Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'поред'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. Некадашњи игуман острошке светиње Преосвећени епископ Г. Јован (Пурић), служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, у понедјељак 4. фебруара 2019. љета Господњег, када наша света Црква молитвено прославља Светог апостола Тимотеја и Преподобног мученика Анастасија. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, Владика Јован је сабранима око кивота Светог Василија Острошког Чудотоврца честитао данашњи празник и казао да је Апосотол Тимотеј био дивни сарадник Светог апостола Павла. Your browser does not support the HTML5 audio tag. -ФОТОГАЛЕРИЈА- – Њему је Свети апостол Павле дао много лијепе поуке које сваки од нас и епископ и свештеници и монаси и вјерни народ треба увијек да прочитају, како треба да се хришћански понашамо, шта значи слушати старјешине црквене – казао је Владика Јован. Истакао је да је служба апостолска велика и узвишена. – Ми прије свега и изнад свега говоримо и разговарамо са Богом и Бог нам говори. Понајмање ми о Њему говоримо, али најважније је да будемо у Њему и да с Њим славимо најсветије име и да се покажу истинске ријечи на нама који смо призвани на ову службу, да је најважније очувати благодат Божију, благодат крштења, а она се највише обнавља покајањем – нагласио је Преосвећени владика. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу примили су Свето Причешће. Извор: Манастир Острог
  2. Ромејац

    Јесте ли оставили паре поред иконе

    Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница... Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Пријатељ ме назвао и панично замолио да одем до његове мајке и одвезем је до најближе цркве јер он не може да напусти посао. Његова мајка и он су били избеглице које су прошле све голготе Сарајева и некако на крају стигли до краја света, у Аустралију. Он је некако, ипак, колико толико, за собом оставио горке успомене, али мајка то није могла. Живела је у тешкој депресији, причала је врло мало, а никда не помињући прошлост. Пријатељ ми је само објаснио да га је мајка назвала у врло лошем стању и преклињала да мора до цркве да запали свећу. Одмах сам отишао до њихове куће па мајку одвезао до најближе српске цркве у радничком предграђу. Црква је била закључана, али поред храма је парохоијска кућа. Врата ми је отворила локална попадија, дала ми је кључ и кратко објаснила да када завршимо вратим кључ, а да паре можемо да оставимо поред иконе. Ушли смо у храм, мајка је одмах запалила свећу, а онда укочено, потпуно непомично гледала у пламен дуго, дуго, све док свећа није потпуно изгорела. А онда је наставила да гледа у место где је стајала изгорела воштаница. Тихо сам јој пришао и што сам могао опрезније рекао да би могли сада да се вратимо кући. Тргла се, а онда одсутно и мирно без речи кренула из цркве. Вратио сам попадији кључ и кренули смо до паркираних кола. Тада је са веранде супруга свештеника што је могла гласније узвикнула: „А јесте ли оставили паре поред иконе”! Био је то врео летњи дан у Мелбурну, празне улице и препуне плаже. Предраг Вучинић, Мелбурн http://www.politika.rs/scc/clanak/411625/Jeste-li-ostavili-pare-pored-ikone
  3. Ситуацију о ходочасничким путовањима на Атон након доношења одлуке Синода Руске Православне Цркве од 15. октобра о раскиду евхаристијског општења с Цариградском патријаршијом у разговору с дописником РИА Новости Сергејем Стефановом прокоментарисао је секретар за међуправославне односе Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије протојереј Игор Јакимчук: Оче Игоре, с Атона није било још никакве реакције на поступак Цариградске патриајршије у Украјини? Реакције њиховог руководећег органа, Светог Кинота или појединих манастира? – Православни свет не живи брзином коју му намеће данашњица. На Атону многи уопште не користе интернет и мобилне телефоне и због тога чак ни не знају за одлуке које су донете у Истанбулу и у Минску. Али мислим да ће временом сазнати и да ће нека реакција уследити. Ходочасници причају Светогорцима о томе шта се дешава. Наравно, ова одлука ствара апсолутно разумљиве потешкоће и руским житељима Атона који су традиционално помињали и цариградског и московског патријарха. И сви су они дошли из Руске Православне Цркве. Како ће се даље одвијати њихов живот на Атону јесте питање које треба решити. Што се тиче обичних ходочасника мислим да сви треба да имају на уму то да поред све љубави према Атону и поред свег поштовања које Руска Православна Црква од давнина, од памтивека гаји према Светој Гори као према ‘уделу Мајке Божије’ постоји још и