Претражи Живе Речи Утехе

Иницијатори формирања посебне цркве у Украјини говоре о светлости, али ка свом циљу иду са речима злобе и мржње. Да би га постигли спремни су да униште животе људи и заузму храмове, рекао је патријарх московски и целе Русије Кирил током освештења Храма мученице Татјане у Москви. „У братској Украјини се дешавају врло тешке ствари: знамо да су силе зла устале на православну цркву. Послушајте оне који се боре за такозвану независну цркву, послушајте њихову интонацију и речи. Каква је то злоба и мржња! Сви они који данас желе да формирају такозвану независну цркву и да би то учинили спремни су да униште животе других људи, црквени живот, упадну и заузму цркве и манастире… Зар је тај језик силе језик Божји?“, обратио се патријарх Кирил окупљеним верницима. Према његовим речима, расколници покушавају да представе идеје таме као нешто светло и позитивно. „Послушајте лидере раскола, с каквом мржњом говоре. Зар је то пастирски говор, зар су то речи љубави? Једни су наследници светлости светаца, у светлости, док други падају под власт таме. Треба само пажљиво слушати оне који говоре о светлости док се налазе у тами“, нагласио је руски патријарх. Он је изразио наду да никакви расколнички покрети, никакво учешће световне власти, никаква злобна и ратоборна реторика неће одвојити вернике од живота у Божјој светлости. https://pravoslavie.ru/srpska/117774.htm?fbclid=IwAR3qWJ4WW50i-lQoIRKl3HpRB5rsGCsb5pibSWskQuhlMKQXVPXATnPBLZ0

Признавање аутокефалности цркве у Украјини неће помоћи Украјини да изгради уједињену цркву, него ће довести до пуцања јединства православља, сматра архијереј Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј (Буловић). „Украјина има канонску Украјинску православну цркву која има статус аутономне локалне цркве која одговара Московској патријаршији. Она ужива признање свих православних цркава без изузетка и остаје у пуном заједништву са њима”, поручио је архиереј Иринеј. Он је подсетио да, поред канонске Украјинске православне цркве, која није ни од кога тражила аутокефалност, у Украјини постоје три расколничка удружења, као и „агресивна унијатска заједница”. Његове речи објављене су на сајту Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, и то је прва реакција Српске православне цркве на најновије деловање цариградског патријарха Вартоломеја у вези са припремом давања „украјинске аутокефалности”. Та деловања оштро је осудила и Украјинска православна црква Московске патријаршије, оценивши их као инвазију на канонску територију друге помесне цркве. Архијереји Синода Белоруске православне цркве такође су протестовали због тог потеза цариградског патријарха. „Преговори о аутокефалности управо се и воде с тим расколницким 'црквама' и истовремено са државним властима Украјине, без присуства канонске цркве и противно њеним жељама”, поручио је владика Иринеј. Он је, такође, критиковао недавне изјаве патријарха Вартоломеја о томе да „васељенски престо” има право да доноси одлуке према сопственом праву и на сопствену иницијативу, пренебрегавајући претходно утврђене границе аутокефалних помесних цркава и без обзира на њихов став или противљење. Он је упозорио на далекосежне последице потеза које доноси Васељенска патријаршија. „Они уклањају баријере за бројне накнадне поделе и расколе у свету православног хришћанства”, објаснио је. „Стиче се утисак да ће свака расколничка деноминација добити опроштај и да ће бити рехабилитивана, а напослетку ће стећи и статус аутокефалне цркве”, истакао је епископ Иринеј, преноси Танјуг. Извор: Политика View full Странице

