Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'преподобног'.
Found 42 results
-
Палић: Свеноћно бденије у част преподобног Максима исповедника
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
У храму Светог прорка Илије на Палићу, на спомен преподобног Максима Исповедника, а у недељу 36. По Духовима, сабрао се велики број верника да прославе Господа, служењем Свеноћног бденије и божанствене Литургије. Богослужење је почело у 21 час. Вечерње богослужење је служио протонамесник Драган Стокин, парох суботички, уз саслужење ђакона Станка Лакетића, професора богословије у Сремским Карловцима и суботичког ђакона Дарка Ивковића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Јутрење је служио отац Срђан Нешић, парох сомборски, док је за појање за десном певницом приносио Господу Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, предвођени јеромонахом Јеротејем Ковиљцем, а за левом певницом студенти Православног богословског факултета, предвођени доцентом др Владимиром Антићем. Светом Литургијом је началствовао јеромонах Јеротеј, уз саслуживање поменутих свештенослужитеља и верног народа. По отпусту, заједничарење је настављено у просторијама Црквене општине уз кратко послужење. Извор: Радио Славословље-
- 2
-
-
- преподобног
- част
- (и још 5 )
-
Епископ Јован (Пурић): Свети Василије Острошки - верни следбеник Преподобног Максима исповедника
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство Епископ Г. Јован (Пурић), некадашњи дугогодишњи игуман острошке светиње, служио је на празник Преподобног Максима Исповиједника, у недјељу 3. фебруара, Свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакони Роман и Зосима и свештенођакон Славко Обрадовић из Ваљевске епархије. Your browser does not support the HTML5 audio tag. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало бројно монаштво и вјерни народ. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабране је бејседећи о Светом Максиму Исповиједнику поучавао Владика Јован који је између осталог истакао да је био велики светитељ и учитељ цркве. – Био је обичан монах. Није био уздигнут на трон ни патријарашки, а знамо колико је предивних светила било прије њега и колико је отаца Цркве себе уградило у темеље Цркве исповиједајући најсветије име Господа нашег Исуса Христа. Највише су се ови људи Божији учили имену Божијем и ревновали за Њега када је то име било нападнуто. Тако је било и у вријеме Максима Исповиједника, а тако је било и прије њега и послије њега. Данас је важно да се сјетимо његове личности и његовог дјела зато што и у наше вријеме и увијек ће бити искушење да неко подведе под знак питања православну вјеру или да је поистовјети са било којом вјером или било којим учењем религијским, хришћанским, али није баш тако – казао је Владика Јован и додао да је дјело Светог Саве Српског управо велико зато што је следовао монаштво управо у примјеру Максима Исповиједника и других великих монаха које ових дана славимо Антонија Великог, Макарија Великог, великих отаца и пустињака који се подвизаваху по пустињама, горама и пећинама. Преосвећени Владика Јован је истакао да је Максим Исповиједник када је било најтеже да си исповиједи православна вјера, не само ријечју и посланицом припремио Шести васељенски сабор 681. године у Цариграду, него је цијелим својим дјелом и личношћу уградио себе у овај Васељенски сабор, тако да су свети оци прихватили његово учење о енергијама и вољи Божијој и божанској и човјечанској, о личности Богочовјека Исуса Христа. – То је један јединствени човјек , једна појава, коме су разбојници, непријатељи Цркве одсјекли језик. Одсјекли су му и руку као Јовану Дамаскину који је исповиједао о иконописању. Максим Исповиједник је као личност заитересовао многе људе, многе мислиоце, не само у Цркви него и у философији и уопште у хришћанској мисли и култури хришћанства. Током мучеништва за вјеру био је истрајан да не води са собом присталице и оног тренутка када је страдао, није водио за собом Цркву, него је узео свој крст – казао је Владика Јован и додао да је он један од отаца који се борио за човјека, да се човјекова воља покрене, обожи и спасе. Владика Јован је такође рекао да је Свети Василије Острошки био један од истинских следбеника Преподобног Максима Исповиједника по својој јакој вољи у издржљивости и страдању као прави исповиједник, зато што је и он за вјеру страдао као овај светитељ кога данас прослављамо. – Свети Василије није правио компромисе ни са муслиманима, ни са католицима. Кад је најтеже било није правио унију. Узео је крст свој и понио га и изнио га до краја. Кад му је било најтеже и кад га нико није разумио, дошао је у острошку испосницу да кали вољу своју и да издржи у пећини задобијајући топлину Божију, да би сад том Божијом топлином нас гријао. Угријао је пећину љубављу својом, енергијама Божијим, јер заиста је велико учење отачко да Бог који је невидљив, по суштини несазнајан, да се својим енергијама, својим вољним дејствима јавља у свијету, да је Бог вољом својом створио свијет, призвао све нас из небића у биће, да је Бог својом вољом стоврио човјека као вољно и слободно биће – казао је, између осталог, Владика Јован. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Преосвећени Владика Јован на крају Литургије заблагодарио је Господу и Светом Василију Острошком што су га удостојили да служи у острошкој светињи на овај велики празник посвећен Преподобном Максиму Исповиједнику, благословом Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа са Владиком Јованом настављено је у манстирској гостопримници. Извор: Манастир Острог -
Атина: Прeдстављен трећи том Догматике Преподобног Јустина Ћелијског
