Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'постојања'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Просвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко словенског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландар, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа. У току Лутургије Високопреовећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића) игумана ове свете обитељи. Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац. „Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит. Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе. Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свима часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све. Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје, и позвао све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима, и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године: „Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“ Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година: „Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светоројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећеној Светој Тројици – Богу љубави.“ Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана, и уништавана, и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати: „Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“ Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједили. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву. Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског. Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. „Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо које је носилац Божије љубави а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи: „Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“ Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела. На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима. Прослава 680-годишњице постојања и освећења манастира Стањевићи наставиће се вечерас свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У оквиру централне свечаности прославе 680-годишњице постојања Манастира Свете Тројице – Стањевићи код Будве у подножју Ловћена јутрос је обављено велико освећење ове обновљене светиње и служена Света архијерејска литургија Прослави овог великог јубилеја наше Цркве присуставовао је Драган Краповић, предсједник општине Будва, Ђорђе Вујовић предсједник СО Будва, будванско општинско руководство, велики број гостију и вјерног народа. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење Просвећене господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, полошко-кумановског Јоакима, пакрачко словенског Јована, милешевског Атанасија, бихаћко-петровачког Сергија, диоклијског Методија, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, архимандрита Методија, игумана манастира Хиландар, архимандрита Прокопија из Антиохијске патријаршије, свештенства, монаштва и вјерног народа. У току Лутургије Високопреовећени Митрополит је уручио часни крст и у чин архимандрита произвео Јефрема (Дабановића) игумана ове свете обитељи. Отац Јефрем је први архимадрит Стањевића од времена (1839. године) када су у овом манастиру живјели и подвизавали се владике Сава Петровић, Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац. „Ово је велики догађај за ову светињу и за нашег архимандрита, оца Јефрема који је у ову светињу уградио своју младост, живот заједно са својом братијом. Ова обновњена светиња која сија, она је свједочанство његовог огромног напора и труда“, истакао је Митрополит. Подсјетио је да је по ријечима Светог апостола Павла, отац Јефрем својим рукама зарађивао хљеб свој и хљеб за ову братију, прављењем свјећа, а у исто вријеме је обнављајући светињу обнављао и себе, и братију, и све оне који су се овдје сабирали протеклих година. Високопреосвећени је нагласио да је ова светиња 100 година била престоница Црне Горе а постала је рушевина, оскрнављена насиљем и тиранијом од Астроугара па до наших времена, предвиђена да остане најмонументалнија рушевина у Црној Гори, иако је остало записано од руског посланика тога времена да је била највеличанственија грађевина Црне Горе. Истакао је да је ова светиња која је засијала својом исконском љепотом, освећена захваљујући блаженопочившем оцу Димитрију Благојевићу који је уградио себе у њу, архимандриту Јефрему, братији и свима часним и честитим људима да би служила за просвећење свих који ће се у њој сабирати, цијеле Црне Горе и шире. Подсјетио је да је њена благодат кроз вјекове стизала свуда чак и до краја Русије, Сибира и да је свјетлост Пресвете Животворне Тројице са овога светога мјеста обасјавала све. Митрополит је казао да се Господ, Бог љубави поново вратио овдје, и позвао све на вјечну љубав према живоме Богу