СЕДМИЦА ПРАВОСЛАВНЕ КЊИГЕ У ВАРНИ 10-14. септембар 2018.г. ”Данас када лишен смисла за смирење безблагодатни људски раз/ум не само да просто оспорава, него и дрско исмијава вјеру и сваку духовну вриједност, укоријењену у Богу, Црква је призвана да буде још дјелотворнија у својој духовно-образовној мисији, мисији која руководна и спасоносна, духовна и светотајинствена, но која започиње управо од просвјете, зато што ’вјера бива од слушања, а слушање од Слова Божијег’ (Рим. 10, 17)” Митрополит варненски и великопреславски, г. Јован И овог септембра мјесеца, љета Господњег 2018. град Варна био је, по двадесети пут за двадесет посљедњих година, центар, а света Варненска и Великопреславска митрополија – домаћин јединственог догађаја у Бугарској Православној Цркви – „Седмице православне књиге“. Ова значајна манифестација бугарске и свеправославне црквене просвјете и културе, покренута и његована благословима варненско-великопреславских митрополита, претходног г. Кирила и данашњег, г. Јована, израсла је током времена, по ријечима г. Јована, у многоплодан и угледан духовни и православно-богословски форум и омиљену трибину многих посленика црквене и академске писане ријечи на православне теме из цијелог православног свијета, који на њу долазе да би се срели са браћом из своје и других помјесних Цркава и „насладили се узајамним општењем, дијелећи са њом и радости и успјехе, и своја искушења и тегобе”. Овогодишњи варненски празник православне књиге у Пленарној сали Општине Варна отворен је 10. септембра поздравном посланицом Његове Светости, патријарха бугарског г. Неофита, које је прочитао његов изасланик, архимандрит Василије, протосинђел Софијске свете митрополије, и свечаним обраћањем домаћина, високопреосвећеног митрополита г. Јована, Патријарх Неофит у својој посланици између осталога је рекао: „Хришћанство носи у себи духовни напор, којим ми вјерујући треба да овладамо, напор познајни да спознајемо нашега Бога, који се пред нама раскрива богооткриваном истином. Зато је за нас толико важна православна књига. …20 година је узраст младости и вријеме довољно за стицање искуства, изграђивање снажних пријатељстава и одстојавање вјере – све у име Господа Исуса Христа….’Седмица православне књиге’ достојно проходи кроз вријеме, пројављујући нам непролазност истине Христовог учења. Поздравивши присутне и заблагодаривши на очинској подршци који и садашњи патријарх бугарски, г. Неофит, указује овом празнику православне књиге, високопреосвећени митрополит Јован је отворио манифестацију говором у коме је истакао да овогодишња двадесета ”Седмица православне књиге” непосредно претходи великој прослави 1125. годишњице Великопреславског сабора, на коме је Св. кнез или цар Борис-Михаило, крштен, као и његов савременик и сусјед, србски Св. кнез Будимир, од Светих Ћирила и Методија (864.г.), будући и сам први покрститељ Бугарске и први православни законодавац и устројитељ њеног христијанског благозаконија („Закон судњи људима“) и, најзад, владар који се одрекао престола да би постао монах , утврдио Православље на просторима своје државе, пошто је лишио престола свога недостојног насљедника, старијег сина Владимира, који је нагињао незнабоштву и инославним Францима (Немцима) који су прогонили ученике Св. Ћирила и Методија из земаља њихове мисије, те власт предао млађем, благоверном сину Симеону. Због тога је ова манифестација, иначе међународног карактера, казао је митрополит Јован, овога пута, у данима обиљежавања реченог судбоносног Сабора, па и обнародовања првог хришћанског писаног законика у Бугара, у цјелини конципирана као смотра бугарског православног издаваштва у протеклом раздобљу, не само црквених, у појединим епархијама Бугарске Цркве, него и свјетовних, на којој је једини гост и на службама Божијим једини саслужитељ из православног свијета био као изасланик Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, протојереј ставрофор Радомир Никчевић, директор Издавачко-информативне установе ”Светигора” Митрополије Црногорско-приморске. У своме обраћању митрополит Јован подсјетио је на чињеницу да су након извјесног међуцрквеног „захлађења које је наступило усљед војних сукоба у прошлости”, у вријеме патријарха Кирила (1953-1971), претходника дуговјечног патријарха Максима, односи отоплили и били његовани, донекле у предратном духу Светог владике Николаја Србског, и тако што је патријарх Кирил често слао бугарске клирике на школовање на Богословски факултет у