Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'предака'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије изјавио је вечерас у Српској кући у Подгорици да нема ништа да каже о разговорима с Владом и да они личе на разговоре наших предака у тешким временима са агама и беговима. „Хајде, ипак су то наши људи, али има ту много неповјерења и нису они одустали ни од чега. А то је као кад неко жели некоме да отме дом и кућу, само много теже. Он му узима достојанство, живот, част и све. То је више од материјалног богатства”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки током предавања о светосавском духовном наслеђу у Црној Гори Рекао је да литије и оно што се сада дешава у Црној Гори по много чему личе на саборе из Његошевог Горског вијенца о Тројичину дану и Малој Госпојини и на коло које пјева „из главе цијела народа”. „И на примјеру Црне Горе показало се да је духовност јача од генетике. И када се духовност нашла угрожена, онда се то распламсало и објединило народ као никада“, казао је он. Додао је да је сваки освајач и непријатељ вјековима покушавао да завади и разједини наш народ. „Аустроугарска монархија имала је званични план да завади Цетиње и Београд. Затим, ту су били планови да буде што већа Албанија и што мања Србија… Да ли је данас другачије? Ипак, наш народ није се још увијек потпуно раздијелио и на овим литијама дошло је до великог измирења”, казао је Епископ будимљанско-никшићки Владика је посебно нагласио да у литијама има нешто есхатолошко. „Ово није само историја, јер се у Црној Гори дешава нешто библијско и есхатолошко. Владика Теодосије, када је био на литији у Никшићу, рекао је да никада није имао љепши осјећај празника васкрсења. Увјерен сам да на литијама са нашом дјецом и нашим народом упоредо иду, невидљиво, и Божији анђели”, нагласио је Владика Јоаникије. Он је упозорио да власт намјерава, не само да отме светиње, већ да затре и вјеру и народ. „Нема никакве сумње да је то јадан зли наум. Међутим, ово је божански моменат који нас је сабрао. Ово је рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели, страдали и крв проливали”, објаснио је он. Упозорио је да ипак ништа још није готово, да се наш народ и наша Црква налазе на Голготи, али да нас Господ кријепи и да се у литијама ових дана због тога осјећамо узвишено. Прокоментарисао је и ријечи предсједника ДПС-а Мила Ђукановића који мошти Светог Василија Острошког назива костима. „Овај наш необразовани предсједник и човјек – спаљена душа што се тиче духовности и културе, он је рекао кости. Наш народ, и вјерујући и невјерујући, ако је икада неког поштовао онда је то Свети Василије“, истакао је Владика. Поручио је да је Свети Василије Острошки живи светац који нас сигурно данас предводи. „Он нас је онако окупио у Никшићу, узео на себе оно зло вријеме. Сви су се сквасили до голе коже. Да су се негдје друго сквасили већина би се поразболијевала, али нико се није разболио и, колико ја знам, то је чак била као нека бања. А после нам је Бог послао лијепо вријеме и свечаности који су заиста Божји дар и благослов. И ове литије задивиле су, не само наш српски народ него и цио свијет”, казао је Владика будимљанско-никшићки. Владика Јоаникије је упозорио да само власт може на литијама нешто да подметне и да изазове инциденте. „Не треба се суздржавати и казати да једино, уколико би се догодили неки инциденти на литијама, то ће власт да исценира. Они су се томе извјештили свих ових претходних година”, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је данас (4.8.2019.) Свету Архијерејску Литургију у марковачком храму посвећеном Светом пророку Илији. Он се обратио присутним верницима рекавши да му је данас посебно тешко да говори, јер у овим данима који су страшни за све нас у Далмацији важе речи које се певају у црквеним песмама на Велику Суботу, а које кажу да би требала да ућути свака твар. Тада сви ми треба да пребивамо у молитви и молимо се, како за себе, тако и за све оне који су пострадали од Косовског боја, а нарочито у Олуји и након ње. „Ова песма се пева на Велику Суботу зато што се тада десио страшан догађај, када је Господ наш Исус Христос након што је био разапет, мучен и након што је пострадао на крсту, лежао у гробу. Толико је био страшан тај догађај, да је заћутала свака твар и нико није могао да проговори, јер сам Бог лежи у гробу зарад нас и нашега Спасења. Након тога је дошло Васкрсење које је основ вере за све нас и треба да буде центар наших живота. На ту прву жртву Господњу угледали су се апостоли који су први пострадали, мученици који су пострадали у првим вековима Цркве, а