Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'преко'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 37 results

  1. „Ваше преосвешентсва, чесна братија овог светог манастира, братије и сестре, нисам ја вас удостојио него сте ви мене удостојили. Мислим да нас је Бог све удостојило данас да се скупимо овдје, у овом светом храму, поред кивота Светог Краља Стефана. Честитам вам велики празник. Међутим, сматрам да није истина кад кажем ”велики празник”. Овај празник је изванредан, превелики празник. Ако смо примијетили синоћ, ми који смо били на бдењу, кад се читало умјесто васкрсног јеванђеља, читало се јеванђеље Светом. То је изванредан случај. Црквена слава, манастирска слава сматра се као други Васкрс. Али то није већи од Васкрса, него други. Ако се замењује васкрсно јеванђеље другим јеванђељем, то показује колико братија овога манастира поштује Светог Краља Стефана. Зашто такво поштовање? Зашто сте се ви скупили овдје, у овом светом мјесту? Дошли сте из велике даљине да поштујете овог светог. Мислим да је разлог у томе што је Свети Стефан велики зидар који подиже зид око овог манастира и наших душа. Чиме зида? Он зида зид овог храма његовом молитвама за нас и за све православне хришћане. Овај зид је тврд, претврд. Никад за све векове овог манастира нико није срушио ове зидине. И тако треба да наша срца нико не сруши, никаква сила. Овај зид не мјери се висином, дебљином, бројем камења који су узидани. Овај зид се мјери духовном мјером. Овај зид је напомена нама да треба зидати стално, да смо хришћани не само у недељу, не само на Божић и на Васкрс, него сваки дан, сваки тренутак наших живота. Ми ћемо бити хришћани само онда, кад зидамо сваки дан, кад никад не престајемо, кад знамо да наше хришћанство није тренутна ствар. Треба да знамо у чему се наше хришћанство састоји: у покајању. Шта ради калуђер? Зашто носи црну одежду? За покајање. Покајање је основа. И сећамо се како Господ је дошао у овај мир, и почео је своје Јеванђеље речима, ”Покајте се, приближи се Царство небеско.” Због тога се кајемо, да добијемо царство небеско у нашим срцима. Наше срце je најдрагоценије сасуд за благодат Божији. Због тога су мученици, апостоли, мученици свих вријемена ишли на крст: због покајања, због љубави за Христа. То покајање, које је основ нашег хришћанског живота, нас води ка крсту, а преко крста, идемо ка Васкрсу. И тако ми смо увијек крстоносци, христоносци, увијек у свом срцу, у свом читавом бићу, имамо крст Христов и Васкрсење. Само на тај тачин ми можемо опстати против свих злих сила, који ви видите свакодневно, како руше цркве, како руше човечанске душе, како руше нашу омладину сваком прљавштином. Једини хришћани се боре против насиља: државног, политичког, а и против насиља етичког, моралног. Много много сила има у нашем животу којима морамо, без страха, да се одупремо и да идемо напријед за Христа, за крст, за Васкрс. Није наша борба са неким или против некога, него против наших греха. Наша борба је за Христа, за крст, за вазнесење. У овом светом храму, сећамо се да је најбитнија основа нашег хришћанског живота наша молитва, наше покајање. Нису за само један дан, него су наши стални пратиоци, наши пратиоци свакодневног живота. Само на тој основи можемо зидати мир, зидати дебели зид који нас заштити од сваког зла. У овоме вам желим Божију помоћ, да се трудите, да радите на свом спасењу, и да знате да је само у Богу права помоћ. У људима ћемо често налазити само охолост, и због тога ћемо патити и то је наш крст. Али све ово чини живот. Уз Божију помоћ живећемо као хришћани.“ Беседу је говорио, на течном српском језику, Владика Марко, Архиепископ Берлински, Руске заграничне цркве, после славске Литургије у манастиру Дечани, 24ог новембра 2019. године. Владика Марко, немачког порекла, је дугогодишњи пријатељ српског народа, пострижен у монаштво од преподобног Јустина Ћелијског. Извор: Манастир Високи Дечани
  2. фото: Курир Спорт/Ања Вукашиновић Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије имали жесток одговор. Евролига је предложила да се приреди маскирање за „Ноћ вештица“. Црвено-бели су, уместо тога, организовали програм посвећен српској традицији у увертири меча. Ту су били трубачи, као и део са духовном и етно музиком. А Делије су имале посебан одговор Евролиги… Развили су крст преко целе трибине и поручили: „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“! КРСТ ПРЕКО ЦЕЛЕ ТРИБИНЕ: Делије жестоко одговориле Евролиги на позив да се обележи Ноћ вештица | ИСКРА ISKRA.CO Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије...