Београду. Високопреосвећени је, такође, указао и на „дубоке духовне везе“ Митрополија Варненско-Великопреславске и Црногорско-приморске, и одао признање митрополиту црногорско-приморскоме као изузетном архијереју, подвижнику и богослову, који „јасно и непоколебиво одстојава истине Православља, не снебивајући се да свједочи хришћанску истину без страха од људи и њихових мнења и моћи. Пожељевши радосну добродошлицу нашем представнику, митрополит Јован је у духу Псалмопесникове ријечи – ”како је красно кад сва браћа живе заједно”, указао на значај овог знака непрекинутих веза и општења двеју сестринских Цркава, упркос људским разилажењима, рекавши да нам ваља „оставити за леђима ове и оне људске работе и конфликте и ходити скупа напријед, у име Христово…” Поред бројних значајних књига за одрасле и дјецу осталих епархија БПЦ, на „Седмици православне књиге“ у Варни биле су представљена и два изузетно запажена издања Варненско-великопреславске митрополије. Првога дана сам високопреосвећени митрополит, г. Јован представио је фототипско издање „Посланица патријарха Фотија бугарскоме Св. кнезу Борису-Михаилу” у бугарском преводу свога ученог претходника на варненском престолу, с краја 19. и почетка 20. в. митрополита Симеона, из 1917. г. Трећег дана представљено је бугарско издање познате књиге митрополита Амфилохија „Увод у православну философију васпитања”, за коју је предговор написао сам високопреосвећени митрополит г. Јован и о којој је у једном разговору, објављеном у навечерје манифестације, рекао: „Велики савремени богослов и духовник, митрополит Црне Горе и Приморја г. Амфилохије веома подробно се бави основама православног васпитања. Књига обухвата посебне митрополитове студије, издате у различита времена које су овдје сабране и обједињене. То је изузетно драгоцено дјело које показује да је (негативни) ’бум’ у образовном систему, како у вријеме комунизма, тако и у вријеме демократије, умногоме повезан са његовим постаљвањем на образовне основе које су удаљене и отуђене од Бога, од Богочовјека Христа. У суштини, Богочовјек Христос јесте онај ”крајеугаони камен”, она основа на којој митрополит гради свој цјелокупни поглед и своје разумијевање православног васпитања. Према његовом христологичном гледању, све што чинимо у погледу васпитања наших младих људим, свако наше предузеће треба да буде повезано са вјером, са разумијевањем тога шта јесте добродјетељ, (дакле благочастива доброта као врлинско делање и њиме постизавано и продубљивано врлинско стање – врловитост душе, уједно), са методиком која човјеку објашњава његову дубоку духовно-моралну орјентисаност, коју уопште може получити једино и искључиво у Цркви…Ово богословско дјело је веома корисно. Полезно како учитељима, тако и родитељима и уопште свим људима који се занимају педагогијом, корисно свима који уче и који се уче, јер показује како образовање мора да се гради на здравим духовним основама да би уродило достојним плодовима у развитку и животу човјековом .” Исте вечери, пак, о књизи су, у Пленарној сали Општине Варна, говорили протојереј-ставрофор Радомир Никчевић и њен преводилац на бугарски и редактор, доц. др Свилен Тутеков, са Православног богословског факултета ”Свети Ћирило и Методије” у Великом Трнову. Др Тутеков је књигу представио као истанчано и продубљено богословско дјело које се са једне стране одликује јеванђељском утемељеношћу и светоотачком зајемченошћу својих исказа, поузданошћу црквеног ума и црквеног етоса, a сa другe странe стваралачком смјелошћу и умијећем кроз јеванђељско-светоотачку призму сагледава и осмишљава све што стоји пред савременим човјеком данас …” Протојереј Радомир Никчевић је у своме излагању, између осталога, истакао: ”Увод у философију православног васпитања” једна је од 36 књига, ’Изабраних дјела’ архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског, г. Амфилохија, које је наша издавачка кућа почела да објављује прије равно девет година. И за књиге митрополита Амфилохија, као и за списе свих духоносних Отаца Цркве, могло би