тако и мученици из нашега српског рода који су пострадали од Косова, па све до данас и сви они који су пострадали пре двадесет и више година на овим нашим просторима. Та вера наших славних предака нас је овде очувала као православне Србе и учинила да се сећамо и живимо онако како нам је Црква прописала“, рекао је Епископ далматински. Владика је нагласио да му је изузетно драго што је завршен фрескопис у овом дивном храму и што смо се данас у њему окупили окружени ликовима светих, као што ћемо бити и када наследимо Царство небеско. „Желим да вам свима честитам храмовну славу, драга браћо и сестре. Како се сада већ традиционално овде окупљамо да бисмо прославили Светог пророка Илију, тако треба да наставимо и ми који живимо у овом крају, а и сви ви који долазите из дијаспоре. Самим тим што нас нису заборавили наши ближњи који живе у туђини и што нас и даље посећују, ми знамо да нас ни Бог није заборавио и увек се посебно радујемо тим сусретима“, поручио је Епископ Никодим. Извор: Епархија далматинска
  3. У Светој царској српској лаври Хиландару је свечано и молитвено прослављен Празник Светог великомученика кнеза Лазара и Светих мученика косовских, Видовдан. Свети кнез Лазар се слави као ктитор манастира Хиландара јер је 1380. године сазидао спољну припрату на већ постојећој саборној цркви Св. краља Милутина. Служба је започела свеноћним бдењем а завршена је Светом литургијом, након које је уследила празнична трпеза. На литургији се освећују два кољива, једно празнично, а друго за парастос свим косовским јунацима од 1389. који се служи пре вечерње службе, на сам дан празника. Видовдан у Хиландару је поред торжества и посебне духовности која прати светогорска своноћна бдења, имао као и увек, додатну емотивну и свечану атмосферу, захваљујући члановима друштва „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице, који већ шесту годину за редом прослављају овај велики празник заједно са хиландарским братством. Реч је о традицији која се неговала у месту Врлика, 30 км јужно од Книна. Гости у Хиландару су били и свештенослужитељи, монаси и богослови из страдалне и мученичке Епархије далматинске Српске Православне Цркве. На празничној трпези хиландарски игуман Високопреподобни архимандрит Методије одржао је беседу o Светом Кнезу Лазару. Као ктитор Хиландара, подигао је припрату Саборног храма и устројио болницу за старце и болесну братију. Поред тога, Свети Кнез је био велики монахољубац који је у време пада Византијског царства под Турке, примао монахе из свих крајева. Из тог периода познати су монаси, ученици чувених Синаита са Свете горе Синаја, који су извршили снажан и дубок утицај на духовни живот Србије. Најпознатији међу њима су били Ромило Раванички, Григорије Горњачки, Зосима Тумански, Роман Ђунски и остали. На темељ тод духовног делања заснива се и опредељење Светог кнеза Лазара за Царско Небеско које је посведочио са својим саборцима на Косову Пољу 1389. године. На крају беседе, захвалио се и ученицима православне Богословије „Света Три Јерарха“ из Крке, који су отпевали химну своје школе. Игуман Методије им је пожелео да уз молитве Светог Кнеза Лазара и свих косовских мученика, Светог Саве и Преподобног Симеона Мироточивог, као и свих светитеља и мученика далматинских, добро изуче науку Божију и постану узорни свештенослужитељи. Честитајући имендан сабрату, монаху Лазару, који врши послушање секретара Манастира Хиландара, са жељом да му Свети кнез Лазар својим молитвама помогне у његовом монашком животу, игуман је предао реч Драгану Павловићу, председнику удружења „Чувари Христовог гроба“. Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима. Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба. Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства. Извор: Манастир Хиландар
  4. Подржи 100RSD50RSD5RSD Филозофија дебелог црева Николе Калинића или Завет наших предака 35•пре 19 сати/а•Published in Србија • Political debates and analysis 1935. године Алберт Ајнштајн је заједно са физичарима Борисом Подолским и Натханом Росеном осмислио ЕПР парадокс да би показао непотпуност квантне механике. 