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Православних помесних Цркава
По благослову архиепископа атинског и све Јеладе Јеронима, у понедељак 21. јанура 2019. године у Атини је одржан приказ трећег тома Догматике Преподобног Јустина Ћелијског. Издавач књиге је свештени манастир Ватопед на Светој Гори са дозволом манастира Ћелије, а преводилац је Арис И. Георгопулос. Представљање Догматике Преподобног Јустина Ћелијског започело је са певањем тропара и стихира у част Светог Аву Јустина, које је саставио химнограф Велике Цркве јеромонах Атанасије Симонопетритски, а у извођењу Византијског хора из Атине под руководоством Георгија Н. Констандину. На овом свечаном чину поздраве су упутили представници Васељенског патријарха Вартоломеја митрополит Мире Хризостом и атинског архиепископа и све Јеладе Јеронима митрополит Додоне Хризостом. Затим је поздравно слово упутио и министар за иновације и технолошки развој у Влади Републике Србије Ненад Поповић, који је и покровитељ издања књиге. Потом се на издавање саме Догматике осврнуо високопреподобни игуман манастира Ватопеда архимандрит Јефрем, наглашавајући да је књига објављена на грчком језику након 40 година од упокојења Преподобног Јустина Поповића. О животу и делу Светог Аве Јустина говорио је његов духовни син, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић. У наставку је о значају Догматике говорио професор Догматског богословља на Високој црквеној академији у Солуну протопрезвитер Никола Лудовикос. На крају је приказан документарни филм о Ави Јустину Поповићу у режији о. Ненада Илића. Представљање Догматике Преподобног Јустина Поповића у Атини још је једна спона која јаче повезује два братска народа, грчки и српски, и пројављује љубав између двеју сестринских Цркава, Јеладске и Српске, заједно са Васељенском Патријаршијом. Архимандрит Евсевије (Меанџија) Извор: Српска Православна Црква-
- 2
-
-
- преподобног
- догматике
- (и још 6 )
-
У манастиру преподобног Прохора Пчињског литургијски прослављен велики обновитељ ове свештене обитељи
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
На празник Светог српског краља Милутина, једног од обновитеља и ктитора манастира Светог Прохора Пчињског Мироточивог, 12. новембра 2018. године, Свету Литургију у овој хиљадугодишњој светињи, служио је Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије, који је уочи ктиторске славе, служио и празнично бденије. Преосвећеном Владици Пахомију, на литургијском сабрању, саслуживали су јеромонах Максим (Петровић), сабрат манастира, јереј Ведран Костић, војни свештеник при 4. бригади Копнене војске и ђакон Далибор Јовић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Након Свете Литургије, Епископ Пахомије благосиљао је славски колач и жито, а затим се обратио беседом присутним верницима. Овогодишњи кумови ктиторске славе, господин Горан и госпођа Сузана Петровић, из Кленика, заједно са братством Светопрохорске обитељи, приредили су трпезу љубави. Празновање Светог краља Милутина, заштитника и Крсне славе и Факултета за инжењерски менаџмент из Београда - Одељења у Врању, настављено је у Саборном храму Свете Тројице у Врању, где је Епископ Пахомије благосиљао славски колач и жито ове образовно-васпитне и високошколске установе, у присуству декана, проф. др Слободана Живковића и наставног особља и једног броја студената. На позив декана Факултета за инжењерски менаџмент, Епископ Пахомије присуствовао је пријему и коктелу, који је поводом Крсне славе, приређен у просторијама факултета. Извор: Епархија врањска -
Фото вест: У манастиру Преподобног Прохора Пчињског свечано прослављен престони празник
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Са званичне интернет презентације Епархије врањске доносимо фото вест са богослужбеног прослављања празника Преподобног и богоносног оца нашег Прохора Пчињског мироточивог у његовом светом манастиру. -
Фото вест: У манастиру Преподобног Прохора Пчињског свечано прослављен престони празник
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Са званичне интернет презентације Епархије врањске доносимо фото вест са богослужбеног прослављања празника Преподобног и богоносног оца нашег Прохора Пчињског мироточивог у његовом светом манастиру. View full Странице -
Прослава Преподобног Сергија Радоњешког у Тројице-Сергијевој лаври
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У понедељак, 8. октобра 2018. године, на дан када Руска Православна Црква молитвено празнује успомену на Преподобног Сергија, великог чудотоворца и игумана радоњешког, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је свету Литургију у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Његовој Светости је саслуживало више архијереја Руске Православне Цркве, међу којима је био и Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, као и представници помесних Православних Цркава при Патријарху московском и све Русије. На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица „Сојуз“ је уживо преносила богослужење из највеће богомоље веома значајне руске светиње. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил прочитао је молитву за мир у Украјини. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре. Након отпуста, на Саборном тргу лавре, Његова Светост Патријарх г. Кирил служио је молебан пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом у којој је истакао да је Преподобни Сергије одиграо значајну историјску улогу у уједињавању међусобно зараћених кнежевина. Његова Светост се дотакао и болне теме у Украјини, где се православна Црква сусреће са великим искушењима. По речима патријарха Кирила, неопходно је појачати молитве Преподобном Сергију за посредништво и помоћ братском народу Украјине, како би умирио зараћене стране и спречио појаву раскола. Уприличено је и уручење награда архијерејима који у овој години обележавају разне јубилеје. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Прослава Преподобног Сергија Радоњешког у Тројице-Сергијевој лаври
