Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'постојање'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. У архипастирској бесједи послије причешћа, Митрополит Амфилохије је казао да је за све православне хришћане, и оне који овдје живе као и за оне широм свијета, Причешће Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа суштина живота. „Зато је велики благослов да и у овом граду постоји православна заједница, ова света обитељ Пресвете Богородице трудом архимандрита Томаса и његове братије и свих вас који сте примили вјеру православну, изворну вјеру Светих апостола, Христову вјеру“, нагласио је владика Амфилохије. Подсјетивши вјерне да је отац Томас, православни Белгијанац, овај манастир поклонио Епархији буеносајреској, Митрополит је истакао да је велики Божији дар, радост што ће са благословом архимандрита Томаса, Епископ храма, ове обитељи, Епархије, бити новоизабрани владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. „Овај манастир и његова имовина припадаће Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, нашој Српској православној Цркви. За сада ће наш отац Рафаило бити надлежан за ову обитељ, а ако Бог да, послаћемо из Црне Горе двојицу монаха (јеромонаха и ђакона) који ће бити у овом манастиру и који ће наслиједити оца Томаса“, рекао је Митрополит и додао да је ова светиња велики благослов за читав град Ајакучо. На крају владика је благословио све присутне и њихове породице истакавши да они чувају ову светињу – Манастир Пресвете Богородице утјешитељке, а она њих и све нас. Архиепископ цетињски Амфилохије је стигао у Ајакучо у навечерје празника Светога апостола Матије и Светога мученика Антонија. У Манастиру Пресвете Богородице утјешитељке оних који пате, срдачно је дочекан од Перуанаца, православних житеља који чувају овај манастир и одржавају његову економију површине 32000м2. Високопреосвећени је одмах по доласку одслужио Вечерњу а након тога обишао манастирско имање и разговарао са мјештанима овог краја, познатог као мјесту гдје се 1824. године одиграла одлучујућа битка за независност Перуа. Манастир Пресвете Богородице утјешитељке је подигао отац Томас – православни Белгијанац, клирик Московске патријаршије, који је усљед нарушеног здравља морао да се врати у Белгију. Архимандрит Томас је отворио сиротиште и школу кроз коју се крстило и прошло много перуанске сирочади. Након што је сазнао да Епархија буеносајреска српског Патријархата успјешно спроводи православну мисију на овом континенту, отац Томас је одлучио да манастир и сво имање поклони овој Епархији. У Перуу ће Митрополит Амфилохије боравити до 25. августа а у недјељу 26. августа Богослужиће у Мадариаги, у Аргентини. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке, допутовао је 17. августа у Буенос Ајрес, гдје ће 2. септембра обавити устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића). У пратњи Митрополита Амфилохија су старешина подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон Владимир Јарамаз. Своју посјету Латинској Америци Архиепископ цетињски Амфилохије завршиће 10. септембра посјетом Аргентини. протођакон Владимир Јарамаз / Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на празник Светога апостола Матије и Светога мученика Антонија, служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Пресвете Богородице утјешитељке у граду Ајакучо у Перуу. Митрополиту су саслуживали архимандрит Рафаило (Чепрњић), протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон Владимир Јарамаз. У архипастирској бесједи послије причешћа, Митрополит Амфилохије је казао да је за све православне хришћане, и оне који овдје живе као и за оне широм свијета, Причешће Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа суштина живота. „Зато је велики благослов да и у овом граду постоји православна заједница, ова света обитељ Пресвете Богородице трудом архимандрита Томаса и његове братије и свих вас који сте примили вјеру православну, изворну вјеру Светих апостола, Христову вјеру“, нагласио је владика Амфилохије. Подсјетивши вјерне да је отац Томас, православни Белгијанац, овај манастир поклонио Епархији буеносајреској, Митрополит је истакао да је велики Божији дар, радост што ће са благословом архимандрита Томаса, Епископ храма, ове обитељи, Епархије, бити новоизабрани владика буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. „Овај манастир и његова имовина припадаће Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, нашој Српској православној