појам као што је црквена дисциплина. И ако за нешто нема благослова, то значи да га нема. Конкретно поводом руског манастира Светог Пантелејмона на Атону – и он потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Испоставља се да смо сад престали да општимо с њима и да не смемо да идемо тамо и да се причешћујемо? – Не смемо да се причешћујемо, али мислим да можемо да дођемо просто да се помолимо. Буквално ових дана је у нашем руском Манастиру Светог Пантелејмона била храмовна слава, зато што је један од храмова у овом манастиру посвећен празнику Покрова Мајке Божије, и у овим свечаностима су учествовала тројица јерарха Руске Православне Цркве. Нису служили, али су се молили на богослужењу. А у светлости најновијих одлука, сад кад је у току богослужење да ли мирјани могу да уђу у храм и да се моле са свима? Или могу само да уђу сами у храм да се помоле кад нема богослужења? Или могу да се моле на богослужењу, само не треба да се причешћују? – Боље је рећи да је сад, имајући у виду све ове тешке околности које су настале, наступило време да се уздржимо од ходочашћа на Атон и од било каквог учествовања у богослужењима. Али ако се тако нешто деси, у сваком случају не треба да се причешћујемо. Да ли се сад неке светиње могу доносити у Русију са Атона, или из Турске или са друге канонске територије Цариграске патријаршије, или је све то сад такође обустављено? – Било би чудно очекивати да ће у периоду оваквог опасног заоштравања наших односа неко с територије Цариградске патријаршије донети светиње код нас. Уколико се таква иницијатива појави, размотрићемо је, као што се то обично и ради у сваком конкретном случају. А шта ће бити с нашим сународницима – парохијанима православних храмова у Турској или на другим местима где нема других храмова осим оних који припадају Цариградској патријаршији? – То је заиста проблем који се појавио почевши од 15. октобра пошто је Цариградска патријаршија de facto отишла у раскол почевши да општи с расколницима. Испоставља се да наши сународници на територији Грчке остају без пастирског руковођења. Исто се односи на наше земљаке који живе на острвима Додеканеза, укључујући највеће од њих – Родос, као и Крит. Наравно, размишљаћемо о томе како да им обезбедимо пастирску бригу. Прошло је врло мало времена, али је ово у сваком случају наш задатак и ми се њиме бавимо. Уопште, парохије Цариградске патријаршије постоје у целом свету осим Африке и Антарктиде, али тамо верници имају алтернативу – постоје храмови других Помесних Цркава. Сада немају алтернативу само у Турској и на грчким острвима која сам навео. Секретар Руске духовне мисије у Јерусалиму, игуман Никон, је рекао да ће Руска Православна Црква бити принуђена да обустави општење са свим Црквама које подрже одлуку Цариградске патријаршије о давању аутокефалије цркви у Украјини. Да ли можете да прокоментаришете ову изјаву? – Мислим да је то врло преурањен коментар. Као прво, још увек нема коначне одлуке о даровању аутокефалности цркви у Украјини, нема Томоса, и уопште се не зна кад ће бити. Тим пре је сад преурањено говорити о реакцији Помесних Цркава на оно што ће се десити после хипотетичког даровања Томоса. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Ситуацију о ходочасничким путовањима на Атон након доношења одлуке Синода Руске Православне Цркве од 15. октобра о раскиду евхаристијског општења с Цариградском патријаршијом у разговору с дописником РИА Новости Сергејем Стефановом прокоментарисао је секретар за међуправославне односе Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије протојереј Игор Јакимчук: Оче Игоре, с Атона није било још никакве реакције на поступак Цариградске патриајршије у Украјини? Реакције њиховог руководећег органа, Светог Кинота или појединих манастира? – Православни свет не живи брзином коју му намеће данашњица. На Атону многи уопште не користе интернет и мобилне телефоне и због тога чак ни не знају за одлуке које су донете у Истанбулу и у Минску. Али мислим да ће временом сазнати и да ће нека реакција уследити. Ходочасници причају Светогорцима о томе шта се дешава. Наравно, ова одлука ствара апсолутно разумљиве потешкоће и руским житељима Атона који су традиционално помињали и цариградског и московског патријарха. И сви су они дошли из Руске Православне Цркве. Како ће се даље одвијати њихов живот на Атону јесте питање које треба решити. Што се тиче обичних ходочасника мислим да сви треба да имају на уму то да поред све љубави према Атону и поред свег поштовања које Руска Православна Црква од давнина, од памтивека гаји према Светој Гори као према ‘уделу Мајке Божије’ постоји још и појам као што