Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'појање'.
Found 26 results
-
византија Online часови византијског појања на ЖРУ - Игор Зиројевић
тема је објавио/ла Guest у Византијско појање
Интернет школа појања Тројеручица је прва школа такве врсте на свијету. Ради веома успјешно од 2008. године. Њен програм је истовјетан са програмом званичних грчких појачких школа, са разликом што се настава одвија на српском језику, а материја која се обрађује је на црквенословенском језику. Резултати које до сада имамо су изванредни. У рад наше школе су укључени осим појединаца и манастири (нпр: манастир Хиландар, манастир Св. Архиђакона Стефана у Горњем Жабском код Врања и др.). Могућност учења на даљину је изузетна прилика за све који хоће да науче и озбиљно се баве црквеном музиком, а нису у могћности да проведу минимално шест година у Грчкој. Принцип наставе је такав да сваки ученик има један час седмично. (У изузетним случајевима, могу да се договоре и два часа седмично). На сваком часу ученик одговара сво градиво које му је на претходном часу задато. Уколико је задовољио нивоом напретка, професор му даје упуства и материјал како да настави са учењем. Програм званичних грчких појачких школа, кога се и ми у општим цртама придржавамо, обухвата градиво које се прелази за пет школских година. Свакако, постоји могућност, у складу са брзином усвајања градива и напретка ученика, да се градиво пређе за мање или више од пет година. Градиво које се проучава у школи обухвата цјелокупни појачки репертоар, што практично значи да ће један успјешан ученик по завршетку учења бити у стању да отпјева сваку пјесму, са било ког богослужења. Наравно, након усвајања овог петогодишњег градива, ученици имају могућност да наставе учење и на напреднијем нивоу. Оно што је веома важно нагласити је то да ће ученици који то желе, након савлађивања петогодишњег градива, које поред практичног појачког знања подразумијева и знање теорије музике, као и других сродних области, имати могућност да своје знање озваниче у нашем атинском одсјеку, који је званично признат од грчке државе и Цркве. То практично значи да ће имати прилику да положе пред званичном комисијом неопходне испите, и дипломски рад, и да добију званичну појачку диплому. Постоје два нивоа часова: Почетни ниво (изучавање неумске нотације, која је основа за прелазак за наредни ниво) Напреднији ниво (за оне који су већ савладали комплетну неумску нотацију) Постоје три категорије часова: Појединачни часови Часови у малим групама (2-3 ученика) Часови у већим групама (4-8 ученика) Трећа категорија се односи само на полазнике почетног нивоа. Цијена школарине је различита за сваку од три категорије часова. Школарина се уплаћује на почетку сваког мјесеца. Наставу обавља професор византијског појања и протопсалт г. Игор Зиројевић из Атине. Упис у школу је могућ у току читаве године. Почетак рада сваке нове групе, тј. групног часа, почиње искључиво у првој недељи мјесеца. Прије почетка наставе, професор и ученик су дужни да потпишу Уговор о сарадњи, којим се детаљно описује и одређује сваки детаљ сарадње. За све додатне информације заинтересовани могу да се обрате на телефон +306945588434, или електронском поштом на адресу: zirojevic@gmail.com, са обавезном назнаком у наслову „Интернет школа појања Тројеручица“.- 33 нових одговора
-
- 8
-
-
- тројеручица
- зиројевић
- (и још 2 )
-
Старо српско црквено појање - Осмогласник
тема је објавио/ла Зосима у Српски византијски хор "Мојсије Петровић"
Мојсијевци сад имају своју плејлисту на јутјубу, и поставили су ово појање у више делова,одлично за праћење и учуње... Уживајте... Чланови Српског византијског хора Мојсије Петровић поју мелодије из књиге Осмогласник - Старо српско црквено појање, едиција Богословски уџбеници, у издању Светог архијерејског синода СПЦ, Београд, 2011. -
Катавасије: Српско црквено појање - нотни зборник
