Претражи Живе Речи Утехе

Нови мартовско-априлски 366. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигора и радија Беседа. Звучни запис представљања (радио Светигора) Представљајући садржај новог броја чија је централна тема СРПСКА ЦРКВА КРОЗ ВЕКОВЕ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, своје представљање почиње уредничким уводником уз указивање да презвитер др Оливер Суботић наглашава важност прославања великих јубилеја, али и да то прослављање увек подразумева расуђивање у погледу садашњости и будућности, особито у погледу мисионарења. У оквиру представљања било је речи и: О Светој Нони, о прогону Цркве у периоду раног хришћанства, о Великом посту и великопосним богослужењима... Освртом на текст катихете Владимира Пекића "Осам векова", указано је на садржај централног дела часописа који је увек посвећен теми броја. Овај број употпуњен је веома надахнутим и надасве поучним и занимљивим разговором са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињке богословије, који је и заузео централно место приликом представљања овог мартовско-априлског броја. Налазећи се у Пасхалном периоду, празнујући Празник над празницима, Славље над слављима и Чудо над чудима, обогатимо себе дивним и поучним садржајем, надахњујмо се дивним и поучним текстовима које нам доноси нови 366. број Православног мисионара, поручио је катихета Бранислав Илић приликом представљања новог броја Православног мисионара. Извор: Православни мисионар

У недељу 17. фебруара 2019. године у Словачком дому у Бачкој Паланци, у организацији Српске православне црквене општине Бачка Паланка, Словачке евангеличке а.в. црквене општине у Бачкој Паланци и месног одбора Матице словачке, одржано је представљање књиге Охридски пролог преведене на Словачки језик. Ово велелепно дело светог Владике Николаја Велимировића, преведено је на словачки језик у Републици Словачкој и представљено је током 2018. године у више градова, где је забележено велико интересовање за ово дело, како православних тако и припадника других вероисповести, јер је намењено свима који стреме духовном уздизању, без обзира на узраст, интелектуалну категорију или вероисповест. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Заслуга за то што се овај бисер духовне литературе сада може читати и на словачком језику, у највећој мери припада главном преводиоцу књиге, протојереју Петру Сороки и преводиоцу песама и званичном редактору словачког издања тог дела, протoјереју Петру Савчаку, који нису жалили труда да допутују у Бачку Паланку и представе присутнима дело великог светитеља, преведено на матерњи језик, највећег дела присутних, Словака евангеличке а.в. вероисповести. На почетку скупа, модераторка је свима упутила речи добродошлице, а затим је отпеван тропар светом Владици Николају у извођењу хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, којим руководи јеромонах Јеротеј, сабрат манастира Ковиљ. О личности светог Владике Николаја, присутнима је говорио протојереј Петар Савчак, који је изразио радост због чињенице да говори о великом Божијем угоднику пред два братска народа: словачког и српског. Главни преводиоц књиге, протојереј Петар Сорока је у представљању књиге, говорио о преводилачком послу, који није био нимало једноставан, а трајао је више од пет година. Отац Петар се током превођења сусрео са многим речима које се данас више не употребљавају у модерном српском језику, а нарочито са турцизмима и „бугаризмима“. Помоћ приликом превођења налазио је у српској амбасади у Братислави. Вече је употпуњено читањем Охридског пролога (житије, беседа и расуђивање) за празник Сретење, чије је богослужбено празновање у току, а које је за тај празник написао свети Владика Николај Велеимировић. Делове из Охридског пролога на словачком језику, читао је јерођакон Ермолај, сабрат манастира Ковиљ, коме је словачки матерњи језик. Његово произношење је пратио хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин певањем литургијских и духовних песама које је написао свети Владика Николај. Представљање Охридског пролога на словачком језуку у Бачкој Паланци, прво је у Републици Србији, након његовог издања. Извор: Радио Тавор