  3. Укидање Пећке патријаршије 1766. године један је од најболнијих удараца у нашој историји МЕЂУ константама у историји Србије је и чињеница да су велике силе и страни завојевачи, када год су хтели да ослабе политичку снагу народа, нападали Српску цркву. Оваквих удараца и изазова кроз векове било је прегршт, а многи познаваоци црквене историје и светских прилика упозоравају да ништа другачије није ни данас. Укидање Пећке патријаршије 1766. илустративан је пример и доказ ове тезе. Јачање српске буржоазије, буђење националне свести и све снажније ослањање на Аустрију, као природног противника Османском царству, били су контекст разлога због кога је турска Порта у садејству са Грцима "фанариотима" формално укинула Српску цркву. Остварење вишевековног сна о слободи током Првог и Другог српског устанка, Црква је дочекала распарчана и без централне структуре, организације и власти. Карловачка митрополија, по природи ствари, преузимала је овлашћења, части и традицију укинуте патријаршије. Духовни живот северно од Саве и Дунава неометано се развијао, а овај процес пратила је и снажна просветна делатност и градитељски замах. Карловачки митрополити, као баштиници духовне традиције, додавали су себи и титулу "патријарх српски", истичући тиме и континуитет Српске цркве. По укидању Пећке патријаршије, појачано је административно разједињење. Уз Карловачку митрополију, која је најпре имала аутономни статус у Хабзбуршкој монархији - који ће протоком времена прерасти у неформалну аутокефалију, после 1766. године осамосталила се и црква у Црној Гори, иако духовна припадност вековној духовној традицији српског народа никада није била доведена у питање. Сличним путем кретала се и црква у Далмацији. Ситуација у Београдском пашалуку, међутим, била је знатно другачија. Црквену власт обављале су грчке владике, које су најчешће доживљаване на исти начин као и турски "цивилни" господари. "У оним крајевима нашим, који су остали под турском влашћу, грчке владике су учвршћивале своју власт којом нису могли бити задовољни ни свештенство ни народ. Несигурни у то колико ће дуго остати на својим епархијама, Грци епископи су, стварно, били грамзиви. Да би дошли до новца многи од њих нису бирали средства. За њих је писао Вук Стефановић Караџић, да су "дотле доћерали свештенство, да је тешко наћи попа, који зна добро читати. Они никада не питају зна ли шта онај који хоће да се запопи, него само гледају може ли платити", пише Ђоко Слијепчевић у свом капиталном делу "Историја српске цркве". Безброј је примера немара, злоупотреба и непримереног владања грчких архијереја у Србији. Ситуација је била катастрофална - манастири су грцали у сиромаштву, многи су и напуштени, свештеници често нису имали ни основно образовање, а убирање црквеног данка била је најчешће једина брига грчких архијереја. "Једна од трагичних последица укидања Пећке патријаршије било је и појачано прелажење на ислам. Насиље грчких владика, мало свештенства, појачан притисак државних власти и насиља локалних паша, учинили су да су многи спас проналазили у промени вере", наводи Слијепчевић. Јеванђеље и национална свест, међутим, брижљиво су чувани и ширени у многим областима где су поједини чврсти свештеници личним примером доказивали да је живот по принципима Православне цркве, и поред тешких околности, могућ и пожељан. Они су били верни чувари учења Светог Саве и српских светитеља. Историчар Васо Чубриловић наглашава важност резултата деловања Цркве под Турцима. Иако невелики обимом, веома су битни у чувању националне самосвести нашег народа. "Мада су калуђери били заостали, неписмени и необразовани, по манастирима се за време Турака сачувало и оно мало писмености, а понешто гајила и књижевност. Иако се у манастирима у ово доба не негује теологија, ипак се у њима уче основе хришћанске науке и црквеног богослужења. У условима у којима се налазила Српска црква до 19. века била је то мала, али важна помоћ. Ма како били заостали, а њихови калуђери неуки, манастири ће, ипак, учинити велику услугу Српској цркви. Преко њих је она одржавала везе с народним масама, учвршћивала хришћанско учење, гајила и ширила књижевност, освежавала традицију државе Немањића, пише Чубриловић. Догађаји из 1804. и 1815, буђење националне свести и пут ка државности српског народа, своје упориште су имали и у Цркви. Локални свештеници су преузели на себе обавезу да воде народ ка слободи и самосталности. Уједињење Српске цркве, међутим, био је сложен процес који ће бити заокружен тек пун век касније - после Првог светског рата. ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПОСЛЕДЊИ пећки патријарх Србин био је Василије Бркић, Карловчанин (1763-1772). Он је 1765. године, као неверан султану, свргнут са црквеног трона. Касније ће учествовати у покрету Шћепана Малог у Црној Гори. За патријарха у Пећ послат је Грк Калиник (1765-1766). У то доба Цариградски патријарх Самуило радио је свим средствима у Цариграду да прошири власт своје патријаршије на све православне народе на Балкану. Мимо карловачких митрополита, први следећи патријарх Србин биће Димитрије, који ће 1920. године стати на чело обједињене Српске православне цркве. Преко цркве ломили дух народа | Друштво | Novosti.rs WWW.NOVOSTI.RS Укидање Пећке патријаршије 1766. године један је од најболнијих удараца у нашој историји
  4. ОСАМ ВЕКОВА СПЦ Преко цркве ломили дух народа Раде ДРАГОВИЋ | 28. октобар 2019 Укидање Пећке патријаршије 1766. године један је од најболнијих удараца у нашој историји МЕЂУ константама у историји Србије је и чињеница да су велике силе и страни завојевачи, када год су хтели да ослабе политичку снагу народа, нападали Српску цркву. Оваквих удараца и изазова кроз векове било је прегршт, а многи познаваоци црквене историје и светских прилика упозоравају да ништа другачије није ни данас. Укидање Пећке патријаршије 1766. илустративан је пример и доказ ове тезе. Јачање српске буржоазије, буђење националне свести и све снажније ослањање на Аустрију, као природног противника Османском царству, били су контекст разлога због кога је турска Порта у садејству са Грцима "фанариотима" формално укинула Српску цркву. Остварење вишевековног сна о слободи током Првог и Другог српског устанка, Црква је дочекала распарчана и без централне структуре, организације и власти. Карловачка митрополија, по природи ствари, преузимала је овлашћења, части и традицију укинуте патријаршије. Духовни живот северно од Саве и Дунава неометано се развијао, а овај процес пратила је и снажна просветна делатност и градитељски замах. Карловачки митрополити, као баштиници духовне традиције, додавали су себи и титулу "патријарх српски", истичући тиме и континуитет Српске цркве. По укидању Пећке патријаршије, појачано је административно разједињење. Уз Карловачку митрополију, која је најпре имала аутономни статус у Хабзбуршкој монархији - који ће протоком времена прерасти у неформалну аутокефалију, после 1766. године осамосталила се и црква у Црној Гори, иако духовна припадност вековној духовној традицији српског народа никада није била доведена у питање. Сличним путем кретала се и црква у Далмацији. Ситуација у Београдском пашалуку, међутим, била је знатно другачија. Црквену власт обављале су грчке владике, које су најчешће доживљаване на исти начин као и турски "цивилни" господари. "У оним крајевима нашим, који су остали под турском влашћу, грчке владике су учвршћивале своју власт којом нису могли бити задовољни ни свештенство ни народ. Несигурни у то колико ће дуго остати на својим епархијама, Грци епископи су, стварно, били грамзиви. Да би дошли до новца многи од њих нису бирали средства. За њих је писао Вук Стефановић Караџић, да су "дотле доћерали свештенство, да је тешко наћи попа, који зна добро читати. Они никада не питају зна ли шта онај који хоће да се запопи, него само гледају може ли платити", пише Ђоко Слијепчевић у свом капиталном делу "Историја српске цркве". Безброј је примера немара, злоупотреба и непримереног владања грчких архијереја у Србији. Ситуација је била катастрофална - манастири су грцали у сиромаштву, многи су и напуштени, свештеници често нису имали ни основно образовање, а убирање црквеног данка била је најчешће једина брига грчких архијереја. "Једна од трагичних