је црквена дисциплина. И ако за нешто нема благослова, то значи да га нема. Конкретно поводом руског манастира Светог Пантелејмона на Атону – и он потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије. Испоставља се да смо сад престали да општимо с њима и да не смемо да идемо тамо и да се причешћујемо? – Не смемо да се причешћујемо, али мислим да можемо да дођемо просто да се помолимо. Буквално ових дана је у нашем руском Манастиру Светог Пантелејмона била храмовна слава, зато што је један од храмова у овом манастиру посвећен празнику Покрова Мајке Божије, и у овим свечаностима су учествовала тројица јерарха Руске Православне Цркве. Нису служили, али су се молили на богослужењу. А у светлости најновијих одлука, сад кад је у току богослужење да ли мирјани могу да уђу у храм и да се моле са свима? Или могу само да уђу сами у храм да се помоле кад нема богослужења? Или могу да се моле на богослужењу, само не треба да се причешћују? – Боље је рећи да је сад, имајући у виду све ове тешке околности које су настале, наступило време да се уздржимо од ходочашћа на Атон и од било каквог учествовања у богослужењима. Али ако се тако нешто деси, у сваком случају не треба да се причешћујемо. Да ли се сад неке светиње могу доносити у Русију са Атона, или из Турске или са друге канонске територије Цариграске патријаршије, или је све то сад такође обустављено? – Било би чудно очекивати да ће у периоду оваквог опасног заоштравања наших односа неко с територије Цариградске патријаршије донети светиње код нас. Уколико се таква иницијатива појави, размотрићемо је, као што се то обично и ради у сваком конкретном случају. А шта ће бити с нашим сународницима – парохијанима православних храмова у Турској или на другим местима где нема других храмова осим оних који припадају Цариградској патријаршији? – То је заиста проблем који се појавио почевши од 15. октобра пошто је Цариградска патријаршија de facto отишла у раскол почевши да општи с расколницима. Испоставља се да наши сународници на територији Грчке остају без пастирског руковођења. Исто се односи на наше земљаке који живе на острвима Додеканеза, укључујући највеће од њих – Родос, као и Крит. Наравно, размишљаћемо о томе како да им обезбедимо пастирску бригу. Прошло је врло мало времена, али је ово у сваком случају наш задатак и ми се њиме бавимо. Уопште, парохије Цариградске патријаршије постоје у целом свету осим Африке и Антарктиде, али тамо верници имају алтернативу – постоје храмови других Помесних Цркава. Сада немају алтернативу само у Турској и на грчким острвима која сам навео. Секретар Руске духовне мисије у Јерусалиму, игуман Никон, је рекао да ће Руска Православна Црква бити принуђена да обустави општење са свим Црквама које подрже одлуку Цариградске патријаршије о давању аутокефалије цркви у Украјини. Да ли можете да прокоментаришете ову изјаву? – Мислим да је то врло преурањен коментар. Као прво, још увек нема коначне одлуке о даровању аутокефалности цркви у Украјини, нема Томоса, и уопште се не зна кад ће бити. Тим пре је сад преурањено говорити о реакцији Помесних Цркава на оно што ће се десити после хипотетичког даровања Томоса. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Његово преосвештенство епископ диоклијски и новоизабрани буеносајрески и јужно-централноамерићки Кирило служио је на празник Рођења светог Јована Крститеља у Цетињском Манастиру. Владици је саслуживало свештенство цетињског намјесништва и свештеномонаси Цетињског Манастира, уз учешће великог броја вјерног народа. На крају свете Литургије владика Кирило је честитао празник и истакао да је Рођење Јованово било најављено кроз Пророке и да је послат од Господа да припреми долазак Господњи. Као што је Бог призвао и познао Светог Јована тако Бог провиђа и промишља о свакоме човјеку који долази на свијет. Владика се осврнуо и на абортус, као једно од искушења данашњег времена којим се убијају стотине хиљада нерођене дјеце. Он је рекао да сама чињеница да је приликом сусрета Свете Јелисавете (мајке Светог Јована) и Пресвете Богородице дијете заиграло у утроби њеној, показује да живот човјеков почиње зачећем, и због је тога абортус убиство. У Цетињском Манастиру се чува Света Десница Јована Крститења, коју су вјерни, након свете Литургије цјеливали. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира  Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин.    Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу.   У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса :    “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило.   