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У понедељак, 8. октобра 2018. године, на дан када Руска Православна Црква молитвено празнује успомену на Преподобног Сергија, великог чудотоворца и игумана радоњешког, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је свету Литургију у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Његовој Светости је саслуживало више архијереја Руске Православне Цркве, међу којима је био и Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, као и представници помесних Православних Цркава при Патријарху московском и све Русије. На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица „Сојуз“ је уживо преносила богослужење из највеће богомоље веома значајне руске светиње. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил прочитао је молитву за мир у Украјини. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре. Након отпуста, на Саборном тргу лавре, Његова Светост Патријарх г. Кирил служио је молебан пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом у којој је истакао да је Преподобни Сергије одиграо значајну историјску улогу у уједињавању међусобно зараћених кнежевина. Његова Светост се дотакао и болне теме у Украјини, где се православна Црква сусреће са великим искушењима. По речима патријарха Кирила, неопходно је појачати молитве Преподобном Сергију за посредништво и помоћ братском народу Украјине, како би умирио зараћене стране и спречио појаву раскола. Уприличено је и уручење награда архијерејима који у овој години обележавају разне јубилеје. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
Прослава Преподобног Сергија Радоњешког у Тројице-Сергијевој лаври
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Православних помесних Цркава
У понедељак, 8. октобра 2018. године, на дан када Руска Православна Црква молитвено празнује успомену на Преподобног Сергија, великог чудотоворца и игумана радоњешког, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је свету Литургију у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Његовој Светости је саслуживало више архијереја Руске Православне Цркве, међу којима је био и Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, као и представници помесних Православних Цркава при Патријарху московском и све Русије. На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица „Сојуз“ је уживо преносила богослужење из највеће богомоље веома значајне руске светиње. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил прочитао је молитву за мир у Украјини. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре. Након отпуста, на Саборном тргу лавре, Његова Светост Патријарх г. Кирил служио је молебан пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом у којој је истакао да је Преподобни Сергије одиграо значајну историјску улогу у уједињавању међусобно зараћених кнежевина. Његова Светост се дотакао и болне теме у Украјини, где се православна Црква сусреће са великим искушењима. По речима патријарха Кирила, неопходно је појачати молитве Преподобном Сергију за посредништво и помоћ братском народу Украјине, како би умирио зараћене стране и спречио појаву раскола. Уприличено је и уручење награда архијерејима који у овој години обележавају разне јубилеје. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
ТВ Храм: Личност и заједница - 115 година од канонизације преподобног Серафима Саровског
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
- 1
-
-
- преподобног
- канонизације
- (и још 7 )
-
ТВ Храм: Личност и заједница - 115 година од канонизације преподобног Серафима Саровског
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Гост новог издања емисије "Личност и заједница" био је протопрезвитер-ставрофор Виталиј Тарасјев који је говорио о преподобном Серафиму Саровском од чије канонизације је прошло 115. година. На видео запису емисије благодаримо Телевизији Храм. View full Странице -
Првојерарх српске Цркве богослужио у храму Преподобног Симеона Мироточивог на Новом Београду
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
-
Првојерарх српске Цркве богослужио у храму Преподобног Симеона Мироточивог на Новом Београду
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереји-ставрофори Радић Радичевић, Живота Марковић, Трајан Којић и Андреја Арсић, протојереј Невенко Сукур и јереји Славиша Поповић и Игор Лукић као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Петар Бакајлић. Прилог радија Слово љубве View full Странице -
Цирих: Честица моштију Преподобног Јустина Ћелијског на дар и благослов
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Извор: Радио Слово љубве -
Цирих: Честица моштију Преподобног Јустина Ћелијског на дар и благослов
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У посети Швајцарској ће од 23. августа до 3. септембра боравити високопреподобна игуманија манастира Ћелије, мати Гликерија и том приликом ће подарити светим храмовима у Цириху делић моштију Св. оца Јустина Ћелијског на благослов и заштиту верном народу, најављено је из Црквене општине Цирих у Епархији аустријско-швајцарској. Извор: Радио Слово љубве View full Странице -
Празник Преподобног Сергија у Тројице-Сергијевој лаври
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Православних помесних Цркава
