Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'прави'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. Са овом Христовом поруком, пастир Божји, свештеник Дејан Трипковић, већ шест година улази у ваљевски затвор, једину установу у Србији за осуђене малолетнике. А тамо иза зидова Kазнено-поправног завода - млади људи, који су у једном или више тренутака свог живота од 16. до 23. године, починили злочин и грех. Убице, силоватељи, насилници, разбојници, крадљивци, изазивачи саобраћајних несрећа. Њима је свештеник Дејан духовник и пастир, за којег не постоји изгубљена овчица, преносећи им универзалну поруку Јеванђеља и хришћански оптимизам. - Причам им да је грех који их је довео у затвор само један тренутак живота, али и да живот свакоме даје прилику за искупљење и покајање, што је и основна порука цркве. Причам им да је много хришћанских светитеља у историји, током свог живота починило грех и преступ, али да су их покајање и преумљење потом учинили светитељима. Причам им о блудном сину, који је све прокоцкао и изгубио, али се вратио у свој дом и отац га је прихватио у наручје. Тако и наш Бог, као љубав, сваког чека да му се врати и да време своје затворске казне искористе да осмисле будућност, ојачају за њу и врате се на пут Човека – почиње Трипковић причу за "Блиц". Пре KПЗ за малолетнике, свештенички рад је Дејана, након завршеног Богословског факултета, водио ка раду са омладином, од Светосавске омладинске заједнице, до посла вероучитеља у Ваљевској гимназији и другим школама. Зато је, уз благослов епископа ваљевског Милутина, прихватио позив да рад цркве организује у затвору чији су штићеници млади људи. - Многи од њих, док су у установи, заврше школу или занат, постану мајстори. Нажалост, добром делу њих се дешава да након истека казне не буду прихваћени у друштву, да буду жигосани и у свом окружењу не добију ту преко потребну другу шансу да покажу да су се променили. Зато, уз све оно што је наша мисија међу њима, неопходно је да црква и све друге институције друштва заједно раде на њиховој ресоцијализацији – сматра наш саговорник. Сем литургија, Трипковић је у ваљевском затвору за осуђенике организовао низ занимљивих предавања и трибина на којим су гости, између осталих, били професор др Жарко Требјешанин, глумац Небојша Дугалић, водитељ Александар Гајшек, музичари Слободан Тркуља и Зоран Kостић Цане. Kоначно, ту су и његови индивидуални разговори и исповести штићеника, који то желе. - Много је штићеника који никада пре установе нису знали ништа о православној вери, нити су видели позориште или чули концерт и не бисте веровали колико њих после тога искаже потребу за духовношћу и културом, колико њих пожели више да сазна о животу за који нису имали прилику. Страховито велики проценат њих долази из разорених породица или су сами били жртве насиља и траума. Али, као што сваки човек на планети, слободан или затворен, чезне за љубављу и саосећајношћу, тако и они, када им се на тај начин приступи, отварају се и показују потребу да се повере и исповеде. Након тога, јер у сваком човеку постоји добро, пожеле да се промене. Ако се и један врати на прави пут, наша мисија је успела – збори свештеник Дејан. А оних који су се искрено покајали, како каже, има. Види се то по њиховом понашању, по извештајима васпитача и затворске управе, као и по јављању свом духовнику када се нађу на слободи и почну нови живот, ван света криминала. Један од њих, како каже Дејан, изразио је жељу да када буде одлучио да се жени, да то буде у храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву, за кога га вежу најлепше успомене. - Младом човеку је лакше да се промени. Затвор је, да искористим цитат нашег владике Јована Охридског који је и сам био затвореник, "место у којем је присутна велика количина зла и греха, али исто тако затвор је место где се догоди највеће и најискреније покајање" – поручује Дејан Трипковић. Граде цркву у затвору Духовнику KПЗ за малолетнике је на последњој Светосавској академији у овој установи уручено највеће заводско признање, уздарје "Од злата беседа". Службе у овој установи одржавају се у капели посвећеној Светом Сави, али Дејан Трипковић каже да постоји пројекат и расположење Министарства правде да у склопу затвора буде саграђена и црква Светом Сави. Извор: Блиц