У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог:    “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило.   Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета:   “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност.   И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он.   У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих:    “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота.     Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило.   Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило.      Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине.   Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија.     Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније  које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине.   Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици
  7. -Празник преподобномученице Февроније свечано прослављен у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици- У недељу 8. јула 7. седмице по Духовима, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Архијерејска Литургија. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ Буенос-аирески и јужно централ-амерички господин Кирило (Бојовић). Звучни запис беседе јеромонаха Рафаила (Бољевића), игумана свештене обитељи Подмаинске Звучни запис беседе Викарног Епископа диоклијског Кирила -ФОТОГАЛЕРИЈА- Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин. Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу. У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса : “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило. У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог: “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило. Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета: “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност. И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он. У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих: “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота. Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило. Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило. Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине. Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија. Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине. Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици View full Странице
  8. На крају свете Литургије владика Кирило је честитао празник и истакао да је Рођење Јованово било најављено кроз Пророке и да је послат од Господа да припреми долазак Господњи. Као што је Бог призвао и познао Светог Јована тако Бог провиђа и промишља о свакоме човјеку који долази на свијет.   Владика се осврнуо и на абортус, као једно од искушења данашњег времена којим се убијају стотине хиљада нерођене дјеце. Он је рекао да сама чињеница да је приликом сусрета Свете Јелисавете (мајке Светог Јована) и Пресвете Богородице дијете заиграло у утроби њеној, показује да живот човјеков почиње зачећем, и због је тога абортус убиство.   У Цетињском Манастиру се чува Света Десница Јована Крститења, коју су вјерни, након свете Литургије цјеливали.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. „Људи, ово је срамота, свештеник се напио и није могао да иде пешке да испрати покојника, него су га људи убацили у приколицу и возили до гробља. Он је наравно заспао као топ..“ - стоји у опису фотографије на "Фејсбуку" ДРУШТВЕНЕ мреже "усијала" је фотографија једног мештанина села Друговца у близини Смедерева, на којој свештеник Ненад у алкохолисаном стању лежи у тракторској приколици поред сандука са телом покојника. - Људи, ово је срамота, свештеник се напио и није могао да иде пешке да испрати покојника, него су га људи убацили у приколицу и возили до гробља. Он је наравно заспао као топ, а ногу је подигао на страницу као да се сунча - стоји у опису фотографије коју је на друштвену мрежу "Фејсбук" поделио револтирани учесник поворке. Људи из овог места, али и околине, све чешће венчања, крштења, и остале црквене церемоније обављају у другим парохијама, управо због, како наводе, проблематичног свештеника. Изнервирани мештани у коментарима остављеним испод фотографије пијаног попа, наводе и да овај свештеник посао често обавља у алкохолисаном стању, као и да је једном приликом изгубио кандило и крст, али и да је на једној сахрани упао у раку. Извор
