Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'преко'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 28 results

  1. Из Подгорице кренула свенародна литија за манастир Острог мај 10, 2019 Митрополија Актуелности, Догађаји У част Светог Василија Острошког данас је из Подгорице до Горњег манастира Острог, гдје се чувају мошти овог великог угодника Божијег, кренула свечана свенародна литија. Са благословом Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, уочи празника Светог Василија Острошког, ходочашће Светом Василију је кренуло у 16 часова из подгоричког насеља Коник, са мјеста гдје ће се градити Храм Светог Василија Острошког. Група вјерника са Коника се прикључила полазницима литије сабраним на платоу Саборног храма Васкрсења Христовог, одакле су у 17 часова сви заједно кренули у овај крсни ход. Протојереј Предраг Шћепановић, парох толошки, који традиционално предводи овај свештени вход благословио је литију и позвао велики број сабраних учесника да буду прави народ Светог Василија. „Браћа и сестре са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија седамнаести пут крећемо на једну дугу, али најљепшу дионицу на свијету, ка највећој светињи словенског Југа – манастиру Острог. Ова ријека младих људи сада креће полако са благословом, па вас молим да будемо прави народ Светог Василија.“ Отац Предраг је казао да у литији сваке године учествује преко 2.000 људи и да су већим дијелом, на општу радост, то дивни млади људи. Он је ову литију назвао величанственом, будући да се не ради само о пукој традицији, већ је посреди жив молитвен однос са Богом и Светим Василијем. У литију се креће са молитвом Светом Василију Острошком за здравље, радост и мир, нагласио је отац Предраг. Најстарији ходочасник је Лука Бошковић од 83 године из Колашина коме је ово већ дванаесто учешће. Литији се испред храма прикључио и Гојко Бошковић који је јутрос дошао из Бара, а коме је ово 27 ходочашће, као и Словенка госпођа Бернарда Водопивец, која 12 година из Словеније долази у походе светом Василију Острошком Чудотворцу. Учесницима литије ће се у Вранићима прикључити вјерни који су прије два дана кренули из Берана и Бијелог Поља. У ходочашћу учествује и брат Теофило из Колумбије. Поред свештеника Предрага Шћепановића, у литији су и игуман Никон Кокотовић, ђакон Иван Црногорчевић и свештеник Блажо Петровић. У току литије, вјерни ће од Подгорице до манастира Острог препјешачити око 40 километара. Сваке године 12. маја, на дан Светог Василија Острошког, испод Острога и у самом Острогу пред ћивотом великог Божијег угодника слију се ријеке вјерника из свих крајева свијета, али и свих вјероисповијести, који долазе са вјером, надом и љубављу да измоле помоћ и благослов Светог Василија. Борис Мусић Фото : Борис Мусић
  2. Трећу годину за редом како је за ширу јавност отворена библиотека Епархије зворничко-тузланске, која својим књишким фондом и ријетким фототипским издањима представља ризницу културе и науке у нашем граду. Судећи према броју вишестотина учлањених, полако али сигурно ова библиотека постаје мјесто интелектуалне надоградње и духовне спознаје. Епархијска библиотека посједује завидан књишки фонд, који је добрим дијелом обогаћен ријетким издањима које за данашње издаваштво представљају вриједне примјере антиквитета. Засигурно да није случајност што Епархијска библиотека посједује овако богат фундус не само публикација новијег издања него и раритета који представљају опус првих писаних докумената у многобројним манастирима широм ових простора, јер опште је познато да је Зворничко-тузланска једна од најстаријих епархија СПЦ, која је настала средином 15. вијека и која брине о 17 манастира и преко стотину храмова, који су изграђени на територији ове епархије. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  3. У циљу очувања хришћанске традиције, на Крстовдан, 18. јануара 2019. године, у организацији Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подршку Спортског савеза Београда, по други пут је одржано пливање за Часни крст за децу основно школског узраста. Преко 160 ђака из чак 47 београдских основних школа пливало је на базену „Ташмајдан“. После освећења воде, које је обавио председник Одбора за верску наставу проф. др Драгомир Сандо, присутнима су се обратили представник Градског секретаријата за спорт г. Новица Тодосијевић, председник Спортског савеза Београда г. Драган Томашевић и генерални директор Спортског центра „Ташмајдан“ г. Милан Нововић. Догађај је протекао у спортској атмосфери. Пливало се у неколико категорија: дечаци, девојчице, млађи школски узраст и старији школски узрст. Са општине Вождовац прво место међу девојчицама заузеле су Јована Рађеновић за млађи узраст из ОШ „Милан Ђ.