последица укидања Пећке патријаршије било је и појачано прелажење на ислам. Насиље грчких владика, мало свештенства, појачан притисак државних власти и насиља локалних паша, учинили су да су многи спас проналазили у промени вере", наводи Слијепчевић. Јеванђеље и национална свест, међутим, брижљиво су чувани и ширени у многим областима где су поједини чврсти свештеници личним примером доказивали да је живот по принципима Православне цркве, и поред тешких околности, могућ и пожељан. Они су били верни чувари учења Светог Саве и српских светитеља. Историчар Васо Чубриловић наглашава важност резултата деловања Цркве под Турцима. Иако невелики обимом, веома су битни у чувању националне самосвести нашег народа. "Мада су калуђери били заостали, неписмени и необразовани, по манастирима се за време Турака сачувало и оно мало писмености, а понешто гајила и књижевност. Иако се у манастирима у ово доба не негује теологија, ипак се у њима уче основе хришћанске науке и црквеног богослужења. У условима у којима се налазила Српска црква до 19. века била је то мала, али важна помоћ. Ма како били заостали, а њихови калуђери неуки, манастири ће, ипак, учинити велику услугу Српској цркви. Преко њих је она одржавала везе с народним масама, учвршћивала хришћанско учење, гајила и ширила књижевност, освежавала традицију државе Немањића, пише Чубриловић. Догађаји из 1804. и 1815, буђење националне свести и пут ка државности српског народа, своје упориште су имали и у Цркви. Локални свештеници су преузели на себе обавезу да воде народ ка слободи и самосталности. Уједињење Српске цркве, међутим, био је сложен процес који ће бити заокружен тек пун век касније - после Првог светског рата. ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ ПОСЛЕДЊИ пећки патријарх Србин био је Василије Бркић, Карловчанин (1763-1772). Он је 1765. године, као неверан султану, свргнут са црквеног трона. Касније ће учествовати у покрету Шћепана Малог у Црној Гори. За патријарха у Пећ послат је Грк Калиник (1765-1766). У то доба Цариградски патријарх Самуило радио је свим средствима у Цариграду да прошири власт своје патријаршије на све православне народе на Балкану. Мимо карловачких митрополита, први следећи патријарх Србин биће Димитрије, који ће 1920. године стати на чело обједињене Српске православне цркве. http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:826727-Преко-цркве-ломили-дух-народа
  5. У периоду претпразништва Рођења Пресвете Богородице, у петак 20. септембра 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Епископу су саслуживали протојереј Драган Брашанац и ђакон Урош Костић. За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, а чтецирао је г. Владан Степовић. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Беседећи након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља у којем је свети јеванђелист Јован забележио Господњу заповест о међусобној љубави, Епископ Јован говорио је управо о неопходности присуства и отелотворења Божије љубави у животима хришћана. “Заиста ако читамо Свето Писмо са разумевањем, ми ћемо видети да Свето Писмо највише говори о љубави Божијој која је Бога свела на земљу. Свето Писмо нам говори како Христос воли свакога човека, а у исто време нам говори да човек треба својим христољубљем да узврати на то Божије човекољубље. Бог жели да се спасемо. Човек се воли преко Бога, а и Бог се воли преко човека. Зато љубав Божија воли сваког човека. Бог воли грешника да би он дошао себи, а праведника Бог воли како би се он још више учврстио у својој праведности. Љубав не сме да буде себична, а ми морамо волети сваког човека, не бисмо ли подстакли другога, пробудили га, да и он испуњава Божије заповести. Љубав треба да буде двосмерна, да прво дајемо па да онда тражимо да нам буде узвраћена. Све је дато човеку хришћанину, дат му је Бог, дате су му свете тајне, Црква, све како би се спасио и постао свет. Човек без Христа је ништа. Чим се не преображаваш то значи да не желиш да се преобразиш. “Вером ходимо, а не знањем”, како каже апостол Павле. Овај свет који у злу лежи, он неће љубав, хоће мржњу и свађу, зато многи устају