се уопште рећи да представљају оне ’знакове поред пута’, знакове Христове љубави и живог хришћанског опита остављене на помоћ посљедницима на том истом путу, путу богочовјечанском и богосиновском којим митрополит Амфилохије неодступно ходи откада је спознао себе као хришћанина, путу Цркве Христове и наших златних христољубивих предака, почев од Светих Седмочисленика и од њих првокрштенога кнеза србскога Будимира (Мутимира) и Симеона и Саве Немањића до Светога владике Николаја и преподобнога оца Јустина чији је ученик био. Када је митрополит Амфилохије, као млад теолог, одлучио да оде у манастир написао је писмо своме духовном оцу, Св. о. Јустину Поповићу, тражећи од њега благослов за то. Отац Јустин му је дао благослов, уз једну мисао, коју сада митрополит Амфилохије често понавља онима које он монаши: ,,Радује ме да си сагледао себе са тачке гледишта вјечности“. Та тачка, такво сагледавање свијета и себе: од његовога монашења, па до данас, у сваком послу којим се бави, свакој ријечи коју изговори или напише, свакој поуци коју упути невољнима и онима који пате, сваком његовом друштвеном ангажману (као духовника, православног епископа, мислиоца и професора), у веома сложеном данашњем тренутку „на мјесту страшном“ у коме „бучи пустош“, то гледиште вјечности постаје извор и утока цјелокупног митрополитовог живота и мишљења. У складу са тим је и његова дефиниција, која каже да је васпитање – обнављање и обликовање човјека по Образу Онога који га је створио и његово питање (храњење) вјечном Божанском свјетлошћу, истином, љепотом и добром; једном ријечју, свим Божанским савршенствима (Божијим енергијама и атрибутима). Значи, циљ православног васпитања и образовања је испуњење вјечне Божије замисли о човјеку, а то је литургијско освећење и обожење човјека, његово благодатно и непрестано обштеније (заједничење), у свези слободе и љубави, са Тројичним Богом и Његовом цјелокупном творевином. То обштеније (заједничење) са Богом, природом и другим човјеком (свијетом у цјелини), које митрополит Амфилохије назива „тројичним синергизмом“, тројичном садејственошћу, води човјека најдубљем знању, а то је васпостављање, односно, обнављање образа Божијег у њему. Само у таквој отворености према свијету, човјек, у својој словесности, постаје истински уд, члан, Цркве и сарадник Божији. У својој књизи „Увод у православну философију васпитања“, коју данас студенти на Богословском факултету у Београду користе као један од уџбеника из предмета Православна педагогија, митрополит Амфилохије указује на огромну разлику између секуларног васпитања и образовања схваћеног данас као образовање интелекта и стицање знања и православне педагогије која се труди да, васпитавајући човјека цјеловито, од зачећа па све до његове тјелесне смрти, понуди му и хришћански смисао живота у Христу и за Христа, смисао за вишу, духовну сферу живота и тако га спреми за спасење. У тајни Цркве, као радионици човјековог преображаја, по ријечима Светог Атанасија Великог: „Бог се очовјечио да би се човјек обожио“, митрополит види коначни циљ васпитања: антрополошке, христолошке и еклисиолошке основе на којима оно почива. Као богочовјечанско биће, човјек има потребу да се кроз васпитање и образовање припреми не само за практичну страну живота, већ и да се ослободи гријеха, сагледа, промијени и преобрази своје поступке и ријечи, да узраста у добродетељи (врлини), да се, стичући Духа Светога, оствари као личност и образ Божији. С обзиром на то да је, као врхунац Божије творевине, створење коме је Господ, удахњујући му свој Дух, створио га и за највиши циљ, а то је богопознање, онда човјеково васпитање и образовање треба да превазиђе свако људско знање и претвори се у слободну потрагу за Апсолутним и Недокучивим јер се „око не може нагледати нити се ухо може наслушати.