Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'преминуо'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 30 results

  1. Naturalist and presenter David Bellamy dies at 86 WWW.BBC.COM Tributes are paid to the "larger-than-life" TV broadcaster, scientist and conservationist.
  2. Ромејац

    Преминуо Попара

    Преминуо глумац Зоран Ранкић Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења књижевника Србије, преноси Танјуг. Ранкић је био најпознатији по улогама Николе Калабића у мини ТВ серији „Последњи чин” и Жарка Попаре у ТВ серији „Срећни људи”, емитованим на ТВ Београд и РТС-у. Ранкић је рођен у Дервенти (БиХ) 1935. године. Био је првак Београдског драмског позоришта, сатиричар, драмски писац, редитељ, афористичар и песник. Остварио је 26 улога на филму и телевизији и више стотина на радију, а био је познат и по изванредним интерпретацијама поезије на бројним књижевним вечерима. Ранкић је био члан Удружења драмских уметника Србије, Удружења књижевника Србије, Удружења драмских писаца Србије, Удружења књижевника Републике Српске и почасни члан Београдског афористичарског круга. Позоришну каријеру започео је у Народном позоришту у Сарајеву, чији је био члан до 1960. године. У малом позоришту Сарајево био је од 1971. године, у Савременом позоришту Београд од 1961-1975. године, а у Београдском драмском позоришту од 1975-1999. године. Прву телевизијску улогу добио је у филму „Сектор Д” 1962. године, а наредне године појавио се у телевизијској серији „Шест свечаних позивница”. Аутор је драмских дела „Калемегданци” и „Скретница”. „Калемегданци” су, у његовој режији постављени на сцени Београдског драмског позоришта. Ранкић је аутор збирки песама „Аорист” и „Ексер” (2006). Објавио је и књиге афоризама: „До виђења, како сте?”, „Афоризми” „Балкански нервчик” „Овде киша, али и Србија” и „Код цара у подне”. Афоризме је објављивао у дневним новинама и часописима „Рефлектор”, „Експрес Политика”, „Вечерње новости”, „Политика”, „Отаџбина”, „Кафане”... Више од 15 година био је стални сарадник „Ошишаног јежа”, у којем је објављивао афоризме у рубрици „Балкански нервчик”. У „Вечерњим новостима” је осамдесетих година прошлог века имао сатиричну рубрику „Афоризми једног глумца” Политика Online - Преминуо глумац Зоран Ранкић WWW.POLITIKA.RS Данас је у Београду у осамдесет четвртој години, после дуже и тешке болести преминуо познати српски глумац и књижевник Зоран Ранкић, саопштили су из Удружења...
  3. Деспот (9) је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана „ДЕЧАК лептир” Деспот Лазић, који је боловао од неизлечиве болести коже, преминуо је вечерас, незванично сазнају “Новости”. Апел за помоћ деветогодишњаку одјекнуо је широм земље, али и по иностранству. На жалост, он је ипак изгубио битку са опаком болешћу. Деспот је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана. Његови родитељи апеловали са да његово стање варира, а у последњемапелу за помоћ “Блиц фондације” наводи се да је био у јако лошем стању. - Деспот је лоше, молимо се Богу и уздамо у лекаре. Тешко је, али не губимо наду – рекла је мајка дечака Софија Лазић. Преминуо Деспот Лазић: "Дечак лептир", који је дигао Србију на ноге изгубио најважнију битку | Друштво | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Деспот (9) је боловао од булозне епидермолизе и готово да није излазио из куће због отворених рана
  4. Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата у БиХ био начелник Генералштаба Војске Републике Српске. Био је министар одбране Републике Српске од 1998. до 2001. године, те члан Сената Републике Српске од 2009. године Генерали Ратко Младић и Манојло Миловановић Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године у селу Ламинци код Градишке. Завршио је Војну академију, а у некадашњој ЈНА. Одликован је са више ордена. У Војсци Републике Српске одликован је Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звезде Републике Српске првог реда. Пензионисан је 22. децембра 2000. године, преноси Бета. Политика Online - Преминуо ратни начелник Генералштаба ВРС Манојло Миловановић WWW.POLITIKA.RS Бањалука - У Бањалуци је данас након дуже болести преминуо пензионисани генерал-пуковник Војске Републике Српске Манојло Миловановић. Миловановић је током рата...