љубави и једних према другима, и на све оне који се овдје буду сабирали и који живе на овим просторима. Благодарећи на високом признању, Архимадрит Јефрем је подсјетивши на ријечи бесједе Митрополита Амфилохија, када је 1990. године уведен у трон Светог Петра Цетињског, да је дошао да лијечи и вида ране светиња широм Црне Горе и лијечи и мири братску крв, истакао да је и ова стањевићка рана исто крварила 172 године: „Ево дошао је дан када се милост Господња пројавила и излила на ову светињу. Они који су је прије 172 године напали истим духом, мржњом, срџбом и шкрипом зуба као Христа на Голготи, мислећи да ће тиме да униште истину Божију, тако су мислили да униште и угуше ову светињу. Међутим, показао нам је Господ својим Васкрсењем да се сила Божија у немоћи пројављује.“ Након Причешћа, Високопреосвећени је казао да се службом Божијом и Причешћем у овој светињи освећеној и посвећеној имену Бога љубави – Оца и Сина и Духа Светога и свима који су у њој служили Богу, наставља Тајна вечера Христова која траје двије хиљаде година: „Тамо гдје је Божија љубав – гдје се она јавља и открива, а то се види од прве Голготе, ту се открива и демонска сила која хоће да у човјеку убије његово основно звање ради којег постоји на земљи, да му сакрије тајну Бога као љубави вјечне и тајну њега као бића призванога на љубав према Богу и сваком створењу а посебно према људском бићу. Овдје се та љубав Божија, Светоројична пројављивала већ седам вјекова, даће Бог да настави да се јавља и у будућих седам вјекова и до Страшнога суда. У исто вријеме демонска сатанска сила је покушавала да убије ту љубав у људским срцима, умовима да разори ово свједочанство Бога као вјечне љубави, овај свети храм и обитељ посвећеној Светој Тројици – Богу љубави.“ Митрополит је казао да није чудо да је ова светиња разарана, и уништавана, и постојала као мјесто гдје се појављивала мржња гдје је брат убијао брата, гдје је мржња тријумфовала. Рачунало се да никада више ту Божија и братска љубав неће процвјетати: „Погледајте у монографији Манастир Свете Тројице Стањевићи у каквом је стању била ова светиња, предвиђена да буде најмонументалнија рушевина у Црној Гори. Али они који су то предвиђали су заборавили да је Бог љубави неуништив и да је неуништиво и оно људско срце које је испуњено том божанском љубављу.“ Говорећи о томе да су Стањевићи васкрсли благодарећи Богу љубави и онима у којима се, у ово наше вријеме, распламсала та божанска љубав, владика је подсјетио на велике личности који су у овој светињи Христа Бога свједочили и проповједили. На првом мјесту, Митрополит је истакао Светог Петра Цетињскога и његов законик који је написан у овој светињи у име Оца и Сина и Духа Светога, који је темељен на љубави а не на мржњи, затим на Светога Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополите Данила и Саву. Нагласио је да се ова светиња обнавља у име Бога љубави – Свете Тројице да би и нас обнављала. Ова заједница се обнавља Причешћем – Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Митрополит је још једном заблагодарио свима који су помогли да се обнови ова древна светиња и са благословом Светог Синода СПЦ Драгану Краповићу, предсједнику општине и Ђорђу Вујовићу предсједник СО Будва уручио Орден Св. Петра Цетињског. Помолио се да њихов примјер слиједе и други градоначелници, власт Црне Горе како би се вратили Црној Гори каква је била у вријеме Светог Петра Цетињскога, Петра Другог Ловћенског Тајновидца и да се као Стањевићи обнови и Црква Светог Петра Цетињскога на Ловћену и да се изтамничи Ловћенски Тајновидац. Изразио је наду Архиепископ цетињски да ће се као што је обновљена престоница Црне Горе – Стањевићи, обновити и божанска љубав међу браћом и да ће се Црна Гора отказати мржње, братомржње и братоубиства, оцеубиства јер је борба против Бога убиство Оца Небескога, а онај који убија Оца Небескога он убија браћу и своју. „Свједочанство је и ово мјесто гдје се налазимо које је носилац Божије љубави а у исто вријеме и мјесто гдје се окупила сатанска демонска мржња међу народом и људима. Дај Боже да се она никада не понови“, закључио је у архипастирској бесједи Високопреовећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Захваљујући се на признању господин Драган Краповић је казао да историја једног народа подразумјева велика страдања, али и духовно богатство. На том дугом путу постоје мјеста која су ослонац идентитета и да је за наш народ једно такво мјесто Манастир Свете Тројице – Стањевићи: „Под капом небеском, свједок и чувар седам вјекова наше историје манастир Стањевићи је непроцјењиви дио заједничког сјећања. Он нам даје уточиште, охрабрење и животну снагу. Подсјећа нас да се очувањем духовних вриједности једино може бранити физички опстанак народа. Манастиру Стањевићи од оснивања припала је баш таква улога.“ Предсједник СО Будва г. Вујовић је казао да нема веће части и задовољства него примити орден Светога Петра у његовој кући у којој се замонашио, школовао, подвизавао и писао своја велика дијела. На дан када наша Црква слави Свете праведне Јоакима и Ану, освештан је и пререзан славски колач и прослављен имендан владике полошко-кумановског г. Јоакима. Прослава 680-годишњице постојања и освећења манастира Стањевићи наставиће се вечерас свечаним концертом у 17 часова групе „Легенде“. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка
  4. Обасјан зрацима сунца и загрљен зеленилом оближњих шума, дочекао је Манастир Каменац прославу шест векова свог постојања. Подигнут од стране Деспота Стефана Лазаревића овај средњовековни бисер Груже чврсто, како и доликује имену које носи, подносио је заједно са народом све историјске невоље. Ову прославу, када слави и своју храмовну славу, дочекао је украшен љубављу и трудом којим га чувају сестринство манастира и верни народ који му долази у посете. На сваком кораку у манастирском комплексу види се доказ те посвећености. Благословени лепим временом у празничном дану који прославља Рођење Пресвете Богородице, свештенство, монаштво и верници из гружанског краја и других крајева, испунили су порту и простор око храма у радосном ишчекивању доласка Архијерêја. Око постављене беле стазе којом су Епископи требали да прођу стајао је велики број деце у шареним народним ношњама. Монаштво, свештенство, верни народ. Сви на једном месту и истим поводом, како и доликује овом литургијском дану и слављу. У договорено време путем који води у манастир наиђоше кочије са упрегнутим расним коњима. Са кочија сиђоше Епископ жички Господин Јустин, Епископ милешевски Господин Атанасије и Епископ рашко-призренски Теодосије. Литијом и уз песме посвећене Богородици бројно сабрање је кренуло ка манастиру и месту где је на бини припремљено место за служење Свете Литургије. Началствовао је Епископ жички Јустин, уз саслужење браће Архијереја, свештенства и свештеномонаштва. Хорови за певницом, уз пратњу свих сабраних на ово свето славље, учинили су да гружанска долина око манастира забруји литургијском песмом. Након прочитаног јеванђељског одељка, празничним словом се обратио Епископ Теодосије. Подсетио је на радост коју овај празник носи кроз векове. Почевши од бездетних Јоакима и Ане, Богородица је целом роду људском донела радост, јер је родила Избавитеља света. Она је дар људском роду од Бога, да бисмо кроз њен пример, угледање на њен врлински живот и ми били руковођени ка Сину њеном и Богу нашем. Ми свакодневно у Цркви њој за то узвраћамо, мада то није довољно да би јој за све захвалили. Она нас води са свима светима ка Царству Божијем. И у овом времену, које није нимало лако за хришћане широм света, она и даље остаје са нама. Ми благодаримо кроз ову Литургију Богу и Богородици као нашој Путеводитељици, којој је наш род српски и предат на заступништво. Многе задужбине у нашем народу су посвећене Богородици. Манастири Студеница, Хиландар, Грачаница, Богородица Љевишка и многи други. Свети Симеон Мироточиви је наш народ предао заступништву Пресвете, па стога ми непрестано и говоримо и певамо Богородици као почетку нашег спасење: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Амин. У наставку Литургије причестио се велики број верника. Уз појање тропара и кондака празника освећено је жито и пререзан славски колач у част Пресвете Богородице. За несебичан труд и помоћ Манастиру Каменцу, Орденом Светог краља Милутина Српске Православне Цркве одликован је градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Епископске грамате и захвалнице Епископа жичког су на предлог игуманије мати Марине са сетринством додељене заслужнима. Присуствовали су и амбасадор Индије Субрата Батачарџи са супругом, представници Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, генерал Жељко Кузмановић, припадници Војске, Полиције и других јавних служби. Радост празника је настављена уз богат културно-уметнички програм. На почетку програма, ведрим небом изнад манастира летели су хеликоптери и мигови Војске Србије. Акробатским извођењем поздравили су присутне испред манастира, уз узвраћене осмехе и радосно поздрављање. Садржајном беседом о Манастиру Каменац и његовом значају за гружански крај присутнима се обратио градоначелник Кнића г. Мирослав Николић. Представник ветерана руске војске је својим говором све подсетио на трајање и снагу руско-српских братских односа, као и на заједничко православно предање која нас повезује и кроз овај празник. Многа културно-уметничка друштва, хорови, глумци, учинили су да овај програм остане у незаборавном сећању свима. Песмом и речима оживљени су векови, од времена Деспота Стефана па до данас. Посвећени труд око припреме програма је био више него очигледан, а на радост и духовно-културно богаћење свих. Љубазни и вредни домаћини су се потрудили да све присутне угосте за трпезом љубави. Игуманија мати Марина је уз пригодне речи поздрава тројици Епископа поклонила дарове као знак захвалности што су овај дан почаствовали својим присуством и богослужењем. Дан је наставио да се са целокупном твари радује празнику. Чили и весели људи непрестано су притицали Светом манастиру на поклоњење. Славље је уз звуке бираних дивних песама наставило да траје, подсећајући на слике о којима нам певају епске песме које поју, а често су и појане око наших средњовековних манастира. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка View full Странице
  5. Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора
  6. Радио Светигора је на Духовски понедељак прославила 20 година постојања и крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле-Тројчиндан. Славски колач у просторијама Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу благословио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у присуству протојереја-ставрофора Гојка Перовића, ректoра Цетињске богословије, протојереја-ставрофора Обрена Јовановића секретара Митрополије Црногорско-приморске, протојереја-ставрофора Далибора Милаковића директора и протојереја Николе Пејовића главног и одговорног уредника Радио Светигоре, протојереја Предрага Шћепановића, свештеника Игора Балабана, пароха цетињског и ђакона Душана Биговића, професора Цетињске богословије, радника и гостију. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана. – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога, Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем. Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети. – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре. Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла и нашега Митрополита Амфилохија. Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар. – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола. Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави. Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави. Честитајући славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве. Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла. Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма. Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм. Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету. Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора View full Странице
  7. Потрага за смислом постојања (разговор са Христом Јанарасом) Дарко Р. Ђого Христо Јанарас У једном од својих интервјуа, на питање новинара зашто је толико књига написао на тему религије, хеленски философ и теолог Христо Јанарас је одговорио: „ниједну нисам написао о религији.“ „Па о чему јесте?“ – упитао је новинар. „О потрази за смислом“ (για την αναζήτηση νοήματος) – одговорио је Јанарас. Када је професор Христо Јанарас 2009. године посјетио Београд и Православни богословски факултет Универзитета у Београду, поводом објављивања српског превода његове, како сам каже „темељне књиге“ Личност и ерос, настао је овај краћи разговор са великим хришћански мислиоцем. Ваша књига Личност и ерос преведена је на српски језик. Како Вам се та књига чини данас? То је била Ваша докторска дисертација? – Заправо, не у потпуности. Прва „рука“ прва три поглавља књиге представљала су моју докторску дисертацију. Не бих ништа измијенио у њој данас. Свакако, послије ње су се појављивале друге књиге. Рецимо, разликовање између личности и природе, значај слободе личности, покушао сам да проширим као тему и на друге просторе људског постојања, на простор политичког и друштвеног живота. Постоји једна моја књига која се зове Рационализам и друштвена пракса (Ορθός λόγος και κοινωνική πρακτική). Или, на примјер, на простор економије (друга моја књига носи назив Стварно и имагинарно у политичкој економији (Το πραγματικό και το φανταστιώδες στην πολιτική οικονομία). Али и све касније књиге – Изрециво и неизрециво (Το ρητό και το άρρητο), Предлози једне критичке онтологије (Προτάσεις κριτικής οντολογίας) јесу књиге које суштински обасјавају аспекте ове прве књиге. Она (Личност и ерос) је једна основна, базична књига. А она је отворила један нови простор за дијалог православне теологије са Хајдегером… – Не толико са Хајдегером… Можда не само са Хајдегером? – Можда би било боље рећи да је она теолошке проблеме поново вратила на један онтолошки ниво. Дакле, она се преплела са дугим током философске мисли и поново третирала проблем смисла постојања. Мислим да је то веома важно. Ми често говоримо о теологији као о нечему саморазумљивом. А она представља потрагу за смислом постојања. Зато она