https://www.decani.org/rs/

Нови новембарско-децембарски 364. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, по већ устаљеном обичају представљен је у црквеним медијима, и то: у програму радија Светигоре и радија Беседе. Представљајући садржај новог броја чија је централна тема СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно се осврнуо на светотајински значај Свете Тајне Свештенства. Радио Светигора: Нови 364. број ,,Православног мисионара“ доноси разговор са нашим главим и одговорним уредником оцем Николом Пејовићем поводом 20 година рада нашег Радија Звучни запис разговора Радио Беседа: Представљамо нови новембарско-децембарски број Православног мисионара Богоустановљеност Свете Тајне Свештенства условљена је богоустановљеношћу и значајем саме јерархије новозаветне Цркве. Јерархија је у Цркви установљена да би била оруђе деловања Духа Светога у Светим Тајнама, у учењу и управљању Црквом, те да би се кроз њу – по прејемству од апостола, који су Духа Светога примили од Исуса Христа – ток благодати непрекидно разливао од Христа као извора и на временски и просторно удаљене народе. Очигледно, постављање лица која су призвана да буду оруђа деловања Духа Божијег може да изведе само Дух Свети, а не људи; сходно томе, начин постављања треба да буде нарочит, Божански, светотајински и при томе видљив“, подсетио је катихета Бранислав Илић приликом представљања овог 364. броја Православног мисионара. Извор: Православни мисионар