“ по ријечи Соломоновој (Проп. 1, 8) У томе је и суштина православне педагогије. Како се ни Син Божији, Господ наш Исус Христос није појавио на земљи, и у обличју човјека, да би ту остао, то је за разумну душу јасно да је човјеков земаљски живот само учионица у којој се он, по угледу на Господа, који је алфа и омега (почетак и крај свега), васпитава и образује за вјечност, за Царство небеско. Што више упознаје Христа, човјек не само да јасније сагледава неизмјерну тежину људског гријеха, већ креће у потрагу за „првобитно задатом пуноћом свога бића, свога добробитија“ . „Заповијести Твојих нећу заборавити довијека, јер ме њима оживљаваш“, учи нас библијски Псалмопјесник. Гледајући на човјека као на „згуснуту у малом, тајну свега постојећег“ која у себи сабира и вријеме и вјечност, и чији је задатак да упозна и одгонетне односе између свих ствари, и свих времена, митрополит Амфилохије, у овој књизи, скреће пажњу на васпитно-образовно искуство православног Истока, при чему, као од основе полази од старозавјетне богоцентричне педагогије, строгог законског карактера, као васпитног увода који преко символа и слика, има за циљ припрему Изабраног народа, а преко њега и свих људи, за долазак обећаног Месије. Анализирајући васпитни карактер Прве Божије заповијести, старозавјетне заједнице и празника, покајне туге и смрти, аутор говори о тзв „етичкој“ педагогији која учи о Божјем присуству у цјелокупном човјековом животу, благословеној употреби ствари преко којих човјек све што је створено може и да схвати, и на крају смрти као отрежњујућој чињеници која не треба да изазива језу код њега, већ да га ослободи од свих привида и варки земаљског живота и, да га, опет, припреми за вјечни живот за који је, по промислу Божијем, човјек и створен. Посебно мјесто у овој књизи има студија „Очинство, оцеубиство и васпитање“. Оцеубиство је, каже митрополит, по библијском схватању, везано за првородни гријех, када су Адам и Ева, противно Божјој вољи, одстрањујући Бога из својих живота, убрали плод са дрвета познања и тиме осудили себе на смрт. Евино и Адамово презрење очинства и помрачење у њима Божијег синовства затровало је човјеков живот у историји. Тек са доласком Христовим, људима се у саборној природи Цркве, открило да треба да буду васпитани како и доликује Божијим синовима. Кроз Христа се открила божанска тајна вјечног очинства и синовства као неизрецива тајна љубави. Подражавајући Његов живот, облачећи се у Њега „ми постајемо браћа Христова и благодатни синови Очеви“. Само у том случају, земља ће умјесто пустог мјеста и долине плача за нас постати Очев дом. (…)” Овогодишња, због Великопреславске прославе нешто скраћена, варненска ”Седмица православне књиге” окончана је Светом архијерејском литургијом у престоном храму Митрополије варненско-великопреславске, Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Варни. Весна Никчевић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Синод Белоруске Православне Цркве изражава протест против назначења егзарха Цариградске Патријаршије у престоницу Украјине. У обраћању Синода ове Цркве од 11. септембра 2018. каже се: „Једногласно подржавамо став Свјатјејшег патријарха московског и све Русије Кирила и Свешеног Синода РПЦ изражен у званичној изјави од 8. септембра 2018. године поводом назначења двојице јерараха Цариградске Патријаршије, архиепископа памфилијског Данила и епископа едмонтонског Илариона за „егзархе“ Цариградске Патријаршије у граду Кијеву. Изражавамо протест против поступка Цариградске Патријаршије, тим више што он представља агресивно мешање једне помесне Цркве у унутрашња питања друге Помесне Цркве усмерено на подривање темеља међуправославног света и јединста. Позивамо свештенство и паству Белоруског егзархата да узносе сугубе молитве Господу за што брже залечење и превладавање сложене ситуације, за уразумљење и покајање оних који праве црквене нереде и расколе, а и за благостојање Украјинске Православне Цркве и учвршћенје мира у земљи Украјини. Изражавамо свестрану подршку Блажењејшем Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, предстојатељу Украјинске Православне Цркве, архипастирима, свештенству и благочестивим мирјанима, чедима Украјинске Православне Цркве. Сведочићемо о недељивом духовном јединству православних хришћана братских народа Белорусије, Русије и Украјине, чедима Руске Православне Цркве, које својим старањем захватају историјску Русију духовну рођену у кијевској крстионици. Изражавамо наду у помоћ Божју за мирно решење сложене ситуације како би се очувало јединство Православља у свету.