  5. Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести Сценариста, драмски писац, редитељ и професор ФДУ Гордан Михић преминуо је у недељу, рано ујутру, после изненадне болести. Тужну вест на твитеру је поделила његова ћерка Ивана Михић. - Осећајући дубоко огроман губитак саопштавамо вам да је у недељу 11.08.2019. године, рано ујутру, после изненадне болести, умро највећи српски сценариста, драмски писац, редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду, а пре свега најбољи супруг и отац - ГОРДАН МИХИЋ. Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја - написала је Ивана, уз потпис "поносне што су биле његове, супруга Вера и ћерка Ивана". ГОРДАНОВА ДЕЛА Гордан Михић написао је бројне сјајне књиге по којима ћемо га памтити. Међу њима су: Пас који је волео возове (роман), 1983., Срећна Нова 1949. и драме Сироти мали хрчки (драма), Тераса на крову и други сценарији, Црна мачка, бели мачор; Купи ми Елиота (роман), Немањићи, рађање краљевине, Абсурдистан, Војна академија Освојио је и бројне награде: Прва награда за сценарио филма Освајање слободе, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1979. Прва награда за сценарио филма Балкан експрес, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1983. Златна арена за сценарио филма Срећна нова ‘49., Пула, 1986. Прва награда за сценарио филма Срећна нова ‘49, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1986. Прва награда за сценарио филма Црна мачка бели мачор, 23. фестивал, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања 1999. Кристална призма за свеукупан допринос домаћем филму. Писао је сценарија и за филмове: Рањена земља, Она воли Звезду, Туђа Америка, Варљиво лето, Камионџије, Дом за вешање, Балкан експрес, Дошло доба да се љубав проба, Јагуаров скок, Сиви дом, И Бог створи кафанску певачицу, Бубашинтер, Кад будем мртав и бео, Заборављени, Почетни ударац, Танго аргентино, Дневник увреда, Отворена врата. Ivana Mihic‏Потврђен налог @Ivana_Mihic ПратиПрати корисника @Ivana_Mihic Још Сахрањен је у најужем кругу породице на гробљу манастира Рајиновац уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја. Поносне што су биле његове, Супруга Вера и ћерка Ивана http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:811872-Преминуо-сценариста-Гордан-Михић
  6. Преминуо легендарни водитељ РТС-а Светислав Вуковић Водитељ радијске емисије "Време спорта и разоноде" и аутор текстова за познате песме као што су "Љубав је само реч", "Одисеја", "Кад бих знао да је сама", "Поздравите мога тату" Светислав Вуковић преминуо је у 83. години. За новинарски и водитељски рад освојио је многа признања. Светислав Вуковић је рођен 3. фебруара 1936. године у Штитарици код Мојковца, где је и завршио основну школу. Нижу гимназију са малом матуром похађао је и завршио у Колашину. Четири разреда Више реалне гимназије завршио у Иванграду. Осми разред гимназије и велику матуру завршио је у Бијелом Пољу 1955. године. Сећање на Светислава Свету Вуковића, из емисије "Чаша воде са извора" "Био је и остао чаробњак лепог стиха" Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић je, поводом смрти Светислава Вуковића, упутио његовој породици, колегама у Радио Београду и свима који су волели глас и ценили песнички и новинарски таленат творца "Одисеје" телеграм саучешћа. "Сећаћемо га се као ренесансног медијског великана који је имао дара и храбрости да се опроба у различитим телевизијским и радијским жанровима и у свима постигне успех. Добитник је многих награда и признања, а једно од највећих је наклоност коју је имао код публике. Био је и остао чаробњак лепог стиха. Наставиће да живи у текстовима најлепших забавних песама бивше Југославије", наводи се у телеграму. Правни факултет у Београду уписао 1955. године на коме је и апсолвирао. Првог новембра 1961. године, постављен је за спикера Радио Београда. Потом одлази на Радио-аутопут, најпре у Ниш а затим у Светозарево, па се сматра једним од оснивача те радио станице. Првог децембра 1967. године прелази у Други програм Радио Београда. Желећи да се огледа у радио изразу и ван спикерског посла, првог јануара 1975. године добија звање новинара-водитеља и води и пише сценарио за једну у то време од најслушанијих емисија на радију уопште "Сунце, море, бит и хит". Поред "Минимакса", "Пријатеља звезда" и "Дежурног студија" био је то један оних забавних програма средином седамдесетих који су учинили прекретницу у тој врсти радио програма. Један је од од четворице родоначелника тог новог занимања, односно облика новинарства у електронским медијима. У то време примљен је у Удружење новинара Србије. Пошто се указала потреба на Другом програму за спортском емисијом поверен му је програм суботом поподне "Музика, спорт, музика", а супервизор је био легендарни Радивоје Марковић. Светислав Вуковић Марта месеца 1978. године заједно са овом емисијом прелази на Први програм радија. Новембра 1978. добија звање уредника-водитеља, да би јула 1981. године преузео уређивање и вођење емисије "Време спорта и разоноде". За шеснаест година рада на том програму,поред уобичајеног уређивања и вођења, истичу се и ауторске серије. Најпре серија разговора под називом "Асови ЈУ фудбала" – својеврсна антологија великана фудбалске игре на просторима претходне Југославије која обухвата три генерације рођене у периоду од 1918. до 1948. године, од Фрања Велфла до Јована Аћимовића. Друга велика серија разговора насловљена је "Југословенске олимпијске легенде", о спортистима који су освајали олимпијска одличја за три Југославије. Од средине осамдесетих година поред емисије "Време спорта и разоноде" уређује и води и низ других емисија. Током свог четрдесетогодишњег рада опробао се у разним жанровима радио израза од спикера, преко извештача, репортера-водитеља, па до уредника емисија. Рад на телевизији Први наступи на београдској телевизији датирају још од 1961. године. Била је то серија научних програма у којима је скоро годину дана био водитељ. Светислав Вуковић После тога, почетком седамдесетих огдина следи серија емисија о ствараоцима југословенске забавне музике "Чезнем да сам са вама". Били су то портрети Радослава Граића, Војкана Борисављевића, Ђела Јусића, Мојмира Сепеа, Александра Кораћа и других. Био је и косценариста и водитељ серије. Познат је и по серијама "Сећаш ли се оног сата", "Сабори у Србији", "Чаша воде са извора". На телевизији је водио или преносио и концерте озбиљне, забавне и народне музике, као и емисије и директне преносе значајних државних празника и историјских датума. Био је водитељ Драгачевског Сабора, Омладинског фестивала у Суботици, Београдског џез фестивала, Месама, фестивала народне и забавне музике, Вуковог сабора у Тршићу, Сабора народног стваралаштва у Тополи... Заступљен је са неколико песама у "Антологији црногорског пјесништва за дјецу", Антологији "Ризница српског песништва за децу", Антологији "Најлепше љубавне песме написане на српском језику" и Антологији светске дечије поезије "Плави зец". Са десет песама заступљен је и у Антологији "Љубав је само реч" (по његовој чувеној песми), у којој су најлепше љубавне песме компоноване од стране најпознатијих југословенских аутора ове врсте музике. Од 1965. године па до данас написао је готово хиљаду текстова за разне музичке жанрове: сериозне, забавне, староградске, дечје, народне музике. Освајао је је награде и признања на фестивалима у Београду, Загребу, Опатији, Љубљани, Скопљу, Приштини, Новом Саду, Будви. Изашао је це-де са најпознатијим мелодијама: "Љубав је само реч", "Одисеја", "Ја те волим", "Маестро и виолина", "Кад бих знао да је сама" и многим другима које су певали најпознатији југословенски певачи. Награде и признања Добитник је многих награда и признања за новинарски и водитељски рад. Припала му је Годишња новинарска награда Радио-телевизије Београд 1982. године за серију емисија "Девијације у спорту". Такође, добио је годишњу награду Радио-телевизије Београд за водитељство 1993. године као и две награде за радио водитељство 1983. и 1988. године. Освојио је и Оскар популарности "Радио ТВ ревије" за емисију "Време спорта и разоноде". Награда за животно дело Радио-телевизије Србије припала му је 1999. године, а 2000. године је био најбољи водитељ РТС-а. Био је дугогодишњи председник Удружења радника естрадне делатности Србије и потпредседник удружења Естрадни уметници Србије. Имао је бројне функције у новинарској организацији Радио-телевизије Србије. Пензионисан је 2000. године, после 43 године проведене у РТС-у. Време сахране биће накнадно објављено. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3612612/preminuo-legendarni-voditelj-rts-a-svetislav-vukovic.html
  7. Преминуо Момир Булатовић Од ИН4С - 30/06/2019 Момир Булатовић Некадашњи предсједник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић преминуо је данас у селу Раћи, у Кучима. Према незваничним информацијама, срчани удар је био кобан за Булатовића, пише Борба. Момир Булатовић је био један од ријетких доследњих политичара на овим просторима, који се истински борио за заједништво Србије и Црне Горе. Био је први изабрани, од народа, предсједник Црне Горе
  8. Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов недеља, 19.05.2019. у 19:59 (Фото Т. Јањић) Академик Динко Давидов, познати српски историчар уметности, преминуо је у суботу, 18. маја, у Београду у 89. години, саопштила је Српска академија наука и уметности. Академик Динко Давидов рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд 2004). Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006. Аутор је књига „Сентандреја - српске повеснице” (2011), „Помени давних сеоба - знамења српске повеснице” (2017), Геноцидиум тотале” (2019). Приредио је више значајних издања, између осталих, „Српска графика XVIII века - нова сазнања” (1986), „Манастир Шишатовац” (1989) и „Поствизантијска уметност на Балкану” (2003). Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године. Место и време сахране Академик Динко Давидов биће накнадно објављени, преноси Танјуг.