  10. Саслуживали су му свештеномонаси острошке обитељи и  свештенство, уз молитвено учешће великог броја вјерног народа. Сабранима се бесједећи обратио Владика Сергије, који је изразио радост што служи у острошкој светињи по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.   – У овој малој скромној, једноставној скученој пећини налази се велика благодат Божија, јер се овдје на Светој Литургији приноси бекрвна жртва већ више вјекова. И данас, ако Бо га приносимо бескрвну жртву у славу Бога живога који нам је рекао и заповиједио да једнемо Тијело Његово и пијемо Крв Његову да би задобили живот вјечни – казао је Владика Сергије.   Он је тумачећи прочитано зачало из Светог Јеванђеља када Господ на вратима града Наина сусреће поворку бола и жалости, плача и јада, поворку смрти, казао да се Господ видјећи људску немоћ да устану из мртвих сажалио и дошао у овај свијет.   – Наш Бог, Бог отаца Аврама, Исака и Јакова, Бог Светог оца нашег Василија Острошког, Бог наш потребан је свима нама како би видјели своје ране, а наша највећа рана била је рана смрти. Она није данас, јер је смрт кроз Христово Васкрсење побијеђена, зато што данас имамо могућност да будемо бесмртни, а до Христовог доласка ту могућност нисмо имали – казао је Владика Сергије и додао да нам Свети Василије свједочи благодат и милост Божију, и да свједочи да нема више смрти.   – Али постоји, нажалост, и дан данас могућност вјечне смрти, за оне који не схватају, за оне који служе лажним боговима, који се клањају идолима којих данас има много – рекао је он.   Након причешћивања вјерног народа Владика Сергије је заблагодарио Господу на сабрању поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца.   -Свети отац наш Василије чини много више него што смо ми заслужили, прима нас у свој загрљај овдје у име Христово. Он није тражио много од Христа, него је цијелога себе предао Христу. Зато смо и ми, браћо и сестре, позвани да предамо себе и сав свој живот и једни друге Христу, а не само да тражимо и просимо. Али учинимо то дјело, дајмо оно што смо добили и Он ће нас управити на свете Његове заповијести и свете врлине Његове – казао је Владика Сергије.   Епископу Бихаћко-петровачком је у име острошке обитељи на благослову, служењу и доласку у острошку светињу заблагодарио протосинђел Сергије економ у острошком манастиру.     Извор: Манастир Острог
  11. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Г. Сергије служио је са свештенством Свету архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија Острошког Чудотоврца у 20. недјељу по Духовима, 22. октобра 2017. љета Господњег, на празник Светог апостола Јакова и Светог Стефана деспота српског. Саслуживали су му свештеномонаси острошке обитељи и свештенство, уз молитвено учешће великог броја вјерног народа. Сабранима се бесједећи обратио Владика Сергије, који је изразио радост што служи у острошкој светињи по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија. – У овој малој скромној, једноставној скученој пећини налази се велика благодат Божија, јер се овдје на Светој Литургији приноси бекрвна жртва већ више вјекова. И данас, ако Бо га приносимо бескрвну жртву у славу Бога живога који нам је рекао и заповиједио да једнемо Тијело Његово и пијемо Крв Његову да би задобили живот вјечни – казао је Владика Сергије. Он је тумачећи прочитано зачало из Светог Јеванђеља када Господ на вратима града Наина сусреће поворку бола и жалости, плача и јада, поворку смрти, казао да се Господ видјећи људску немоћ да устану из мртвих сажалио и дошао у овај свијет. – Наш Бог, Бог отаца Аврама, Исака и Јакова, Бог Светог оца нашег Василија Острошког, Бог наш потребан је свима нама како би видјели своје ране, а наша највећа рана била је рана смрти. Она није данас, јер је смрт кроз Христово Васкрсење побијеђена, зато што данас имамо могућност да будемо бесмртни, а до Христовог доласка ту могућност нисмо имали – казао је Владика Сергије и додао да нам Свети Василије свједочи благодат и милост Божију, и да свједочи да нема више смрти. – Али постоји, нажалост, и дан данас могућност вјечне смрти, за оне који не схватају, за оне који служе лажним боговима, који се клањају идолима којих данас има много – рекао је он. Након причешћивања вјерног народа Владика Сергије је заблагодарио Господу на сабрању поред моштију Светог Василија Острошког Чудотворца. -Свети отац наш Василије чини много више него што смо ми заслужили, прима нас у свој загрљај овдје у име Христово. Он није тражио много од Христа, него је цијелога себе предао Христу. Зато смо и ми, браћо и сестре, позвани да предамо себе и сав свој живот и једни друге Христу, а не само да тражимо и просимо. Али учинимо то дјело, дајмо оно што смо добили и Он ће нас управити на свете Његове заповијести и свете врлине Његове – казао је Владика Сергије. Епископу Бихаћко-петровачком је у име острошке обитељи на благослову, служењу и доласку у острошку светињу заблагодарио протосинђел Сергије економ у острошком манастиру. Извор: Манастир Острог View full Странице