  2. Атонски монаси су развили ову нашу методу прављења тамјана у којој се смола тамјана меша са различитим мирисима. Овакав тип производње тамјана је веома захтеван. Осим што се траже снажне руке да месе лепљиву смолу тамјана, свако ко прави тамјан мора да има снажна здрава плућа, јер се током целе производње удише јак мирис основних уља. У прошлости су само мале келије правиле тамјан на Светој Гори и биле су у стању да опслуже све, чак и продају већим манастирима и утовар. У данашње време, поред ових келија, велики манастири производе макар тамјан за своје продавнице. Основни састојак за прављење тамјана је чисти тамјан који се добија млевењем специјалним млином док се не претвори у прах. Такође у Солуну постоје продавнице које праве и продају тај већ самлевени тамјански прах. Дочим велики произвођачи, као што је Дормишн Скит који припада Малој Светој Ани на Атосу, сами мељу у прах за своју производњу тамјана. Кад се неопходна количина основног тамјана измерри, ставља се у велику чинију за мешење којој се додаје одређена количина основног уља за сваки килограм тамјанског праха. Од коришћења основног уља зависи мирис тамјана, као што квалитет основног уља одређује финални производ. Јефтинији тамјан се због свог слабијег квалитета брже троши и брже губи свој мирис.Али, истовремено, тамјан слабијег квалитета је јефтинији и лакше се продаје. Постоје чак неки произвођачи изван Свете Горе који мешају основна уља са водом да би тамјану смањили цену. Такав тамјан лако се може препознати по тврђим гранулама. Заиста квалитетан тамјан мора да буде мекан, скоро као глина, јер присуство веће количине основног уља природно ће стварати еластичност у праху основног тамјана. Тамјан у чије је основно уље додата вода постаје тврд, јер уље брже испари. Такође је неопходно додати пудерасти прах који се користи да свака гранула буде засебна и да се не лепи за суседну гранулу ,ни за паковање. Кад се једном основни тамјански прах и основно уље помешају мешавина се ставља на радни сто. Пластичне кесе се стављају на руке да се не би лепиле за мешавину. Неки у овој фази одмах одавјају комаде тамјана, док ми месимо масу по целој радној површини и тек потом сечемо на ситне комаде који се потом уролају у прах да се не би слепљивали. Већи произвођачи тамјана имају посебне полице у које стављају припремљен тамјан да се мало просуши пре него што се пакује у кутије. Код мањих произвођача где се одједном произведе само један до два килограма, тамјанске грануле се једноставно оставе у чинији са прахом да одстоје. Пошто се тамјан остави да одлежи најмање 24 сата, ставља се у кутије за продају. Неки произвођачи пожуре да ставе тамјан у кутије за продају да не би испаравањем изгубио на тежини. Ми се у Драганцу трудимо да правимо, у свакој фази производње, само најквалитетнији тамјан, јер тај тамјан приносимо Богу, па је сав наш напор и посвећеност детаљима вредан труда. МАНАСТИР ДРАГАНАЦ