  9. Преминуо академик Петар Омчикус Сликар и члан САНУ Петар Омчикус преминуо је у 93. години, потврдили су за РТС његови сарадници. Омчикусово дело обухвата велику већину сликарских жанрова, а карактерише га дух Медитерана. Омчикус је рођен 1926. године у Сушаку код Ријеке. Од 1937. живео је у Београду. После Другог светског рата је започео сликарске студије на Академији ликовних уметности, код професора Ивана Табаковића. Петар Омчикус Заједно са супругом, сликарком Косом Бокшан, напустио је студије сликарства и одлази у Задар, у коме постаје један од оснивача Задарске групе, у којој су се налазили и Мића Поповић, Вера Божичковић, Бата Михаиловић, Љубинка Јовановић. После шестомесечног боравка у Задру, вратио се у Београд и прикључио се Групи Једанаесторица, а своју прву самосталну изложбу приредио је 1951. године. Непосредно после тога, Петар Омчикус 1952. године са Косаром Бокшан напушта Југославију и дефинитивно се сели у Париз. Од 1965. године повремено бораве у Вела Луци на Корчули где организују бројне међународне сусрете уметника, филозофа и критичара. Учествовао је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Почеци Омчикусовог стваралаштва везују се за неколико уметника, сви из класе Ивана Табаковића, која се на неколико месеци окупила у Задру 1947. године начинивши тада прву југословенску уметничку комуну – Задарску групу. Излазак из академских атељеа у природу отворио је овим уметницима нове путеве слободног стваралаштва на којима ће, на различите начине, остати током укупног стваралаштва. У каснијим периодима Омчикус је тематизовао сликарство према портретима, цртежима Београда, фантастичном реализму и скулптури.
  10. Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести. Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину књига. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. Заслужни је уметник града Београда, а дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Blic.rs View full Странице
  11. Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић преминуо је у 82. години после дуге и тешке болести. Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину књига. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. Заслужни је уметник града Београда, а дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Blic.rs
  12. Данас је у Београду, у 69. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21 века. Слободан Жуњић (1949-2019) Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пенсилванији и Род Ајленду. Своје радове је објављивао на српском, немачком, енглеском и француском језику. Аутор је више књига и десетине студија, од којих посебно треба поменути – Аристотел и хенологија (1988), Мартин Хајдегер и националсоцијализам (1992), Службе Мнемосини (2007), Модерност и филозофија (2009), Историја српске филозофије (2009, 2014), Филозофија и њен језик у два тома (2012), Логика и теологија (2012), Филозофија и постмодерност (2013), Прирок и суштаство у четири тома (2013), Хајдегер и пресократовци (2015), Фридрих Ниче између модерне и постмодерне (2017) и др. Поред ауторских радова, објавио је и неколико књига превода – Фрагменти елејаца (1984), Страх и дрхтање Серена Кјеркегора (1975, 2002), први том чувене Коплстонове Историје филозофије (1991, 1999), докторску дисертацију Димитрија Матића О путу којим се филозофија Фихтеа, Шелинга и Хегела развила из Кантовог спекулативног истраживања (2016) и др. За четворотомну студију Прирок и суштаство – историја појмовне логике код Срба (2013) добио три престижне награде: прва је награда „Никола Милошевић“, коју додељује Други програм радио Београда за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије; друга је „Награда града Београда“ за највећа достигнућа у 2013. години у области друштвених и хуманистичких наука; а трећа је „Награда за издавачки подухват године“, коју додељује Новосадски салон књига. А прошле године је Академија наука и умјетности Републике Српске организовала научни скуп посвећен његовој Историје српске филозофије, а потом публиковала и зборник реферата Српска филозофија или филозофија код Срба (2018). Време и место сахране биће накнадно саопштени. http://www.otacnik.com/2019/03/1949-2019.html?spref=fb&fbclid=IwAR1n_PYW3WsavNfF-KmItAbhJIt7s4Sl4UaALy5e7-jKDa_AHDsKlQbeBB0 View full Странице