Милићевић“ и Миона Гајић, а из ОШ „Данило Киш“ за старији узраст. Што се дечака тиче, међу малишанима прво место заузео је Коста Милак, а међу старијим основцима Лука Гладовић. Општине Палилула и Савски венац надметале су се заједно, па је прво место заузела Јована Петровић из ОШ „Влада Аксентијевић“ из млађих разреда, док је прва међу старијим девојчицама била Ристић Нина. Прво место у мушкој категорији заузели су Андрија Бурмазевић (млађи разреди) и Лука Томовић (старији разреди). Ученици школе „Владислав Рибникар“ освојили су чак два прва места за општине Врачар и Звездара и то оба за млађе разреде: Звездана Јевтић и Матиас Масторидис. Међу старијим девојчицама прва је до крста стигла Катарина Стојиљковић из ОШ „Стеван Синђелић“, док је Филип Антић из ОШ „Иван Горан Ковачић“. Дуња Бјељин (ОШ „Лазар Саватић“) победница је млађих основаца за општине Нови Београд и Земун; Страхиња Нешковић победник млађих, а Матеја Кладар старијих дечака. Јована Војиновић била је најбржа старија девојчица са тих општина. Снаге су одмерили и Раковица и Чукарица, где су најусешнији били Лена Адамовић, Тања Глоговић, Јован Стаменковић и Петар Поповић. Најуспешнији такмичари награђени су статуама, медаљама и похвалницама, као и пехарима за своје школе. Награде су озбезбеђене и за најмлађег такмичара и најмалађу такмичарку. мр Драгана Тодоровић Извор: Српска Православна Црква
  4. БОЖИЋНА РАДОСТ МАЛИШАНА У МЕДВЕЂИ У ове дане предпразновања великог хришћанског празника Божића, у петак 4. јануара, заједничком акцијом Епархије нишке и добротвора и пријатеља наше Цркве, уз учешће Општине Медвеђа, у просторијама градског вртића ПУ „Младост“ у Медвеђи, уз пригодан програм за децу Преосвећени Епископ нишки Г. Г. Арсеније је поделио божићне пакетиће деци вишедетних породица овога краја и деци из породица еконимски скромнијих могућности. То је још једна у низу акција чији је иницијатор Епископ Арсеније, којом Епархија нишка жели да у складу са својим могућностима помогне и скрене пажњу јавности на велики број породица са више деце којима је ова општина благословена, али које нажалост, услед лоших економских околности живе у врло оскудним животним условима. Овом приликом Епископ је обрадовао више од 200 деце, који су се окупили у просторијама вртића, где су за њих глумци нишког Луткарског позоришта извели пригодну представу за децу која је измамила осмехе на лицима свих присутних. Након представе, Епископ је деци уручио пакетиће, које су за ову прилику као свој дар деци Медвеђе и Сијаринске Бање донирали господин Дејан Станојевић испред фабрике намештаја „Мита“ , господа Бојан и Горан Ђокић испред фирме „Браћа Ђокић“, и господин Бранислав Пешић испред фирме „Бане Комерц“ сви из Лесковца, као и господин Перица Јанковић испред фирме „Екомлек“ из Каоника и господин Славиша Ђорђевић испред фирме „Смај Продукт“ из Лазаревог села крај Ниша, и уз велики труд месних пароха јереја Бобана Вуковића из Медвеђе, јереја Драгана Илића из Сијаринске Бање и протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког. Плодови ове акције су одмах били видљиви свима на лицима деце која уз смех и жагор нису могла да сакрију своју радост. Та радост нас охрабрује у даљим настојањима да помогнемо онима којима је помоћ потребна, а ова акција ће бити тек прва у низу које Епархија нишка на челу са Епископом Арсеније намерава да предузме у наредној години. После овог даривања које је и својеврсно увођење у радост предстојећег празника Рођења Христовог, Епископ је у пратњи присутног др Небојше Арсића, Председника Општине Медвеђа посетио и просторије Општине Медвеђа, а свој данашњи обилазак овог краја је завршио посетом Сијаринској Бањи. Извор: Епархија нишка
  5. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Приликом освећења Цркве Светог Георгија на Валу у Враћеновићима, у току Свете Литургије свечано су унешене и мошти новојављеног Свештеномученика Риста Јарамаза, који је пострадао 1942. године. Један од потомака новог светитеља је и протођакон Владимир Јарамаз који служи у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Он се у име породице Јарамаз након Свете Литургије обратио пригодном празничним словом. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости.