није књига о Хајдегеру него књига која говори како је у западној мисли, укључујући ту и Хајдегера, у западној онтологији, рјешавано питање смисла постојања. Када сам је писао нисам имао ниједну другу тежњу (τάση). Једна од највећих тема Личности и ероса био је проблем смрти. Како Вам се данас чини тај аспект књиге? Интересантно је да сте пронашли једну херменеутику смрти према којој смрт није само нихилујућа (μηδενιστική), него може да буде и остварење еросног? Шта о томе мислите данас? – Посљедња књига коју сам написао носи наслов Загонетка зла (Το αίνυγμα του κακού) и у њој се бавим и проблемом смрти. Мислим и вјерујем да је једина херменеутика смрти она коју даје апостол Павле када говори: „и кад живимо и кад умиремо, Господњи смо“ (Рим 14, 8). Она нема ни теоретско, ни идеолошко значење. „Бити Господњи“, предати се Господу, значи живјети цјелокупну еросну перипетију као излажење из себе. И тада, ако изаемо из себе, као што каже Павле, ако и умремо, са Христом ћемо бити. Сматрам да се само тако може превазићи страх од смрти, и сама смрт. А то је врло битно питање за човека, не само данас. Питање смрти јесте питање смисла. Зато сам сматрао да је немогуће говорити о онтологији без одговора на питање о смрти. Још једна тема „Личности и ероса“ која и данас има велики значај за теолошку мисао јесте слобода. Зашто је та ријеч толико присутна у Вашој теологији? Које је њено значење? Да ли је отачка самовласност потпуно једнозначна слободи? – Да, слобода је врло важна тема зато што она представља раздјелницу између словесног (λογική) и бесловесног постојања (άλογη ύπαρξη). Она је најзначајнији елемент човјекове иконичности. Бити „по икони“ значи имати слободу. И да: самовласно (αυτεξούσιο) значи слободно. Наравно, помало се промијенио смисао ријечи: данас када кажу „слобода“, људи обично подразумијевају једну могућност безграничног бирања. Слика слободе данас јесте супермаркет: уђеш и бираш. Тачније: мислиш да бираш. Твоји избори су, међутим, ограничени и одређени. Заправо, истинско значење слободе је оно у отачкој теологији: човјек не може бити слободан док се не преда. Са другим човјеком стојиш у односу што значи да не можеш да бираш шта у његовој личности желиш, а шта не. Зато се истинска слобода остварује у односу, а не у могућности бирања као таквој. Господине професоре, често се поставља питање западног утицаја на православну културу и теологију. Шта мислите. Шта ће се у будућности десити са православном културом и теологијом? – Не знам. Уопште не могу да дам било какав одговор. Само Божија Љубав може да окрене ствари на другачији ток. Овако како тренутно иду, све сугерише једно отуђење, један фалсификат. Али не чини ми се да ће се то десити са теологијом. Можда и сама теологија нађе снаге да окрене ствари. * * * Христо Јанарас (1935) јесте један од водећих православних мислилаца данашњице, философ и богослов чије су књиге већ деценијама незаобилазно штиво свакога ко жели да се упозна са хришћанством и православљем на дубок и аутентичан начин. Рођен је у Атини, гдје је одрастао и гдје је започео своје теолошке студије. Од дјетињства бива укључен у рад и постојање Богословског братства Зои , што је одиграло значајну улогу у његовој каснијој опозицији начелима богословских братстава, пијетизму, морализму, идеологизму и било ком облику тоталитаризма. Студије наставља у Бону и на Сорбони, гдје се упознаје са европском философијом, која остаје трајно једна од тачака његове хришћанске философије: нарочито дубок утицај оставља сусрет са дјелом Мартина Хајдегера и Фридриха Ничеа, које у готово свим својим дјелима узима за дубоке свједоке коначних домета отуђења европске културне и философске традиције од онтолошких преокупација Хеладе и отачке теологије. Његове књиге Личност и ерос и Слобода морала представљају најдубље и најпревођеније књиге које је православна мисао дала у ХХ вијеку. Поред њих, у библиографији овог свестраног мислиоца налазимо књиге из политичке економије, културологије, политикологије. Међу њима се нарочито издвајају теолошки лирично Тумачење на Пјесму над пјесмама (Σχόλιο στο Άσμα Ασμάτων ) као и књига мемоара Прибјежиште идеја (Καταφύγιο ιδεών), потресно свједочанство о животу, идеологијама и проналаску смисла изван готових одговора и наметнутих питања. http://teologija.net/potraga-za-smislom-postojanja-razgovor-sa-hristom-janarasom/