1964. ирски физичар Џон Стјуарт Бел анализирајући ЕПР парадокс покушао је доказати да је наш свет нелокалан. Никола Калинић није изнео своје цењено мишљење од квантној механици вероватно свестан да о њој нема појма. Метафизика је изнад физике. Она претходи физици. Косово је метафизика. Косово је комплексније од Беловог теорема и ЕПР парадокса, па ипак Калинић мисли да је позван да о њему говори. Калинић је на себе узео улогу просветитеља који ће Србима објаснити "да нису небески народ, да је Србија мала и небитна тачка на мапи света" и "да је најбоље да се реши проблема Косова и настави даље". Како би он назвао народ који је увек стајао на путу сваком освајачу и свакој најмоћнијој сили света? Како би назвао народ који је иако чини 0.1 светске популације дао два од 10 највећих умова човечанства? Како би он назвао народ који иако чини 0.1 посто светске популације увек је између 3 или 4 најуспјешније нације у спорту? Како би назвао народ који је створио Белог анђела из Милешеве којег је људски род од све умјетничке баштине послао у свемир као поруку мира и љубави да га види нека ванземаљска цивилизација ако постоји? Ако су Јевреји изабрани народ, зашто Срби не би били небески? Посебно зато што је синтагму небески народ за Србе осмислио један Јеврејин? Калинић своју изјаву даје баш у данима када Новак опет руши све могуће и немогуће рекорде, а Јокић и Вучевић улазе у all star тим НБА-а. Ако је Србија мала и небитна тачка на мапи света, зашто Америка отима Косово од те мале и небитне тачке? Зашто су на ту малу и небитну тачку јуришали сви редом, од Римљана до Хитлера и Клинтона? Зашто је његов султан Мурат скупио војску са пола света да отме то небитно Косово Србима? За Калинића је Косово проблем. За генерације Срба било је светиња. Шта би се десило да Калинићу неко отме стан у Београду док је у Турској? Да ли би рекао, ма тај стан већ годинама није мој, најбоље да га се решим?! Прво ти неко отме Косово, а онда те преко медија ратом појмова уверава да Косово није светиња, него проблем и увек уз реч Косово иде и реч проблем. Према филозофији дебелог црева Николе Калинића наш животни мото мора бити усе, насе и подасе, а Косово је проблем ког се треба решити да би наставили даље и да се на миру можемо бавити вагином Јелене Карлеуше и слушати проповеди Баке Прасета. У нормалној држави један државни репрезентативац никад себи не би дозволио да пљује по светињама свог народа. Кад би му то и пало на памет, медији би ту изјаву пренели само уз осуду. Не требају нама ни Калинић, ни Мики Манојловић ни Сергеј Трифуновић објашњавати да је Косово одавно отето. Знамо да су Срби прогањани још од доласка Турака, а да је популација Албанаца која је до тада била незнатна расла јер је била лојална сваком окупатору. Знамо да су и пре и након Призренске лиге протеривања и ликвидације Срба биле масовне и да су Срби почетком 20. века престали чинити већину становника Косова. Знамо да су за време 2. светског рата Срби са Косова поново терани и да је Броз након 1945. забранио њихов повратак, а широм отворио врата за усељавање Албанаца који су бежали пред Енвер-Хоџиним режимом из Албаније. Знамо да је 1999. агресијом НАТО пакта Косово отето Србији. Али знамо и то да је столица Косова у УН-у још увек у Београду и да је Косово може добити једино ако Срби сами себе издају и озваниче агресију и отимачину. Оно што је отето насиљем, једном се може вратити. Оно чега се својевољно одрекнеш више никад не може бити твоје. И Хонг Конг је 156 година био окупиран од стране Британаца, па га је Кина 1997. вратила. Косово је тренутно отето. Али столица Косова за УН је још увек у Београду. У УН је може однети само Србија. На Србима је да одаберу филозофију дебелог црева Николе Калинића или завет милиона, наших предака, јунака и светаца. Горан Шарић
  5. У освит обележавања једног века од Првог светског рата и пробијања Солунског фронта 1918. године, ова генерација талентоване деце из Србије, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе наставља стопама славних предака као и претходних преко 300 њихових вршњака који су од 2012. године кроз овај пројекат боравили на Крфу и наћи се на местима где се историја догађала: Керкира, Видо, Агиос Матеос, Месонги, Гувија, Като Коракиана и тамо стварати нову. То ће бити првонаграђени ученици који су победили на конкурсу Светосавског звонца на тему Језик моје мајке, затим ђаци генерације Општине Стара Пазова, најбољи ђаци из веронауке у Републици Српској и Црног Гори. Ово наградно путовање има за циљ да се, оваквим гестом, пошаље порука да се препознаје залагање и рад вредних ученика, као позитиван пример у друштву и међу младима, као вид улагања у будућност и у генерације које ће ускоро бити важан фактор друштва у целини. Пројекат „Стопама наших предака“, представља јединствени концептуални пројекат са темом историје српског народа из периода Првог светског рата, током кога је тадашња Србија изгубила, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. Идеја је да се деца која су награђена за свој труд и рад одморе, а у исто време и науче нешто