  8. Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости. View full Странице
  9. ВАШИНГТОН – Бивши менаџер у Фејсбуку Сенди Паракилас изјавио је да су профили корисника „роба” која се сваки дан продаје, и открио на који начин су се подаци крали од корисника и преко популарних игрица. Паракилас је за „Вашингтон пост” рекао да је за Фејсбук радио 2011. и 2012. године и да је водио тим који је био одговоран за спровођење правила о заштити података корисника на Фејсбуковој платформи за апликације. „Та платформа је укључивала и добро познате и популарне игрице попут Цандy Црусха и ФармВиллеа, као и многе друге”, навео је Паракилас, један од бивших менаџера Фејсбука. Како наводи, Фејсбук у то време није баш превише бринуо о заштити података корисника, а афера с Кембриџ Аналитиком је показала да се то није променило ни у наредних неколико година. Паракилас је, објашњавајући како те платформе функционишу, рекао да сваки пут када корисник прихвати неку апликацију која се спаја преко Фејсбука појави му се дисклејмер у којем се од корисника тражи дозвола да апликација приступи подацима на корисниковом. Апликација у неким случајевима, како каже, тражи само приступ оним подацима који су на вашем профилу јавни, попут имена и презимена, фотографија, ваших лајкова, и још неких података који нису јавни. „У време када је Кембриџ Аналитака скупљала податке о корисницима, Фејсбук је дозволио програмерима приступ и подацима ваших пријатеља, иако ти пријатељи никад нису ни инсталирали ту апликацију, нити су пристали да та апликација користи њихове податке. То је програмерима омогућило да врло брзо створе огромне базе података. Постојао је начин да се искључи опција да апликација има приступ подацима ваших пријатеља, али та се опција налазила дубоко у Фејсбуковим поставкама и то не баш на свим језицима”, наводи Паракилас, додајући да је врло мало корисника је знало за ту опцију. „Оно што је најгоре, једном кад би подаци с Фејсбукових сервера прешли код програмера, Фејсбук више није имао контролу над њима, нити је знао у какве ће се сврхе ти подаци користити”, додаоје он. Паракилас је навео један од примера како је Фејсбук решавао, односно није решавао проблеме са злоупотребом корисничких података. „Крајем 2011. године, Фејсбук је открио да једна апликација, по имену Клоут, по Фејсбуку отвара 'профиле духове' деце. Те јавне профиле нису отварала права деца, већ су се радили на основу података које је апликација Клоут прикупила од корисника који су користили ту апликацију. Мој посао био је да назовем шефове Клоута и питам их да ли том апликацијом крше неко правило Фејсбука јер ја нисам могао да видим, ни да знам шта с тим подацима раде. Уверавали су ме да нису прекршили ниједно правило. Ја сам им поновио да морају да се држе наших правила, и то је био крај нашег разговора. Фејсбук није предузео ништа по том питању, нити је спречио Клоут да настави да прикупља податке о корисницима”, навео је он. Клоут јеи била апликација за коју се чак јавно видело да крши правила, али Паракилас упозорава да су се много горе ствари дешавале с апликацијама које није било тако једноставно открити, преноси портал Б92.нет. Паракилас је уверен да постоји један једини разлог због којег Фацебоок никада није јавно признао такве ствари, нити је упозоравао кориснике о томе, а то је што нису хтели да јавност сазна о великој рупи и слабости система који брине о безбедности података. „Године 2012, приредио сам велику презентацију главном менаџменту у којем сам им представио све мане нашег система. Објаснио сам да смо оставили много рупа у систему, и да су наши корисници опасно изложени спољашњим утицајима. Тај документ сам свима послао, али сам добио врло мали, скоро никакав повратни одговор”, казао је Паракилас. Извор
  10. Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена".
  11. Пише: др Александар Живковић Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена". View full Странице
  12. Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора
  13. У недељу 4. фебруара 2018. године, у Цетињски манастир стигле су светосавске светиње, које су поводом светосавских прослава проходиле манастире и цркве Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке од 26. јанаура до 5. фебруара 2018. године. Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора View full Странице
  14. Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника. Извор: Радио Беседа
  15. „..Српска Православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудосајтова. Одавно постоји идеја о креирању централизоване базе званичних адреса, а она је током 2017. године реализована у оквиру ЦЕПИС пројекта - Добро нам је овде бити“. Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника. Извор: Радио Беседа View full Странице
  16. „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 28. јануара са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Димитрија Солунског у Колашину. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да се, попут Христових ученика, око Господа већ преко двије хиљаде година окупљају хришћани, а посебно дјеца. Звучни запис беседе „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  18. Преко БН Телевизије, блиске градоначелнику Бијељине (опозиционом на нивоу РС), иначе телевизије најгледаније у Српској, а познате по коктелима народне музике и емисија "Гласа Америке", као и за претходни Васкрс и за овај Божић добио је прилику да се народу опширно обрати умировљени епископ ЗТ Василије Качавенда:
  19. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15 само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња). Извор: Српска Православна Црква
  20. Крајем 2017. године Кијевска епархија Украјинске Православне Цркве има 396 парохија, 777 свештеника, и више од 1.000 монаха и монахиња, изјавио је митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије на епархијском заседању ове Цркве. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15 само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве
  22. Свечано је прослављен празник великог Божјег угодника и чудотворца, Светог Нектарија Егинског, у крипти храма Светог Саве на Врачару. У среду, 22. новембра 2017. године, прослава је започета светом Литургијом у цркви Светог Саве, коју је служило братство храма и изношењем и целивањем честице моштију Светог Нектарија, а настављена у поподневним часовима светом тајном јелеосвећења у крипти храма Светог Саве на којој се сабрало више од хиљаду верника. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  23. четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
×
×
  • Create New...