  8. На аеродрому „Лађевци” код Краљева данас је свечано обележено десет година од формирања 98. ваздухопловне бригаде. Дану јединице присуствовали су министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума, некадашњи команданти бригаде и јединица које су данас у њеном саставу, припадници Министарства одбране и Војске Србије, представници локалне самоуправе, Српске православне цркве, МУП-а и многобројни гости и пријатељи јединице. Честитајући празник припадницима 98. ваздухопловне бригаде у име председника Републике Србије и врховног команданта Александра Вучића, министар одбране Александар Вулин захвалио им је што су часно служили и служе отаџбини. - Ниједна јединица у српској Војсци не траје само онолико колико носи једно име. Све српске јединице су ткане у једну, у Српску војску и наша вековна непрекинута традиција бораца за слободу уткана је у сваку од наших јединица. Зато вам ја данас не честитам јубилеј једне деценије, већ вам се захваљујем на вековном трајању и способности да се борите за слободу - рекао је министар одбране и додао да ниједна јединица у историји Српске војске, нити је Српска војска икада учинила ишта због чега би могли или морали да се стидимо. Он је истакао да је српска војска часно проносила славу свог оружја и свог имена, а да би се суштина народа кога је бранила и због кога је постојала и постоји, могла сабрати у једној јединој речи - слобода. - Слобода изнад свега, слобода као разлог постојања, слобода због које сте и ви данас овде, слобода због које сте заслужили и примили орден. Слобода у временима која су иза нас, у временима ратова и сукоба, у којима су велики и моћни мислили да од нашег народа и нашег имена могу да направе оно што мисле да је наша истина, у временима у којима је било страшно постојати али у којима сте показали да не постоји задатак који не можете испунити, да не постоји противник нити непријатељ који не може после борбе са вама да погне главу у немом поштовању ваше храбрости и вашег знања. Управо зато, рекао је министар Вулин, ја вам данас честитам векове трајања и непрекинуте борбе за слободу. - Ако на овом нашем парчету земље, кога волимо и зовемо својом отаџбином, икада може бити трајног мира, биће га зато што је наша Војска довољно храбра и довољно снажна, обучена и опремљена да ником не падне на памет да покуша да узнемири наш начин живота, да промени наше постојање и угрози будућност наше деце. Ако на овом парчету земље, кога толико волимо и кога зовемо својом, икада може бити трајног и дуготрајног мира, онда ће га бити зато што Војска Србије испуњава своје задатке и према будућности и успомени прошлости. Ако на овом парчету земље, кога толико волимо и зовемо својим, икада може бити трајног мира онда ће га бити зато што што сте опремљени и обучени, зато што сте спремни и зато што ником неће пасти на памет да се са српском војском на било који начин сукоби - рекао је министар одбране Александар Вулин и додао да, захваљујући нашој војсци спремној за борбу имамо право да се радујемо миру. - Захваљујући вама и сваком дану који проведете у Војсци Србије, у коме постанете обученији и опремљенији, можемо да се надамо да ће нам деца корачати под слободним небом а не небом о коме одлучују и на коме владају велики и моћни, небом које припада нама зато што смо рођени под њим и зато што живимо и трајемо под њим. Не небом које морамо да бранимо као 1999. године, у време страшне НАТО агресије, већ по коме лете наши авиони. Небом слободним, под којим корачају наша деца, неуплашена од звука бомби и слика разарања и уништавања. Захваљујући вама и вашој способности да претрајете и да се борите против надмоћних, снажних и богатих али не и борбенијих, данас можемо да кажемо да смо изборили своје право да сами одлучујемо о себи, па и право да будемо војно неутрални, а војну неутралност ће велики и моћни поштовати само онолико колико ми будемо били и велики и моћни и обучени и опремљени и, изнад свега - колико будемо волели своју земљу, рекао је министар одбране и поручио да никада више у Србији неће бити оних који ће њоме владати а стидети се своје армије или да неће бити поносни на сваког од припадника, у прошлости, "баш као што се радују вашој будућности и будућности ваше деце". Командант 98. ваздухопловне бригаде, пуковник Дејан Васиљевић, подсетио је на богато историјско наслеђе јединице и сумирао њене резултате рада. - Пре 68 година формиран је 198. ваздухопловни ловачки пук, чије светле традиције достојно настављамо, а ту је и низ јединица које су, иако су се преселиле у историју, остале трајно надахнуће генерацијама српских ваздухопловних витезова - рекао је командант и додао да је јединица увек имала савремену ваздухопловну технику и високе борбене могућности, да је увек красила висока стручна и борбена оспособљеност као и снажан колективни дух и несаломив борбени морал. Говорећи о 1999. години, пуковник Васиљевић је подсетио на херојство пилота, техничара и целокупног састава 98. ловачко-бомбардерског авијацијског пука, које је омогућило да, као јединица у ваздухопловству, имају највише борбених летова. - Све то нас надахњује да и данас, као високостручни, с богатом традицијом и огромним борбеним