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Свету Литургију у среду, 18. јула 2018. године, на празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре служио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, уз саслужење Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, и великог броја архијереја: Митрополита минског и заславског г. Павла – патријарашког егзарха целе Белорусије, Митрополита чебоксарског и чувашског г. Варнаве, Митрополита калужског и боровског г. Климента – председника Издавачког савета РПЦ, Митрополита вароњешког и лискинског г. Сергија, Митрополита омског и таврическог г. Владимира, Митрополита истринског г. Арсенија – првог викара Патријарха Московског и целе Русије за град Москву, Митрополита тоболског и тјуменског г. Димитрија, Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, Митрополита тернопољског и кременецког г. Сергија, Митрополита владивостокског и приморског г. Венијамина, Митрополита белгородског и старооскољског г. Јована – председника Синодалног мисионарског одела, Митрополита ростовског и новочеркаског г. Меркурија – председника Синодалног одела религиозног образовања и катихетизације, Митрополита тамбовског и расказовског г. Теодосија, Митрополита нижегородског и арзамаског г. Георгија, Митрополита кировоградског и новомиргородског г. Јоасафа, Митрополита ханти-мансијског и сургутског г. Павла, Митрополита смољенског и дорогобужског г. Исидора, Митрополита псковског и порховског г. Тихона – председника Патријарашког савета за културу, Архиепископа калињградског и балтијског г. Серафима, Архиепископа сергијево-посадског г. Феогноста, Архиепископа чикашког и средњеамеричког г. Петра, Архиепископа солнечногорског г. Сергија – руководиоца Административног секретаријата Московске Патријаршије, Архиепископа петропавловског и камчатског г. Артемија, Архиепископа салехардског и ново-уренгојског г. Николаја, Архиепископа јегоревског г. Матфеја, Епископа тверског и кашинског г. Саве – првог заменика управника послова Московске Патријаршије, Епископа арцизског г. Виктора, Епископа броницког г. Парамона – намесника Донског ставропигијалног манастира, Епископа таруског г. Серафима, Епископа петергофског г. Серафима – ректора Санкт-Петербургских духовних школа, Епископа городишченског г. Феоктиста, као и свештенства и свештеномонаштва Руске православне цркве. У броју свештенослужитеља су били и представници Помесних православних цркава при Патријарху Московском и целе Русије: Митрополит филипопољски г. Нифон (Антиохијска православна црква), Епсикоп моравички г. Антоније – викар Патријарха Српског (Српска православна црква), архимандрти Серафим (Шемјатовски) (Православна црква Чешких земаља и Словачке) и протојереј Данило Андрејук (Америчка православна црква). На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица Сојуз је уживо преносила богослужење. На малом входу, Свјатјејши Патријарх г. Кирил је Епископа тверског и каширског г. Саву наградио чином митрополита, у вези са назначењем на катедру тверске митрополије. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил је прочитао молитву за мир у Украјини. Проповед пред причешће је изнео игуман Филип (Ељшин), сабрат Тројице-Сергијеве лавре. По одслуженој светој Литургији, Његова Светост Патријарх г. Кирил је на Саборном тргу лавре началствовао молебном пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре: у Тројицком храму (где се чувају мошти Преподобног Сергија Радоњешког) служио је Митрополит санкт-петербургшки и ладошки г. Варсануфије, у Трапезном храму (чији је главни олтар посвећен управо Преподобном Сергију) светом Литургијом је началствовао Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије, у Духовском храму је богослужио Митрополит волоколамски г. Иларион (председник Оделења спољних црквених послова Московске Патријаршије), Покровском-академском храму служио је Митрополит талински и целе Естоније г. Евгеније, у семинарском храму Преподобног Јована Лествичника светом Литургијом је началствовао Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, док је у Черниговском скиту Тројице-Сергијеве лавре богослужио Митрополит астрахански и камизјатски г. Никон. Извор: Српска Православна Црква -
Празник Преподобног Сергија у Тројице-Сергијевој лаври
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
На празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре богослужио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, свечаностима поводом прославе Преподобног Сергија Радошњешког у Тројице-Сергијевој лаври присуствовао је Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског и настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви. Свету Литургију у среду, 18. јула 2018. године, на празник обретења часних моштију Преподобног Сергија игумана Радоњешког, у Успенском храму Тројице-Сергијеве лавре служио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, уз саслужење Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, и великог броја архијереја: Митрополита минског и заславског г. Павла – патријарашког егзарха целе Белорусије, Митрополита чебоксарског и чувашског г. Варнаве, Митрополита калужског и боровског г. Климента – председника Издавачког савета РПЦ, Митрополита вароњешког и лискинског г. Сергија, Митрополита омског и таврическог г. Владимира, Митрополита истринског г. Арсенија – првог викара Патријарха Московског и целе Русије за град Москву, Митрополита тоболског и тјуменског г. Димитрија, Митрополита владимирског и суздаљског г. Евлогија, Митрополита тернопољског и кременецког г. Сергија, Митрополита владивостокског и приморског г. Венијамина, Митрополита белгородског и