на оне људе који носе Бога у себи. Бог зна и наше грехе и наша добра. Он је Свезнајући јер је свуда присутан, али је џаба за човека ако он није сместио Бога у себе. Треба једно да знамо, а то је да онај ко је задобио љубав он је задобио и Бога, а онај ко је отуђен од Бога отуђен је и од љубави, јер Бог је љубав. Да се молимо Богу, браћо и сестре, да се љубав Божија отелотвори у нама, да заиста волимо Бога. Где је љубав, ту нема места за мржњу, за зло. Где је љубав ту је хармонија. Све док не увидимо да је проблем у нама, нема нам спасења”, поучио је вернике својом богонадахнутом беседом Епископ шумадијски Господин Јован. Извор: Епархија шумадијска
  6. У новонасталој ситуацији повећаних хуманитарних потреба све је више захтева које Епархија добија са молбом како да се уплате динарска или девизна средства која би била искоришћена за потребе добротворне помоћи угроженим породицама на Косову и Метохији. Следе подаци о епархијском динарском рачуну и начину како уплатити средства у другим валутама из иностранства. У случају нејасноћа можете контактирати економисту Епархије Рашко-призренске: Горан Крстић, дипл. екон. Економиста Епархије рашко-призренске тел: +381 66 901 15 59 ; +381 38 65 510; +386 49 785 782 ДИНАРСКИ РАЧУН: Динарски жиро-рачун Епархије Рашко-призренске 205-243659-06 ДЕВИЗНИ РАЧУН: NALOZI ZA PLAĆANJE ZA MEĐUNARODNE UPLATE NA RAČUNE RAIFFEISEN BANKE KOSOVO (Uputstvo u DOCX formatu: https://d.pr/free/f/roLQJD Pojedinac ili kompanija moraju imati otvoren račun pri Raiffeisen Banci Kosovo kako bi primali ili slali međunarodne uplate Banci koja vrši transfer (banci koja šalje doznaku) bi trebalo dostaviti sledeće instrukcije: 56 A: Korespodentna Banka: (videti spisak dole)_____ 57 A: Račun u instituciju: Raiffeisen Bank Kosovo Prishtina, Kosovo SWIFT kod: RBKOXKPR 59: Korisnik broj računa: Račun sa IBAN-om 20 cifara - broj osnovni bankovnog računa 16 cifara XK05 1503 0310 0140 7703 Ime korisnika: Eparhija Rasko-prizrenska, Prizren-Gracanica Ljubazno Vas molimo da odaberete jednu od navedenih korespondentskih banaka sa liste ispod (polje 56 će biti korišćeno sa jednom od naših korespondentskih banaka). Pažnja: *Za sve uplate preko 10,000 EUR, kako bi se izbeglo kašnjenje u procesu plaćanja, strana koja naručuje novac bi trebalo da naglasi detalje plaćanja. Извор: Епархија рашко-призренска
  7. Летњи распуст идеалан је за читање, али не само за читање. Како квалитетно провести слободно време и шта све Нови Сад нуди преко лета. Извор: РТВ
  8. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије казао је синоћ да је преко 50.000 вјерника досад својим потписима подржало захтјев Цркве да Влада Црне Горе повуче из процедуре Предлог закона о слободи вјероисповијести. „До сада смо скупили 50 хиљада потписа. 50 хиљада људи се именом и презименом изјаснило против овог зла. Нисмо могли све лијепо пребројати, а ова активност за одбрану наших светиња ће да потраје још, једно одређено вријеме“, казао је Владика Јоаникије на Видовданском пјесничком бденију у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Због великог интересовања потписивање петиције ће бити настављено до Петровдана, а сви који то желе петицију могу потписати у својим парохијским црквама. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Преко 5000 мјештана Херцег Новог потписало је петицију за повлачење Предлога закона о слободи вјероисповијести. Петицију је потписао и градоначелник Стеван Катић са сарадницима. Видео прилог ТВ Нови:
  10. Из Подгорице кренула свенародна литија за манастир Острог мај 10, 2019 Митрополија Актуелности, Догађаји У част Светог Василија Острошког данас је из Подгорице до Горњег манастира Острог, гдје се чувају мошти овог великог угодника Божијег, кренула свечана свенародна литија. Са благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, уочи празника Светог Василија Острошког, ходочашће Светом Василију је кренуло у 16 часова из подгоричког насеља Коник, са мјеста гдје ће се градити Храм Светог Василија Острошког. Група вјерника са Коника се прикључила полазницима литије сабраним на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог, одакле су у 17 часова сви заједно кренули у овај крсни ход. Протојереј Предраг Шћепановић, парох толошки, који традиционално предводи овај свештени вход благословио је литију и позвао велики број сабраних учесника да буду прави народ Светог Василија. „Браћа и сестре са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија седамнаести пут крећемо на једну дугу, али најљепшу дионицу на свијету, ка највећој светињи словенског Југа – манастиру Острог. Ова ријека младих људи сада креће полако са благословом, па вас молим да будемо прави народ Светог Василија.