“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Једна од најважнијих визија Његовог Блаженства папе и патријарха александријског и све Африке Теодора II постала је стварност, јавља званични сајт Александријске Патријаршије Први пут, упис је почео у новоуспостављеној Академији за православне богословске студије „Светога Марка“ Патријаршије александријске и све Африке. Студенти из целог света који желе да изучавају православно богословље, веру и живот, моћи ће да овде прате тзв. заочне студије, студије путем кореспондеције. Курс студија траје три године, а предавања ће бити на енглеском. За више информација у вези са учењем на даљину овог академског студијског програма, посетите званичну страницу. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Објављен је нови број часописа "Растко" - часопис ученика и професора Богословије Светог Саве у Београду. Ваш примерак новог броја часописа „Растко“ можете поручити на телефон 066 8000 850 или путем е-адресе casopisrastko@gmail.com View full Странице

Благодарећи информативној служби Епархије бихаћко-петровачке доносимо у целости Божићну поруку Епископа бихаћко-петровачког Сергија. Драга браћо и сестре, драга наша духовна чада, у овој ноћи прије 2018 година, ,,роди нам се Спас, који је Христос Господ у граду Давидову“ (Лк 2, 11). У овој ноћи дакле прије 2018 година, није се родио још један јунак кога упамтише људи по његовој храбрости, нити се родио још један човјек-праведник кога је историја упамтила по његовим добрим и племенитим дјелима, нити се родио још један паметан човјек интелектуалац чијим мислима се дивимо, него се родио ни мање ни више него ли сâм Бог. Бог дакле, који је створио све видљиво и невидљиво, који влада свим свјетовима и који постоји од вјечности и у вјечност, ,,кад дође пуноћа времена…посла Бог Сина својега, који се роди од жене‟ (Гал. 4,4). У селу Витлејему надомак Јерусалима, у штали јер ,,не бијаше мјеста у гостионици“ (Лк 2, 7), Пресвета Дјева Марија рађа Бога који постаје човјек Исус Христос. У овом чудесном дјетету, како народ каже ,,малом Богу-Божићу“, велики Бог се приближио малом човјеку. И не само да се приближио него се с њим сјединио, толико да човјек нема више никог ближег себи, од свога Творца Бога Господа. Но, погледајмо ноћас како се то Бог родио и постао човјек. Прије свих вјекова, изнад простора и времена, одувијек је постојао и постоји Бог који је Отац, Син и Свети Дух. Они живе у свом савршеном бићу који не зна за муке, бол, страдање и смрт, међусобно прожети савршеном љубављу, коју људски језик не може описати. Не чувајући ову љубав само за себе, Отац, Син и Свети Дух су ту своју савршену љубав показали и човјеку. Као што рече св. апостол Јован Богослов : ,,У томе је љубав , не што ми завољесмо Бога, него што Он завоље нас и посла Сина својега“ (1Јн 4, 10). Посла Бог Отац дакле, свога вјечнога Бога Сина из савршеног божанског бића у којем нема, како рекосмо муке, бола и страдања, у овај наш свијет да се роди као човјек, да са нама поживи као прави правцати човјек и доживи све наше муке, боли и страдања. Ово је зато ноћ љубави, вјере и наде. Јер, ко би уопште очекивао да ће велики Бог постати човјек и да ће бити рођен од Дјеве Марије без мужа? Ко би се надао томе да ће у неком малом селу, далеко од очију јавности, у штали, у сиромаштву и бједи, бити рођен наш Творац и Господар свијета? Молимо се зато Богомладенцу Христу да нас све надахне таквом надом. Да својом благодаћу посјети сваку душу православну широм ове наше Крајине, која је у свему слична овој сиромашној и бједној штали витлејемској. Но, иако бједна, Бог Господ је изабрао баш њу, да се ту роди Господ наш Исус Христос. Њему, великоме Богу и Спасу нашем Исусу Христу се молимо за све вас, драга наша духовна чада, поздрављајући вас познатим ријечима: Мир Божији, Христос се роди! О Божићу 2017. Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом, + Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ View full Странице