старооскољског г. Јована – председника Синодалног мисионарског одела, Митрополита ростовског и новочеркаског г. Меркурија – председника Синодалног одела религиозног образовања и катихетизације, Митрополита тамбовског и расказовског г. Теодосија, Митрополита нижегородског и арзамаског г. Георгија, Митрополита кировоградског и новомиргородског г. Јоасафа, Митрополита ханти-мансијског и сургутског г. Павла, Митрополита смољенског и дорогобужског г. Исидора, Митрополита псковског и порховског г. Тихона – председника Патријарашког савета за културу, Архиепископа калињградског и балтијског г. Серафима, Архиепископа сергијево-посадског г. Феогноста, Архиепископа чикашког и средњеамеричког г. Петра, Архиепископа солнечногорског г. Сергија – руководиоца Административног секретаријата Московске Патријаршије, Архиепископа петропавловског и камчатског г. Артемија, Архиепископа салехардског и ново-уренгојског г. Николаја, Архиепископа јегоревског г. Матфеја, Епископа тверског и кашинског г. Саве – првог заменика управника послова Московске Патријаршије, Епископа арцизског г. Виктора, Епископа броницког г. Парамона – намесника Донског ставропигијалног манастира, Епископа таруског г. Серафима, Епископа петергофског г. Серафима – ректора Санкт-Петербургских духовних школа, Епископа городишченског г. Феоктиста, као и свештенства и свештеномонаштва Руске православне цркве. У броју свештенослужитеља су били и представници Помесних православних цркава при Патријарху Московском и целе Русије: Митрополит филипопољски г. Нифон (Антиохијска православна црква), Епсикоп моравички г. Антоније – викар Патријарха Српског (Српска православна црква), архимандрти Серафим (Шемјатовски) (Православна црква Чешких земаља и Словачке) и протојереј Данило Андрејук (Америчка православна црква). На Патријарашкој Литургији у Успенском храму појао је хор Тројице-Сергијеве лавре, а ТВ станица Сојуз је уживо преносила богослужење. На малом входу, Свјатјејши Патријарх г. Кирил је Епископа тверског и каширског г. Саву наградио чином митрополита, у вези са назначењем на катедру тверске митрополије. Након сугубе јектеније, Његова Светост Патријарх г. Кирил је прочитао молитву за мир у Украјини. Проповед пред причешће је изнео игуман Филип (Ељшин), сабрат Тројице-Сергијеве лавре. По одслуженој светој Литургији, Његова Светост Патријарх г. Кирил је на Саборном тргу лавре началствовао молебном пред чудотворном иконом Преподобног Сергија, а затим се са балкона обратио окупљеним верницима пригодном беседом. Као што је то већ традиционално, архијерејске Литургије су се вршиле у скоро свим храмовима Тројице-Сергијеве лавре: у Тројицком храму (где се чувају мошти Преподобног Сергија Радоњешког) служио је Митрополит санкт-петербургшки и ладошки г. Варсануфије, у Трапезном храму (чији је главни олтар посвећен управо Преподобном Сергију) светом Литургијом је началствовао Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије, у Духовском храму је богослужио Митрополит волоколамски г. Иларион (председник Оделења спољних црквених послова Московске Патријаршије), Покровском-академском храму служио је Митрополит талински и целе Естоније г. Евгеније, у семинарском храму Преподобног Јована Лествичника светом Литургијом је началствовао Митрополит ташкентски и узбекистански г. Викентије, док је у Черниговском скиту Тројице-Сергијеве лавре богослужио Митрополит астрахански и камизјатски г. Никон. Извор: Српска Православна Црква View full Странице -
Празник Преподобног Оца Јустина свечано прослављен у манастиру Ћелије (ФОТО+ЗВУЧНИ ЗАПИС)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије. Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина. Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије. У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом. Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина. На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије. Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске. Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају. Извор: Епархија ваљевска -
Празник Преподобног Оца Јустина свечано прослављен у манастиру Ћелије (ФОТО+ЗВУЧНИ ЗАПИС)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
-Бог се најсавршеније открива у Својим светитељима- Као и ранијих година, на празник Светог Оца Јустина Ћелијског, 14/1. јуна 2018. године Господње, манастир Ћелије био је место молитвеног сусретања верног народа са разних православних простора. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Митрополит Амфилохије у Ћелијама: Сасуд Божије благодати – свети старац Јустин! Проф. Александар Вујовић: Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије! Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, уз саслуживање Митрополита запорошког и мелитопољског Г. Луке (Украјина), Епископа ваљевског Г. Милутина, тимочког Г. Илариона, аустралијско – новозеландског Г. Силуана, умировљеног Владике Атанасија, бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске Православне Цркве, као и протојереја Валерија Михејева, пароха Руске Заграничне Цркве из Берлина. По Светој Литургији, преломљен је славски колач, а вредно ћелијско сестринство, на челу са игуманијом мати Гликеријом, приредило је агапе за све који су се у част Светог Аве Јустина сабрали у светињи на обали Градца, у којој је он Богу и свом роду служио преко три деценије. Лепота Божја и његове творевине сабрана је у људском лику. У човеку се огледа лице живог Бога. Најсавршеније Бог је открио Себе, пуноћу Своје лепоте и доброте у личности Јединородног Сина Свога, Који је ради нас и нашег спасења постао човек. По Његовом лику, лепоту задобијају они који се