Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'преко'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. Трећу годину за редом како је за ширу јавност отворена библиотека Епархије зворничко-тузланске, која својим књишким фондом и ријетким фототипским издањима представља ризницу културе и науке у нашем граду. Судећи према броју вишестотина учлањених, полако али сигурно ова библиотека постаје мјесто интелектуалне надоградње и духовне спознаје. Епархијска библиотека посједује завидан књишки фонд, који је добрим дијелом обогаћен ријетким издањима које за данашње издаваштво представљају вриједне примјере антиквитета. Засигурно да није случајност што Епархијска библиотека посједује овако богат фундус не само публикација новијег издања него и раритета који представљају опус првих писаних докумената у многобројним манастирима широм ових простора, јер опште је познато да је Зворничко-тузланска једна од најстаријих епархија СПЦ, која је настала средином 15. вијека и која брине о 17 манастира и преко стотину храмова, који су изграђени на територији ове епархије. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  2. У циљу очувања хришћанске традиције, на Крстовдан, 18. јануара 2019. године, у организацији Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и подршку Спортског савеза Београда, по други пут је одржано пливање за Часни крст за децу основно школског узраста. Преко 160 ђака из чак 47 београдских основних школа пливало је на базену „Ташмајдан“. После освећења воде, које је обавио председник Одбора за верску наставу проф. др Драгомир Сандо, присутнима су се обратили представник Градског секретаријата за спорт г. Новица Тодосијевић, председник Спортског савеза Београда г. Драган Томашевић и генерални директор Спортског центра „Ташмајдан“ г. Милан Нововић. Догађај је протекао у спортској атмосфери. Пливало се у неколико категорија: дечаци, девојчице, млађи школски узраст и старији школски узрст. Са општине Вождовац прво место међу девојчицама заузеле су Јована Рађеновић за млађи узраст из ОШ „Милан Ђ.Милићевић“ и Миона Гајић, а из ОШ „Данило Киш“ за старији узраст. Што се дечака тиче, међу малишанима прво место заузео је Коста Милак, а међу старијим основцима Лука Гладовић. Општине Палилула и Савски венац надметале су се заједно, па је прво место заузела Јована Петровић из ОШ „Влада Аксентијевић“ из млађих разреда, док је прва међу старијим девојчицама била Ристић Нина. Прво место у мушкој категорији заузели су Андрија Бурмазевић (млађи разреди) и Лука Томовић (старији разреди). Ученици школе „Владислав Рибникар“ освојили су чак два прва места за општине Врачар и Звездара и то оба за млађе разреде: Звездана Јевтић и Матиас Масторидис. Међу старијим девојчицама прва је до крста стигла Катарина Стојиљковић из ОШ „Стеван Синђелић“, док је Филип Антић из ОШ „Иван Горан Ковачић“. Дуња Бјељин (ОШ „Лазар Саватић“) победница је млађих основаца за општине Нови Београд и Земун; Страхиња Нешковић победник млађих, а Матеја Кладар старијих дечака. Јована Војиновић била је најбржа старија девојчица са тих општина. Снаге су одмерили и Раковица и Чукарица, где су најусешнији били Лена Адамовић, Тања Глоговић, Јован Стаменковић и Петар Поповић. Најуспешнији такмичари награђени су статуама, медаљама и похвалницама, као и пехарима за своје школе. Награде су озбезбеђене и за најмлађег такмичара и најмалађу такмичарку. мр Драгана Тодоровић Извор: Српска Православна Црква
  3. БОЖИЋНА РАДОСТ МАЛИШАНА У МЕДВЕЂИ У ове дане предпразновања великог хришћанског празника Божића, у петак 4. јануара, заједничком акцијом Епархије нишке и добротвора и пријатеља наше Цркве, уз учешће Општине Медвеђа, у просторијама градског вртића ПУ „Младост“ у Медвеђи, уз пригодан програм за децу Преосвећени Епископ нишки Г. Г. Арсеније је поделио божићне пакетиће деци вишедетних породица овога краја и деци из породица еконимски скромнијих могућности. То је још једна у низу акција чији је иницијатор Епископ Арсеније, којом Епархија нишка жели да у складу са својим могућностима помогне и скрене пажњу јавности на велики број породица са више деце којима је ова општина благословена, али које нажалост, услед лоших економских околности живе у врло оскудним животним условима. Овом приликом Епископ је обрадовао више од 200 деце, који су се окупили у просторијама вртића, где су за њих глумци нишког Луткарског позоришта