Званичне презентације православних духовних књига у Словачкој нису уобичајена појава, али како је, уз Божју помоћ, на словачки језик коначно преведено велелепно дело Светог владике Николаја Велимировића Охридски пролог, намењено свим узрастима и интелектуалним категоријама без обзира на вероисповест, одлучили смо се на овај подвиг у више градова Словачке. У сарадњи са организацијом ResArtis и залагањем Олге Седровичове прихватили смо се организације низа презентација уз пратеће наступе хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада. Наша турнеја почела је 23. новембра 2018. године светом Литургијом у храму православног манастира Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарном, јер је управо тај град битан за историју Срба у Словачкој. Већина житеља тог града вероватно и не знају да је Комарно одиграло веома важну улогу у историји Срба. За време турске владавине на те просторе у 17. веку дошло је око 40 хиљада српских породица, па се у исто време ту налазило и седиште српског патријарха Арсенија III (Чарнојевића). После свете Литургије председник Црквеног одбора Комарна јереј Мирослав Крутски је поручио: -Драго нам је да је презентација овог изузетног дела једне од највећих српских личности, Светог владике Николаја Велимировића, започела управо у православном храму у Комарну који је друга домовина Србима у Словачкој. И византијско хорско појање одзвањало је пре више десетина година, када су Комарно посећивали монаси манастира Хиландара. Све ове лепе околности оставиле су снажан утисак на присутне госте из Србије, али и на присутне представнике медија и вернике. Још истог дана у 17 часова очекивала нас је презентација књиге у Руском центру науке и културе у Братислави. Дупке пуна сала народа најпре је одслушала тропар аутору Охридског пролога Светом Николају Велимировићу, после чега је модераторка Олга Седровичова из удружења ResArtis објаснила шта ће бити тема вечери. У наставку представила је преводиоца песама и званичног редактора словачког издања тог дела протoјереја Петра Савчака, који је говорио о животу Светог Николаја Велимировића. Говорио је о детету са села кога су послали на студије, јер је био мали растом и сувише слаб за пољопривредне радове. У школама су му се подсмевали да је сељак, па је морао да учи много упорније од осталих. Никола, како је било његово крштено име, после студија постао је велики бранилац Срба у Енглеској и Америци, где је проповедао и држао предавања не би ли тако помогао својим напаћеним сународницима у Србији. После монашког пострига и рукоположења у чин епископа одлази у најсиромашнију српску епархију у Охрид, где од мислиоца и филозофа постаје молитвеник и аскета, и управо тада рађа се дело Охридски пролог. За време Другог светског рата био је у интерниран у концентрациони логор у Дахау, одакле као „државни непријатељ“ комунистичке Југославије одлази у САД, где наставља да помаже свом народу из иностранства, и где се и упокојио. Мноштво његових дела писане заоставштине до данас поучава не само Србе, већ и читаоце других народа. После литургијских песама у извођењу хора Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада модераторка је позвала главног преводиоца књиге протојереја Петра Сороку да укратко представи књигу и каже нешто о њеном превођењу. Преводилачки посао није био нимало једноставан и лак, трајао је више од пет година. Преводилац је морао да се бори са многим речима које се данас више не употребљавају у модерном српском језику, са турцизмима и „бугаризмима“. Помоћ приликом превођења налазио је у српској амбасади у Братислави. Песме Светог Николаја биле су у народу веома популарне, тако да су постале готово народне, а на крају су и испеване. Две из реда тих песама отпевао је Хор, иако оне не чине његов уобичајени репертоар. Модераторка је затим прочитала пар одломака из Охридског пролога. Концерт Хора и презентација књиге обогаћени су и изложбом фотографија манастира Хиландара фотографа Миливоја Јоцића, а на крају наступио је ветерански састав Народног оркестра АКУД Соња Маринковић из Новог Сада. Гости из Србије посетили су и богослужбене просторије у Трнави, где су Срби, слично као и у Комарну, одиграли важну историјску улогу. Суботњу свету Литургију служили смо у величанственом простору галерије икона у Жилини: појање византијских напева и старе иконе саобразиле су неописиву духовну атмосферу, као што је рекао диригент Хора јерођакон Јеротеј: -Природно место за ове иконе јесте храм, а ми смо у ову галерију, захваљујући светој Литургији, призвали благослов Божји и осветлили је Њиме, тако да смо се међу овим иконама осећали као да смо у истинском храму. По свршетку свете Литургије представљена је књига Охридски пролог, а пуна галерија присутних људи са великим интересовањем купила је књигу са потписима аутора и гостију из Србије. Духовна атмосфера достигла је своју пуноћу када је власник галерије из депозита изнео највреднију икону - Јарославску икону Пресвете Богородице из 16. века пред којом је Хор са страхопоштовањем отпевао кондак „Возбраној војеводје“. У недељу, 25. новембра 2018. године, припала нам је част да служимо и певамо свету архијерејску Литургију у Катедралном храму у Кошицама уз учешће Његовог Преосвештенства Архиепископа михаловско-кошицког г. Георгија, који је пре богослужења на средину храма изнео мошти Светог владике Николаја Велимировића. У проповеди протојереј Петар Сорока говорио је о животу великог светитеља, а поле ломљења славског колача у његову част Владика се захвалио преводиоцу што је омогућио да знаменито дело стигне до словачких читалаца. И овде је Хор из Србије отпевао неколико духовних и литургијских песама, а преводилац се обратио присутнима говорећи о фазама превода тог дела на словачки језик. Једино место у Прешовском крају где је у оквиру турнеје била представљена књига Охридски пролог био је Снински замак. У Снини се на тај догађај сабрао огроман број посетилаца. Запослени у замку постепено су износили све више столица, да би на крају већина догађај пратила стојећи. Уобичајени сценарио са појањем српског Хора публици се толико допао да је Хор због срдачног аплауза морао да отпева додатну композицију публици која је већ стајала, што се није десило ни на једној од претходних презентација. Како би вече српске литературе и појања било потпуно, своје фотографије са путовања по српским манастирима представила је фотограф др Даниела Капраљ. О својим фотографијама рекла је: -Као жену и фотографа одувек ме је привлачила тајна живота монахиња: склад између вере и дела ових жена; стрпљење, подвиг, смерност, одрицање од светских радости и брига. Ухватити овај свет визуелном речју фотографије! У женском манастиру на Грабарки имала сам тај циљ, али већ следећег дана фотографисање је постала трећеразредна ствар. Схватила сам да сам тамо ради себе, а не ради монахиња. Тако је и до данашњег дана. Трудим се да објективом апарата ухватим флуид религозности. Не тврдим да је то истина, већ сведочење истине. Говорим о свом личном, субјективнмом доживљају и чежњи за рајем. Овим дубоким речима завршило се вече српске духовности, а пуна сала посетилаца одлазила је истински духовно надахнута и укрепљена, као и у свим претходним градовима. Организатори пројекта овом приликом желе да се топло захвале свим учесницима, певачима, музичарима, уметницима, публици, јер су сви скупа изградили величанствену духовну атмосферу која је без сумње прославила великог светитеља и аутора књиге Охридски пролог - Светог владику Николаја Велимировића. Реализацију пројекта финансијски је подржао Фонд за подршку културе народних мањина Републике Словачке. Књигу Охридски пролог преведену на словачки језик можете поручити на адреси:www.duchovne-knihy.sk. протојереј Петар Сорока на српски превео јерођакон Ермолај Извор: Српска Православна Црква