Епископ Иринеј позвао на солидарност сa жртвама урагана 11. Септембар 2017 - 8:56 Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј позвао вернике да помогну жртвама урагана Харвија и Ирме „Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: 'Идите с миром, грејте се, и наситите се’, а не дате им што је потребно за тело, каква је корист? Тако и вера, ако нема дела, мртва је сама по себи“ (Јаков 2,14-17). С обзиром на разарајући ефекат урагана Харвија и Ирме, епископ Иринеј позива све свештенство, монаштво и вернике Епархије Источноамеричке, као и сви људи добре воље, да се присно моле Господу да оснажи оне који су погођени овим природним катастрофама и избави их од сваке опасности и невоље. Нека Он који је Живот и Васкрсење подари вечни покој онима који су изгубили животе и утеши њихову родбину и пријатеље. Ураган Харви је десетковао делове Тексаса и прети да опустоши суседне државе, узрокујући без преседана уништења и трауме, пропраћено губитком животā и имовине. Ураган Ирма се проширио Карибима, остављајући многе острвске народе без струје, водIOCC, International Orthodox Christian Charities,е и хране. Сада, услед тога, непримерена је крађа на све стране. Ураган Ирма напредује према Флориди, која се припрема за ову потенцијално катастрофалну пустош. На свима нама је не само да се молимо, него и да поделимо терет с нашом браћом и сестрама тиме што ћемо изражавати солидарност и забринутост и пружати неопходну помоћ. Као Епископ Источне Америке желим јавно изразити своју колективну захвалност православним Србима Мартинике који су образовали групу названу Мисија како би били у контакту са нашим верницима на острвима Сент Мартин, Сент Бартолеми и Гваделуп. Мисија је прикупила довољно хране и одеће како би помогла онима који су највише погођени на Сент Мартину и острву Гваделуп. Као православни хришћани сви смо позвани да се молимо да Бог оснажи оне којима предстоје разарања. Међутим, наше молитве треба да буду пропраћене опипљивом помоћи онима који су сада у великој невољи и потребама. Апелујемо на наше свештенство, монаштво и вернике да своје прилоге директно шаљу Међународној православној добротворној служби (IOCC, International Orthodox Christian Chariti IOCC, International Orthodox Christian Charities,es), агенцији под покровитељством Конференције канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава, која ће указивати помоћ преко својих оперативних група свима који имају потребу. Свима свештеницима се препоручује да се телефоном обраћају IOCC бесплатно: 877.803.4622, како би помогли људима у невољи. Извор: Источноамеричка епархија (превод Информативне службе СПЦ) Bishop Irinej Calls Faithful to Pray and Support Victims of Hurricanes Harvey and Irma What does it profit, my brethren, if a man says he has faith but has not works? Can his faith save him? If a brother or sister is ill-clad and in lack of daily food, and one of you says to them, ‘Go in peace, be warmed and filled,’ without giving them the things needed for the body, what does it profit? So faith by itself, if it has no works, is dead (James 2:14-17). Responding to the devastating effects of Hurricanes Harvey and Irma, Bishop Irinej calls upon all clergy, monastics and faithful of the Diocese of Eastern America, and all people of good will to fervently pray the Lord strengthen those adversely affected by these natural disasters and to deliver them safely from harm and danger. May He who is the Life and Resurrection grant rest eternal to those who lost their lives and comfort their families and friends. Already Hurricane Harvey has decimated parts of Texas and continues to ravage neighboring states, causing unprecedented destruction and trauma, coupled with loss of life and