  3. Једна од наших превасходних рукотворина у манастиру Драганац је прављење тамјана за цркву и за нашу домаћу употребу. Захвални смо Богу што смо били у прилици да научимо како да произведемо веома квалитетан тамјан по традиционалном атонском рецепту. Многи манастири производе тамјан, а ми ћемо описати како овде правимо наш тамјан, по узору на тамјан из келија са Атоса, јер је много мекши од многих који се данас продају, и који, уверићете се,потпуно догорева, а да се не претвара у тињајући жар као што се често дешава. Ми такође користимо високо квалитетна уља (у издашној количини) идентична онима која се користе у заједницама на Атосу. Ми правимо тамјан самостално , с молитвом и љубављу. Атонски монаси су развили ову нашу методу прављења тамјана у којој се смола тамјана меша са различитим мирисима. Овакав тип производње тамјана је веома захтеван. Осим што се траже снажне руке да месе лепљиву смолу тамјана, свако ко прави тамјан мора да има снажна здрава плућа, јер се током целе производње удише јак мирис основних уља. У прошлости су само мале келије правиле тамјан на Светој Гори и биле су у стању да опслуже све, чак и продају већим манастирима и утовар. У данашње време, поред ових келија, велики манастири производе макар тамјан за своје продавнице. Основни састојак за прављење тамјана је чисти тамјан који се добија млевењем специјалним млином док се не претвори у прах. Такође у Солуну постоје продавнице које праве и продају тај већ самлевени тамјански прах. Дочим велики произвођачи, као што је Дормишн Скит који припада Малој Светој Ани на Атосу, сами мељу у прах за своју производњу тамјана. Кад се неопходна количина основног тамјана измерри, ставља се у велику чинију за мешење којој се додаје одређена количина основног уља за сваки килограм тамјанског праха. Од коришћења основног уља зависи мирис тамјана, као што квалитет основног уља одређује финални производ. Јефтинији тамјан се због свог слабијег квалитета брже троши и брже губи свој мирис.Али, истовремено, тамјан слабијег квалитета је јефтинији и лакше се продаје. Постоје чак неки произвођачи изван Свете Горе који мешају основна уља са водом да би тамјану смањили цену. Такав тамјан лако се може препознати по тврђим гранулама. Заиста квалитетан тамјан мора да буде мекан, скоро као глина, јер присуство веће количине основног уља природно ће стварати еластичност у праху основног тамјана. Тамјан у чије је основно уље додата вода постаје тврд, јер уље брже испари. Такође је неопходно додати пудерасти прах који се користи да свака гранула буде засебна и да се не лепи за суседну гранулу ,ни за паковање. Кад се једном основни тамјански прах и основно уље помешају мешавина се ставља на радни сто. Пластичне кесе се стављају на руке да се не би лепиле за мешавину. Неки у овој фази одмах одавјају комаде тамјана, док ми месимо масу по целој радној површини и тек потом сечемо на ситне комаде који се потом уролају у прах да се не би слепљивали. Већи произвођачи тамјана имају посебне полице у које стављају припремљен тамјан да се мало просуши пре него што се пакује у кутије. Код мањих произвођача где се одједном произведе само један до два килограма, тамјанске грануле се једноставно оставе у чинији са прахом да одстоје. Пошто се тамјан остави да одлежи најмање 24 сата, ставља се у кутије за продају. Неки произвођачи пожуре да ставе тамјан у кутије за продају да не би испаравањем изгубио на тежини. Ми се у Драганцу трудимо да правимо, у свакој фази производње, само најквалитетнији тамјан, јер тај тамјан приносимо Богу, па је сав наш напор и посвећеност детаљима вредан труда. МАНАСТИР ДРАГАНАЦ View full Странице
  4. Како по вашем мишљењу треба да се понаша један прави верник? Сви знамо како има много оних ''православаца'' са истетовираним Острогом који су последњи пут били у цркви на сопственом крштењу. Шта разликује искрене вернике и које су њихове дужности? Питам ово из више разлога. Одајама сам као атеиста и релативно скоро сам се окренула цркви. Имам много питања и недоумица...