“ Отац Предраг је казао да у литији сваке године учествује преко 2.000 људи и да су већим дијелом, на општу радост, то дивни млади људи. Он је ову литију назвао величанственом, будући да се не ради само о пукој традицији, већ је посреди жив молитвен однос са Богом и Светим Василијем. У литију се креће са молитвом Светом Василију Острошком за здравље, радост и мир, нагласио је отац Предраг. Најстарији ходочасник је Лука Бошковић од 83 године из Колашина коме је ово већ дванаесто учешће. Литији се испред храма прикључио и Гојко Бошковић који је јутрос дошао из Бара, а коме је ово 27 ходочашће, као и Словенка госпођа Бернарда Водопивец, која 12 година из Словеније долази у походе светом Василију Острошком Чудотворцу. Учесницима литије ће се у Вранићима прикључити вјерни који су прије два дана кренули из Берана и Бијелог Поља. У ходочашћу учествује и брат Теофило из Колумбије. Поред свештеника Предрага Шћепановића, у литији су и игуман Никон Кокотовић, ђакон Иван Црногорчевић и свештеник Блажо Петровић. У току литије, вјерни ће од Подгорице до манастира Острог препјешачити око 40 километара. Сваке године 12. маја, на дан Светог Василија Острошког, испод Острога и у самом Острогу пред ћивотом великог Божијег угодника слију се ријеке вјерника из свих крајева свијета, али и свих вјероисповијести, који долазе са вјером, надом и љубављу да измоле помоћ и благослов Светог Василија. Борис Мусић Фото : Борис Мусић
  11. Трећу годину за редом како је за ширу јавност отворена библиотека Епархије зворничко-тузланске, која својим књишким фондом и ријетким фототипским издањима представља ризницу културе и науке у нашем граду. Судећи према броју вишестотина учлањених, полако али сигурно ова библиотека постаје мјесто интелектуалне надоградње и духовне спознаје. Епархијска библиотека посједује завидан књишки фонд, који је добрим дијелом обогаћен ријетким издањима које за данашње издаваштво представљају вриједне примјере антиквитета. Засигурно да није случајност што Епархијска библиотека посједује овако богат фундус не само публикација новијег издања него и раритета који представљају опус првих писаних докумената у многобројним манастирима широм ових простора, јер опште је познато да је Зворничко-тузланска једна од најстаријих епархија СПЦ, која је настала средином 15. вијека и која брине о 17 манастира и преко стотину храмова, који су изграђени на територији ове епархије. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  12. У циљу очувања хришћанске традиције, на Крстовдан, 18. јануара 2019. године, у организацији Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подршку Спортског савеза Београда, по други пут је одржано пливање за Часни крст за децу основно школског узраста. Преко 160 ђака из чак 47 београдских основних школа пливало је на базену „Ташмајдан“. После освећења воде, које је обавио председник Одбора за верску наставу проф. др Драгомир Сандо, присутнима су се обратили представник Градског секретаријата за спорт г. Новица Тодосијевић, председник Спортског савеза Београда г. Драган Томашевић и генерални директор Спортског центра „Ташмајдан“ г. Милан Нововић. Догађај је протекао у спортској атмосфери. Пливало се у неколико категорија: дечаци, девојчице, млађи школски узраст и старији школски узрст. Са општине Вождовац прво место међу девојчицама заузеле су Јована Рађеновић за млађи узраст из ОШ „Милан Ђ.