livelihood. Hurricane Irma has torn through the Caribbean, leaving many island nations without electricity, water or food. Now in its wake, unprecedented burglary is rampant. Hurricane Irma is headed for Florida, which is preparing itself for this potentially catastrophic storm. We are all called not only to pray, but also to share in the burden of our brothers and sisters by expressing solidarity and concern, while offering care. As Bishop of Eastern America, I would like to publically express our collective appreciation to the Orthodox Serbs of Martinique who have formed a group called Mission in order to keep in contact with our faithful on the islands of St Martin, St Barthélemy and Guadeloupe. Mission has prepared a boatload of food and clothing to assist those most affected on St Martin and the Island of Guadeloupe. As Orthodox Christians we are all called to pray that God strengthens those in the path of devastation. Our prayers, however, should be accompanied by tangible aid to those now in dire distress and need. We ask our clergy, monastics and faithful to contribute their donations directly to IOCC, International Orthodox Christian Charities, an agency under the aegis of the Assembly of Canonical Orthodox Bishops of the United States of America, and have offered the assistance of their emergency task force to anyone in need. All clergy are instructed to call IOCC toll free: 877.803.4622, to help those who are afflicted. Click to visit IOCC's online donation portal and support to those in need! View full Странице

Доносимо извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’. Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр. Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини. Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa. Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’ Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa. O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’. Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’. Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин. Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’. Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa. Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити. Игор МРКАЉ View full Странице

Глумица и певачица Шоуни Смит, каже за себе да је рођена као Лутеранка али да је одувек тражила веру, изучавала источну филозофију и тражила међу многим хришћанским деноминацијама ону која је исконска, која се није мењала од првих времена. Чула је за ортодоксију али је мислила да је то Јудаизам, јер како каже, већина Американаца за Православље није никад чула. Сасвим случајно је упознала у свом окружењу људе који су православци и распитала се где може доћи да види православну службу. Чим је сазнала где има православна црква у близини решила је да оде на богослужење. Међутим, како каже, служба у православној цркви је била у 6 сати ујутро. Тако је једно јутро отишла на православно богослужење у 6 сати ујутро и како каже, никад није искусила такав доживљај, православно појање, иконе и цела атмосфера древног православног богослужења које има дубоку традицију по њеном признању на њу је оставило јак утицај. Коцкице су се сложиле, то је било то, била је то прилично древна богослужбена пракса, и ја сам се променила. – каже позната глумица. Шоуни Ребека Смит је рођена 3. јула 1969. године у Америци у Јужној Каролини. Позната је пре свега као тв глумица односно као глумица у тв серијалима. Родитељи су јој Патриција (Смоак) медицинска сестра на Онкологији и Џејмс Смит пилот америчке војске. Шоуни је почела са глумом од своје осме године. Глумила је у бројним тв серијама и филмовима, најпознатији филм је свакако хорор филм Блоб, а од тв серија су Досије х, Бекер, Murder, She Wrote, Players, итд. Ребека Смит има троје деце, кћерку и два сина. Тренутно ради на пројекту под именом A Love Story који је заправо документарац о њеном преласку у Православље. http://patriot.rs/poznati-pravoslavci-souni-smit/ View full Странице