Цркви. За сада ће наш отац Рафаило бити надлежан за ову обитељ, а ако Бог да, послаћемо из Црне Горе двојицу монаха (јеромонаха и ђакона) који ће бити у овом манастиру и који ће наслиједити оца Томаса“, рекао је Митрополит и додао да је ова светиња велики благослов за читав град Ајакучо. На крају владика је благословио све присутне и њихове породице истакавши да они чувају ову светињу – Манастир Пресвете Богородице утјешитељке, а она њих и све нас. Архиепископ цетињски Амфилохије је стигао у Ајакучо у навечерје празника Светога апостола Матије и Светога мученика Антонија. У Манастиру Пресвете Богородице утјешитељке оних који пате, срдачно је дочекан од Перуанаца, православних житеља који чувају овај манастир и одржавају његову економију површине 32000м2. Високопреосвећени је одмах по доласку одслужио Вечерњу а након тога обишао манастирско имање и разговарао са мјештанима овог краја, познатог као мјесту гдје се 1824. године одиграла одлучујућа битка за независност Перуа. Манастир Пресвете Богородице утјешитељке је подигао отац Томас – православни Белгијанац, клирик Московске патријаршије, који је усљед нарушеног здравља морао да се врати у Белгију. Архимандрит Томас је отворио сиротиште и школу кроз коју се крстило и прошло много перуанске сирочади. Након што је сазнао да Епархија буеносајреска српског Патријархата успјешно спроводи православну мисију на овом континенту, отац Томас је одлучио да манастир и сво имање поклони овој Епархији. У Перуу ће Митрополит Амфилохије боравити до 25. августа а у недјељу 26. августа Богослужиће у Мадариаги, у Аргентини. Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке, допутовао је 17. августа у Буенос Ајрес, гдје ће 2. септембра обавити устоличење изабраног Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића). У пратњи Митрополита Амфилохија су старешина подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон Владимир Јарамаз. Своју посјету Латинској Америци Архиепископ цетињски Амфилохије завршиће 10. септембра посјетом Аргентини. протођакон Владимир Јарамаз / Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Ускоро ће се једна планета појавити иза Сунца и све тајно постаће јавно. Поново ћемо видети „другу Земљу“ и нико неће моћи да сакрије ову чињеницу, тврди у разговору за Спутњик познати руски уфолог, професор Валериј Уваров са Академије наука и техничке и националне безбедности у Санкт Петербургу. Тврдите да нисмо сами у свемиру. У последње време све се гласније чују најаве да ће НАСА званично објавити да ванземаљци постоје. Да ли су таква очекивања реална? — Врло је могуће, јер има све више чињеница да у Сунчевом систему постоје непознате и врло моћне снаге. Све теже је контролисати ширење ових информација. Развој интернета дао је човечанству могућност да врло брзо размењује информације и да ствара базе података о ванземаљском животу. Баш зато, НАСА ће се ускоро суочити са неопходношћу да призна да су ванземаљци реалност. То би био логичан корак. Једна од Ваших теза јесте да сви ванземаљци међусобно комуницирају једним, универзалним језиком? — Како год да изгледају, сви они су хуманоиди, имају исти антрополошки тип као и човек. Спољна сличност и неколико других особина, заједничких за све хуманоидне врсте живота, омогућавају им коришћење технологија, уз помоћ којих сви представници високоразвијених ванземаљских цивилизација муњевито размењују податке. Језичке препреке не постоје. Рекао бих да се ради о заједничком језику. Узгред, и у Библији се помиње доба када су сви људи причали једним језиком. Сада се може дефинитивно рећи да је то био језик телепатије и да је способност да користи телепатију „уграђена“ у сваког човека. via GIPHY Зашто онда Земљани немају могућност да комуницирају телепатијом? — Становници Земље су изгубили ову вештину пре 13.670 година, када је на Земљу пао такозвани Азорски планетоид, што је забележено на барељефу у египатском храму Иун Та Нечет, који је сада познат као „Дендерски зодијак“ у храму богиње Хатор у граду Дендера. Због пада планетоида Земља је „сишла“ с орбите и од тада година траје 365 дана уместо 360. Слом годишњег циклуса уништио је систем за комуникацију уз помоћ телепатије, који су некада саградили наши преци. Најважнију улогу у телепатији су играле пирамиде и зато се у Библији помиње рушење Вавилонске куле због нестанка заједничког протојезика. Пад Азорског планетоида померио је Земљу из орбите и скратио годишњи циклус. Према Вашим тврдњама, највећу улогу за становнике Земље имају