  12. Nakon toliko vremena iščekivanja Samsung je danas zvanično počeo svoju smartfon sezonu predstavivši Galaxy Note 8. Foto: Youtube Screenshot U poslednjih nekoliko sedmica, bilo je mnogo procurelih informacija o Note 8 hardveru, gde su otkriveni detalji o sistemu dualnih kamera, dizajnu u stilu S8 sa Infinity ekranom bez ivica, i naravno, povratak S Pena. I dok S8 Plus ima veliki ekran od 6.2 inča, od Note 8 se očekuje da ponudi čak i veći ekran od 6.3 inča, za one koji baš žele veće i bolje. Na Galaxy Unpacked događaju, organizovanim ovim povodom, šef komunikacija Samsunga D. Dž. Koh govorio je o istoriji Note linije. Nakon toga prikazan je uvodni video o tome koliko su NOte telefoni omiljeni i kako su fanovi Samsunga ostali u z kompaniju i nakon Note 7 debakla sa baterijom. "Niko od nas neće zaboraviti šta se desilo prošle godine, znam da ja neću. Ali isto tako nikada neću zaboraviti milione lojalnih korisnika Note telefona koji su ostali sa nama", rekao je Koh. "Dozvolite da izjavim svoju najdublju zahvalnost neverovatnoj Note zajednici širom sveta", dodao je on. "Veliki telefoni su definicija budućnosti mobilne tehnologije", rekao je Koh opisivajući ekran novog telefona koji se nestrpljivo iščekuje na tržištu. Samsung je uvek govorio da je Note linije bila plodno tle za inovaciju. Foto: Youtube Screenshot Note 8 je značajan proizvod za Samsung ne samo kao vodeći proizvod za jesenju sezonu, već i zbog povratka Note brenda na tržište posle prošlogodišnjeg Note 7 debakla. Koh je objasnio za koga je Note telefon dizajniran. To su multitaskeri, kojima treba veliki telefon i koji zahtevaju vrhunske performanse. Na video bimovima pušten je klip kojim se prikazuje izgled Note 8 telefona, a na scenu je izašao predsednik marketinške divizije Samsunga Džastin Deniston da da više informacija o karakteristikama telefona. Note 8 ima isti Infinity Display koji je Samsung uveo na svojim Galaxy 8 telefonima ove godine. Pokrivaju telefon od ivice do ivice, skoro čitavu prednju površinu Note 8. Staklo od 6.3 inča, zakrivljeno sa strana, napravljeno je za S Pen. Ima isti 18.5:9 odnos stranica kao i Galaxy S8 i S8+. Samsungovi premium Note modeli uvek su bili skupi, ali će najnovija verzija Galaxy Note 8 biti najskuplji mobilni uređaj ove južnokorejske kompanije. Koštaće više od 900 američkih dolara, a na tržište stiže 15. septembra ove godine. Foto: Youtube Screenshot Samsung uvodi korisnike u mogućnosti Note 8 dualne kamere. Počinje se poređenjem sa IPhone 7, sugestirajući da će Note 8 nuditi superiornu stabilizaciju slike u odnosu na rivala iz Apple-a. Note 8 takođe ima "Dual Capture" funkciju, koja još više izražava efekte dubine, i uz koju će Note 8 korisnici moći da fokusiraju sliku u realnom vremenu. Direktorka proizvodne strategije Samsunga, Suzan De Silva, demonstrirala je mogućnosti S Pena, jednoj od glavnih karakteristika Note 8 telefona. S Pen omogućava korisnicima da zapišu i do 100 stranica beleški na telefonu, čak i kada je ekran isključen. Korisnici će moći ovim putem i da slikaju, jer će Samsung nuditi svoju aplikaciju za slikanje uz Note 8 telefone sa S Penom. Foto: Youtube Screenshot S-pen ce takođe moći da označava tekst i prevodi ga u različite jezike. Takođe, S Pen će se moći koristiti u aplikacijama za poruke, gde se mogu kreirati sličice i gifovi koji se mogu slati prijateljima. Samsung je potvrdio da će se Note 8 pojaviti u radnjama 15. septembra, a oni sa prednarudžbinama će ga dobiti "za nekoliko dana". Njima sleduju i slušalice Harmon koje odgovaraju standardnom priključku. Više detalja možete pronaći u video-snimku sa konferencije koji sledi. B92
  13. Знаменити српски филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица организовао је прикупљање прилога потребних за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у Великом Трнову у Бугарској. Приликом његове самосталне изложбе под називом „Филигранске везе“, одржане у мају 2015. године , у Регионалном музеју у Великом Трнову, овај уметник је тој установи, која се стара и о храму „Четрдесет великомученика“,у којем је својевремно, 1236.