искуством и моралом, будемо челични бедем одбране слободе наше отаџбине. Данас, као и увек до сада, делимо судбину и економски тренутак свога народа и државе. Објективно тешки услови и ограничења у којима смо радили протеклих година нису умањили наш допринос укупној моћи Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, одржали смо способност ватрене подршке снагама Копнене војске, достојно представљали земљу у иностранству и били активни учесници сваке акције помоћи цивилном становништву угроженом елементарним непогодама- истакао је командант 98. ваздухопловне бригаде и потврдио да на данашњи дан јединица бележи највећу исправност борбене технике од формирања бригаде, за што су, како је рекао, заслужни сви који стоје у свечаном строју. Поводом десет година постојања, председник Републике Србије и врховни командант Александар Вучић одликовао је јединицу Орденом за заслуге и безбедност трећег степена. Министар одбране Александар Вулин одликовање је уручио команданту 98. ваздухопловне бригаде, пуковнику Дејану Васиљевићу. Свечаност је употпунио дефиле јединица 98. ваздухопловне бригаде, награђени су и похваљени најуспешнији припадници а одата је и почаст погинулим и преминулим припадницима јединице. Гости су на крају данашње свечаности били у прилици да погледају и изложбу средстава ратне технике. Дан 98. ваздухопловне бригаде обележава се у знак сећања на 28. новембар 1949. године, када је формиран 98. ловачко-бомбардерски авијацијски пук, јединица са најдужом традицијом од свих које су ушле у састав данашње бригаде и најстарија формирана јединица у некадашњем РВ и ПВО.
  9.   Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње. Након Литије и благосиљања славског колача у славу празника Успења Пресвете Богородице којему је посвећен манастирски храм, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је неопалима купина, која је горела а није сагоријевала старозавјетно предуказање на Пресвету Богородицу. „Пророк је предвидио и прорекао рођење о ње Христа Бога нашега, и њен улазак у Светињу над светињама. И светиња небеска је сишла на њу и освештала њену утробу. И од ње се родио, не само човјек Исус из Назарета него се родио сами Бог, Творац неба и земље, Онај кроз кога је све постало што је постало“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да је Пресвета Богородица постала и наша мајка, мајка свих људи и свих земаљских народа. „Па и онда када се упокојила и отишла из овога свијета, остала је са нама и међу нама силом Сина њенога јединороднога“, рекао је Владика. Он је казао да се на овом светом мјесту шест вјекова прославља име Божје и Успеније Пресвете Богородице. „Она је остала дародавац живота свима који су се овдје кроз вјекове подвизавали и овдје се сабирали. На првом мјесту оснивачима и ктиторима ове свете обитељи Љеша, Алексе, Ђурђа, Стефана, Стефанице и Маре Црнојевића који су овдје похрањени да чекају трубе судњега дана. Али ево, ово мјесто на којем су они похрањени, посвећено имену Божјем и Пресветој Богородици, оно животвори и рађа, препорађа кроз вјекове“, нагласио је он. Он је додао да се ово мјесто увијек изнова обнавља и да по томе манастир Ком личи на ријеку понорницу. „То је управо због тога што је овдје присутан Животодавац и сила Његова, вјечна и непролазна. Све чега се он дотакао преко мајке своје, оно не ишчезава. Уписано је у књигу живота, вјечну, у царству Божијем. Али и овдје међу нама остаје да свједочи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Владика Амфилохије је подсјетио у каквом стању је била ова светиња крајем прошлога вијека. „Рачунало се тада да је завршено са њом. Али не може да она не васкрсне и да не васкрсне спомен на њене ктиторе. И ево, она васкрсава. И један од тих свједока васкрсења лозе Црнојевића јесте и овдје присутни наш кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потомак оних коју су градили ову светињу“, рекао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је кнеза Станка Црнојевића Бушатлију потом одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића и њеном кнежевском свједочењу истине и правде Божје“. Он је такође, по предлогу настојатеља манастира монаха Филипа (Кликовца), исто одликовање уручио добротворима заслужним за обнову ове светиње: Добривоју Цвијићу из  Београда, Владимиру Собољеву из Москве, Бору Ђукићу из Подгорице и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара. Архијерејском похвалницом одликовани су Иван Динић из Параћина, Немања Дрекаловић из Подгорице, Бојан Ајковић из Зете и Велимир Мијовић из Бара. У склопу свечане академије промовисана је монографија о манастиру Ком која је недавно изашла из штампе поводом овог јубилеја. Говорили су Митрополит Амфилохије, др Јелица Стојановић и уредник овог важног издања Јован Маркуш. У музичком дијелу програма су наступили: Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Даница Црногорчевић, Марија Мараш, гуслар Стеван Вујачић и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице. Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Прослави великог јубилеја присуствовао је замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици Сергеј Бубликов. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић                          