  13. Данас је у Београду, у 69. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21 века. Слободан Жуњић (1949-2019) Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пенсилванији и Род Ајленду. Своје радове је објављивао на српском, немачком, енглеском и француском језику. Аутор је више књига и десетине студија, од којих посебно треба поменути – Аристотел и хенологија (1988), Мартин Хајдегер и националсоцијализам (1992), Службе Мнемосини (2007), Модерност и филозофија (2009), Историја српске филозофије (2009, 2014), Филозофија и њен језик у два тома (2012), Логика и теологија (2012), Филозофија и постмодерност (2013), Прирок и суштаство у четири тома (2013), Хајдегер и пресократовци (2015), Фридрих Ниче између модерне и постмодерне (2017) и др. Поред ауторских радова, објавио је и неколико књига превода – Фрагменти елејаца (1984), Страх и дрхтање Серена Кјеркегора (1975, 2002), први том чувене Коплстонове Историје филозофије (1991, 1999), докторску дисертацију Димитрија Матића О путу којим се филозофија Фихтеа, Шелинга и Хегела развила из Кантовог спекулативног истраживања (2016) и др. За четворотомну студију Прирок и суштаство – историја појмовне логике код Срба (2013) добио три престижне награде: прва је награда „Никола Милошевић“, коју додељује Други програм радио Београда за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије; друга је „Награда града Београда“ за највећа достигнућа у 2013. години у области друштвених и хуманистичких наука; а трећа је „Награда за издавачки подухват године“, коју додељује Новосадски салон књига. А прошле године је Академија наука и умјетности Републике Српске организовала научни скуп посвећен његовој Историје српске филозофије, а потом публиковала и зборник реферата Српска филозофија или филозофија код Срба (2018). Време и место сахране биће накнадно саопштени. http://www.otacnik.com/2019/03/1949-2019.html?spref=fb&fbclid=IwAR1n_PYW3WsavNfF-KmItAbhJIt7s4Sl4UaALy5e7-jKDa_AHDsKlQbeBB0
  14. (Фото Бета/АП) ЛОС АНЂЕЛЕС - Амерички телевизијски и филмски глумац Лук Пери (52), најпознатији по улози Дилана Мекеја у телевизијској серији „Беверли Хилс 90210”, данас је преминуо од последица можданог удара. Глумчев портпарол потврдио је да је Пери преминуо „након јаког можданог удара” који је доживео 1. марта, преноси Индипендент. Како Танјуг преноси, Пери је преминуо окружен породицом и блиским пријатељима, додао је портпарол, који је навео да други детаљи неће бити, засад, изнети. Глумио је, између осталих, у научно-фантастичном филму „Инвазија”, драми „Побуна”, филмовима „Пети елемент”, „Олуја”, „The Triangle”... http://www.politika.rs/scc/clanak/424132/Preminuo-glumac-Luk-Peri?fbclid=IwAR0HQ2PvqFFdrND8B9cPyzKFhD3vE9SHwqSs8afVLU4a8WwlBA67tAdhyp0#.XH17N5ZgMWw.facebook
  15. Глумац је пре неки дан примљен у болницу након што је у свом дому доживео мождани удар Глумац Лук Пери, који се прославио играјући лик Дилана у серији "Беверли Хилс", преминуо је у 53. години живота Он је 27. фебруара хитно одвезен у болницу након што у свом дому доживео мождани удар. Како преносе инострани медији, Лук је преминуо у понедељак ујутру, 4. марта у болници Сент Дзозеф у Бурбенку. Према изјави представника за медије покојног глумца, Пери је био окружен својом децом, сином Џеком и ћерком Софи, вереницом Венди Медисон Бауер, бившом женом Мини Шарп, мајком Ен Бенет, очухом Стивом Бенетом, братом Томом Перијем, сестром Ејми Кодер. Подсетимо, Лук је најзапаженији остао по улози бунтовног Дилана али је, убеђен да је спреман за озбиљније улоге, 1995. напустио "Беверли Хилс" и окушао се у другим пројектима. Међутим, то није славно прошло, и 1998. се вратио у поставу серије и остао до краја њеног емитовања 2000. године. http://www.novosti.rs/вести/сцена.483.html:780904-Преминуо-глумац-Лук-Пери-Дилан-из-серије-Беверли-Хилс