године, сахрањен Растко Немањић, наш Свети Сава, даривао икону овог светитеља, рад сестринства манастира Жича, коју је он украсио својим филиграном. Тада је филиграниста из Краљева изрази жељу да овом храму дарује и проскинитар - мермерно постоље за ту икону. С обзиром да се радило о захтевном подухвату и да је било потребно обезбедити бројне сагласности, а и значајна финансијска средства, на реализацију ове идеје чекало се пуне две године. Уз помоћ још четрдесет приложника, махом из Србије и Црне Горе, акција је недавно успешно реализонава. Израду мермерног проскинитара Ристовић је поверио познатом бугарском вајару Пањоту Петрову-Понки (Панайот Петров Димитров- Понката) који је 2003. године био аутор пројекта обнове храма „Четрдесет великомученика“ . ''Уз Ваш труд и поверење, заједно смо успели у намери да приведемо крају нашу акцију и да достојанстевно обележимо чин постављања и освештавања проскинитара" - каже Горан Ристовић, идејни творац и организатор ове акције. ''Идеја се родила пре равно годину дана, када су наши пријатељи из Регионалног историјском музеја Велико Трново јавили да ће израдити одговарајући проскинитар за раније даривану икону Светог Саве. Учинило нам се да се таква прилика не сме пропустити, да ми из Србије на неки начин не учествујемо'' - каже Ристовић. ''Одмах смо отишли да са њима поразговарамо о могућности да неко из Србије приложи постоље. Наш предлог је прихваћен и након прибављања свих потребних службених сагласности са њихове стране, кренули смо са осмишљавањем начина како да изведемо акцију и прикупимо новац. Око идеје се окупило неколико људи у неформалном одбору за реализацију, који су све времепредано радили на њеном остварењу'' - додаје он. Први предлог је био да трошак од 2000 евра покрије нека од институција из Србије. Разматрано је више идејних решења и, уз консултацију са стручњацима и уметницима из ове области, одабран је пројекат Панајота Димитрова, 83-годишњег вајара из Великог Трнова, који је и раније учествовао у опремању цркве Св. Четрдесет Мученика. ''Решење се наметнуло као најпогодније за црквени мобилијар овог типа, имајући у виду комплетну амбијенталну целину храма'' - објашњава Покимица. ''Обзиром да нисмо успели да прибавимо новац на првобитно замишљен начин, пар појединца се великодушно понудило да покрије цео износ. Хвала им, али нам се управо тада родила идеја да кренемо мало тежим путем и да радост учествовања у оваквој акцији поделимо са што више људи'' - додаје он. Уз благослов Његовог преосвештенства г. Јустина, Епископа жичког, покренута је акција прикупљања средстава.То смо учинили преко фејсбук групе, средином јануара. Одзив је био фантастичан: за петнаестак дана је прикупљен новац. Средином марта је потписан Уговор са вајаром и плаћен аванс, а почетком јуна исплаћен је преостали износ. Веома свечано било је у Великом Трнову. Неподељена су мишљења присутних да проскинитар изгледа једноставно и достојанствено, сходно месту где се налази. Чин освештавања је обавио свештеник БПЦ, уз присуство представника града Краљева, града Великог Трнова, домаћина из Регионалног историјског музеја Велико Трново, више професора и студената са Великотрновског универзитета, уметничке јавности и намерника који су се одазвали позиву. Догађају је дат велики значај у бугарским медијима. Организатор акције Горан Ристовић каже да је неизмерно захвалан свима који су учествовали у акцији, онима који су акцију пратили и давали подршку, а и онима који су целу намеру оспоравали јер, по његовим речима, свако је радио своје. ''Светом Сави хвала што нас је сабрао и удостојио да му се обратимо на овакав начин и на том месту'' - закључује филиграниста Ристовић. Извор: "Српска.ру"
  14. Вјеровали или не, на слици једно од најсветијих мјеста у нашој земљи. Ево приче о њему. Брдо Жидовар, на пола пута између Вршца и Беле Цркве На око пола пута између Вршца и Беле Цркве у Банату налази се ово, четрдесетак метара високо заравњено брдо. Већ неко вријеме је познато као археолошко налазиште изузетног значаја, и крије у себи грађевине неколико археолошких слојева. Познато је под својим необичним именом, забиљеженим у доба ослобођења од Турака – као ЖИДОВАР. Име „Жидовар“ није тешко разјаснити – то би могло да буде мјесто Жидова или јевреја, или неких људи који су древне људе подсјећали на њих. То је једно од тумачења. Археолошка истраживања су дошла до нечег мало другачијег – испоставило се да је на врху овог узвишења било ГУМНО – односно мјесто гдје се врше жито, а гумно је од праисторијских времена на овим нашим просторима било свето мјесто; једно од светих мјеста на којима се божански благослов који се излива кроз сунчеву енергију на злато житних поља, претвара у брашно, брашно у тијесто, а тијесто у свету храну – хљеб. Углавном, на гумнима су од праисторијских времена грађени ХРАМОВИ. Према томе – необично име овог локалитета могло би да потиче и од „Жетвар“. Панорама Жидовара Археолози су испрва мислили да је Жидовар или Жетвар био келтско утврђено насеље, ваљда због самог изгледа и лакоће одбране од