са Њим сусрећу на земљи, а потом и у вечности. То су свети пророци, апостоли, а потом и сви који се крштавају у име Његово до краја света и века. Међу њима посебно место заузимају свети Божји људи, у којима је посебно диван Бог Израиљев, Бог изабраног народа. Ми се данас налазимо на месту на ком је засијала божанска лепота на посебан начин, где је Господ послао двојицу Својих нових изабраника – Светог Владику Николаја и Оца Јустина, казао је у празничној проповеди Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика Светог Оца Јустина. Овде је Господ послао два дивна, чудесна сведока, који не само да су веровали у Њега, не само да су писали и написали о Њему књиге драгоцене, него су се срели са Њим на начин на који су се са Њим среле жене мироносице, свети апостоли, боговидци и пророци. Бог је у наше време нашем народу послао двојицу светих, двојицу пророка, двојицу сведока Својих, не само нашега рода, него свих земаљских народа – рекао је Митрополит Амфилохије. У данима тамновања у злогласном логору Дахау, Владика Николај сагледао је страхоте свог времена на пророчки начин. Бог му је подарио очи које виде тајне овог света. На овом месту он је започео ту тајну боговиђења, а овде је и његов ученик Свети Отац Јустин живео, подвизавао се, служио и срео се са живим Господом. Читајте његове и списе Светог Владике Николаја и видећете да то нису писали обични интелектуалци, зналци знања, чак ни зналци Светог писма и књига светих Божјих људи. То су писали људи који су се срели са Христом Господом. Оно што су видели, чули, опипали рукама својим, као апостоли, посведочили су. Као што је Владика Николај пророк нашег времена, тако се и овде чуо пророчки глас Светог старца Јустина. Тај глас одјекује до данас. Његово виђење, знање и мудрост које је црпео из сусрета са Господом, Коме је читав живот посветио, сабирају нас и данас овде око његовог ћивота у древној светињи ћелијској – поручио је у славословљу Господу и своме учитељу Митрополит Амфилохије, изразивши посебну радост што се сабрања око имена Божјег и новопросијавших светитеља умножавају из године у годину. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин заблагодарио је Господу на лепом времену, које је допринело лепоти сабрања у ћелијској порти. Господу би увек требало да благодаримо што нам је дао живот и снагу, што нас је довео да се саберемо у светињи, где су архијереји, свештеници, ђакони и верни народ. То је Црква Христова, коју је Бог створио, а Свети Сава утврдио и призвао да се у њој Богу уподобљавамо да би наш лик личио на Господа Христа. Владика Милутин заблагодарио је Митрополиту Амфилохију што је предводио богослужење, игуманији Гликерији и сестрама које даноноћно раде и украшавају ово свето место, Митрополиту Луки који је дошао из далеке Украјине, Епископу тимочком Г. Илариону,младом архијереју који је заорао дубоку бразду на Њиви Господњој, свом духовном сину Владики аустралијско – новозеландском Г. Силуану, служитељу најудаљенијег олтара СПЦ, чији је магистарски рад за тему имао Светог Оца Јустина, Владики Атанасију који често долази у манастир Ћелије, представницима Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, архимандриту Доротеју, старешини манастира Свете Тројице у Бредареду (Шведска), бројном свештенству, монаштву и верном народу, које је је у ћелијску светињу пут довео са свих страна да прославе празник богомудрог Оца Јустина. На лицима свих вас видим радост у Христу Господу и то је нешто најлепше. Ви сте, браћо и сестре, букет цвећа који на Христа Бога личи. Такви останите! Треба сви да се трудимо да такви будемо до краја живота – поручио је Владика Милутин, благосиљајући све учеснике светојустиновске свечаности у манастиру Ћелије. Увек је посебна част и благослов бити у манастиру Ћелије, јер жарка љубав Светог Оца Јустина према Богу и ближњем, његова оданост изворима, увек надахњују човека да се преиспита где је, како је и шта ради, како би свако од нас према свом послушању и способностима служио Цркви и отаџбини, рекао је др Марко Николић, заменик директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије, који увек радо долази на поклоњења светињама Епархије ваљевске. Заиста, радошћу је у овом дану сваки педаљ манастирског дворишта био испуњен. Безмало је четири деценије откако Ава Јустин више није са нама на земљи, али што светим људима наликује, његово присуство осећају сви који га прослављају и за молитвено заступништво му се обраћају. Извор: Епархија ваљевска View full Странице -
Мати Гликерија игуманија манастира Ћелије ваљевске најављује прославу празника Преподобног Аве Јустина (звучни записи)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве -
Мати Гликерија игуманија манастира Ћелије ваљевске најављује прославу празника Преподобног Аве Јустина (звучни записи)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Христољубива браћо у Црној Гори, потомци Светога Саве. Дочекасмо да прославимо нашег заједничког оца Преподобног Аву Јустина. Ништа посебно, ништа ново немамо да Ти принесемо Свети оче осим опет и опет вапајне молбе, да нас у молитви, заједно са свим српским светитељима не заборавите због наше неслоге“, помолила се мати Гликерија на почетку разговора. Звучни запис разговора Манастир Ћелије у Епархији ваљевској прославиће празник Светог аве Јустина бденијем које се служи у среду 13. јуна у 18 часова и Светом Архијерејском Литургијом која на дан празника (14. јуна) почиње у 9 сати. Звучни запис разговора Она је са нама подијелила духовну поруку Преподобног Аве својој духовној дјеци на постидпломским студијама коју је лично однијела у Атну 1971. године, у којој Ава Јустин каже: “Мила моја