  16. ПРЕМИНУО ВЛАДИМИР ЈАГАР, КАПЕТАН КОЈИ ЈЕ ШПЕГЕЉУ РЕКАО НЕ! ОДБИО ДА УБИЈА СРБЕ, ОСТАО У ЈНА! Владимир Јагар (1959-2019), капетан прве класе, изненада је преминуо 19. фебруара, објавила је његова породица. Он ће бити сахрањен у суботу на Новом бежанијском гробљу. Рођен је и одрастао у селу Стари Градац код Вировитице у хрватској породици. Његов отац Карло Јагар био је бивши партизан и бивши јасеновачки заточеник, један од ретких који је преживео пробој из логора 22. априла 1945. године. После завршене школе Владимир је уписао Школу резервних официра у Карловцу, а сталан посао у ЈНА добио је тако што се истакао на једној војној вежби. Можда је на одлуку да га приме у војску као редовног официра утицао и углед његовог оца Карла. Заплет у Јагаровом животу почиње почетком јесени 1990. У то време он је на положају официра за безбедност у вировитичком гарнизону у чину капетана. За то време у Југославији се догађају крупне промене. Увођењем вишестраначја на власт у Хрватској долази проусташки ХДЗ, а министар одбране тадашње СР Хрватске постаје Мартин Шпегељ, бивши партизан, Титов некадашњи генерал и сусед и пријатељ Владимировог тада већ покојног оца Карла. По Јагаровим речима, туга и неверица обузеле су га када је Мартин Шпегељ, његов доскорашњи командант, партизан и породични пријатељ, почео да га врбује негде октобра 1990, као и друге старешине Хрвате у ЈНА, за будући рат против ЈНА, доделивши му улогу да иде по становима официра и убија их пиштољем чим отворе врата. Како је рекао, тада се сетио да му је отац Карло за живота рекао да се чува Мартина јер ће првом приликом прећи ,,на другу страну“. Јагар је одмах обавестио управу тадашње Контраобавештајне службе ЈНА, а договорено је да операцију раскринкавања Шпегељеве групе води генерал Александар Васиљевић. У међувремену, Јагар је намамио Шпегеља и његове сараднике јануара 1991. на састанак у његовој родној кући у Старом Градцу, поставивши претходно скривену камеру са микрофоном. Шпегељ је износио тада планове о нелегалном наоружавању хрватског МУП-а преко Мађарске, као и о плановима о блокади објеката ЈНА по Хрватској кад почну сукоби. Тај снимак телевизија је објавила 25. јануара 1991. после Дневника и цела земља је била у шоку. Неки од актера су ухапшени, али не и сам Шпегељ, из ко зна ког разлога. Владимир Јагар је у међувремену прекомандован у Београд јер више није било безбедно у Хрватској. Кућу у његовом селу убрзо су минирали хрватски шовинисти и то је прва минирана кућа у том рату од стране Хрвата – иронично, кућа баш једног Хрвата. Унапређен је у чин капетана прве класе и добио је орден, а у војсци је остао до маја 1992. када је Милошевић сменио све несрбе у ЈНА, као и Србе и Црногорце који су били пројугословенски опредељени, па тако и шефа КОС-а, поменутог Васиљевића. Владимир Јагар суспендован је тада из ЈНА под оптужбом да је хрватски шпијун. Пензију није могао да оствари све до 1998, а до тад је седео кући и примао смањени износ плате. Војни стан у ком је живео војска му није дала да откупи све до демократских промена. Стизале су му и гласине да се у Хрватској са задовољством прича о њему да живи у Србији као просјак. Због свега тога постао је срчани болесник. https://www.nacionalist.rs/2019/02/22/preminuo-vladimir-jagar-kapetan-koji-je-spegelju-rekao-ne-odbio-da-ubija-srbe-ostao-u-jna/
  17. Познати српски кларинетиста Божидар Боки Милошевић преминуо је у Београду у 87. години. У послератним годинама, свирању се учио сам. Потом је завршио Музичку академију, постао најпре члан, а онда и шеф Народног оркестра РТС-а где је остао све до пензије. Био је професор Музичке школе "Јосип Славенски" и члан Београдске филхармоније. Свој широки репертоар деценијама је представљао публици широм света. Наступао је и учествовао у музичким програмима и у позним годинама. Имао је четворо деце и сви се баве музиком. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3106325/preminuo-boki-milosevic.html