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43). Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона. Катавасије су сврстане у три групе: минејске, триодске и пентикостарске. Помињу се у најстаријим рукописима Јерусалимског типика. Пропис о певању катавасија током црквене године прописан је Типиком. Катавасија је певана од стране два хора (две певнице), који би силазили с певница до средине храма где су се сусретали да би заједно отпојали закључни ирмос. Отуда, вероватно, долази и сам назив песме (катавасија-силазак). Зборник катавасија српског црквеног појања начињен је за потребе учиника и студената наших богословских училишта, али и свих оних који настоје да тачно науче црквно појање. Приликом нотирања катавасија ослањао сам се на писане и усмене изворе. Постојећи нотни записи катавасија Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Ненадa Барачког, Бранка Цвејића и Стефана Ластавице, консултовани су у значајној мери. Међутим, изузев Сретењске, по запису Стевана Мокрањца, ниједна друга катавасија из пера поменутих мелографа није дословно уврштена у овај зборник. Занимљиво је да се код мелографа ретко срећу записи триодских катавасија. То је вероватно зато што се поједини ирмоси ових катавасија често певају на свакодневним јутрењима чиме се отвара питање јесу ли ове катавасије уопште сматране утврђеним песмама. Усмени извор имао сам у појању блаженопочившег патријарха српског Павла и епископа шумадијског Саве. Српског првојерарха сам дуги низ година слушао за певницом и од њега учио црквене напеве, као и од архимандрита оца Јована Радосављевића, дугогодишњег наставника црквеног појања у Призренској богословији, који је и сам учио црквено појање од патријарха Павла. С друге стране, аудио снимци појања владике Саве у значајној мери су допринели обликовању овог рукописа катавасија. Практично знање које су ова двојица знаменитих српских архијереја имали из области црквеног појања, као и њихово поимање литургијске музике у свези с химнографијом, сврстава их међу најзначајније представнике богослужбеног појања друге половине 20. века у нас. У прилог томе, навешћу пример седме песме Васкршње катавасије – на исти начин записане од стране свих мелографа – чији је мело-поетски однос патријарх Павле делимично редефинисао у складу са сопственим уверењем да химнографске садржаје појац треба да тумачи словесно, са разумевањем, а никако према некритичком аутоматизму. Наиме, док су записивачи забележили-Отроци от пешчи избавивиј бив человјек // страждет јако смертен (мелодијска станка је, дакле, након речи человјек), дотле је патријарх појао-Отроци от пешчи избавивиј // бив человјек страждет јако смертен (мелодијска станка је након речи избавивиј). Сматрао је да такво мелодијско разграничење више одговара смислу текста који казује да Онај који је избавио младиће из пећи // постаде човек, пострада као смртник… Овај приручник, дакле, представља својеврсну синтезу ранијих нотних записа црквеног појања и актуелне појачке праксе. То је интегрални нотни зборник свих деветнаест катавасија који до сада није сачињен, и чији је изостанак, до извесне мере, оптерећивао процес наставе црквеног појања. Мој циљ био је да, на основу сопственог музичко-појачког и педагошког искуства у настави црквеног појања, начиним селекцију најбољих мелодијских мотива, ритмова и акцената у оквиру већ утврђених мело-поетских целина, тј. образаца. У том смислу, мелодијско-ритмичка проширења красе многе завршне (каденцирајуће) обрасце које су српски појци у прошлости знали, а данашњи тек треба да науче. Највећи изазов при бележењу катавасија представљао је избор конкретног мелодијског обрасца у ситуацији када постоје две или више варијанти, или када мелографске записе негира актуелна појачка пракса. Сматрао сам да би навођењем различитих варијанти у фуснотама били задовољени они појци или њихови наставници који песме препознају на основу другачијег редоследа образаца. Испод мелодијског записа потписан је црквенословески језик стандардним правописом. Што се акцентовања тиче, оно је у највећој мери сагласно са старијим, рускословенским начином произношења богослужбеног језика. Одступања су била нужна тамо где то мелодија није дозвољавала, било да се формирала или еволуирала у складу са српским начином акцентовања. За разлику од постојећих нотних зборника српског црквеног појања, овај садржи новину која се тиче тоналности. Мокрањчев тонални концепт, заснован на нотирању свих гласова Осмогласника на тону еф (еф-дур, еф-мол, еф-молдур), потоњи мелографи су прихватили као стандардни. У овом зборнику је то измењено јер је извесно да се у појединим гласовима сачувала модална структура и да није могуће гласове српског Осмогласника свести искључиво на дур-мол тонални систем. С обзиром на то, први глас, који има одлике византијског првог гласа, односно дорске лествице, записан је тако да му је основни тон де (ре). Аналогија постоји и у случају петога гласа чији је основни тон а (ла). Упркос томе, треба знати да се у српској појачкој пракси интонација не доводи у везу с апсолутним висинама и да је у вези с тим Мокрањац изнео рационалан став када је у Предговору свог Осмогласника написао да сваки појац узима интонацију према природи свога гласа. Због лакшег усавајања и разумевања модално-тоналног принципа, тик изнад нотног текста назначен је пратећи, тј. лежећи тон (исон) солмизационим слоговима. Он је неретко статичан, али у појединим гласовима је покретан, у складу с кретањем мелодије, односно променом тонског центра. Назнаке за пратећи глас дате су само у првој и деветој песми, чиме сам сугерисао да се ради о препоруци. У исто време, овим сам желео да дам до знања нашим појцима који су – како нам саопштавају извори – у прошлости и „секундирали“ (пратили главног појца), да пратња не треба да буде у терцама или другим интервалима изнад мелодије, већ једино на основном тону испод мелодије. По томе се једногласно појање (које, додуше, са лежећим тоном чини латенти двоглас), разликује од вишегласног – две праксе које не треба мешати. Разуме се, све то требало би да обезбеди унапређена настава црквеног појања, заснована на учењу солфеђа, односно на музичком описмењавању. Катавасије се певају антифонским, тј. тропарским напевом (у византијској појачкој терминологији под обједињеним термином ирмолошки). Спецификум представља напев којим се певају једино ирмоси и катавасије у оквиру осмог гласа, којег су Барачки и Цвејић управо због тога назвали катавасијским напевом. Заступљени су сви гласови, изузев седмог. Темпо извођења песама у овом зборнику није назначен, али треба имати у виду да се девет песама катавасија, особито празничних, пева свечанијим темпом и тоном. Аудио снимак катавасија којим је допуњена ова публикација дидактичког је карактера и није начињен у сврху јавног емитовања, већ искључиво као помоћно средство у настави црквеног појања1. Зборник, такође, садржи превод свих катавасија на српски језик, као и поглавље „Кад се поје која катавасија?“ преузето из 18. главе Великог типика протојереја Василија Николајевића. Иако катавасије имају статус утврђених песама (чије ауторство се не може доказати, а у неким случајевима ни разумети параметри на основу којих је „утврђен“ њихов мело-поетски размер), то не значи да овај рукопис има догматске претензије. Жеља је приређивача да ученици и студенти из њега стичу основна знања, а касније их могу – како је говорио патријарх Павле – у личном појању донекле и кориговати: ублажити (руске) акценте, додати, односно, скратити украсне тонове, или уместо дужих певати краће завршетке, како је сугерисано у фуснотама. Неопходно је, међутим, стати на пут раширеној пракси произвољног кројења катавасија, чему би требало да допринесе појава овог појачког приручника. Свестан сам да ће зборник катавасија српског црквеног појања, први такве врсте, бити различито вреднован. Стилски гледано, рукопис донекле има одлике старинског појања који ће данашњим генерацијама појаца, навикнутим на бржа богослужења са све већом употребом савременог српског језика, можда деловати архаично. Управо таквим појачким наративом настојао сам да начиним макар симболичну везу између генерација српских појаца из прошлости, који су оставили видног трага на пољу литургијског појања, и наших данашњих појаца. У том односу ови други (ако су ревносни) пројављују се као поуздана и чврста карика у ланцу преношења црквене и културне традиције чији континуитет неће бити доведен у питање. За црквене појце било које епохе је, међутим, изнад свега најважнијa свест да се својим трудом „као живо камење зидају у дом духовни, свештенство свето, да би приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа“ (1 Пт 2, 5). Издавач: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве приредио: др Предраг Ђоковић; рецензент: академик Димитрије Стефановић; нотографија: протођакон Драгиша Ђокић, стр. 158, Београд 2018. Извор: Српска Православна Црква -
Мокрањчева Хервувимска пјесма је стварно прекрасна... Уживајте... :smiley:
-
Предавање др Предрага Ђоковића, дугогодишњег предавача црквеног појања и професора на музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву на тему „Црквено појање као вид духовног узрастања“ којим је, са благословом Епископа бачког Иринеја, у организацији Црквене општине у Кули отпочео други циклус духовних предавања у суботу 20. октобра 2018. године. ЛИНК КА АУДИО ЗАПИСУ https://svetigora.com/katedra-dr-predrag-djokovic-crkveno-pojanje-kao-vid-duhovnog-uzrastanja/?scr=cir View full Странице -
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, а у организацији Црквене општине кулске, отпочео је други циклус духовних предавања. У суботу 20. октобра 2018. године гост предавач је био др Предраг Ђоковић, дугогодишњи предавач црквеног појања и професор на музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, који је у сали Музичке школе у Кули одржао предавање на тему „Црквено појање као вид духовног узрастања". На звучном запису благодаримо радију Беседи! -
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, а у организацији Црквене општине кулске, отпочео је други циклус духовних предавања. У суботу 20. октобра 2018. године гост предавач је био др Предраг Ђоковић, дугогодишњи предавач црквеног појања и професор на музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, који је у сали Музичке школе у Кули одржао предавање на тему „Црквено појање као вид духовног узрастања". На звучном запису благодаримо радију Беседи! View full Странице
-
Доцент др Наталија Мосјагина је професор историје умјетности, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпербуршког државног консерваторијума “Н. А. Римски Корсаков”. Предавач је на катедрама, Основе палеографије, Педагошка пракса, Савремене пјевачке традиције, Древноруско црквено појање и др. Од 1996-2004. била је диригент црквеног хора при храму Рођења Пресвете Богородице при Санкт-Петербуршком конзерваторијуму. Почетком 2004. године основала је ансамбал древноруске музике и школу знаменог појања “Кључ разумјенија”. Члан је друштва за проучавање монодије (Беч, Аустрија). Аутор је неколико монографија и научних публикација. Стални је учесник међународних научних конференција и предавач у Русији и иностранству, а у Србији учествује на научним скуповима које организује САНУ. Др Наталија Мосјагина је једна од организатора међународне научне конференције, која је по благослову Митрополита Амфилохија одржана у манастиру Режевићи 2014. године на тему “Богослужбено пространство: историја, архитектура, сликарство, књижевност, црквено појање”. На конференцији су учествовали признати свјетски научници из Русије, Србије, Црне Горе и Енглеске. Неколико година изучава и сакупља службе српских светитеља у руским рукопсним књигама од XVI до XVII вијека, које ће публиковати у посебној монографији. Др Наталија Мосјагина и ансамбал “Кључ разумјенија”, наступао је на бројним концертима и богослужењима у Русији, Србији и Европи. По благослову епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија учестовали су у прослави Видовдана 2016. године у манастиру Раваница и обишли бројне светиње у Србији. Узели су учешћа и у прослави Видовдана у Кингисепу 2017. године, и у првој прослави Светог новопросијавшег Мардарија љешанско-либертвилиског и свеправославног у децембру 2017. године у Петрограду. Ове године појаће на литургији и учествовати у свечаној литији и наступити на концерту поводом прославе Преображења Господњег на Светом Стефану. Чланови ансамбла “Кључ разумјенија”, поред учествовања на богослужењима и концертима, изучавајући пјевачке рукописе бирају за извођење раније необјављивања појања, која су записана древним музичким нотацијама и која су изчезла из праксе Руске православне цркве крајем 17. вијека. На њиховом репертоару су знамени, велики демествени, као и различити ауторски манастирски напјеви, ране форме руског вишегласја (демествено, знамено), рано партесно појање. Извор: Радио Светигора -
Доцент др Наталија Мосјагина за Радио Светигору, говорила је о староруском појању и древноруској и пјевачкој умјетности, о ансамблу “Кључ разумјенија”, службама српским светитељима у руским рукописним књигама, сарадњи са САНУ, наступима у Русији, Србији, Европи… Звучни запис разговора Доцент др Наталија Мосјагина је професор историје умјетности, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпербуршког државног консерваторијума “Н. А. Римски Корсаков”. Предавач је на катедрама, Основе палеографије, Педагошка пракса, Савремене пјевачке традиције, Древноруско црквено појање и др. Од 1996-2004. била је диригент црквеног хора при храму Рођења Пресвете Богородице при Санкт-Петербуршком конзерваторијуму. Почетком 2004. године основала је ансамбал древноруске музике и школу знаменог појања “Кључ разумјенија”. Члан је друштва за проучавање монодије (Беч, Аустрија). Аутор је неколико монографија и научних публикација. Стални је учесник међународних научних конференција и предавач у Русији и иностранству, а у Србији учествује на научним скуповима које организује САНУ. Др Наталија Мосјагина је једна од организатора међународне научне конференције, која је по благослову Митрополита Амфилохија одржана у манастиру Режевићи 2014. године на тему “Богослужбено пространство: историја, архитектура, сликарство, књижевност, црквено појање”. На конференцији су учествовали признати свјетски научници из Русије, Србије, Црне Горе и Енглеске. Неколико година изучава и сакупља службе српских светитеља у руским рукопсним књигама од XVI до XVII вијека, које ће публиковати у посебној монографији. Др Наталија Мосјагина и ансамбал “Кључ разумјенија”, наступао је на бројним концертима и богослужењима у Русији, Србији и Европи. По благослову епископа пожаревачко-браничевског г. Игнатија учестовали су у прослави Видовдана 2016. године у манастиру Раваница и обишли бројне светиње у Србији. Узели су учешћа и у прослави Видовдана у Кингисепу 2017. године, и у првој прослави Светог новопросијавшег Мардарија љешанско-либертвилиског и свеправославног у децембру 2017. године у Петрограду. Ове године појаће на литургији и учествовати у свечаној литији и наступити на концерту поводом прославе Преображења Господњег на Светом Стефану. Чланови ансамбла “Кључ разумјенија”, поред учествовања на богослужењима и концертима, изучавајући пјевачке рукописе бирају за извођење раније необјављивања појања, која су записана древним музичким нотацијама и која су изчезла из праксе Руске православне цркве крајем 17. вијека. На њиховом репертоару су знамени, велики демествени, као и различити ауторски манастирски напјеви, ране форме руског вишегласја (демествено, знамено), рано партесно појање. Извор: Радио Светигора View full Странице
-
Извор
-
-
View full Странице
-
Нисам знала, да постоје два велика албума црквене музике на овом језику.. Интересантно звучи, бар за мене Album "Slava Tev, Dievs" (на пример акатисте) Album "Ja Kristus tevī ir augšāmcēlies" (такође духовне, али не литургијске песме)
-
- 1
-
-
- mp3
- православно
- (и још 3 )
-
Не бисте никада рекли да би момак као што је Џејсон Хамачер завршио у Сирији, али као што каже „панк рок је етика и став, а не изглед или стил“. Хамачер је панк рок бубњар из Вашингтона. Тих дана откривао је нове звукове. До сиријског појања дошао је од идеје комбиновања хеви метал звука са старим хришћанским псалмима. Најинтересантије, до Сирије је дошао захваљујући неспоразуму у комуникацији. „Те 2005. мој пријатељ Бил ме је позвао и рекао, треба да чујеш невероватно српско појање“. Рекао сам „сиријско, то би било сјајно“. Зато је у више наврата одлазио у Алепо, у периоду између 2006. и 2010 како би снимио древно суфијско и хришћанско појање. То је било у периоду пре избијања крвавог грађанског рата 2011. године, када су људи попут њега могли лако да отпутују у Сирију у потрази за неоткривеним музичарима. „Седео сам у предворју хотела, жалећи се пријатељу — који је један од најбољих виолиниста Алепа — како не могу доћи до било чега. Питао сам га, 'имаш ли идеју где бих могао да снимим праву суфи музику?' Почео је да се смеје. Упитао ме је, да ли знам ко је био његов деда?“ Џејсон (лево) и Џастин Марлер (десно), један од оснивача Death To The World-a Одговор је био: „Мој деда био је главни шеик једног од најутицајнијих Суфи редова у Алепу. Овај специфичан ред произвео је неке од најпознатијих певача са Блиског Истока у историји“. Хамачер се ускоро нашао у дворишту 5 векова старе куће у старом делу Алепа, снимајући музичаре чији се глас никада није чуо на западу. Видевши да уопште не постоје записи древног појања и песама, како каже, себична идеја којом је желео да пробије свој бенд, прерасла је у иницијативу и велики пројекат очувања непроцењивог културног наслеђа. Још је важније ако додамо да су псалми на арамејском, језику којим је говорио Господ Исус Христос. Данас, стари град у којем је снимао, је нешто више од гомиле рушевина, уништен годинама борбе између „побуњеника“ и Владе. Џејсон често обилази Сирију, и организује хуманитарне концерте и изложбе за помоћ Хришћанима који и даље живе тамо, упркос свакодневној неизвесности да ли ће остати живи. По проценама 40+% Хришћана напустило је земљу. Његов рад остаће вечни траг и подсетник на Сиријско Хришћанство пре рата. Извор: https://www.pri.org/stories/2015-01-26/how-punk-rocker-dc-got-interested-ancient-songs-syria -
Како да научим ове стиховне стихире да кројим. Који гласови су на тропарску мелодију ?