христочежњива чеда (имена њихова) нека вам чудесни Господ Христос увек буде све и сва у свима световима. Служећи Њему свим срцем безрезервно, ви служите свима људским бићима у свима световима, а кроз њих, богоугодно служите себи, своме спасењу, свом вечном блаженству, вечној радости. Ево к вама моје живе посланице мати Гликерије и мати Јустине које вам доносе сву моју душу“- подсјећа мати Гликерија на посланицу Аве Јустина из 1972. године својој духовног дјеци на постдипломским студијама у Атини, међу којима су били и наш Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије и Преосвећени умировљени Владика Атанасије (Јевтић). Извор: Радио Светигора Мати Гликерија, која је више од 50 година игуманија светиње, каже за радио "Источник" Епархије ваљевске да ће у славу Светог Јустина Литургију служити Митрополит Лука из Украјинске Православне цркве Московског Патријархата, затим Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, Владика аустралијско-новозеландски Силуан и домаћин сабрања Владика ваљевски Милутин. Саслуживаће велики број свештенослужитеља из више Епархија СПЦ и помесних цркава. Мати Гликерија и скоро 40 година након упокојења Аве Јустина живо се сећа његових поука, као и беспоштедне и бескомпромисне борбе за православље. Извор: Радио Слово љубве View full Странице -
Катихета Бранислав Илић: Четврта недеља Великог поста – Преподобног Јована Лествичника
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Теолошки
У четврту недељу свете Четрдесетнице савршавамо спомен на Преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дела „Лествица рајаˮ. Кроз његово богонадахнуто дело Црква пред нас износи дивне примере духовног напредовања у хришћанском животу. Подсетимо се на кратко претходних недеља свете Четрдесетнице. Прве недеље свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством, а друге недеље Светог Григорија Паламу, великог међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље православног мистичног подвижништа. Треће недеље прославили смо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења. Четрвте недеље прослављамо победника у подвижничком животу и учењу, онога који нас поучава подвижиштву као лествици духовног живљења. Рајсака лествица Преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку, дарује нам цветне плодове учења који наслађују срца оних који их изимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој. Пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе. У предговору Лествице читамо: У својој знаменитој књизи “Небеска Лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се Ангели Божји пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божји и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога. Своје место међу недељама Великог поста спомен на Преподобног Јована Лествичника налазимо веома касно. Јерусалимски канонар, типик Велике Цариградске Цркве, Синајски канонар, Евергетински типик, па чак ни српски Никодимов типик не спомињу овај спомен. Први пут овај спомен налазимо у српском Романовом типику који је састављен у манастиру Хиландару 1331. године. У синаксару ове недеље налазимо занимљив податак да је за време свете Четрдесетнице на Светој Гори устаљен обичај читања Рајске Лествице као келејно правило. Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње, Ангел у телу и чудотворац. Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове. Као исцелитељу духа и исцелитељу немоћних, притичемо теби са вером. Слава Ономе који је теби подарио крепост, слава Ономе који те је прославио, слава Ономе који тобом свима дарује исцељење. (тропар) Триодска химнографија прподобног Јована Лествичника велича као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу. Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га: Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег, богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божије, да бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим молитвама Господе помилуј и спаси душе наше. Сваки хришћанин је позван да целог живота буде подвижник, а то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима свете Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до препорађања наше душе која је окорела у греху. Богослужбене песме наглашавају важност подвига и молитве као два основна начина корачања кроз духовну пустињу Великог поста. У својој беседи Преподобни Јустин Ћелијски сагледава врлине као степенице лествице небеске: Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја. Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човеко љубљ а, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди. Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. (заамвона молитва четврте недеље Великог поста) катихета Бранислав Илић -
Катихета Бранислав Илић: Четврта недеља Великог поста – Преподобног Јована Лествичника