из историје свога народа, да учествују у разним предвиђеним уметничким радионицама, размене знања из различитих области, итд. Предвиђено је да се у току боравка на Крфу обиђу знаменитости, историјске споменике и места везана за боравак Српске војске на Крфу у току Првог светског рата, као и да их очисте и среде и поставе нова спомен обележја. Острво Крф данас, седам година, од како је прва генерација одабраних најбољих ученика из основних школа из региона била на едукативном боравку на овом грчком острву, као резултат пројекта има бројна видљива обележја, која су њихово лично дело. Од поменутих нових обележја, на острву се могу срести: - Нова спомен плоча на згради хотела „Бела Венеција“ (Bella Venezia) – место где је званично, привремено у избеглиштву била смештена српска Влада и тадашњи државни апарат, - У луци Гувија – где се искрцала српска војска после преласка преко Албаније, подигнути су и постављени јарболи са грчким и српским заставама и пет тројезичних путоказа на различитим локацијама у близини, који су такође намењени посетиоцима и туристима. Обновљена је и плоча са посветом, која се налази спред спомен обележја, - У месту Агиос Матеос (Аgios Mateos), где је боравила Дринска дивизија – постављени су јарболи са српским и грчким заставама и два тројезична путоказа (грчки, спрски, енглески), као и две клупе за одмор, намењене за посетиоце и туристе, - У месту Като Коракиана (Káto Korakiána) – постављено је ново спомен обележје – споменик крајпуташ, који је исклесан од 2 тоне прилепског белог мермера, који је за ову потребу транспортован из Северне Македоније. Посао око израде је изведен у кампу где се борави на Крфу, - На истој локацији (Като Коракиана) постављена су 2 јарбола са заставама и три тројезична путоказа, као и мермерна плоча са исклесаном посветом и појашњењем испред самог споменика,м- После 98. година обновљено је излажење Српских новина, званичног гласила Србије од 1916. до 1918. године на Крфу. Обновљено издање Српских новина сведочи о корацима данашњих потомака и чланци су њихових руку дело. Обновељeне Српске новине, преносе вести, осећања и мисли данашњих генерација инспирисаних животом и делом славних предака на месту где се историја догађала пре једног века, на Крфу. А ове године, нова генерација од око 50 најбољих ученика из региона, између осталих активности које обухвата пројекат, припремиће и поставиће нових 14 путоказа широм Крфа, са информацијама о најважнијим локацијама које се везују за српску историју и тешке моменте кроз које је прошла српкса војска и држава. Такође, Трг пријатељства гршког и српског народа, који је основан прошле, 2017. године, биће адекватно обележен, као и сва друга поменута места. Још једанпут, нове генерације ићи ће „Стопама својих предака“ да би делом показали своју захвалност прецима. За сведочанство историји и будућим поколењима, уградиће још један камен у темеље пријатељства два народа, једног који је пружио братску топлину и доброчинство и другог који је то доброчинство примио са вечном и неизбрисивом захвалношћу, која траје и живи до данашњих дана. Извор: Светосавско звонце
  6. Његово Преосвештенство Епикоп ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, испратио је 14. августа 2018. године у поподневним часовима испред Патријаршије српске у Београду седму генерацију најбољих ученика основних и средњих школа из читавог региона на двонедељну образовну ескурзију на острво Крф која носи назив Стопама наших предака, коју са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја спроводи и реализује званично гласило за децу Светосавско звонце. Прилог радија Слово љубве У освит обележавања једног века од Првог светског рата и пробијања Солунског фронта 1918. године, ова генерација талентоване деце из Србије, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе наставља стопама славних предака као и претходних преко 300 њихових вршњака који су од 2012. године кроз овај пројекат боравили на Крфу и наћи се на местима где се историја догађала: Керкира, Видо, Агиос Матеос, Месонги, Гувија, Като Коракиана и тамо стварати нову. То ће бити првонаграђени ученици који су победили на конкурсу Светосавског звонца на тему Језик моје мајке, затим ђаци генерације Општине Стара Пазова, најбољи ђаци из веронауке у Републици Српској и Црног Гори. Ово наградно путовање има за циљ да се, оваквим гестом, пошаље порука да се препознаје залагање и рад вредних ученика, као позитиван пример у друштву и међу младима, као вид улагања у будућност и у генерације које ће ускоро бити важан фактор друштва у целини. Пројекат „Стопама наших предака“, представља јединствени концептуални пројекат са темом историје српског народа из периода Првог светског рата, током кога је тадашња Србија изгубила, између 1.100.