  5. Тријумф ДЕСНИЦЕ на изборима у Немачкој! 24. септембра 2017. Према првим излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласова у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага. Меркел је затражила мандат за састав нове владе, а шеф социјалдемократа Мартин Шулц је признао пораз. Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова. Социјалдемократски СДП, које предводи Мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији послератни резултат. Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу. Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто. Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе. У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција – ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени. Меркел тражи мандат, Шулц признао пораз „Наравно, надали смо се бољем резултату, али ЦДУ/ЦСУ је најјача снага у парламенту и формираће наредну владу“, рекла је Меркел. Она је рекла да улазак АфД у парламент представља изазов и да неће журити да формира нову владу. „Вратићемо назад бираче од АфД уз добру политику“, рекла је Меркел присталицама по објављивању резултата излазних анкета. Националистичка, антиимгрантска партија Алтернатива за Немачку (АфД) која улази у парламент са између 13 и 13,5 одсто гласова обећала је да ће „променити земљу“. „Променићемо ову земљу. Ићи ћемо у лов на госпођу Меркел. Вратићемо нашу земљу“, рекао је Александер Гауланд, копредседник странке АфД, док је у седишту странке било велико славље. Вођа социјалдемократа Мартин Шулц признао је пораз, али је рекао да остаје као вођа партије. „Јасно је да СПД није успела да се допадне партијској бази“, рекао је Шулц и додао да ће се партија током наредних недеља и месеци поново позиционирати, и да је његов задатак да креира тај процес. Немачке социјалдемократе неће више у коалицију с Ангелом Меркел Немачка Социјалдемократска партија објавила је данас да више не жели да формира коалицију са конзервативцима у будућој влади Ангеле Меркел и да више воли да буде опозиција у Парламенту, после објаве прогнозе изборних резултата према којима је та странка доживела историјски пораз. „Добили смо јасан мандат од бирача да идемо у опозицију“, рекла је једна од званичница странке Мануела Швезиг, за телевизију ЗДФ, преноси АФП. „За нас се велика коалиција (са конзервативцима) завршава данас“, рекла је она. У досадашњој влади су у великој коалицији били Меркелкина Хришћанско-демократска унија и сестринска Хришћанско-социјална унија ЦДУ/ЦСУ са Социјалдемократама (СПД) на чијем челу је Мартин Шулц. Према пројекцијама са данашњих избора Савез партија ЦДУ/ЦСУ Ангеле Меркел освојио је највише места у парламенту са 32,5 одсто гласова, док је СДП освојио 20 одсто, чиме су Социјалдемократе пале на нови послератни минимум. Дојче веле наводи да уколико СПД буде у опозицији једина могућност која остаје је такозвана Јамајка коалиција демохришћана, Либерала и Зелених, каква још није постојала на савезном нивоу. Танјугhttp://patriot.rs/trijumf-desnice-na-izborima-u-nemackoj/
  6. Скот у Прањанима: Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте субота, 16. сеп 2017 Извор: Танјуг У Прањанима је обележена годишњица мисије Халијард током које је у Другом светском рату спасено више од 500 америчких ваздухопловаца. Венце на Галовића пољу положили су амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, представници министарства одбране, представници Фондације Халијард као и председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић. Кајл Скот (архивска фотографија) Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот посебно је захвалио Фондацији Халијард на ономе што раде сваке године, као и председнику општине Горњи Милановац. "Стојим иза споменика, а иза мене је поље, тако изгледа, али није обично, то је поље јунака и јунаштва. Авијатичари који су се борили заједно против фашиста били су из Енглеске, Америке, Пољске, Чешке, Француске, Русије и веома ми је драго да су и аташеи из неких од ових земаља данас овде са нама, јер су они били прави хероји. Половина од њих се није вратила, а 500 који су били погођени успели су да скоче на познату територију Србије, где су били срећни", рекао је амбасадор Скот. Додао је да је и ћерка америчког војника српског порекла Џорџа Војиновића, који је и осмислио мисију Халијард, Ксенија Вилкинсон, присутна данас. Према његовим речима, јунаци су били и они који су организовали спасавања 500 људи, јер је то било веома опасно. "Прави јунаци су Срби који су спасавали пилоте, обични сељаци који су их чували, лечили и давали задње мрвице свог хлеба да би хранили ове непознате људе, чак иако су њихова деца била гладна. Који су испред носа Немцима чистили терен како би ту била писта за авионе. Знајући да ће, када се спасавање заврши и авиони оду, њихов живот и даље бити у опасности. То су за мене прави јунаци", поручио је амбасадор. Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић захвалио је присутнима и испричао колико је Мисија Халијард значила тада Југословенској војсци и војсци САД. "Мисија Халијард је једна од највећих таквих мисија изведених у Другом светском рату и она само показује способност тадашње наше војске да се ухвати у коштац са знатно бројнијим непријатељем и са својим савезницима у њој успе", рекао је Ковачевић. Додао је да као и тада и сада је српска војска спремна да се носи са новим изазовима. "То смо показали и пре неколико дана са пријатељском армијом САД у заједничкој вежби под називом 'Сајбер Тесла 2017'. Поред тога што смо показали да можемо равноправно да учествујемо у освајању нових технологија, такође смо још једном показали наше пријатељство са САД", указао је Ковачевић. Представник фондације Мисије Халијард Џон Капело рекао је да овде нису дошли само да би прославили годишњицу, већ и да би одали признање појединцима који су учествовали у мисији спашавања.