  18. Певач народне музике Томислав Бајић преминуо је 83. години у породичној кући у Београду. Постао је познат у бившој Југославији по дуету са братом Андријом. Томислав Бајић био је певач, фрулаш, чувар народне песме у оквиру којих су посебан сегмент чиниле шаљиве песме, каткад и са елементима сатире. Биће сахрањен на гробљу Орловача у суботу 24. фебруара у 13.45 часова. Рођен је 1935. године у Јабучју код Лајковца. Каријеру је почео као члан културно-уметничких друштава „Ђока Павловић“ и „Градимир“, након којих, 1956. године, долази у Радио Београд. Тада настаје и први трајни снимак браће Бајић за песму Иду двоје, не познајем ко је. Од средине 60-тих и током 70-тих година прошлог века њихове плоче биле су најтиражније. Колубарски вез, ауторско коло Андрије и Томислава Бајића, налази се на редовном репертоару готово свих културно-уметничких друштава. Неке од њихових најпознатијих песама су Јесен стигла, Коло весело, Игра мала на цолове... Осим њих, браћа Бајићи остаће упамћени по успешним интерпретацијама нумера: Иде Миле Лајковачком пругом, Погледај де, мала моја, Ко то каже, ко то лаже. Томислав и Андрија Бајић, као истакнути представници изворне музике презентовали основне постулате српске музичке традиције члановима Српске академије науке и уметности.
  19. Bulgarian Philanthropist Grandpa Dobri Dies at Age of 104 Well-known philanthropist Dobri Dimitrov Dobre, collecting and donating money for charitable causes, has died at the age of 103 in Bulgaria. In Bulgaria, he is better known as Grandpa Dobri or The Saint of Bailovo. Dobrev was born 20 July 1914 in the village of Bailovo. His father died in World War I and his mother had to raise their children by herself. He decided to marry around 1940, which is around when Bulgaria joined World War II. In one of the bombings of Sofia, a bomb fell near him and he lost almost all his hearing. Dobrev and his wife had four children, two of which are alive. He was collecting and donating money to restore charities, orphanages, churches and monasteries in Bulgaria. He lived modestly in a small extension to the Saints Cyril and Methodius parish church in his native village of Bailovo. His daughter was taking care of him. He drove by bus or walked over 20 kilometers each day to collect money in front of the Cathedral of Alexander Nevsky in Sofia, which then donated for churches reconstructions. Grandpa Dobri lived on a state pension (about 100 euros), using only non-monetary alms (food, clothing) for personal needs. https://frontnews.eu/news/en/23571/Bulgarian-Philanthropist-Grandpa-Dobri-Dies-at-Age-of-104
  20. Архимандрит Венедикт, постриженик Тројице-Сергијеве лавре, получио је духовно образовање у самој лаври, а 1990. године је именован за намесника Оптине пустиње. На тој дужности је заменио архимандрита Евлогија (Смирнова), именованог за епископа владимирског и суздаљског. Последњи опроштај са архимандритом Венедиктом ће бити од 15.00 до 21.00 часа 22. јануара у московском подворју Воведењске Оптине пустиње у Јасеневу. Погребење намесника Оптине пустиње одржаће се у манастиру ујутро 24. јануара. Превод: Бранко Авдагић
  21. Намесник Воведењског ставропигијалног мушког манастира - Оптина пустиња, архимандрит Венедикт (Пењков) преминуо је 22. јануара у Москви у 79. години живота после тешке болести, саопштава званични сајт Синодалног оделења РПЦ МП за манастире и монаштво. Архимандрит Венедикт, постриженик Тројице-Сергијеве лавре, получио је духовно образовање у самој лаври, а 1990. године је именован за намесника Оптине пустиње. На тој дужности је заменио архимандрита Евлогија (Смирнова), именованог за епископа владимирског и суздаљског. Последњи опроштај са архимандритом Венедиктом ће бити од 15.00 до 21.00 часа 22. јануара у московском подворју Воведењске Оптине пустиње у Јасеневу. Погребење намесника Оптине пустиње одржаће се у манастиру ујутро 24. јануара. Превод: Бранко Авдагић View full Странице