  10. На Успење Пресвете Богородице обиљежено је 600 година манастира Ком на Скадарском језеру. Овај манастир има велики значај у духовности Црне Горе и свега Српства, јер је задужбина Благовјерног Кнеза Ивана Црнојевића, а у њему је као потврда историјског континуитета зетске митрополије за архимандрита рукоположен Петар Други Петровић Његош. Светом архијерејском литургијом, коју је са многобројним свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, славском Литијом са читањем Јеванђеља, благосиљањем славског колача и свечаном академијом у манастиру Ком на Скадарском језеру је на празник Успења Превете Богородице, 28. августа прослављен велики јубилеј – 600 година ове древне светиње. Након Литије и благосиљања славског колача у славу празника Успења Пресвете Богородице којему је посвећен манастирски храм, Митрополит Амфилохије је у архипастирској бесједи рекао да је неопалима купина, која је горела а није сагоријевала старозавјетно предуказање на Пресвету Богородицу. „Пророк је предвидио и прорекао рођење о ње Христа Бога нашега, и њен улазак у Светињу над светињама. И светиња небеска је сишла на њу и освештала њену утробу. И од ње се родио, не само човјек Исус из Назарета него се родио сами Бог, Творац неба и земље, Онај кроз кога је све постало што је постало“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је казао да је Пресвета Богородица постала и наша мајка, мајка свих људи и свих земаљских народа. „Па и онда када се упокојила и отишла из овога свијета, остала је са нама и међу нама силом Сина њенога јединороднога“, рекао је Владика. Он је казао да се на овом светом мјесту шест вјекова прославља име Божје и Успеније Пресвете Богородице. „Она је остала дародавац живота свима који су се овдје кроз вјекове подвизавали и овдје се сабирали. На првом мјесту оснивачима и ктиторима ове свете обитељи Љеша, Алексе, Ђурђа, Стефана, Стефанице и Маре Црнојевића који су овдје похрањени да чекају трубе судњега дана. Али ево, ово мјесто на којем су они похрањени, посвећено имену Божјем и Пресветој Богородици, оно животвори и рађа, препорађа кроз вјекове“, нагласио је он. Он је додао да се ово мјесто увијек изнова обнавља и да по томе манастир Ком личи на ријеку понорницу. „То је управо због тога што је овдје присутан Животодавац и сила Његова, вјечна и непролазна. Све чега се он дотакао преко мајке своје, оно не ишчезава. Уписано је у књигу живота, вјечну, у царству Божијем. Али и овдје међу нама остаје да свједочи“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Владика Амфилохије је подсјетио у каквом стању је била ова светиња крајем прошлога вијека. „Рачунало се тада да је завршено са њом. Али не може да она не васкрсне и да не васкрсне спомен на њене ктиторе. И ево, она васкрсава. И један од тих свједока васкрсења лозе Црнојевића јесте и овдје присутни наш кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потомак оних коју су градили ову светињу“, рекао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је кнеза Станка Црнојевића Бушатлију потом одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца „због повратка коријену светородне лозе Црнојевића и њеном кнежевском свједочењу истине и правде Божје“. Он је такође, по предлогу настојатеља манастира монаха Филипа (Кликовца), исто одликовање уручио добротворима заслужним за обнову ове светиње: Добривоју Цвијићу из Београда, Владимиру Собољеву из Москве, Бору Ђукићу из Подгорице и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара. Архијерејском похвалницом одликовани су Иван Динић из Параћина, Немања Дрекаловић из Подгорице, Бојан Ајковић из Зете и Велимир Мијовић из Бара. У склопу свечане академије промовисана је монографија о манастиру Ком која је недавно изашла из штампе поводом овог јубилеја. Говорили су Митрополит Амфилохије, др Јелица Стојановић и уредник овог важног издања Јован Маркуш. У музичком дијелу програма су наступили: Црквени хор „Свети новомученик Станко“ из Никшића, Даница Црногорчевић, Марија Мараш, гуслар Стеван Вујачић и КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице. Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави. Прослави великог јубилеја присуствовао је замјеник амбасадора Руске Федерације у Подгорици Сергеј Бубликов. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска View full Странице
×