  7. ВЛАДЕТА ЈЕРОТИЋ: Прави мушкарац плаче кад му је тешко У једној од својих беседа у Манастиру Глоговац Владета Јеротић говорио је о људма који не плачу и о агресији. Плач је спасоносан, драги моји. Био сам много пута на Светој Гори. Доста калуђера ми је говорило кад смо се мало зближили: Бог ме напустио. – Kако те напустио, зашто? – Две године ја не плачем више. Хришћанин плаче. Тако да плачите, кад год вам се плаче, плачите. Немојте се сматрати: баш смо ко жене. А жене, јадне, ништа им друго није ни преостајало него да плачу, у браку, у сукобима разним. А српски мужеви нису волели то. Српски мужеви воле да им жена буде стабилна, здрава, малтене увек здрава, и да не плаче. Тако да су се нервирали мужеви. То вам све причам из четрдесетогодишњег искуства, а добро и мога брака. Не воли Србин да плаче. Не треба вештачки плакати, кад вам се плаче – плачите. Научите мало, нека буде и жена ту поред вас, да зна и она да може и мушкарац да плаче. Није он због тога слабији. Напротив, хришћански гледајући је ЈАЧИ. Kад дозвољава себи осећања, да их показује кроз плач… Па ако то уздржава, он ће постати непријатно агресиван. Па ако не може осећања своја да показује у породици, он ће их показати ван породице, али на рђав начин. Пиплметар
  8. Жичанин

    Прави и лажни Косовски мит

    ЛАЖНИ КОСОВСКИ МИТ (ИЗ „НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА“) Сада, дакле, треба да одговоримо на низ питања: зашто је српску победу „народно стваралаштво“ претворило у пораз? Како је настао мит о Косову и шта је његово значење? Како је створен култ кнеза Лазара? Шта значе појмови „земаљско царство“, „небеско царство“ и „косовско опредељење“? Ко је створио све те митове, да ли уистину народно предање, само од себе, или је реч о нечијој смишљеној делатности? Преовладајућа, вуковска школа, на сва ова питања даје непотпун или погрешан одговор, изврћући до апсурда значење косовског мита. Садржај и поруку косовског мита у овој варијанти видећемо из народне песме „Пропаст царства српскога“. Песма почиње тако што соко, „тица сива“, доноси „цару на Косову“ „књигу“ од Богородице: Царе Лазо, честито колено, Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме? Или волиш царству земаљскоме? Ако волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане! Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините: Сва ће турска изгинути војска! То је прва могућност коју Богородица ставља у изглед кнезу Лазару. Друга је следећа: Ако л’ волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску: Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, кнеже, с њоме погинути. Следи Лазарево кратко двоумљење, и онда опредељење „царству небескоме“: Мили боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме, Земаљско је за малено царство, А небеско увек и довека. Тако је, према предању, пораз на Косову последица свесног опредељења кнеза Лазара: Срби су у бој пошли са намером да изгубе. Награда за самоубилаштво читаве војске и државе је вечна слава „цара Лазара“. У „Антологији српског песништва“ Миодраг Павловић даје класично тумачење: "Кнезу Лазару се нуди избор, једно страшно или-или, које је равно распињању. Или ће одмах, без духовне припреме, покренути своју војску у бој, и задобити земаљску победу, без вишег смисла, или ће се прво окренути подизању провизорног храма и обреду, да би задобио ‘царство небеско’, што значи, истовремено, и губитак сваке земаљске области. Хришћански обред постаје предзнак и залога земаљског пораза. Сасвим супротно од онога што је веровао Стефан Првовенчани и његови наследници…“ Али, да ли је заиста кнез Лазар био других убеђења од својих претходника, Немањића? Да ли је косовски мит никао без икакве подлоге (у оваквој верзији јесте) или је плод читаве дотадашње српске духовности? И најважније, какво је то тумачење хришћанства које нагони на самоубилаштво зарад славе? У историји хришћанства никада побожност није представљала „предзнак и залогу земаљског пораза“; пораз се никада није награђивао – напротив, награђивани су подвизи и победе: над самим собом, над злим силама, непријатељима и неверницима… Тумачење Миодрага Павловића јесте исправио, али нема смисла јер је сама песма бесмислена..