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. Идеја је да се деца која су награђена за свој труд и рад одморе, а у исто време и науче нешто из историје свога народа, да учествују у разним предвиђеним уметничким радионицама, размене знања из различитих области, итд. Предвиђено је да се у току боравка на Крфу обиђу знаменитости, историјске споменике и места везана за боравак Српске војске на Крфу у току Првог светског рата, као и да их очисте и среде и поставе нова спомен обележја. Острво Крф данас, седам година, од како је прва генерација одабраних најбољих ученика из основних школа из региона била на едукативном боравку на овом грчком острву, као резултат пројекта има бројна видљива обележја, која су њихово лично дело. Од поменутих нових обележја, на острву се могу срести: - Нова спомен плоча на згради хотела „Бела Венеција“ (Bella Venezia) – место где је званично, привремено у избеглиштву била смештена српска Влада и тадашњи државни апарат, - У луци Гувија – где се искрцала српска војска после преласка преко Албаније, подигнути су и постављени јарболи са грчким и српским заставама и пет тројезичних путоказа на различитим локацијама у близини, који су такође намењени посетиоцима и туристима. Обновљена је и плоча са посветом, која се налази спред спомен обележја, - У месту Агиос Матеос (Аgios Mateos), где је боравила Дринска дивизија – постављени су јарболи са српским и грчким заставама и два тројезична путоказа (грчки, спрски, енглески), као и две клупе за одмор, намењене за посетиоце и туристе, - У месту Като Коракиана (Káto Korakiána) – постављено је ново спомен обележје – споменик крајпуташ, који је исклесан од 2 тоне прилепског белог мермера, који је за ову потребу транспортован из Северне Македоније. Посао око израде је изведен у кампу где се борави на Крфу, - На истој локацији (Като Коракиана) постављена су 2 јарбола са заставама и три тројезична путоказа, као и мермерна плоча са исклесаном посветом и појашњењем испред самог споменика,м- После 98. година обновљено је излажење Српских новина, званичног гласила Србије од 1916. до 1918. године на Крфу. Обновљено издање Српских новина сведочи о корацима данашњих потомака и чланци су њихових руку дело. Обновељeне Српске новине, преносе вести, осећања и мисли данашњих генерација инспирисаних животом и делом славних предака на месту где се историја догађала пре једног века, на Крфу. А ове године, нова генерација од око 50 најбољих ученика из региона, између осталих активности које обухвата пројекат, припремиће и поставиће нових 14 путоказа широм Крфа, са информацијама о најважнијим локацијама које се везују за српску историју и тешке моменте кроз које је прошла српкса војска и држава. Такође, Трг пријатељства гршког и српског народа, који је основан прошле, 2017. године, биће адекватно обележен, као и сва друга поменута места. Још једанпут, нове генерације ићи ће „Стопама својих предака“ да би делом показали своју захвалност прецима. За сведочанство историји и будућим поколењима, уградиће још један камен у темеље пријатељства два народа, једног који је пружио братску топлину и доброчинство и другог који је то доброчинство примио са вечном и неизбрисивом захвалношћу, која траје и живи до данашњих дана. Извор: Светосавско звонце View full Странице
  7. Желимо да вам на празник рођења Цркве Христове, овог необоривог „стуба и тврђаве Истине“ (1. Тим. 3:15) поклонимо одличан филм посвећен феномену неопаганизма који је актуелан у умовима неких људи. Управо је на овај дан и кренула борба Истине и лажи која се и тада (а и сада) крила у свим облицима паганизма. Погледајте потресна сведочанства људи који су дуго били неопагани, који знају шта је ова идеологија изнутра, који не знају за њу само преко интернет форума или друштвених мрежа. http://www.svedokverni.org/budjenje-pronaci-veru-predaka-video/
  8. Желимо да вам на празник рођења Цркве Христове, овог необоривог „стуба и тврђаве Истине“ (1. Тим. 3:15) поклонимо одличан филм посвећен феномену неопаганизма који је актуелан у умовима неких људи. Управо је на овај дан и кренула борба Истине и лажи која се и тада (а и сада) крила у свим облицима паганизма. Погледајте потресна сведочанства људи који су дуго били неопагани, који знају шта је ова идеологија изнутра, који не знају за њу само преко интернет форума или друштвених мрежа.
  9. Version 1.0.0

    17 downloads

    Бела Хамваш
×
×
  • Креирај ново...