извели пригодну представу за децу која је измамила осмехе на лицима свих присутних. Након представе, Епископ је деци уручио пакетиће, које су за ову прилику као свој дар деци Медвеђе и Сијаринске Бање донирали господин Дејан Станојевић испред фабрике намештаја „Мита“ , господа Бојан и Горан Ђокић испред фирме „Браћа Ђокић“, и господин Бранислав Пешић испред фирме „Бане Комерц“ сви из Лесковца, као и господин Перица Јанковић испред фирме „Екомлек“ из Каоника и господин Славиша Ђорђевић испред фирме „Смај Продукт“ из Лазаревог села крај Ниша, и уз велики труд месних пароха јереја Бобана Вуковића из Медвеђе, јереја Драгана Илића из Сијаринске Бање и протојереја Далибора Стефановића, архијерејског намесника јабланичког. Плодови ове акције су одмах били видљиви свима на лицима деце која уз смех и жагор нису могла да сакрију своју радост. Та радост нас охрабрује у даљим настојањима да помогнемо онима којима је помоћ потребна, а ова акција ће бити тек прва у низу које Епархија нишка на челу са Епископом Арсеније намерава да предузме у наредној години. После овог даривања које је и својеврсно увођење у радост предстојећег празника Рођења Христовог, Епископ је у пратњи присутног др Небојше Арсића, Председника Општине Медвеђа посетио и просторије Општине Медвеђа, а свој данашњи обилазак овог краја је завршио посетом Сијаринској Бањи. Извор: Епархија нишка
  4. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Приликом освећења Цркве Светог Георгија на Валу у Враћеновићима, у току Свете Литургије свечано су унешене и мошти новојављеног Свештеномученика Риста Јарамаза, који је пострадао 1942. године. Један од потомака новог светитеља је и протођакон Владимир Јарамаз који служи у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Он се у име породице Јарамаз након Свете Литургије обратио пригодном празничним словом. Ваше преосвештенство, оче игумане, часни Оци, сестре монахиње, браћо и сестре У радости сабрања и обновљења Саборне цркве на Валу ево дочекујемо и испраћамо у име Божје и славу Господњу једног хришћанина са истим оним питањима и одговорима, са којима је тај хришћанин, а ријеч је о свештеномученику Ристу Јарамазу, отишао из овога свијета мученички страдајући далеке 1942 године. И на та питања и на те одговоре оче Ристо, одговарамо ми данас твојим светим тијелом у твојој Опутној Рудини и Бањанима, у овој богородичној херцеговачкој башти у долу Валске цркве гдје је почело твоје страдање а данас почиње твоје прослављење, пред твојим и нашим светим манастиром Косијерево, који се склонио из косијеревске питомине од валова људских пустих жеља у Петровићима. Твоје свето и мученичко тијело је одговор који дајемо као хришћани на сва људска питања од постанка свијета, на ону “прегршт свести” у којој смо запретени именом Христовим, и којом разумијемо и себе и другога као бића која су научена да воле и да живе у заједници са Богом. Из те заједнице као твој од твојих, приносим ти, и ову мантију коју носим као још један Јарамаз, који је осјењен и облагодаћен оним мученичким крстом који су ти крвници мртвом у руке метнули, не знајући у свом братоубилачком слијепилу, да се ти од њега нијеси ни одвајао и да ти нијесу могли љепшу пјесму спјевати кад су те мртва њиме опремили. Ти си оче Ристо, како доликује пјеснику, позван да одговараш због истих оних стихова пјесме звона првог које је пјевало послије битке косовске као што је позван и твој састрадалник игуман светиње косијеревске јеромонах Теодосије. И на тај си позив одговорио као и они бесмртници са Вучјег дола заједно са краљем Николом „да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства…“. Зато смо и благодарни јер си нас окупио, оче Ристо, свештеномучениче и новоисповједниче, око Тајне Христа Бога нашег, да се прослави и род наш и да се радост свељудска и божанска излије благодаћу Духа Светог и да се Отац наш небески не постиди нас потомака и Твојих изабраника. Зато у име породице Јарамаз, хвала нашем епископу г. Јоаникију, што нас је архипастирском бригом окупио у заједници са свештеномучеником Ристом Косијеревским, хвала и игуману Арсенију и оцу Раденку и свима онима који су помогли да данас у радости испратимо и дочекамо оца Риста. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. александар живаљев

    На Велику Суботу преко 200 новокрштених у Бабушници

    Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости.
  7. Преко 200 новокрштених у Бабушници 11. Април 2018 - 10:48 Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Велику суботу у Бабушници је организовано саборно крштење на којем је Светој Цркви приведено преко две стотине душа ове парохије. Сви новокрштени постом и катихетском поуком припремани су за овај свети чин, а на Васкрс су се први пут и причестити светим тајнама Христовим. Поред надлежног пароха јереја Славише Смиљића, архијерејског намесника белопаланачког, у обреду су учествовали и пароси суседне белопаланачке парохије. Иначе, претходних година у овој парохији одржана су три саборна крштења на којима је крштено још преко шест стонина људи, тако да је деценијска одвојеност од Цркве народа ове општине на југу Србије коначно је нестала. Овај свети чин није прошао без хришћанског милосрђа верника ове скромне парохије. За најсиромашније породице верни народ, иако сиромашан, са пуно љубави прикупио је велику количину основних животних намирница како би и такве породице Празник над празницима дочекале у радости. View full Странице
  8. ВАШИНГТОН – Бивши менаџер у Фејсбуку Сенди Паракилас изјавио је да су профили корисника „роба” која се сваки дан продаје, и открио на који начин су се подаци крали од корисника и преко популарних игрица. Паракилас је за „Вашингтон пост” рекао да је за Фејсбук радио 2011. и 2012. године и да је водио тим који је био одговоран за спровођење правила о заштити података корисника на Фејсбуковој платформи за апликације. „Та платформа је укључивала и добро познате и популарне игрице попут Цандy Црусха и ФармВиллеа, као и многе друге”, навео је Паракилас, један од бивших менаџера Фејсбука. Како наводи, Фејсбук у то време није баш превише бринуо о заштити података корисника, а афера с Кембриџ Аналитиком је показала да се то није променило ни у наредних неколико година. Паракилас је, објашњавајући како те платформе функционишу, рекао да сваки пут када корисник прихвати неку апликацију која се спаја преко Фејсбука појави му се дисклејмер у којем се од корисника тражи дозвола да апликација приступи подацима на корисниковом. Апликација у неким случајевима, како каже, тражи само приступ оним подацима који су на вашем профилу јавни, попут имена и презимена, фотографија, ваших лајкова, и још неких података који нису јавни. „У време када је Кембриџ Аналитака скупљала податке о корисницима, Фејсбук је дозволио програмерима приступ и подацима ваших пријатеља, иако ти пријатељи никад нису ни инсталирали ту апликацију, нити су пристали да та апликација користи њихове податке. То је програмерима омогућило да врло брзо створе огромне базе података. Постојао је начин да се искључи опција да апликација има приступ подацима ваших пријатеља, али та се опција налазила дубоко у Фејсбуковим поставкама и то не баш на свим језицима”, наводи Паракилас, додајући да је врло мало корисника је знало за ту опцију. „Оно што је најгоре, једном кад би подаци с Фејсбукових сервера прешли код програмера, Фејсбук више није имао контролу над њима, нити је знао у какве ће се сврхе ти подаци користити”, додаоје он. Паракилас је навео један од примера како је Фејсбук решавао, односно није решавао проблеме са злоупотребом корисничких података. „Крајем 2011. године, Фејсбук је открио да једна апликација, по имену Клоут, по Фејсбуку отвара 'профиле духове' деце. Те јавне профиле нису отварала права деца, већ су се радили на основу података које је апликација Клоут прикупила од корисника који су користили ту апликацију. Мој посао био је да назовем шефове Клоута и питам их да ли том апликацијом крше неко правило Фејсбука јер ја нисам могао да видим, ни да знам шта с тим подацима раде. Уверавали су ме да нису прекршили ниједно правило. Ја сам им поновио да морају да се држе наших правила, и то је био крај нашег разговора. Фејсбук није предузео ништа по том питању, нити је спречио Клоут да настави да прикупља податке о корисницима”, навео је он. Клоут јеи била апликација за коју се чак јавно видело да крши правила, али Паракилас упозорава да су се много горе ствари дешавале с апликацијама које није било тако једноставно открити, преноси портал Б92.нет. Паракилас је уверен да постоји један једини разлог због којег Фацебоок никада није јавно признао такве ствари, нити је упозоравао кориснике о томе, а то је што нису хтели да јавност сазна о великој рупи и слабости система који брине о безбедности података. „Године 2012, приредио сам велику презентацију главном менаџменту у којем сам им представио све мане нашег система. Објаснио сам да смо оставили много рупа у систему, и да су наши корисници опасно изложени спољашњим утицајима. Тај документ сам свима послао, али сам добио врло мали, скоро никакав повратни одговор”, казао је Паракилас. Извор
  9. Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80%  ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена".
  10. Пише: др Александар Живковић Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена". View full Странице
  11.   Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом.     Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског.     Извор: Радио Светигора
  12. У недељу 4. фебруара 2018. године, у Цетињски манастир стигле су светосавске светиње, које су поводом светосавских прослава проходиле манастире и цркве Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке од 26. јанаура до 5. фебруара 2018. године. Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија Светосавске светиње, Крст Светог Саве из ризнице манастира Савине, Епитрахиљ Светог Саве из ризнице Цетињског манастира и Патерицу Светог Саве из ризнице манастира Мораче, у Цетињски манастир из Саборног храма Светог Василија острошког из Никшића у Цетињски манастир донио је игуман манастира Подмаине Рафаило Бољевић са братијом. Светосавске светиње испред Цетињског манастира дочекао је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са свештенством, монасима Цетињског манастира, вјерним народом и професорима и ученицима Богословије Светог Петра Цетињског. Извор: Радио Светигора View full Странице
  13.   Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника.   Извор: Радио Беседа
  14. „..Српска Православна Црква је од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудосајтова. Одавно постоји идеја о креирању централизоване базе званичних адреса, а она је током 2017. године реализована у оквиру ЦЕПИС пројекта - Добро нам је овде бити“. Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ говорио је о највећем информационом пројекту наше Цркве. У централизованој бази Телескоп „Добро нам је овде бити“ сада се налази 300.000 страница са верском тематиком поузданог садржаја, што је око 5% циљаног православног интернета. Аутоматизован систем ИНФО МРЕЖЕ обрађује дневне садржаје СПЦ и дистрибуира их кроз "Мрежу". Ускоро ће бити доступан и јавни сервис као и апликација за неколико типова корисника. Извор: Радио Беседа View full Странице
  15. „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 28. јануара са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог великомученика Димитрија Солунског у Колашину. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља рекао је да се, попут Христових ученика, око Господа већ преко двије хиљаде година окупљају хришћани, а посебно дјеца. Звучни запис беседе „Ми и прослављамо управо ту и такву дјецу, Божју дјецу, какав је био и наш отац Свети Сава, који је још као мали заволио Господа и који је из те љубави према Господу оставио царски двор и отишао за Њим“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да се Светио Сава највише прославља у Црној Гори. „Овдје има и оних који имају пост Светога Саве. На Дурмитору има оних који су Светога Саву прослављају као породичну крсну славу. А посебно је Свети Сава школска слава, био и остао. Нажалост, овдје код нас у Црној Гори су послије Другог свјетског рата забранили Светог Саву као школску славу, па су намјесто Светог Саве увели Јосипа Броза и његове следбенике које и дан-данас по школама прослављају. Али ми настављамо да славимо најбољега из нашега рода – Светога Саву и учимо се да идемо оним путем којим је он ходиоп“, поручио је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика је рекао да је у Колашину посебно потребно поменути Патријарха Гаврила Дожића, исповједника Цркве Божије. „Бојим се да ми понекад њега заборављамо. А он је наследник Светога Саве, једини одавде из овога краја, од Роваца и двије Мораче и из Колашина. Још овдје му нијесу дали ни улицу. А прва улица у Колашину треба да буде патријарха Гаврила Дожића. А биће, ако Бог да, кад мало и ми духовно сазримо… Патријарх Гаврило је једна изузетна личност у историји нашег народа“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су дјеца полазници вјеронауке при овом храму извела светосавски програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. Преко БН Телевизије, блиске градоначелнику Бијељине (опозиционом на нивоу РС), иначе телевизије најгледаније у Српској, а познате по коктелима народне музике и емисија "Гласа Америке", као и за претходни Васкрс и за овај Божић добио је прилику да се народу опширно обрати умировљени епископ ЗТ Василије Качавенда:
  18. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15  само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња).   Извор: Српска Православна Црква
  19. Крајем 2017. године Кијевска епархија Украјинске Православне Цркве има 396 парохија, 777 свештеника, и више од 1.000 монаха и монахиња, изјавио је митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије на епархијском заседању ове Цркве. Епархија има 18 викарних епископа, 33 архијерејска намесника, од којих 15 само у Кијеву и 17 широм епархије. Од 396 парохија, 163 су у Кијеву, а 233 ван престонице. Епархија има 23 манастира, 13 мушких (међу којима Кијево-печерска лавра) и 10 женских. Поред овога, ту је и 9 ставропигијалних манастира( међу којима Успенско-почејевска лавра, и три мушка и пет женских манастира) и 1.035 монаха и монахиња (455 монаха и 580 монахиња). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине.       Извор: Храм Светог Саве
  21. Свечано је прослављен празник великог Божјег угодника и чудотворца, Светог Нектарија Егинског, у крипти храма Светог Саве на Врачару. У среду, 22. новембра 2017. године, прослава је започета светом Литургијом у цркви Светог Саве, коју је служило братство храма и изношењем и целивањем честице моштију Светог Нектарија, а настављена у поподневним часовима светом тајном јелеосвећења у крипти храма Светог Саве на којој се сабрало више од хиљаду верника. Светом тајном началствовао је настојатељ храма архимандрит Стефан, а саслуживало је братство храма. Народ је у миру и побожности целивао икону и делић светих моштију угодника Божјег Нектарија, док су свештеници помазивали светим уљем и у наставку прочитали акатист Светом чудотворцу са Егине. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  22. четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
  23. СТИГЛА ДОТЛЕ ДА ЛЕКЦИЈЕ ДРЖИ И ВУЧИЋУ, А МИНИСТРА ВУКОСАВЉЕВИЋА `ПРИДАВЉУЈЕ` * Ових дана у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре * А према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра, Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра, Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра, а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона. * Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. * Приштина нас, усред Београда, а све захваљујући управо нашем НВО делу „индустрије окупације“, засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“ * Пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно Пише: Слободан АНТОНИЋ, Фонд стратешке културе ВИДЕЛИ смо како у Вашингтону „дубока држава“ настоји да придави Трампа. Ових дана и у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре. Тако у суботњој Политици (овде) читамо чланак с насловом: „Инцест траума центар поново траумира министра Шарчевића“, а чији је поднаслов: „Невладина организација чији су образовни пакети повучени због непримереног садржаја објавила да ће због тога прекинути улагања у просвету“! Није реч о шали. ИТЦ стварно прети (овде) „да ће привремено обуставити улагање новчаних средстава у сферу образовања до повратка Министарства просвете Србије на политику правилног спречавања и заштите деце од сексуалног насиља, доследну примену УН Kонвенције о правима детета, Ланзароте Kонвенције, Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности Републике Србије“. У саопштењу ИТЦ-а још се каже да ова НВО од 2009. године улаже новац у српску просвету, мада не прецизира колико је то пара било и коме су тачно паре отишле. Иначе, ова НВО и раније је „траумирала“ нашег министра просвете изразитом ароганцијом. Када је сајт ФСК, због скандалозних „сексуалних пакета“ ИТЦ-а, алармирао српску јавност серијом чланака (овде, овде, овде, овде, овде, овде итд), министар је позвао ИТЦ да поправи садржај „пакета“. Но ИТЦ је одбио да о томе чак и разговара, позивајући се на „ауторска права“ и захтевајући да се пакети дословно примењују, онакви какви су. Министар је на то донео званичну одлуку о прекиду сарадње са ИТЦ (овде). Но ИТЦ је и после тога, као да се ништа није догодило, наставио да по српским школама држи „инструктаже“ о примени сексуалних пакета (овде)! Министар се наљутио и припретио директорима школа „да се не играју главом“ (овде). „Као да радим у некој чудној земљи у којој нико није дужан да ме поштује“, пожалио се. „Изгледа да морам да преврнем сваки камен у просвети