Милићевић“ и Миона Гајић, а из ОШ „Данило Киш“ за старији узраст. Што се дечака тиче, међу малишанима прво место заузео је Коста Милак, а међу старијим основцима Лука Гладовић. Општине Палилула и Савски венац надметале су се заједно, па је прво место заузела Јована Петровић из ОШ „Влада Аксентијевић“ из млађих разреда, док је прва међу старијим девојчицама била Ристић Нина. Прво место у мушкој категорији заузели су Андрија Бурмазевић (млађи разреди) и Лука Томовић (старији разреди). Ученици школе „Владислав Рибникар“ освојили су чак два прва места за општине Врачар и Звездара и то оба за млађе разреде: Звездана Јевтић и Матиас Масторидис. Међу старијим девојчицама прва је до крста стигла Катарина Стојиљковић из ОШ „Стеван Синђелић“, док је Филип Антић из ОШ „Иван Горан Ковачић“. Дуња Бјељин (ОШ „Лазар Саватић“) победница је млађих основаца за општине Нови Београд и Земун; Страхиња Нешковић победник млађих, а Матеја Кладар старијих дечака. Јована Војиновић била је најбржа старија девојчица са тих општина. Снаге су одмерили и Раковица и Чукарица, где су најусешнији били Лена Адамовић, Тања Глоговић, Јован Стаменковић и Петар Поповић. Најуспешнији такмичари награђени су статуама, медаљама и похвалницама, као и пехарима за своје школе. Награде су озбезбеђене и за најмлађег такмичара и најмалађу такмичарку. мр Драгана Тодоровић Извор: Српска Православна Црква
  13. БОЖИЋНА РАДОСТ МАЛИШАНА У МЕДВЕЂИ У ове дане предпразновања великог хришћанског празника Божића, у петак 4. јануара, заједничком акцијом Епархије нишке и добротвора и пријатеља наше Цркве, уз учешће Општине Медвеђа, у просторијама градског вртића ПУ „Младост“ у Медвеђи, уз пригодан програм за децу Преосвећени Епископ нишки Г. Г. Арсеније је поделио божићне пакетиће деци вишедетних породица овога краја и деци из породица еконимски скромнијих могућности. То је још једна у низу акција чији је иницијатор Епископ Арсеније, којом Епархија нишка жели да у складу са својим могућностима помогне и скрене пажњу јавности на велики број породица са више деце којима је ова општина благословена, али које нажалост, услед лоших економских околности живе у врло оскудним животним условима. Овом приликом Епископ је обрадовао више од 200 деце, који су се окупили у просторијама вртића, где су за њих глумци нишког Луткарског позоришта извели пригодну представу за децу која је измамила осмехе на лицима свих присутних. Након представе, Епископ је деци уручио пакетиће, које су за ову прилику као свој дар деци Медвеђе и Сијаринске Бање донирали господин Дејан Станојевић испред фабрике намештаја „Мита“ , господа Бојан и Горан Ђокић испред фирме „Браћа Ђокић“, и господин Бранислав Пешић испред фирме „Бане Комерц“ сви из Лесковца, као и господин Перица Јанковић испред фирме „Екомлек“ из Каоника и господин Славиша Ђорђевић испред фирме „Смај Продукт“ из Лазаревог села крај Ниша, и уз велики труд месних пароха јереја Бобана Вуковића из Медвеђе, јереја Драгана Илића из Сијаринске Бање и протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког. Плодови ове акције су одмах били видљиви свима на лицима деце која уз смех и жагор нису могла да сакрију своју радост. Та радост нас охрабрује у даљим настојањима да помогнемо онима којима је помоћ потребна, а ова акција ће бити тек прва у низу које Епархија нишка на челу са Епископом Арсеније намерава да предузме у наредној години. После овог даривања које је и својеврсно увођење у радост предстојећег празника Рођења Христовог, Епископ је у пратњи присутног др Небојше Арсића, Председника Општине Медвеђа посетио и просторије Општине Медвеђа, а свој данашњи обилазак овог краја је завршио посетом Сијаринској Бањи. Извор: Епархија нишка
  14. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Приликом освећења Цркве Светог Георгија на Валу у Враћеновићима, у току Свете Литургије свечано су унешене и мошти новојављеног Свештеномученика Риста Јарамаза, који је пострадао 1942. године. Један од потомака новог светитеља је и протођакон Владимир Јарамаз који служи у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Он се у име породице Јарамаз након Свете Литургије обратио пригодном празничним словом. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  16. Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости.