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Поводом четврте недеље Свете и Велике четрдесетнице доносимо текст катихете Бранислава Илића "Четврта недеља Великог поста - Преподобног Јована Лествичника". Све текстове аутора катихете Бранислава Илића можете да прочитате ОВДЕ У четврту недељу свете Четрдесетнице савршавамо спомен на Преподобног и богоносног оца нашег Јована Лествичника, писца знаменитог дела „Лествица рајаˮ. Кроз његово богонадахнуто дело Црква пред нас износи дивне примере духовног напредовања у хришћанском животу. Подсетимо се на кратко претходних недеља свете Четрдесетнице. Прве недеље свете Четрдесетнице прославили смо победу Православља над иконоборством, а друге недеље Светог Григорија Паламу, великог међу светитељима и великог међу победницима Православља који се у свом богословствовању борио и изборио за богословље православног мистичног подвижништа. Треће недеље прославили смо Часни и Животворни Крст Господњи, хришћански знак победе и Васкрсења. Четрвте недеље прослављамо победника у подвижничком животу и учењу, онога који нас поучава подвижиштву као лествици духовног живљења. Рајсака лествица Преподобног Јована Лествичника, како појемо у кондаку, дарује нам цветне плодове учења који наслађују срца оних који их изимају са трезвеношћу, јер Лествица узводи душе од земље на небо, у слави Божјој. Пред нас се износи образац испосничког живота, у личности преподобног Јована Лествичника, који се подвизавао на Синајској гори и у свом знаменитом делу показао пут постепеног усхођења човека до духовног савршенства по лествици душе која се са земље узноси до вечне славе. У предговору Лествице читамо: У својој знаменитој књизи “Небеска Лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се Ангели Божји пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божји и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога. Своје место међу недељама Великог поста спомен на Преподобног Јована Лествичника налазимо веома касно. Јерусалимски канонар, типик Велике Цариградске Цркве, Синајски канонар, Евергетински типик, па чак ни српски Никодимов типик не спомињу овај спомен. Први пут овај спомен налазимо у српском Романовом типику који је састављен у манастиру Хиландару 1331. године. У синаксару ове недеље налазимо занимљив податак да је за време свете Четрдесетнице на Светој Гори устаљен обичај читања Рајске Лествице као келејно правило. Богоносни оче наш Јоване, показао си се као житељ пустиње, Ангел у телу и чудотворац. Постом, бдењем и молитвом примио си небеске дарове. Као исцелитељу духа и исцелитељу немоћних, притичемо теби са вером. Слава Ономе који је теби подарио крепост, слава Ономе који те је прославио, слава Ономе који тобом свима дарује исцељење. (тропар) Триодска химнографија прподобног Јована Лествичника велича као премудрог учитељ подвижнитва, као пример испосника и Ангела у телу. Величамо га као оног који је процветао као крин, а својим смирењем себе испунио благодаћу Духа Светога. У једној слави на вечерњем богослужењу величамо га: Преподобни оче, следујући гласу Еванђеља Господњег, богатство и славу си презрео и напустио си свет. Свима си говорио: Заволите Бога и наћи ћете благодат вечну и ништа не цените више од љубави Божије, да бисте када Он дође у слави својој, пронашли мир са свима светима, чијим молитвама Господе помилуј и спаси душе наше. Сваки хришћанин је позван да целог живота буде подвижник, а то подвижништво подразумева подвиг душе и тела у одрицању од греха и пролазних овоземаљских пожуда. Овај недељни спомен подстиче нас да у данима свете Четрдесетнице наш подвиг саобразимо духовној лествици. Та лествица нас степеницу по степеницу, корак по корак, узводи до препорађања наше душе која је окорела у греху. Богослужбене песме наглашавају важност подвига и молитве као два основна начина корачања кроз духовну пустињу Великог поста. У својој беседи Преподобни Јустин Ћелијски сагледава врлине као степенице лествице небеске: Рајска лествица – шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја. Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше убоје исцели и телесне погибли свежи, преко часне крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих злодетеља који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човеко љубљ а, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и, од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; Јер си Ти лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди. Јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. (заамвона молитва четврте недеље Великог поста) катихета Бранислав Илић View full Странице -
Патријарх Иринеј богослужио у придворном храму преподобног Симеона Мироточивог поводом храмовне славе (ФОТО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Андрија Арсић, Радич Радичевић, Стојадин Павловић и Мирослав Миленковић, протојереј Небојша Тополић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Александар Секулић и ипођакони Мирослав Ракоњац, Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. Певао је хор Првог београдског певачачког друштва. Овогодишњи домаћини славе били си протођакон Стеван Рапајић са породицом, јереј Игор Грацун са породицом и иконописац Крстана Тасић. Богослужењу су присуствовали амбасадор Републике Грчке г. Елиас Елиадис, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и његов заменик др Марко Николић. Извор: Српска Православна Црква -
Патријарх Иринеј богослужио у придворном храму преподобног Симеона Мироточивог поводом храмовне славе (ФОТО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Слава Придворног храма Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду прослављена је 25. фебруара 2018. године светом архијерејском Литуригјом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владимир Вукашиновић, Андрија Арсић, Радич Радичевић, Стојадин Павловић и Мирослав Миленковић, протојереј Небојша Тополић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Александар Секулић и ипођакони Мирослав Ракоњац, Владимир Јелић и Ђорђе Мијајловић. Певао је хор Првог београдског певачачког друштва. Овогодишњи домаћини славе били си протођакон Стеван Рапајић са породицом, јереј Игор Грацун са породицом и иконописац Крстана Тасић. Богослужењу су присуствовали амбасадор Републике Грчке г. Елиас Елиадис, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић и његов заменик др Марко Николић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
