима налазимо да након благослов и славословља речју амин не одговара само народ Божји већ у неким случајевима изговара је и сâм писац одређеног Библијског текста, наглашавајући на тај начин важност датог благослова. Један од таквих примера можемо уочити у Посланицама Светог Апостола Павла Галатима и Јеврејима. У Посланици Галатима читамо: Благодат Вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа, којему слава у све векове векова амин. У посланици Јеврејима: Бог мира нека Вас усаврши свакоме делу доброме, да вршите вољу Његову, творећи у вама оно што Му је угодно кроз Исуса Христа којему слава у све векове векова амин. Занимљиво је нагласити да се сва четири канонска еванђеља, посланице и откривење Јованово завршавају се речју амин, док се једино дела апостолска и Јаковљева посланица не завршавају овом речју. Навели смо да се на сваки благослов и славословље одговара речју амин, али и свака молитва и свако богослужење завршава се речју амин. Ово аминовање, тј. потврђивање није само наше слагање са изговореним молитвама, већ именом Божјим потврђујемо наше молитве. Име Христово стављамо после свих нас и та молитва ваистину бива истинита, али не због нашег слагања и потврђивања, већ јер смо се у Христу молили, будући да Дух Свети који конституише заједницу верних чини да наше сабрање буде у Христу. Света Лутургија почиње величанственим возгласом Благословено Царство, Оца и Сина и Светига Духа, на шта народ одговара са амин. Лаос на почетку Литургије прихвата циљ ка коме нас води Света Литургија, имајући на уму Спаситељево предавање вољи Божјој: Нека буде Твоја воља, а не моја. (Марко, XIV, 36). катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×