ванземаљци који живе у нашем Сунчевом систему. Тврдите да су пријатељски настројени, да су чак поставили инсталације за одбрану Земље од астероида. Зашто они то чине, који су њихови мотиви? — Постоје две врсте ванземаљаца, чије летелице људи врло често виде изнад Земље. Прва многобројна група су представници различитих Сунчевих система. Они сматрају да је Земља веома добра локација за комуникацију између галаксија. Човечанство као такво их мало занима, они нам не помажу, али нам ни не сметају. Поред њих, постоји још једна, малобројна група ванземаљаца, који су наше комшије, јер живе у нашем Сунчевом систему. Они су веома заинтересовани за оно што се дешава на нашој планети. Можда то звучи мало неочекивано, али ми смо рођаци, и управо зато они имају толико стрпљења према свему ономе што чинимо. Управо ванземаљци из комшилука, који су некада живели на Земљи, саградили су комплекс за заштиту од метеорита и астероида (планетоида). Они бране планету и сами себе. Како би то могло њих да угрози? — Метеорити сваки дан „нападају“ Земљу, а има и метеорита који у себи носе опасне бактерије, које могу да изазову еколошку катастрофу на Земљи. Комшије које живе у паралелном универзуму Земље би такође осетиле негативне последице, зато они обарају метеорите изнад наше планете, јер је то много једноставније и јефтиније. Управо њихов систем уништио је Тунгуски метеорит 30. јуна 1908. године, као и метеорит изнад Чељабинска 15. фебруара 2013. године. Уколико дође до пада великог планетоида на Земљу, планета, која се такође налази у орбити наше планете, али иза Сунца, највероватније ће почети да „губи“ орбиту. Њихова планета се налази у такозваној колинеарној, то јест нестабилној Лагранжовој тачки и зато наше комшије контролишу сибирски систем за уништавање великих астероида. То је од виталног значаја за њих! Где се налази највећа ванземаљска база и када је први пут активирана? — Наше комшије на сваки начин одржавају систем, док је то још могуће. Управо зато у удаљеном делу Сибира мештани сведоче о веома чудној активности неких људи у ултрамодерним униформама. Први пут су они примећени годину након Тунгуске експлозије. Подразумева се да су избегавали било какав контакт са локалним становништвом. Тамо где се налази систем тренутно је веома опасно. Али пратимо његову активност и добили смо велики број видео-снимака. То је нешто фантастично. Али оно што нас плаши јесте ниво активности система. Понекад он „пуца“ неколико сати без предаха. Мислим да то говори о високом нивоу претњи од пада метеорита. Интересантно је да сте повећање енергије која Вас је упутила на откриће базе први пут забележили током рата у Југославији. — Овај систем има енергетске изворе на неколико локација на планети. Систем „реагује“ на регионалне конфликте, када гину људи и долази до експлозије психоемоционалне енергије. Код човека активирање овог система увек изазива неконтролисани бес, али људи не разумеју зашто се то дешава. Међутим, то не значи да нам они који су инсталирали тај систем желе зло. Једноставно, морамо да знамо како он функционише и како да се боримо против ових напада беса, али људи то не знају, не умеју и зато локални конфликт прераста у страшан рат. Узгред, негде у близини Чеченије се налази цео систем оваквих енергетских извора — можда је то разлог зашто је у овој руској републици почетком деведесетих избио рат. Друга Земља налази се иза Сунца. У каквој су вези све чешће експлозије на Сунцу и активности ванземаљаца? — Тренутно је Сунчев систем у зони велике гравитационе нестабилности. Ускоро ће се једна планета појавити иза Сунца и све тајно постаће јавно: комшије ће уложити све напоре да стабилизују орбиту њихове планете, ми ћемо поново видети „другу Земљу“ и нико неће моћи да сакрије ову чињеницу. Пре тога ће бити забележено драстично повећање Сунчеве активности и велики број моћних магнетских олуја. Када дође до „сусрета“ две Земље, неопходно је спречити панику међу становницима Земље и евентуалну ескалацију насиља.
  4. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ септембар-октобар/2009 Бог, човек и постојање „Ако је било некада да није било Оца, онда је било некада да није било ни Сина. Ако је било некада да нема Сина, онда је било некада да није било ни Духа Светога. Ако је Један од искони, онда су Тројица.“ Свети Григорије Богослов, „О богословљу пета, о Духу Светом“ „А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.“ Свети апостол Јован Богослов, Јеванђеље по Јовану 17, 3 Оваплоћење Сина Божијег не представља само догађај спасења света. Тај догађај представља и врхунац Божијег откривања човеку, врхунац богопознања. То двоје је нераздвојиво. То су два имена једне божанске благодати дате човеку кроз догађај оваплоћења, страдања и славног васкрсења Богочовека. Спасење је Богопознање и Богопознање је спасење. Како то и каже први богослов у историји Цркве, свети апостол Јован: „А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.“ (Јов 17, 3). За хришћане, тако, познати Бога значи исто што и постојати. Познање Бога није интелектуално сакупљање информација о Богу, већ живи акт уласка у однос са Богом и грађење властитог идентитета у том односу. Такав начин постојања показао је Спаситељ света човеку, отшкринувши врата Тајне над свим тајнама, Тајну Божијег постојања. Христос је открио Бога као Оца. Откривши Бога као Оца, Христос је открио Бога као Свету Тројицу. На овом су Христовом откривењу оци Цркве познали и показали догмате вере православне. Свети Гигорије Богослов каже: „Ако је Један од искони, онда су Тројица.“ Тај „Један од искони“ јесте Бог Отац. Отац да би био Отац, мора имати Сина и мора имати Духа Светога. Тако, пошто је Отац од искони Отац, онда је и Син од искони Син и Дух Свети од искони Дух Свети. И Син и Дух Свети своје вечно постојање имају у односу са Оцем. Али и Отац, иако је Узрок Сину и Духу Светоме, своје постојање гради у односу са њима Двојицом. Да нема Једног, не би било ни Тројице. Један може бити Један само ако постоје и друга Двојица. Тако, Отац је Отац јер рађа Сина и исходи Духа Светога. Да не рађа Сина и не исходи Духа Светога, Отац не би био Отац. Но, и Син је Син јер је од Оца рођен и Дух Свети је Дух Свети јер је од Оца исхођен. Зато, „ако је Јеадан од искони“, а јесте и тог „Једног од искони“ нам Спаситељ откри као Оца, „онда су Тројица“. Исповедити Једнога Бога значи исповедити веру у Једнога Бога Оца. Тако управо и почињемо исповедање у Символу вере: „Верујем у Једнога Бога Оца…“ А исповедити веру у Једнога Бога Оца не може се, ако се не исповеди вера у Свету Тројицу. Веровати у Једнога Бога значи веровати у Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа. Јер, „ако је Један од искони, онда су Тројица“. Овај начин постојања, где једног нема без постојања другог, где је мноштво услов једноме, Бог је подарио човеку. Ту истину налазимо већ на првим страницама Библије: „Потом рече Бог: да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми… И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“ (Пост 1, 26-27). Човек је, дакле, мушко и женско. Једном „ја“ је потребно друго, потребно му је „ти“. Нема човека без другог човека, нема једног без мноштва. То и Бог, при стварању човека, јасно каже: „Није добро да је човјек сам; да му начинимо друга према њему.“ (Пост 2, 18). Управо је такав начин постојања обличје, икона Божија у човеку: „…да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми…“ Бог је „ми“ и то је велико откривење човеку, које је постало јасно онда када је Христос открио Бога као Оца. Бог је Света Тројица. Икона тог Божијег постојања налази се у сваком човеку, па макар он и не признавао Бога. Човек свој идентитет гради једино у сплету односа са својим ближњим. То његово „ја“ је незамисливо без многих „ти“. Да ли би човек, када би му неко из свести и сећања избрисао све везе са његовим ближњима, када тај човек не би познавао никог на овом свету, да ли би знао одговор на питање „ко сам ја?“ Да ли би уопште има свест о самоме себи, о свом идентитету? Да ли би знао да изговори своје име? Тешко и никако. Човек је човек само са својим „ја“, а тог „ја“ нема без заједнице, без познања другог човека, без ближњег. Исто онако као што ни Оца нема без Сина и без Духа Светога; и као што нема Сина и Духа Светога без Оца. Јер, „ако је Један од искони, онда су Тројица“. Заиста, постојање је познање, познање другог. Тај други је ближњи. Човек, једноставно, не може постојати на други начин, а да остане човек. Ту икону Божијег постојања у човеку хтео је Бог да очува и када је Мојсију давао таблице Закона на Синају. Тих десет Заповести, заправо, јесу две и то две потпуно једнаке по важности. Христос их изговори као две Заповести „о којима висе сав Закон и Пророци“ (Мт 22,40). У Заповестима је казано ово двоје: љубав према Богу и љубав према ближњем. Отуда Закон има једну улогу – да очува идентитет, да очува људско постојање, икону Божију у човеку: Љуби Господа Бога својега (Мт 22, 37): 1. Ја сам Господ Бог твој…Немој имати других Богова уза ме. 2. Не гради себи лика резана, нити какве слике… Немој им се клањати нити им служити… 3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега… 4. Сећај се дана од одмора да га светкујеш... А друга је као и ова: љуби ближњега свога (Мт 22, 39): 5. Поштуј оца и матер своју… 6. Не убиј. 7. Не чини прељубе. 