Катихета Бранислав Илић представио је у Јутарњем програму нови септембарско-октобарски број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Насловну страну овог броја, који је посвећен теми косовског завета и нашем времену, краси фотографија Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија, викара Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Разговор водила: Вероучитељ Драгана Машић Из штампе је изашао нови 363. број званичног мисионарског гласила Српске православне Цркве за младе "Православни мисионар". Септембарско-октобарски број, посвећен односу Косовског завјета са нашим временом, представио је, у разговору за Радио “Светигору“ катихета Бранислав Илић, чалн уређивачког одбора задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора

Православље излази са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја. Издаје га Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, за јануар и август излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије, Краља Петра 5, или на текући рачун, а о начину претплате можете се информисати путем телефона: Редакција: +381 11 30–25–116 Претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113 e–mail:pravoslavlje@spc.rs – редакција pretplata@spc.rs – претплатa Извор: Радио Беседа

Председника Вучића и председницу Грабар Китановић дочекали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и професор Дејан Јовић. Скупу су присуствовали млади Срби, полазници Академије, који су срдачно поздравили председника Вучића и сликали се са њим и митрополитом Порфиријем. Митрополит Порфирије је на почетку разговора г. Вучићу и гђи Грабар Kитаровић поручио да је одушевљен речима које су упутили током дана, речима одговорности и бриге за нормалне односе између две земље. Председнику Вучићу је рекао да његова посета представља охрабрење за српски народ у Хрватској. -Велика радост је за нас Србе што вас имамо у овом граду и под овим кровом, гледајући сва збивања данас, рекао је Митрополит. Према његовим речима, Србија и Хрватска су одувек упућене једна на друге, али су на жалост времена била таква „да смо се удаљили". Kако је рекао, искорак Kолинде Грабар Kитаровић да позове Вучића у посету и Вучићев храбар и одговоран корак да дође представља позив на мир. -Председниче, хвала што сте дошли, посета је охрабрење за наш народ овде, рекао је митрополит Порфирије и истакао да је основни утисак - а то, како је рекао, зна из личног искуства - да је српски народ уплашен и да живи у некој врсти апатије и одустајања од самог себе. -Ваш долазак је охрабрење, закључио је митрополит Порфирије. Професор Јовић, модератор разговора, објаснио је председницима Србије и Хрватске да ће имати прилику да разговарају са групом од 15 полазника Академије, који су се у својим есејима бавили плановима подухвата у наредних 10 година. Вучићу и Грабар Kитаровић представљен је и извештај о њиховима радовима. Извор: Српска Православна Црква

Преосвећени Епископ браничевски др Игњатије, уз речи подршке, направио је кратак увод говорећи о Цркви и њеној особини живог организма који расте и развија се у сваком контексту. Епископ др Игњатије је истакао пастирску делатност Цркве и потребу да народ Божји разуме истине вере које су изложене у богослужбеној химнографији. По речима епископа Игњатија, велики је подвиг преводити текстове који обилују догматском тематиком коју је потребно темељно и јасно дефинисати и изложити у црквеним химнама, како не би дошло до јереси. Проф. др Предраг Драгутиновић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду направио је историјски пресек превођења библијских текстова и говорио о значају превода богослужбених текстова на савремени језик из библијско-теолошке и пастирске перспективе. Он је окарактерисао рад епископа Лукијана на овом пољу као изузетан допринос нашој светој Цркви и уопште добринос науци. Проф. Драгутиновић је истакао да једина критика на овај превод може да буде нови, тј други, превод и да свако ко се усуди да критикује треба да приложи најпре и свој лични допринос. Професор црквеног певања у Крагујевачкој богословији г. Немања Старовлах је објаснио под којим условима и на који начин се формирао Посни триод, а затим је говорећи о преводу епископа Лукијана у контексту црквеног певања показао да се овај превод може веома лако певати, што је и демонстрирао отпевавши једну од стихира најпре на црквенословенском језику, а потпм и на српском језику. Проф. Данијел Дојчиновић са Филолошког факултета Универзитета у Бања Луци говорио је о традицији богослужбеног песништва код Срба, уз осврт на византијску књижевност и утицај који је византијско богослужбено песништво имало на српску културу. Професор је такође подржао рад епископа Лукијана на преводу богослужбених књига и истакао значај који превод Посног триода има не само у богослужбеном смислу него и када је у питању књижевност односно песништво. Превод епископа Лукијана је у том контексту и превод својеврсне збирке песама која се развијала под окриљем византијске књижевности током раног средњег века. Преосвештени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан је заблагодарио свим говорницима и изложио разлоге који су га навели да започне превођење богослужбених књига и услове под којима је радио, а потом је захвалио свима који су дали свој допринос у овом подухвату. Представљању Посног триода присуствовали су Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, амбасадор Републике Србије у Мађарској г. Раде Дробац, амбасадор Босне и Херцеговине г. Александар Драгичевић, председник Самоуправе Срба у Мађарској гђа Вера Пејић Сутор, српски представник у Парламенту Мађарске г. Љубомир Алексов и многи представници јавног и културног живота Срба у Мађарској. Извор: Српска Православна Црква