Њен бесмисао наставља се до последњег ретка: као учесници Косовског боја помињу се Мрњавчевићи, који су изгинули још на Марици, и херцег Стефан, који је живео касније, а произилази да су, све скупа, Срби на Косово извели 320.000 војника. Но, ако те непрецизности занемаримо због уметничке слободе, додуше веома растегљиво схваћене, никако се до бесмислом не може протумачити завршница песме: Маче војску српски кнез Лазаре, У Лази је силни Србаљ био, Седамдесет и седам иљада, Па разгони по Косову Турке, Не даду се ни гледати Турком, Да камоли бојак бити с Турци; Тад би Лаза надвладао Турке, – Бог убио Вука Бранковића! Он издаде таста на Косову!… Тада Лазу надвладаше Турци, И погибе српски кнез Лазаре, И његова сва изгибе војска… Сада је „кнез Лазар“, дакле више не „цар“, погинуо због наводне издаје Вука Бранковића, док се његово небеско опредељење више и не помиње! ПРАВИ КОСОВСКИ МИТ (ИЗ СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ) О народном предању у верзији Вука Караџића можемо говорити само као о кривотвориоцу мита о Косову, никако као о ствараоцу и верном чувару. Изворни мит о Косову створила је и неговала Српска православна црква, понајпре кроз нашу стару књижевност. Најзначајнија улога у томе припада Данилу Бањском, или Млађем, који је био патријарх од 1390. до 1400. године. Он сам је кнезу Лазару посветио четири списа, док је укупно познато још десетак дела наших средњевековних писаца сличне садржине. На жалост, сва та дела су мање позната, јер су од доба Вука Караџића потцењена за рачун незаслужено прецењеног “народног стваралаштва“. Као што смо већ навели, поједине Караџићеве присталице ишле су тако далеко називајући нашу средњевековну књижевност „болесном“, док су, насупрот, “народном стваралаштву“ испеване оде обимније и од њега самог. Значење и настанак изворног косовског мита показаћемо наводећи делове „Слова о кнезу Лазару“ Данила Млађег, које је једна врста средњевековне драме. У једном поглављу, кнез Лазар, призвавши своје „и велможе и војводе и војнике, велике и мале“, обавести их о „безбројној иноплеменој најезди“, и каза: Ви, о другови и браћо, велможи и благородни, војини, војводе, велики и мали, сами сведоци и посматрачи јесте, колика нам добра Бог у животу овом дарова, и ничега што је красно и слатко, на овоме свету, ни славе ни богатства, ни свега што је човеку потребно не лиши, но што више умножи, да ако нам што скрбно и болно буде, не будемо незахвални и благородни за ово Богу. Но ако мач, ако ране, ако тма смрти догоди се нама, слатко се Христа и за благочашће отачства нашег да примимо. Боље је нама у подвигу смрт, него ли са стидом живот. Боље је нама у боју смрт од мача примити, него ли плећа непријатељима нашим дати. Много поживесмо за свет, најзад постарајмо се за мало подвиг страдалачки примити, и да поживимо вечно на небесима, дајемо себи именовање војника Христових, страдалаца благочастија, да се упишемо у књиге животне. Не поштедимо тела наша у борењу, да од онога који просуђује подвиге светле венце примимо. Болови рађају славу и трудови доводе до починка“. На ове Лазареве речи, уследио је одговор: „…Шта је много за те и за благочастије, и за отачаство нам умрети. Не поштедимо себе, знајући да имамо и после овога отићи и с прахом помешати се. Умримо да свагда живи будемо. Принесимо себе Богу као живу жртву, не као пре маловременим и обмањивим гошћењем наслађењу нашем, но у подвигу крвљу својом. Не поштедимо живот наш, да живописан пример после овога другима будемо. Не бојмо се страха који је дошао на нас. Ако бисмо заиста на