-
Помаже Бог, Ево овде имате ноте што се тиче појања: http://www.sv-luka.org/pevnica/osmoglasnik.htm А овде аудио запис: http://bogoslovija.org/pojanje/index.htm
- 1 нови одговор
-
- 2
-
-
- појање
- осмогласник
- (и још 3 )
-
Ποмаже Бог! Да ли можда неко има ноте од горе наведених композитора или зна неког ко има? Хвала унапред!-
- 1
-
-
- кир стефан србин
- ноте
- (и још 10 )
-
-
О византијском појању на празник Педесетнице говори хоровођасрпског византијског хора "Мојсије Петровић" - Никола Попмихајлов View full Странице
-
Нисам сигуран да ли је ово добар део форума, али овако: https://www.youtube.com/watch?v=6QQ6uTWAav4 У овом видео снимку се између ишчитавања књиге св. владике Николаја Велимировића појављује композиција чије име тражим већ неко време. Мислим да је у питању "Господи возвах тебе", али не могу да нађем баш ту верзију. Надам се да неко може да ми помогне да је нађем.
-
Нотни зборник СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ за мешовити хор
тема је објавио/ла Захарија у Остала богослужње, молитвословља...
Завирите у унутрашњост нотног зборника СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ, првог штампаног издања "Пројекта Мокрањац", подухвата дигитализације и штампаног и електронског објављивања нотне грађе српске црквене музике. 382 стране одабраног и прегледно изложеног нотног материјала (са великим бројем раритетних или премијерно објављених партитура); основу нотног материјала чине хорске обраде српског напева ("покривен" целокупан ток богослужења); нотни материјал разноврстан по пореклу и по степенима извођачке сложености, што зборник чини примењивим за разне типове састава (од малих парохијских, до великих катедралних хорова и професионалних ансамбала); богослужбена објашњења и упутства; преводи химнографских текстова; схематски преглед богослужбеног поретка Бденија; детаљно тумачење литургијских целина из којих се Бденије састоји; преглед напева, мелографа и композитора; подробна библиографија. facebook.com/ProjekatMokranjac https://www.facebook.com/ProjekatMokranjac/photos/?tab=album&album_id=732775303527801- 1 нови одговор
-
- 2
-
-
- хор
- српски напев
- (и још 8 )
-
Водич за појце кроз савремену неумску нотацију - Никола Попмихајлов
a file је објавио/ла Guest у Црквено појање, литература
Version 1.0.0
148 downloads
Водич за појце кроз савремену неумску нотацију - Никола Попмихајлов, пдф -
С времена на време наиђем на снимак са неког богослужења који остави нарочито јак душевни и одушевљавајући утисак. Предлажем да овде поделимо таква искуства, предлоге и узоре. Али дајмо предност оним узорима које нам је релативно лако пратити. Ту пре свега спада српско певничко (унисоно) појање. Тропар св. Јустину Ћелијском, глас 8.
-
Драги форумаши, ево уз договор(благослов) са Оцем Иваном отворио сам ову тему или још боље школу Источног Црквеног Певања. Мислио сам да постављам линкове овде одакле сам и ја налазио и учио, ево већ четврта година, са интернета искључиво, и ја сам живи доказ да бар почетно учење може да се обавља и преко нета. Наравно, у свему томе ми је помогао највише наш најученији и најшколованији појац Никола Попмихајлов,диригент хора Мојсије Петровић из Београда.. Византијску Црквену музику дипломирао је на атинском Националном конзерваторијуму са одличним успехом у класи професора Михаила С. Макриса. Имам још нешто да додам.Ја сам електричар и радим у електродистрибуцији у Зајечару без једног дана музичке школе.Кад сам ја могао да савладам неумску нотацију може онда свако иако изгледа компликовано. Што се тиче педагогије и методике наставе ја немам никаквог искуства па се уздам увек у Божију помоћ и свих вас. Отац Иван је дао предлог да радимо појање онлајн на ТимСпику па ћете морати да ми помогнете у томе ,поготово ко има искуства из музичке школе , мада ја имам овде неке три школе учења и то арапску,грчу и нашу српску од Николе. Надам се да ћемо добро и лепо сарађивати. Свако добро и помоћ од Господа жели вам електрологос који воли бизантин чант!!!- 6 нових одговора
-
- 1
-
-
- Византија
- неумска нотација
- (и још 2 )
-