прилог Радија Слово љубве

Присутнима су се обратили протојереј-ставрофор мр Маринко Марков, архијерејски заменик Епархије темишварске; игуман Јустин (Стојановић) који је говорио о настанку, значају и богослужбеној употреби ове њиге; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије који је поздравио све присутне изјавивши да се радује поновном доласку у Темишвар поводом овог значајног догађаја како за Епархију темишварску тако и за целокупну нашу Цркву у земљи и расејању. Управо је Канцеларија за односе са црквама и верским заједницама Републике Србије штампала ово издање Посног Триода. Председник Удружења књижевника Србије г. Радомир Андрић је поздравио све присутне и овом приликом свечано прочитао недавну одлуку Управног одбора Удружења књижевника Србије којом је услед вишегодишњег рада на књижевном пољу Његово Преосвештенство Епископ г. Лукијан добио чланство у Удружењу књижевника Србије. Универзитетски професор др Николаје Царан, председник Лиге српско-румунског пријатељства, говорио је о извесним сегментима српских и румунских односа на историјском и културном плану. Потреба за преводом богослужбених књига на српски језик, јавила се из практичних разлога, тј. (не)прилика са којима су суочени свештеници и верници епархија Будимске и Темишварске, и уопште дијаспоре. Нажалост, асимилација и изумирање нашег становништва на овим просторима је узело маха, број Срба се смањио. Многи свештенослужитељи, а и сами верници ових епархија, нису никада похађали српске школе, многи су језик научили у породичним домовима. Богослужења на црквенословенском језику у овим крајевима, али и уопште у дијаспори која је суочена са овим проблемом, одавно губе смисао, с обзиром да познавање српског језика народа који учествује у богослужењу није на завидном нивоу. Са друге стране, сви учесници промоције ове богослужбене књиге сложили су се да Црква Христова као живи организам има непрестану потребу да се развија и унапређује, па и у овом језичком погледу. Преосвећени Владика г. Лукијан је изложио укратко своје разлоге који су му били побуда за вишегодишњи труд и рад на припреми ове значајне богослужбене књиге. Захвалио је свима који су се уз њега трудили на овом делу и скромно изјавио да је срећан што је ова промоција својеврстан празник књиге у Темишвару као и наш допринос обележавању значајног јубилеја наше помесне Српске Православне Цркве, која ће 2019. године обележити 800-годишњицу своје аутокефалности и самосталности. У недељу, 24. децембра 2017. године, на празник Материца, свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан. Саслуживали су протојереји-ставрофори Маринко Марков, Мирослав Стојков и Мирослав Драган, игуман Јустин (Стојановић), протојереј Јоца Несторовић, протонамесник др Саша Јашин, јеромонах Варнава (Кнежевић), јерођакон Инокентије (Лукин) и ђакон Миодраг Јовановић, уз појање чланова хора Саборне цркве. Поред верног народа, богослужењу су присуствовали и високи гости: др Милета Радојевић - директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, др Владан Тадић - генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Славољуб Аднађ - српски посланик у Парламенту Румуније, г. Радомир Андрић - председник Удружења књижевника Србије, и г. Огњан Крстић - председник Савеза Срба у Румунији. Овом приликом високом госту др Милети Радојевићу - директору Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при министарству правде Републике Србије уручен је Епархијски орден, високо одликовање Епархије темишварске за сав показани труд и пожртвованост на добробит ове епархије и свеколике Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква