Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'портал'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 16 results

  1. Представљање обновљеног научно-богословског портала Богослов (bogoslov.ru) одржано је у среду, 4. децембра 2019. године, у свечаној дворани Сретењске духовне семинарије. Богослов је највећи интернет портал Руске Православне Цркве који садржи пригодне текстове у вези са православним богословљем, црквеном историјом, философијом и другим хуманистичким наукама. Након једногодишње паузе, портал наставља са радом. Богослов је био уврштен међу 30 најчитанијих религијских интернет портала Рунета, а по статистици Јандекса, заузимао је 50. место међу највише цитираним интернет ресурсима у рубрици „Друштво“. Портал Богослов настао је унутар зидова Московске духовне академије и признат је од стране руске и иностране научне заједнице као стручна платформа из области богословља као науке. Портал има неколико задатака: формирање и подршка домаће научно-богословске средине, праћење најновијих издања монографија и научних радова у Русији и иностранству, као и формирање културе научне расправе у богословској средини. За једну годину много тога је измењено на порталу. Нови дизајн портала са оптимизованом структуром, рубрикама и садржајима који су означени различитим бојама – сходно врсти и тематици којој припадају, омогућиће знатно једноставнију и бржу оријентацију на сајту. Ажурирањем дизајна портала стари материјали нису нестали, будући да су сачувани у архиви. У плану уредништва овог портала је обнављање верзија сајта на различитим језицима – енглеском, грчком, шпанском, немачком, српском, као и обнављање иностраних редакција у Великој Британији, Немачкој, Италији, Француској и Сједињеним Америчким Државама. Приступ порталу отворен је од 2. децембра 2019. године. Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Рatriarchia.ru
  2. Центар за проучавање црквенословенског језика при Институту руског језика Виктор Владимирович Виноградов Руске академије наука недавно је креирао едукативни интернет портал Црквенословенски језик данас. Портал је намењен свима који желе да науче и разумеју овај језик. Портал Црквенословенски језик данас има једноставан интерфејс и садржи четири рубрике: видео-предавања водећих руских стручњака који проучавају историју и савремене функционалне карактеристике црквенословенског језика, водич за сајтове посвећене изучавању и истраживању црквенословенског језика, електронска верзија два тома Великога речника црквенословенског језика новога времена и грчко-црквенословенски индекс, који садржи грчке појмове и њихове преводе на црквенословенски језик. Речник црквенословенског језика садржи речи које се налазе у богослужбеним књигама, укључујући географске називе и властита имена. У њему се налазе и фразеологизми и синтагме које су заступљене у богослужбеним текстовима. Извор речника је дигитализовани корпус богослужбених текстова који се користе у Руској Православној Цркви. Овај портал је отворен како би повезао широки аудиторијум са водећим стручњацима који се баве проучавањем црквенословенског језика. Материјале који су доступни на овом интернет порталу могу да користе студенти и наставно особље филолошких факултета. Извор: Инфо-служба Епархија бачка
  3. Од вечерас, наше интернет небо је богатије за један нови (теолошки) интернет портал. Реч је о Теологија.нет Како се може видети на самом сајту, Теологија.нет је теолошки интернет магазин чији је циљ промовисање културе критичког теолошког мишљења у дигиталном добу. Пошто настоји да негује критички став, наши аутори и уредници имају пуну слободу када је реч о избору тема и начину на који се те теме обрађују. Портал нема било какве идеолошке или друге преференце. Чврсто верујемо у дијалог унутар теологије као и теологије са другим хуманистичким, друштвеним, природним наукама као и у потребу прожимања теологије и уметности, и управо то уверење суштински одређује нашу уређивачку политику. Портал има три основне рубрике: Аутографи, Дијалози, Преводи и преписи. Разлика између прве и треће рубрике је у томе што прву чине ауторски текстови, коментари и есеји (новинским жаргоном речено, колумне) наших сарадника, који су писани за портал, а последњу преводи или већ објављени огледи који нису баш доступни, посебно не на интернету, а јесу значајни и занимљиви. Испред "Отачника" као покретача овог портала, "стоји" Благоје Пантелић као глодур, а уредништво чине и: Дарко Ђого, Андреј Јефтић, Марко Вилотић, Александар Ђаковац, Бојан Бошковић, Вукашин Милићевић, Ненад Божовић, Владимир Вељковић, Срђан Сремац и Милосав Гудовић Како се у импресуму портала наводи, и сарадничка листа је веома разуђена и богата теолозима (и не само њима) млађе генерације. Милија Јовичић, Ведран Голијанин, Смиљана Ћурчић Беро, Владимир Коларић, Јелена Јабланов Максимовић, Миљан Танић, Растко Јовић, Милана Ивковић, Драган Шљивић, Јована Пантелић и Славиша Костић Када се погледа насловна сајта само од вечерас како је портал покренут, са задовољством могу да констатујем да ћемо и ми на Поукама имати доста материјала за шеровање и дискусије, чији ће извор бити портал Теологија.нет. У име уредничког тима Поуке.орг и лично, честитам екипи Отачника на новом пројекту и желим им постану референтно место када је у питању теологија у модерном добу. ТЕОЛОГИЈА.НЕТ View full Странице
  4. Удружење ФОКУС и највећи православни фото портал Orthphoto.net расписују фото конкурс на тему "Манастири и живот у њима у светлу обележавања 800 година аутокефалности СПЦ". Изабрани радови биће приказани на фестивалу "Јесен српске културе у кантону Тићино" у Локарну, Швајцарска од 4. до 26. октобра 2019. године. Учесници конкурса могу бити како аматери, тако и професионални фотографи. Дозвољена је обрада фотографија, као и колажирање. Свака слобода у уметничком изражавању је могућа и оставља се аутору на избор и савест. Сваки учесник може послати максимално 3 фотографије, у штампаној верзији, формата 20х30цм (са минималним одступањима у + и - варијанти). Свака фотографија мора бити прописно обележена, са именом аутора и називом фотографије, местом снимања. Сваки учесник конкурса мора бити аутор или носилац ауторских права за фотографију коју пријављује на конкурс. Аутор остаје једини власник ауторских права над својом фотографијом. Организатор се обавезује да, у случају коришћења фотографије, видљиво означи аутора. Аутор се одриче накнаде за репродуковање фотографија на Фејсбук страни и сајтовима организатора. Најбољи радови биће симболично награђени. Најбољи радови наћи ће се у електронском каталогу. Максимално три фотографије у штампаном облику, димензија 20х30цм треба послати до 1. септембра 2019. на: FOKUS c/o fam. Rosarno Starovic Via V. d'Alberti 1, 6600 Locarno Switzerland
  5. Гост васељенског радија Светигора, Митрополије црногорско-приморске био је Бранислав Илић, катихета и уредник насловне странице портала Поуке.орг са којим смо говорили о једном лијепом јубилеју, наиме 10 година постојања сајта Живе речи утехе. Катихета Бранислав је посебно истакао да овај посећени портал сведочи живи живот! Your browser does not support the HTML5 audio tag. Извор: Радио Светигора
  6. Гојку Раичевићу, главном уреднику подгоричког портал ИН4С уручен је у среду ујутру полицијски позив за саслушање у просторијама Управе полиције. Позив долази након што је овај портал у последње време објавио више аудио записа разговора бившег амбасадора СЦГ у Москви Милана Роћена са саговорницима. Портал ИН4С наводи да је Раичевић саопштио полицијском службенику да се “не може и неће одазвати на позив полиције И тужилаштва све док не открију починиоце напада на њега док је обављао посао уредника на протестима 2015. године”. Он је и раније неколико пута позиван од стране Специјалног полицијског тима, тужилаштва поводом информација које је портал ИН4С објављивао у вези судског процеса “државни удар”. http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:806754-НЕЋЕ-НА-САСЛУШАЊЕ-Уреднику-подгоричког-портал-ИН4С-Гојку-Раичевићу-стигао-позив-полиције
  7. Игњатије браничевски са својом бараберијом преузео управу на Богословском факултету у Београду На седници Наставно-научног већа Богословског факултета одржаној 26. јуна 2018, на коме право гласа имају сви наставници (редовни, ванредни професори и доценти), за новог декана, после два мандата протојереја ставрофора др Предрага Пузовића, већином гласова изабран је епископ пожаревачки и браничевски Игњатије Мидић. На тајном гласању Мидић је добио 22 гласа, док је његов опонент, протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, добио 15 гласова. Мидић је по избору именовао нове продекане: за наставу – протођакона др Златка Матића, који се налази на челу Одбора за верску наставу Епархије браничевске, за финансије – протојереја др Александра Ђаковца, донедавно уредника новина београдске Патријаршије Православље и за науку проф. др Богољуба Шијаковића, који је у више наврата био продекан овог Факултета, а у јавности је остао упамћен као савезни министар вера у Влади СЦГ и републички министар вера у Влади Републике Србије. Матић и Ђаковац су пре избора за доценте били асистенти Игњатија Мидића, и своје докторске дисертације одбранили су под његовим руководством. Пораз Вукашиновића означио је и крај вишедеценијске диктатуре Иринеја Буловића на овом факултету. Буловић је, иако пензионисан пре три године, и даље редовно присуствовао седницама Наставно-научног већа на основу дозволе коју је добио од Синода. За Вукашиновића су гласали чланови Већа одани Буловићу и свештеници који су застрашени било од епископа бачког, било од осионог првог архијерејског намесника београдског, док иза епископа браничевског стоје либерални лаици и струја лојална бискупу Гргуру Дурићу, Буловићевом најљућем опоненту. После избора остаје горак утисак да се борба водила између ноторног криминалца у мантији (Вукашиновић) и контроверзног епископа – литургијског реформатора - чији јеретички ставови већ деценијама потресају Српску Цркву. Подсетимо, Мидић је до титуле редовног професора дошао са две књиге (у којима је прежвакавао јеретичка учења титуларног митрополита пергамаског Јована Зизиуласа) и са комплетом уџбеника за верску наставу који је после бурних негодовања наставника и негативних оцена Завода за унапређивање васпитања и образовања Републике Србије повучен из употребе. Закључак се намеће сам по себи: Богословски факултет остаје у раљама дилетантизма, далеко од истинске црквености и истинског академизма. http://borbazaveru.info/content/view/10758/1/
  8. Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању. Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким. Поуке.орг фото и видео: Doxologia.ro
  9. Архимандрит Исихије (Рогић) намесник Светоархангелског манастира у Ковиљу, који ће у недељу 24. јуна бити хиротонисан за Епископа мохачког и Викара Владике бачког, за најаву овогодишњег Фестивала византијске музике у Јашију, дао је интервју за румунски портал Доксологија. Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању. Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким. Поуке.орг фото и видео: Doxologia.ro View full Странице
  10. Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, пред вама је нови сајт Митрополије црногорско-приморске. Редизајнирањем сајта најављујемо прославу 800 година Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и он je наш скромни допринос овом великом јубилеју. На почетку кратак преглед новог Портала. Прво што привлачи пажњу је заглавље сајта које садржи композицију фотографија наших манастира и храмова, који су својеврсна лична карта наше Митрополије. Са десне стране се налазе Пећка Патријаршија, наше духовно сједиште и Ловћенска црква Светог Петра Цетињског, наш аманет и завјештање, чијим рушењем је оно погажено и без кога смо постали обезглављени. Са лијеве стране су наша два духовна огњишта која вјековима штите вјеру православну у Црној Гори – манастир Острог и Цетињски манастир, а у средини ове композиције су два нова бисера, не само наше Митрополије, већ цијелог православља – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, који чувају отачко предање и кроз које васкрсава богато хришћанско наслеђе, на овим просторима присутно још од апостолских времена. Сајт ће својим садржајем наставити са досадашњом праксом објављивања вијести, не само из наше Митрополије и Цркве, већ и информација које су од општег значаја и важности, и то из области: културе, науке, историје, друштва и слично. Портал Mитрополије ће бити врата кроз која ће посјетиоци улазити и налазити обиље интересантних информација, извјештаја, аудио и видео прилога, текстова. У рубрици „Актуелности“ се налазе сви чланци који се објављују а даље се разврставају по категоријама: „Догађаји“, „СПЦ“ „Помјесне Цркве“, „Хришћански свијет“, „Богословија“, „Вјеронаука“, „Богословље“ „Човјекољубље“, „Култура“, „Друштво“… Портал садржи и рубрику „Колумне“ у којима ће своје мјесто наћи осврти на разне богословске и друштвено-историјске теме и догађаје. На сајту су подаци о намјесништвима, парохијама и парохијским свештеницима, као и о манастирима и манастириштима Митрополије црногорско-приморске, који ће се временом обогаћивати и фото галеријом, као и другим важним информацијама. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.). У времену када су медији почели да живе од сензација, скандала и полупровјерених информација и у којима влада принцип “only bad news are good news” (само лоше вијести су добре вијести), наш позив је и да се стално враћамо основама новинарства, а то је да информације које пружамо буду тачне, објективне и да имају поучни карактер. Или, да одемо корак даље да испунимо и кључни задатак новинарства кога су познати стручњаци из области информисања Бил Ковач и Тим Розенстил дефисинали, а то је да „пружимо људима информацију која им је потребна да би били слободни и учествовали у управљању самим собом“. Другим ријечима, пред нама је задатак да све што радимо, радимо у славу Божију, нудећи не само новинарску ријеч као пуку информацију, већ кроз њу и Оваплоћену Ријеч – Вјечног Логоса Божијег, Исуса Христа који нас је ослободио и шаље нам Духа Светога који нас уводи у сваку истину. На крају благодарност и нашим претходницима свештеницима Јовану Пламенцу, Љубомиру Јовановићу и Игору Балабану, који су започели рад на сајту Митрополије још 2008. године и са својим сарадницима објавили до сада близу 20.000 чланака. Захваљујемо се и аутору новог сајта Милутину Павићевићу као и дизајнеру Маринку Лугоњи. Добро дошли на нови Портал – званични сајт Митрополије црногорско-приморске, уз Јеванђелски позив „Дођи и види“! Уредништво Портала Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. -Нови портал Митрополије – Дођи и види!- Благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита Амфилохија, пред вама је нови сајт Митрополије црногорско-приморске. Редизајнирањем сајта најављујемо прославу 800 година Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије и он je наш скромни допринос овом великом јубилеју. На почетку кратак преглед новог Портала. Прво што привлачи пажњу је заглавље сајта које садржи композицију фотографија наших манастира и храмова, који су својеврсна лична карта наше Митрополије. Са десне стране се налазе Пећка Патријаршија, наше духовно сједиште и Ловћенска црква Светог Петра Цетињског, наш аманет и завјештање, чијим рушењем је оно погажено и без кога смо постали обезглављени. Са лијеве стране су наша два духовна огњишта која вјековима штите вјеру православну у Црној Гори – манастир Острог и Цетињски манастир, а у средини ове композиције су два нова бисера, не само наше Митрополије, већ цијелог православља – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Храм Светог Јована Владимира у Бару, који чувају отачко предање и кроз које васкрсава богато хришћанско наслеђе, на овим просторима присутно још од апостолских времена. Сајт ће својим садржајем наставити са досадашњом праксом објављивања вијести, не само из наше Митрополије и Цркве, већ и информација које су од општег значаја и важности, и то из области: културе, науке, историје, друштва и слично. Портал Mитрополије ће бити врата кроз која ће посјетиоци улазити и налазити обиље интересантних информација, извјештаја, аудио и видео прилога, текстова. У рубрици „Актуелности“ се налазе сви чланци који се објављују а даље се разврставају по категоријама: „Догађаји“, „СПЦ“ „Помјесне Цркве“, „Хришћански свијет“, „Богословија“, „Вјеронаука“, „Богословље“ „Човјекољубље“, „Култура“, „Друштво“… Портал садржи и рубрику „Колумне“ у којима ће своје мјесто наћи осврти на разне богословске и друштвено-историјске теме и догађаје. На сајту су подаци о намјесништвима, парохијама и парохијским свештеницима, као и о манастирима и манастириштима Митрополије црногорско-приморске, који ће се временом обогаћивати и фото галеријом, као и другим важним информацијама. Како су медији већ одавно постали „свеприсутни и свепрожимајући чинилац друштвених токова“, то је обавеза Цркве да буде дио тих токова и да на тој „пијаци богова“, како је говорио преподобни Јустин Ћелијски, понуди и ријеч Јеванђеља Христовог, да би се у људима, слушајући и читајући проповиједи, рађала вјера, јер „Како ће, дакле, призвати Онога у кога не повјероваше? Како ли ће поверовати у Онога за кога не чуше? А како ће чути без проповједника?“ (Рим. 10,14.). У времену када су медији почели да живе од сензација, скандала и полупровјерених информација и у којима влада принцип “only bad news are good news” (само лоше вијести су добре вијести), наш позив је и да се стално враћамо основама новинарства, а то је да информације које пружамо буду тачне, објективне и да имају поучни карактер. Или, да одемо корак даље да испунимо и кључни задатак новинарства кога су познати стручњаци из области информисања Бил Ковач и Тим Розенстил дефисинали, а то је да „пружимо људима информацију која им је потребна да би били слободни и учествовали у управљању самим собом“. Другим ријечима, пред нама је задатак да све што радимо, радимо у славу Божију, нудећи не само новинарску ријеч као пуку информацију, већ кроз њу и Оваплоћену Ријеч – Вјечног Логоса Божијег, Исуса Христа који нас је ослободио и шаље нам Духа Светога који нас уводи у сваку истину. На крају благодарност и нашим претходницима свештеницима Јовану Пламенцу, Љубомиру Јовановићу и Игору Балабану, који су започели рад на сајту Митрополије још 2008. године и са својим сарадницима објавили до сада близу 20.000 чланака. Захваљујемо се и аутору новог сајта Милутину Павићевићу као и дизајнеру Маринку Лугоњи. Добро дошли на нови Портал – званични сајт Митрополије црногорско-приморске, уз Јеванђелски позив „Дођи и види“! Уредништво Портала Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  12. Како се може видети на самом сајту, Теологија.нет је теолошки интернет магазин чији је циљ промовисање културе критичког теолошког мишљења у дигиталном добу. Пошто настоји да негује критички став, наши аутори и уредници имају пуну слободу када је реч о избору тема и начину на који се те теме обрађују. Портал нема било какве идеолошке или друге преференце. Чврсто верујемо у дијалог унутар теологије као и теологије са другим хуманистичким, друштвеним, природним наукама као и у потребу прожимања теологије и уметности, и управо то уверење суштински одређује нашу уређивачку политику. Портал има три основне рубрике: Аутографи, Дијалози, Преводи и преписи. Разлика између прве и треће рубрике је у томе што прву чине ауторски текстови, коментари и есеји (новинским жаргоном речено, колумне) наших сарадника, који су писани за портал, а последњу преводи или већ објављени огледи који нису баш доступни, посебно не на интернету, а јесу значајни и занимљиви. Испред "Отачника" као покретача овог портала, "стоји" Благоје Пантелић као глодур, а уредништво чине и: Дарко Ђого, Андреј Јефтић, Марко Вилотић, Александар Ђаковац, Бојан Бошковић, Вукашин Милићевић, Ненад Божовић, Владимир Вељковић, Срђан Сремац и Милосав Гудовић Како се у импресуму портала наводи, и сарадничка листа је веома разуђена и богата теолозима (и не само њима) млађе генерације. Милија Јовичић, Ведран Голијанин, Смиљана Ћурчић Беро, Владимир Коларић, Јелена Јабланов Максимовић, Миљан Танић, Растко Јовић, Милана Ивковић, Драган Шљивић, Јована Пантелић и Славиша Костић Када се погледа насловна сајта само од вечерас како је портал покренут, са задовољством могу да констатујем да ћемо и ми на Поукама имати доста материјала за шеровање и дискусије, чији ће извор бити портал Теологија.нет. У име уредничког тима Поуке.орг и лично, честитам екипи Отачника на новом пројекту и желим им постану референтно место када је у питању теологија у модерном добу. ТЕОЛОГИЈА.НЕТ
  13. вести 13 феб 18 Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију. Маја Живановић, БИРН, Београд Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте. Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве. “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је. Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу. “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је is “Која вам је слава?” Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ у Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други. Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.” Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница. “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је. Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења. Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења. Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве. Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”. Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери. “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић. Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018 Превод: Поуке
  14. Портал Balkan Insight пише о нашем сајту Crkva.net, интервјуишући нашег администратора, Владимира Јовановића. вести 13 феб 18 Српска Православна Црква преноси своју поруку и на интернет Водећа верска заједница у Србији трага за новом публиком на интернету уз помоћ сајта у чијем опису стоји да представља знак да је Црква спремна да пригрли модерну технологију. Маја Живановић, БИРН, Београд Они који желе више да сазнају о Српској Православној Цркви, далеко највећој цркви у земљи, више се не морају запутити ка себи најближој парохији. Сада могу да сазнају нешто о вери на сајту Crkva.net, првој Православној црквеној друштвеној мрежи, која већ броји 6.000 чланова и жели још да расте. Један од администратора сајта, Владимир Јовановић, рекао је за БИРН да је сајт Crkva.net покренула у априлу 2016 група свештеника, вероучитеља и теолога при Мисионарском одељењу Српске Православне Цркве. “Сајт је направљен због потребе да се све што ваља у Цркви сакупи на једно место на коме сами творци садржаја једноставно могу да га стварају и мењају на једноставан начин”, рекао је. Crkva.net умногоме подсећа на Facebook, али има другачији изглед и хришћанску причу. “Добар дан и помаже Бог” је порука коју сваки корисник добије када се улогује. Једно од питања која се добијају при креирању налога је “Која вам је слава?” Међу постојећим корисницима су епархије, СПЦ на Малти, групе које деле савете о веронауци и хришћанском васпитању и породици, као и многи други. Косово – које Србија сматра за део своје територије упркос проглашавању независности пре једне деценије – има засебну групу у којој људи деле српске патриотске новости. Пре шеснаест дана, Crkva.net је такође лансирала сопствену апликацију за Android. Јовановић је за БИРН објаснио да је Crkva.net сајт православне хришћанске заједнице на који се свако може пријавити, “без обзира да ли је православац, католик, припадник неке друге хришћанске заједнице, или атеиста.” Они који се региструју, како Јовановић објашњава, сигурно ће упознати занимљиве људе из разних заједница. “Могу сазнати више о православном хришћанству, могу видети која су збивања заказана у њиховој локалној цркви, или могу организовати ходочашће на Свету Гору или Јерусалим, на пример”, рекао је. Као на свакој друштвеној мрежи, постоје нека правила коришћења. Јовановић каже да корисници не смеју да вређају друге чланове или цркве, да шире мржњу било које врсте, нити да хуле на хришћанство. Уколико модератори виде нешто увредљиво, тај садржај ће бити уклоњен без упозорења. Упитан да ли неко од познатих користи ову друштвену мрежу, одговара – још увек не. “Могуће је, додуше, да ће у будућности познате личности попут народне певачице Секе Алексић направити профил на нашем сајту. Никад се не зна”, рекао је Јовановић, додајући да то не би било изненађујуће, с обзиром на то да је певачица велики донатор Цркве. Подвлачећи да међу садашњим корисницима има епископа, званичних страница епархија, као и парохијских цркава, рекао је: “Надамо се да ће се број нових корисника повећати”. Crkva.net, како каже, још један је доказ да се Српска Православна Црква отвара ка новим технологијама и изналажењу нових начина да се млади приближе вери. “Позивамо све, ко год да су, да се региструју на наш сајт и сами виде како изгледа православно хришћанство. Сви су добродошли”, закључује Јовановић. Извор: http://www.balkaninsight.com/en/article/serbian-orthodox-church-goes-online-02-07-2018 Превод: Поуке View full Странице
  15. Лобисти криминалног режима Мила Ђукановића против Видовдана 2. фебруара 2018. Српски народ у Црној Гори изложен је страшним притисцима – готово као да живи у некој светској забити а не у срцу Европе – у циљу његовог асимилирања, односно у складу са тоталитарним титоистичким пројектом који је наследио криминогени режим Мила Ђукановића. У питању је окончање процеса трансформације Срба-Црногораца у новоизмишљену црногорску нацију. Свако има право да се декларише како год хоће, па и они грађани који су прихватили од стране тоталитарне комунистичке државе измишљени и опресивно наметнути црногорски идентитет, који данас наставља насилнички да форсира актуелни режим у Подгорици. Међутим, када је демократски рећи да и плод лажи и насиља који је заживео има право на егзистенцију, онда тим пре она се не сме оспоравати ономе што произлази из историјске истине. А то је да је Црна Гора традиционално српска земља иако је данас антисрпска држава, те да велики део њеног народа уз све асимилаторске ударе – који иду од угрожавања елементарних националних права до личне дискриминације оних грађана који се изјашњавају као Срби – и даље има храброст да се српски определи. Као што ти храбри људи изложени националним прогонима као ниједан други народ у Европи, мученички истрајавају у отпору, тако, нажалост, и опскурни режим у Подгорици упорно и брутално ради на њиховом елиминисању. Оно што ради у том циљу слободно се може назвати идентитетским геноцидом. О томе сајт Видовдан, односно његови аутори, доследно пишу и на друге начине настоје да анимирају јавност и институције Србије да енергичније дигну глас против злочина чија је жртва наш народ у Црној Гори. Тај злочин је већ деценијама у току, али сада доживљава кулминацију. То је разлог што је Видовдан већ дуже време трн у оку Ђукановићевој криминално-политичкој екипи и њиховим, врло утицајним, лобистима у Србији, који се неретко лажно представљају – гле парадокса – као борци против криминала, корупције или као заштитници људских права. Они који служе, уз Косово другој највећој мафијашкој бази у Европи, којом влада постмодерно стилизовани малигно-ауторитарни режим, наводно се боре против разних манифестација зла које у збиљи њихови господари оличавају. Да то није трагично било би комично. А сада када се приближавају председнички избори у Црној Гори, када се тамошња криминално-политичка хоботница осећа посебно угроженом и стога спрема нови талас идентитетских погрома над Србима те прогона њихових лидера, биће интензивирани хистерични нападни на Видовдан, односно на поједине његове ауторе и чланове редакције. Некада ће они бити директно зеленашки, а некада ће бити маскирани на начин да се суштина одмах не види. Али увек ће бити прљави и подли. И добро је што је тако. То је прилика да се они који у Србији раде за криминални режим Мила Ђукановића и његове најекстремније НАТО заштитнике – разобличе. Да наша јавност лепо види да се ради о апологетима оних који у „модерној“ Црној Гори другим средствима раде исто што је Анте Павелић са својом усташком бандом радио маљем и србосеком у нацистичкој НДХ. Но, циљ остаје исти: уништење дела српског народа. Само што су методе данас „мирнодопске“. И уз то постоји још једна разлика: класичне усташе нису имале своју пету колону у Србији док Милови радикални србофоби њу очито имају. Она данас, у страху за опстанак свог рањеног послодавца, спрема хистеричан јуриш на Видовдан! Јавност Србије је потребно на то упозорити, не због Видовдан који је у стању сам да се брани и одбрани од Милових јуришника, већ да не би била пропуштена прилика да се они сами разобличе. Како наш народ каже: „Не пада снег да покрије брег, већ да свакој зверки открије траг“. Редакцијски коментар Редакцијски коментарhttps://www.vidovdan.org/актуелно/lobisti-kriminalnog-rezima-mila-djukanovica-protiv-vidovdana/ ВИШЕ ТЕКСТОВА НА ТЕМУ: ОБЈАВЉУЈЕ ВИДОВДАН. ОРГ
  16. Поштовани читаоци, оно чега смо се сви прибојавали да ће почети у Србији - одузимање деце родитељима, је почело. Почело је то још пре неког времена, али није било тако јавно. Центар за социјални рад Звездара је породици Тркуља одузео ћерку Марију од 6 година и већ 39 дана је држе у привременом смештају, где дете јако страда одвојено од родитеља и цела ситуација личи на садистичко иживљавање над дететом и родитељима. Отац девојчице, Иван Тркуља је о свему испричао у емисији "Центар", код нашег брата Петра Златановића, уредника Србин.инфо. Породични сабор прати развој ситуације. Молимо вас да ову вест проширите на што више адреса, како не би дете отишло од родитеља у руке странаца, што је план Социјалног Звездара, по речима оца девојчице. http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/apokalipsa/1601-otimanje-dece-u-srbiji-porodica-trkulja
×
×
  • Креирај ново...