8. Не кради. 9. Не сведочи лажно на ближњега својега. 10. Не пожели ишта што је ближњега твојега. (2. Мој 20, 2-17) Вршење Божијих Заповести јесте пројава љубави. Пројава љубави јесте истинито познање другог. А познање другог јесте постојање, властити идентитет, властита личност. Богољубље и човекољубље, неодвојиво једно од другог, јесте пут истинитог постојања човека. Зашто су богољубље и човекољубље неодвојиви? Зато јер је богољубље без човекољубља лицемерје и лаж: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видио? И ову заповјест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата свога.“ (1. Јов 4, 20-21). Онај који нема љубави према ближњем, он нема ни своје „ја“. Такав „човек“ није ништа више до мешавина земље, камена и воде која говори. Зато, да би пришао Богу, човек мора да буде човек, а за то су му потребна бар још један или двојица: „Јер где су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.“ (Мт 18, 20). Но, може ли човек да буде човек без љубави према Богу? Може ли да гради свој идентитет само у љубави према ближњем? Такав однос са ближњима, однос који је заборавио да себе прожме са оним „у Име Моје“, рађа смрт. Таквој „љубави“ према ближњем Христос супротставља и саветује мржњу. Гле чуда, Онај Који је рекао: „Љуби ближњег свога“, сада говори: „Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.“ (Лк 14, 26). Наизглед контрадикторна Христова тврдња, ипак је истинита и сасвим на месту. Христос нас овде позива да свој идентитет градимо као вечан и бесмртан а не као пролазан и смртан. Љубав према ближњем, као последње утемељење нашег „ја“, нашег идентитета, јесте љубав која доноси пролазност и смрт. Заиста, људи који у животу остану без својих најмилијих тешко даље проналазе смисао живота. Растанак са најдражим особама тежак је ударац за властити идентитет. Отуда онај језиви крик и вапај губитника. Отуда неутешне сузе и отуда изгубљени смисао живота, нестанак властитог „ја“. Поновна изградња властитог идентитета је дуг у мукотрпан посао, неретко безнадежан и неуспешан. Оно што се десило праведном Јову тешко да би могао ко данас да преживи. Многи би дигли руку на себе те тако заиста покопали своје „ја“. И праведни Јов би можда исто то урадио да темељ његовог идентитета није било Божије „Ти“. Јов своје „ја“ није градио у односу на своје ближње, у односу на своју супругу, многобројну децу, силно богатство. Јов је своје „ја“ градио у односу са „Ти“ свога Бога. Зато је и успео да преживи сва она силна искушења: његово „ја“ је опстало. „Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.“ (Мт 6, 21), каже Господ. Јовово благо било је на небесима. Зато је Јов остао жив и зато је назван праведником. То исто жели да поручи Христос и нама данас: „Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду; Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.“ (Мт 6, 19-21). Човек коме је основ идентитета само његов ближњи или још горе, његово материјално богатство, умреће заједно са својим ближњим и са својим богатством. Такав човек ће постојати онолико дуго колико буде постојало његово „благо на земљи“. Такав начин постојања треба човек да замрзи и отуда оне горе наведене Христове речи. Истинити начин постојања, тај однос са „благом на небу“, показао је Богочовек, боравећи међу људима. Христос је Син Божији и Он свој идентитет гради у Односу са Оцем. Сви остали односи које успоставља на земљи, Он потчињава овом односу који је темељ Његовог идентитета. Коликогод волео људе око себе, своју мајку, своје ученике, он не престаје да буде Син Божији, те не дозвољава да ни један други однос наруши онај темељни, који Христу даје идентитет Сина. Однос са Оцем је темељ Христовог „Ја“, зато он остаје веран Оцу до краја, творећи беспоговорно вољу Његову. Отуда и онај оштар одговор апостолу Петру који Га је из незнања наговарао да одустане од пута у Јерусалим и будућег страдања: „Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско.“ (Мт 16, 23). То је та благословена мржња према ближњима о којој Господ говори. Треба и морамо да љубимо своје ближње, али та љубав не сме да буде последња инстанца нашег бића, нашег „ја“. Љубећи ближње, човек не сме да заснива свој идентитет на њима. Ту љубав према ближњима човек треба да прожме оним темељним бедемом свога идентитета, оним познањем ближњих које стоји на Христовим речима: „У Име Моје…“ Господ нас позива да, уместо смртног и пролазног, познамо вечно и бесмртно. Да познамо Бога Оца, те да тако изградимо свој идентитет, своје „ја“. Познати, пак, Бога као Оца не значи пуко интелектуално знање да је Отац, Отац Сину. Познати Бога Оца значи назвати Бога својим Оцем, а назвати Бога својим Оцем значи поистоветити се са Сином. Поистоветити се са Сином значи сјединити се са Њим, постати део, уд Тела Његовог. Речима светог Иринеја Лионског, то је и разлог Христовог оваплоћења: „Син Божији је постао човек, да би човек постао син Божији.“ Нема приласка и познања Оца без преко Сина: „Ја сам пут, истина и живот; нико не долази Оцу осим кроза ме.“ (Јн 14, 6). Како се човек поистовећује са Сином и како долази Оцу кроз Сина? Управо, новим, слободним рођењем и грађењем новог идентитета. Тај нови идентитет, своје ново „ја“, човек остварује у Цркви. Јер, Црква је Тело Христово и Он је њена Глава. Крштењем човек кида везе старог идентитета, раскида са ђаволом и свим делима његовим, раскида са смрћу и везује се са Животом. Тада човек добија и „печат дара Духа Светога“. Тај дар га увезује са Телом, са Црквом. Са тим даром је човек дужан да буде уд и да дела као уд Тела Христовог. То је онај таланат и таланти о којима је Господ говорио у Јеванђељу. Човек је позван да те таланте умножи и да тако изграђује Тело Христово. Тако, Духом Светим, човек бива као уд спојен у једно Тело. На тај начин је поистовећен са Сином и примио је благодат усиновљења. То ново рођење човека, рођење за живот вечни које је прожето благодаћу сва Три Лица Свете Тројице, свети Иринеј Лионски овако описује: „Они који носе Духа Божијега, приводе се к Логосу (Сину); а Син их представља Оцу и Отац им дарује нераспадљивост. Дакле, без Духа није могуће видети Сина Божијег, а без Сина се нико не може приближити Оцу, јер познање Оца јесте Син, а познање Сина Божијег збива се посредством Духа Светога.“ Дакле, нема познања Сина, нема поистовећења са Сином, без Духа Светога. А Дух Свети је Онај који везује многе удове, многе таланте, многе људе у једно Тело. Дух Свети твори Цркву Божију. Зато, бити у Цркви значи познати Сина, примити усиновљење. А примити усиновљење значи назвати Бога Оцем. А назвати Бога Оцем значи живот вечни: „А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.“ (Јов 17, 3). Тако човек стиче свој бесмртни идентитет, постајући син Божији по благодати. Његово „ја“ сада постаје непролазно јер је изграђено са вечним „Ти“ Бога Оца. Где су ту сада наши ближњи и љубав према њима? Ту су, поред нас, без њих нам нема приласка Богу. Послушајмо шта о томе каже Света Литургија, шта чинити са љубављу према ближњима: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!“ То је то величанствено Сабрање „у Име Његово“. То је Црква Божија, Тело Христово. Љубав према ближњем је та тајанствена спона којом нас Дух Свети увезује у једно Тело, творећи тако Цркву Божију. Само тако, са својим ближњима, везани Духом Светим, удостојавамо се да Бога назовемо Оцем. Нико од људи нема право да Богу каже „Оче мој“. Бог не види таквог човека, самца. Бог Отац види људе и познаје људе само као Тело Свога Сина. А то Тело чине многи и само као многи могу говорити Богу: „Оче наш…“. Ето, ту је место љубави према ближњем. Отуда и нема познања Бога без љубави према ближњем. Са друге стране, љубав према ближњем без љубави према Богу, јесте лаж постојања, привид постојања, смрт обучена у пролазна осећања. Зато је Господ Исус Христос укрстио ове две љубави, крстолико спојио небо и земљу, те тако показао истинито, вечно постојање. О тим двема Заповестима висе, не само сав Закон и Пророци, већ и цела васиона и сва творевина. На човеку остаје да спозна и изврши Заповести Божије. Учини ли то, човек ће читаву васиону преобразити у једну величанствену космичку Литургију. Тако ће сва творевина бити принета Богу Оцу, али не на жртву, већ на благодат усиновљења. То је и сврха, смисао постојања од Бога дат васцелој творевини: да творевина кроз човекову одлуку, кроз његову слободну вољу постане Тело Христово, да постане Црква Божија, да позна Бога као Оца. А то познање Бога као Оца и јесте живот вечни: „А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.“ (Јов 17, 3). Александар Милојков

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...