страх и губитак мислили, добра не бисмо се удостојили. Ако бисмо о сваком од пустошних погрешења помишљали, ништа од часних подвига не би се учинило. Ми с Исмаилићанима борити се имамо. Ако и мач главу и копље ребро и смрт живот, ми с непријатељима борити се имамо“. Уследио је бој, Лазар је погинуо и посветио се. Следећа слика је ридање кнегиње Милице, док грли мошти новомученика. Кнез Лазар јој одговара: "Не више плачевна, не више жалосна због мене имај се. Но шта више радосно и благодарно, зашто са силним бој створих, и тога сруших, и смртном раном умучих, и некрепка показах…“ Народни певач и патријарх Данило као да пишу на сасвим различите теме. Код патријарховог кнеза Лазара нема предаје и самоубилачког расположења. Он своју војску позива и храбри за бој („Не поштедимо тела наша у борењу“), а ако, и три пута ако, у том боју „тма смрти догоди се нама“, онда ћемо „да поживимо вечно на небесима“. Царство небеско се дакле задобија подвигом, а то је у овом случају борба за слободу и отачаство. Оно „или-или“ између царства земаљског и царства небеског не постоји, ту нема супротности: или земаљски пораз, а небеска победа – или земаљска победа, а небески пораз. Пораз на земљи није услов вечне победе. Напротив, вечна победа долази као резултат земаљске победе, односно таквог живота на земљи који је у складу са хришћанским учењем: победа је када се не чини грех, не врши издаја, али и када се савлада страх и храбро изађе на бојно поље. Победа је и ако се на том бојном пољу погине, али не ради славе, па макар и вечне, него у одбрану Христове вере, „за благочастије, и за отачаство“. И сам кнез Лазар говори о својим земаљским победама, односно подвизима, када каже: „…Са силним бој створих, и тога сруших и смртном раном умучих, и некрепка показах“. Захваљујући подвизима на земљи – савладавању страха, изласку у бој, рушењу непријатеља и давању живота у борби за највише идеале, кнез Лазар је задобио „царство небеско“. У обраћању војсци он и директно каже како се заслужује небеско царство: „Не поштедимо тела наша у борењу, да од оног који просуђује светле венце примимо“. Још пре боја је нзградио цркву и у њој уочи боја причестио војску, али није у складу са хришћанским учењем да се због богослужења губи на земљи, или, како каже Миодраг Павловић, да „хришћански обред постаје предзнак и залога земаљског пораза“. То је само једно накарадно тумачење Христовог учења. Најзад, када се подвигом заслужи царство небеско, постаје се „живописан пример“ другима. И не понавља без разлога два пута Лазарева војска како се даје пример будућим нараштајима, тј. како се, у овом случају, постиже подвиг: „Ми с Исмаилћанима борити се имамо. Ако и мач главу и копље ребро и смрт живот, ми с непријатељима борити се имамо“. Да је реч о позиву на борбу у коју се иде с надом у победу, не пораз, сведочи и књижевно дело Андонија Рафаила и других савременика патријарха Данила. Као карактеристику Рафаиловог дела Димитрије Богдановић примећује продор поетике исихазма у косовски круг српске литературе. Исихасти су у Византији стварали дух отпора непријатељима православља, и Латинима и Турцима, развијајући током XIV и XV века оштру грчко-византијску националну свест: „Таква оријентација византијског исихазма, пренета на тле српских земаља, значила је у ово доба идеолошки подстицај за борбу и отпор турским, османлијским завојевачима у име виших циљева православне хришћанске цивилизације. Управо су ти духовни и политички идеали византијског исихазма дошли тако снажно до изражаја у српској књижевности Косова. Са рукописним зборницима с краја XIV и првих деценија XV века у Србији се ширила не само антилатинска, него и антимуслиманска полемичка књижевност и документација византијских извора“, пише Богдановић. P.S. Текст који се налазио на мраморном стубу који је поставио почетком XV века Деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју. Једини