  22. Драги Несторовић је рођен 16. августа 1957. године. Дипломирао је на Машинском Факултету у Крагујевцу, а специјалистичке студије из области машинства завршио је у Јапану и Италији. Драги Несторовић Радио је од 1985. године као технолог у ИМК "14. октобар", где је касније обављао више одговорних дужности, а у периоду од априла 2013. до априла 2014. године био је и генерални директор те компаније. Од тада до тренутка смрти обављао је дужност градоначелника града Крушевца. Драги Несторовић је био истакнути функционер Српске напредне странке, између осталог био је члан Главног одбора и потпредседник Градског одбора СНС-а Крушевац. Објавио је бројне радове из области машинства и био је изузетно цењен као стручњак у својој професији. Време и место сахране биће накнадно објављени. РТС
  23. Градоначелник Крушевца Драги Несторовић преминуо је јутрос у 60. години на Тајвану, где је био у службеној посети, јавља дописник РТС-а. На функцију градоначелника изабран је у априлу 2014. Драги Несторовић је рођен 16. августа 1957. године. Дипломирао је на Машинском Факултету у Крагујевцу, а специјалистичке студије из области машинства завршио је у Јапану и Италији. Драги Несторовић Радио је од 1985. године као технолог у ИМК "14. октобар", где је касније обављао више одговорних дужности, а у периоду од априла 2013. до априла 2014. године био је и генерални директор те компаније. Од тада до тренутка смрти обављао је дужност градоначелника града Крушевца. Драги Несторовић је био истакнути функционер Српске напредне странке, између осталог био је члан Главног одбора и потпредседник Градског одбора СНС-а Крушевац. Објавио је бројне радове из области машинства и био је изузетно цењен као стручњак у својој професији. Време и место сахране биће накнадно објављени. РТС View full Странице
  24. Preminuo Uroš Stojanović, reditelj filma "Čarlston za Ognjenku" Blic | 24. 09. 2017 - 12:43h Reditelj Uroš Stojanović (44), autor filma "Čarlston za Ognjenku", preminuo je prošle noći u Los Anđelesu gde je živeo poslednjih godina. Foto: D Zivancevic / RAS Srbija Uroš Stojanović Uroš je sin našeg slavnog glumca Feđe Stojanovića, a nakon uspešnog filmskog prvenca "Čarlston za Ognjenku" (2008), odlučio je da živi u Americi. Kako nezvanično saznajemo, Stojanović je najverovatnije preminuo od posledica infarkta.
  25. Преминуо Петар Лазић понедељак, 11. сеп 2017, 20:55 -> 21:23 Извор: РТС, Бета Новинар, сатиричар и књижевник, заменик главног уредника радија "Београд 202" Петар Лазић преминуо је јуче у Београду у 57. години живота. Рођен 25. септембра 1960. у Косјерићу, Петар Лазић је један од најугледнијих сатиричара данашњице, а његова дела преведена су на тридесетак језика и заступљена су у више од 100 светских антологија, енциклопедија и зборника. Петар Лазић Публицистичке и теоријске текстове, есеје, прозу, поезију и афоризме објављивао је у стотинак листова и часописа у Србији, бившој СФРЈ и свету. У штампи објављује од 1979. године. Каријеру на радију започео је 1982. године, најпре на студентском програму Индекс 202, где је био је један од аутора Индексовог радио позоришта. Текстове за Индексово радио позориште почео је да пише 1983. године. Од 1984. до укидања 1996. био је аутор текстова, редитељ и "доживотни" уредник Индексовог радио позоришта. Од 1996. до 1998. године био је главни и одговорни уредник сатиричног листа Наша крмача, директор и главни и одговорни уредник сатирично-политичког магазина Бре од 1999. до 2004. Потом је био директор и главни и одговорни уредник дневног листа Глас јавности, помоћник одговорног уредника Блица и помоћник главног и одговорног уредника програма Београд 202. Од 2008. уређивао је и водио на програму Београд 202 емисију "Црно-бели свет", а од 2014. до 2016. године емисије "Црна рупа" и "Уместо црне рупе". Предавао је на Факултету за медије и комуникације у Београду, а почетком деведесетих био је шеф посланичке групе ДЕПОС-Нова Демократија у Скупштини Србије.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...