јер испод њега лежи нека жаба, гуштер или змија“, рекао је министар (исто). Као реакција на ово ИТЦ је сасвим озбиљно запретио да ће престати да финансира српско школство. Ако мислите да је реч о очигледно социјално дезоријентисаним особама (да не употребим неку ружнију реч) бојим се да се грдно варате. На слици овде видите како, пре само десетак дана, амбасадор САД у Србији, Kајл Скот, лично додељује Душици Попадић, „оснивачици и директорки“ ИТЦ, „награду за професионалну изврсност – ПРЕДВОДНИЦА 2017“. Дакле, наш министар је, радећи свој посао, дошао у сукоб са „Предводницом 2017“, односно носилачицом имприматуре од америчког амбасадора. И баш ме занима како ће Шарчевић проћи приликом скоре реконструкције владе. Уопште, наше НВО су, за српске прилике, богате и моћне. Према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра (овде), Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра (овде), Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра (овде), а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона (овде). Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. (овде) И ево вам те исте Иницијативе младих за људска права (YIHR) како у суботу (овде) објављује „отворено писмо председнику Републике Србије Александру Вучићу“. У писму се Вучић хвали што је „међу првим темама“ које је отворио најавио друштвени дијалог о Kосову, али се упозорава да је „тај дијалог угрожен физичким претњама и атмосфером линча коју стварају ултрадесничарске и навијачке групе“. „Догађаји који представљају платформу за дијалог, насилно се прекидају, Београдски универзитет и Дом омладине Београда више нису чувари слободне мисли и расправе, већ су окупирани од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“, каже се у саопштењу YIHR-а. Зато YIHR-овци траже од Вучића „да свој ауторитет стави у функцију заштите бранитеља и бранитељки људских права којима је безбедност непосредно угрожена“ – иначе од дијалога о Косову нема ништа. Као универзитетски професор нисам одмах могао да се сетим на шта тачно алудира чудовишна оптужба YIHR-оваца да је „Београдски универзитет окупиран од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“!? Знам да, барем нас на Филозофском факултету, нико није окупирао и да је у јеку јунски испитни рок; али могуће је да YIHR-овци знају нешто што ја не знам. Но онда сам се сетио да су, 31. маја, на Факултету политичких наука, Жене у црном „презентовале пројекат Женски суд: феминистички приступ правди“, и да су студенти ФПН из организације Српски политички форум на почетку „презентације“ изразили неслагање. Они су то урадили тако што су једноставно устали, а на позив да седну одговорили су песмом о Косову и мирним напуштањем слушаонице. Као што се види овде, није било никаквог насиља, чак ни вербалног, а трибина је после демонстративног изласка огромне већине публике настављена. Да подсетим (опширније сам о томе писао овде) да се „феминистички приступ правди“ Жена у црном састоји у тврдњи да је „Сребреница, као и Аушвиц, место `фабрикације лешева`“ (Феминистичка етика – отпор Жена у црном, овде, стр. 12), да је данашња Србија „наследница агресорског злочиначког режима“, те да је свако из Србије „са окупаторске стране“ (исто, стр. 15). Стога Жене у црном захтевају: „да у свим србијанским (?) местима главна улица добије назив `Улица жртава сребреничког геноцида`; да у местима у којима постоји више школа једна школа добије поменуто име; да се у оквиру обавезног наставног плана опширно пише о геноциду у Сребреници и свим другим српским злочинима, да исповести преживелих заточеника/ца српских логора буду обавезан део лектире, а да се у Београду подигне споменик жртвама геноцида, чиме би Београд стекао статус постгеноцидног града“ (исто, стр. 15‒17). И сада је чудно што на овако фрапантно насиље над здравим разумом и над историјом – које се „презентује“ на Београдском универзитету – студенти одговарају мирним испољавањем неслагања? Челница Жена у црном ово је назвала доказом „растуће фашизације“ Србије (овде), а YIHR-овци „окупацијом од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“. Занимљиво је да су YIHR-овци некако сасвим заборавили сопствену праксу прекидања туђих трибина (о томе сам на ФСК писао овде), када развијање транспарента испред носа говорника није била „фашизација“, нити „окупација