препис текста са мраморног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167. за који је Ђорђе Сп. Радојичић утврдио, према воденим знацима, да је настао између 1573-1588. године. Човече, ти који Српским земљама ходиш, ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи, кад дођеш на поље ово, које се Косово зове, по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих, а међу њима видећеш тада камено биће, мене крстоликог и освећеног како насред поља усправно стојим. О љубљени, немој да прођеш, немој да превидиш као нешто безвредно и ташто, већ те молим приђи, приближи се мени и размотри речи које ти приносим, па ћеш разумети тако, зашто и како, а и због чега ја овде стојим, јер истину ти говорим, не горе од живог створа. Све ћу вас по истини известити о ономе што се збило. Овде је некада био велики самодржац, чудо земаљско и владар српски, по имену Лазар, велики кнез, побожности непоколебљиви стуб, бескрај богопознања и мудрости дубина, огњени ум, заштитник странаца, сиротињи помоћ, гладнима хранитељ, тужнима милост и утешитељ, онај који све воли што Христос хоће, јер ка овоме стреми својом вољом и још са својим небројаним мноштвом, што је под његовом руком: јунаци храбри, јунаци добри, јунаци, ваистину, на речи и на делу, као сјајне звезде блистају, као земља цветићима прешареним, одевени у злато, камењем драгим украшени, и силни коњи одабрани, златоседлани, а на њима коњаници предивни и красни, најплеменитији и славни. Као добри пастир и вожд, мудро јагањце словесне приводи да у Христу окончају славно и да буду страдања венац и учесници у вишњој слави. Зато сложно и безбројно мноштво заједно с добрим и великим господином, храбре душе и најтврђи у вери, као на лепи дворац и на опојни пир, на непријатеља се устремише и правог змаја згазише, убише дивљу звер и противника великог и незасити ад који прождире све, кажем вам, Мурата и сина његова, пород аспиде и гује, штене василиска и лава, а с њима других, не мало. О чудеса божјих судбина! О пријатељи, храбри страдалник безаконим агарјанским рукама ухваћен би и крај мучеништва достојно прима и мученик Христов бива, Лазар велики кнез, јер не посече га нико други, до сама рука Муратовог сина, крвника тог. Све ово речено заврши се 6897. године, дванаестог индикта, петнаестог дана месеца јуна у уторак, био је шести или седми час. Не знам. Бог зна. Деспот Стефан Лазаревић МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ
  9. Време изазова. Тешко за разумевње; код многих. Црква у превеликим искушењима. Колективно смо полудели. Ал опет није све тако црно. Све док има наде. Апостасија гази неуморно. Расцепкани смо на на 5 фракција од којих је само једна права. Она македонска ту и тамо, за њу некако најмање бринем, јер је била политича одлука шесдесетих прошлог века. Некако није то паралелна структура, него гледам је као изгубљено парче. Бар тако оставља утисак. Ал је непризната. Ова црногорска, патуљаста, наизглед не представља опасност, али шта кад једног дана Амфилохије оде. Имам утисак да због незаинтересованости за веру локалног становништва доле да ће преко ноћи загосподарити на силу. Артемијева је прва парелелна црквена организација на тлу Србије у историји српског народа. Самим тим што је то тако, значи да су се велики проблеми појавили који би оправдали њен узрок. Иако је препуна људи са сумњивим менталним склопом, доста је наивно добрих тамо. Зилоти су ектремна варијанта "одбране Истока", такође су патуљаста групација. Мржња, бес и осуде доминирају. СПЦ каква год да је, ипак је црква. Преко ње смо привезани за живо ткиво Цркве и са русима, бугарима, грузинима, грцима, сиријцима, ... Иако се и ту дешавају тешке ствари, ми бар у њеним процепима се можемо остваривати. И опстати јер је врата пакла неће надвладати. Мада је пакао напада у разним формама и облицима од клерикализма до непоштовања канона.
×