  17. Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости. View full Странице
  18. ВАШИНГТОН – Бивши менаџер у Фејсбуку Сенди Паракилас изјавио је да су профили корисника „роба” која се сваки дан продаје, и открио на који начин су се подаци крали од корисника и преко популарних игрица. Паракилас је за „Вашингтон пост” рекао да је за Фејсбук радио 2011. и 2012. године и да је водио тим који је био одговоран за спровођење правила о заштити података корисника на Фејсбуковој платформи за апликације. „Та платформа је укључивала и добро познате и популарне игрице попут Цандy Црусха и ФармВиллеа, као и многе друге”, навео је Паракилас, један од бивших менаџера Фејсбука. Како наводи, Фејсбук у то време није баш превише бринуо о заштити података корисника, а афера с Кембриџ Аналитиком је показала да се то није променило ни у наредних неколико година. Паракилас је, објашњавајући како те платформе функционишу, рекао да сваки пут када корисник прихвати неку апликацију која се спаја преко Фејсбука појави му се дисклејмер у којем се од корисника тражи дозвола да апликација приступи подацима на корисниковом. Апликација у неким случајевима, како каже, тражи само приступ оним подацима који су на вашем профилу јавни, попут имена и презимена, фотографија, ваших лајкова, и још неких података који нису јавни. „У време када је Кембриџ Аналитака скупљала податке о корисницима, Фејсбук је дозволио програмерима приступ и подацима ваших пријатеља, иако ти пријатељи никад нису ни инсталирали ту апликацију, нити су пристали да та апликација користи њихове податке. То је програмерима омогућило да врло брзо створе огромне базе података. Постојао је начин да се искључи опција да апликација има приступ подацима ваших пријатеља, али та се опција налазила дубоко у Фејсбуковим поставкама и то не баш на свим језицима”, наводи Паракилас, додајући да је врло мало корисника је знало за ту опцију. „Оно што је најгоре, једном кад би подаци с Фејсбукових сервера прешли код програмера, Фејсбук више није имао контролу над њима, нити је знао у какве ће се сврхе ти подаци користити”, додаоје он. Паракилас је навео један од примера како је Фејсбук решавао, односно није решавао проблеме са злоупотребом корисничких података. „Крајем 2011. године, Фејсбук је открио да једна апликација, по имену Клоут, по Фејсбуку отвара 'профиле духове' деце. Те јавне профиле нису отварала права деца, већ су се радили на основу података које је апликација Клоут прикупила од корисника који су користили ту апликацију. Мој посао био је да назовем шефове Клоута и питам их да ли том апликацијом крше неко правило Фејсбука јер ја нисам могао да видим, ни да знам шта с тим подацима раде. Уверавали су ме да нису прекршили ниједно правило. Ја сам им поновио да морају да се држе наших правила, и то је био крај нашег разговора. Фејсбук није предузео ништа по том питању, нити је спречио Клоут да настави да прикупља податке о корисницима”, навео је он. Клоут јеи била апликација за коју се чак јавно видело да крши правила, али Паракилас упозорава да су се много горе ствари дешавале с апликацијама које није било тако једноставно открити, преноси портал Б92.нет. Паракилас је уверен да постоји један једини разлог због којег Фацебоок никада није јавно признао такве ствари, нити је упозоравао кориснике о томе, а то је што нису хтели да јавност сазна о великој рупи и слабости система који брине о безбедности података. „Године 2012, приредио сам велику презентацију главном менаџменту у којем сам им представио све мане нашег система. Објаснио сам да смо оставили много рупа у систему, и да су наши корисници опасно изложени спољашњим утицајима. Тај документ сам свима послао, али сам добио врло мали, скоро никакав повратни одговор”, казао је Паракилас. Извор
  19. Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена".
  20. Пише: др Александар Живковић Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена". View full Странице
  21. Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора
  22. У недељу 4. фебруара 2018. године, у Цетињски манастир стигле су светосавске светиње, које су поводом светосавских прослава проходиле манастире и цркве Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке од 26. јанаура до 5. фебруара 2018. године. Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора View full Странице
  23. Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника. Извор: Радио Беседа
  24. „..Српска Православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудосајтова. Одавно постоји идеја о креирању централизоване базе званичних адреса, а она је током 2017. године реализована у оквиру ЦЕПИС пројекта - Добро нам је овде бити“. Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника. Извор: Радио Беседа View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...