урлајуће масе“, већ само „перформанс“ „деце активиста“ усталих против „националистичке реторике“. Што се тиче YIHR-овског помињања Дома омладине Београда који је, наводно, такође „окупиран од стране урлајуће масе“, није ми било тешко да препознам алузију на протесте против манифестације „Mirëdita, добар дан“. „Mirëdita“ је, наиме, вишедневни „фестивал“ који се већ четврту годину одржава у Београду, а на ком албанска страна овдашњу публику исцрпно извештава о свим димензијама наводних „српских злочина“ на Косову. Заузврат, српска страна у Приштини до сада је једино приказала ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа, београдског глумца родом из Призрена. Ако се питате одакле толика асиметрија, одговор ћете добити из списка организатора и финансијера овог „фестивала“. То су: Иницијатива младих за људска права (YIHR), Грађанске иницијативе (Бгд) и Integra (Приштина, овде), а финансијери су Kosovo Foundation for Open Society, Rockfeller Brothers Fund, C.S. Mott Foundation и Ministria e Kulturës Kosova (овде). Тема овогодишње „Мирдите“ у Београду је „масовно српско силовање Албанки 1999“. Колико се мит о томе укоренио у јавном мнењу „Косова“ схватио сам тек из полемике коју сам водио на сајту КоССева. Мој супарник, Фадиљ Љепаја, тврдио је да је „доказано (!) како су (српски) војници, паравојска и полицајци ‘успели’ силовати 30-40 хиљада албанских жена“ (овде). Када сам свог саговорника, фрапиран тако фантастичном цифром, упитао одакле му уопште ти подаци (овде), одговорио је да је најнижа бројка на коју он пристаје 20.000 (овде)?! Исту цифру избацио је, потпуно самоуверено, и други албански интелектуалац који учествује у дијалогу на КоССеву, Батон Хаџију (овде). „Двадесет хиљада силованих Албанки на Косову“?! Управо о тој шовинистичкој фантазми требало је да се прича у Београду овог пролећа. Али у Приштини, заузврат, овим „пројектом“, није предвиђено да се икада ишта каже о једном једином албанском силовању и убиству – рецимо, мале Јоване у Клечку. Мучно ми је да понављам све детаље тог догађаја (о чему сам писао овде). Стотинак српских цивила бестијално је мучено и на крају сви до једног су побијени. Гани Краснићи, локални шеф ОВК, између осталог, силовао је три девојчице од 12 до 15 година, а Беким Мазреку, који је све испричао у истрази, силовао је једну. „Мислим да се звала Јована“, присећао се. „Кад су завршили, није било жене која није била силована“. Данас су сви кривци за овај масовни злочин на слободи. Суд „Републике Косова“ прогласио је како, наводно, није успео да нађе материјалне доказе или сведоке злочина. „Тако се данас Клечка заправо и није догодила“, констатовао сам 2008. године (овде). „Клечка више није злочин, не захтева правду и не тражи `суочавање са прошлошћу`. Клечка је најобичнији `србијански мит` у који верују још једино `непоправљиви српски националисти`“. И тако нас Приштина данас, усред Београда, а све захваљујући нашем НВО делу „индустрије окупације“ (овде), засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“. А та „урлајућа маса“ испред Дома омладине, у коме је уприличена „Мирдита“, све што је урадила јесте да је поставила („кобојаги“) продајне штандове на којима је писало: „Половни људски органи“, „Оружје на велико и мало“, „Дрога на велико“, „Спаљивање цркава и манастира“, итд. (видети овде). Шта од тога није тачно? И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно. Но смео бих се кладити како ће та „лекција“ можда ипак имати ефекта. Српски министар културе ионако је под сталном баражном ватром другосрбијанаца зато што, наводно, делује „само у зони која се граничи са чистим национализмом: у језичкој политици, одбрани ћирилице, спровођењу идентитарне културне политике, одбрани KиМ, као и покретању иницијативе за увођење новог државног празника словенске писмености – Св. Ћирила и Методија“ (Пешчаник, овде). Лако је, стога, могуће да и министар културе Владан Вукосављевић, у предстојећим дешавањима, буде реконструисан. Тако је у Србији „дубока држава“, преко своје НВО фракције, у пуном погону. Баш ме занима колико ће нова влада бити учинак њене моћи и њеног утицаја. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nvo-sektor-kao-ovdasn... http://fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/duboka-drzava-je-u-srbiji-preko-svoje-nvo-frakcije-u-punom-pogonu
×