евентуалног непријатеља. Међутим, оно што су половином ’90-их година прошлог вијека пронашли српски археолози, може се рећи – окренуло је археолошки свијет наглавачке. Шта се десило? Наиме, у археолошким налазиштима постоје слојеви – старији слојеви испод, они новији изнад.. На тај начин археологија постаје „умјетност копања“ у којој се што идемо дубље у наслаге и слојеве, спуштамо даље у прошлост. На Жидовару има више таквих слојева; а најважнији је онај најмлађи за који је утврђено да потиче из 1. вијека наше ере. У том слоју је пронађено нешто необично – на врху овог узвишења налазиле су се неке грађевине већих димензија, прекривене бијелим кречом, што значи да се радило о репрезентативним грађевинама које нису биле намијењене за становање. А оно што је у њима пронађено, шокирало је и одушевило наше археологе – нађена је велика количина сребрног накита, и посебно дијелова неке раскошне ношње. Најважније од ових налаза биле су богато украшене сребрне копче; а онда се један од чланова тима сјетио да су слични налази пронађени и у сусједној Румунији гдје су их научници убиљежили као „дијелове свештеничке ношње“. Нашим научницима никако није било јасно одакле ова квалификација, док се један од њих ко је нешто боље познавао Библију није сјетио да копче које су пронашли, као и други дијелови те ношње, заправо подсјећају на опис свештеничке ношње коју је носио Арон, Мојсијев брат и свештеник. То је била изненађујућа констатација, и траг који би могао да разјасни мистерију имена и сврхе овог мјеста. Међутим, оно што се затим десило оставило их је без текста. Међу налазима је био и велики број сребрних кутија. Ове кутије су углавном биле разбијене, али је била и једна цијела. Богато украшена сребрна кутија са амблемом крста на поклопцу; дакле – КРСТ на налазу већ из првог вијека наше ере! А у раскошној, сребрној кутији налазила су се два прстена од бронзе – један већи и један мањи. Питање које се само по себи поставило било је – зашто би неко ставио предмет од једног јефтиног материјала као што је најобичнија бронза, у једну тако раскошну кутију од племенитог метала као што је сребро? – Логичан закључак је био да се радило о прстеновима који имају неко посебно значење, несамјерљиво кроз пуку вриједност материјала од којег су израђени. Прстење са хришћанским симболима пронађено на брду Жидовар А затим је дошло и рјешење ове загонетке – на једном од прстенова – оном мањем, могла су да се разазнају три угравирана облика: 1. Риба, 2. Добри пастир и 3. Палмина грана. Риба (Ихтус) је симбол Христа, а Добри пастир такође, док су палмина грана и палма симболи Раја.. Односно – значење би било сљедеће – ко вјерује у Исуса Христа као Бога и Спаситеља („Ихтус“), њега ће Добри пастир, односно Христ однијети у Рај. Наши археолози и научници су занијемили – пред собом су имали најстарије прстење са јасним симболима Хришћанства! Међутим, чему је служило ово прстење? Одговор се крије како у упадљивој чињеници да се ради о ПАРУ прстенова, као и у томе да је један већи, а други мањи, али и у самом материјалу, тој чудесној легури – БРОНЗИ. Да ли је случајно био одабран овај материјал да се од њега направи прстење? – Никако! Бронза се састоји од бакра и калаја. Бакар је послије злата, први метал који су древни људи упознали и који су користили; црвене је боје – везује се за исто тако црвену планету Марс, а Марс је божанство рата, повезано са мушком, тестостеронском енергијом; оном која је ван спајања са женском енергијом – деструктивна. Калај је с друге стране бијели метал, боје Мјесеца и млијека, везан за женски принцип.. У бронзи дакле имамо СПОЈ МУШКОГ И ЖЕНСКОГ. Али ни то није све. Бакар је – кад је сам – НЕПОСТОЈАН метал. Он није трајан и када се нађе у земљи или у додиру са влагом, он лагано кородира и распада се, враћајући се као и човјек, у земљу од које је и узет. Претварајући се у прах, у своју руду, у потенцијал, у нереализовану могућност. С друге стране, Калај, на температури изнад 13 степени (дакле – на топлоти), задржава своју металну форму, али на температури нижој од те подлијеже једној чудној појави коју називају „калајна куга“ – губи сјај и тамни, и лагано се распада. Као и жена чија душа сија када је грије топлина љубави, и која вене и тамни када те топлине нема. Одвојени једно од другог дакле, и бакар и калај, и мушко и женско су НЕПОСТОЈАНИ и сами себи недовољни да би опстали у овом свијету. Међутим, када се споје у светој легури бронзе, односно светој тајни брака, они творе један нови материјал којег у природи НЕМА, и који има потпуно другачија својства, трајности и снагу.. „И нека буде двоје једно тијело..“ Наше археологе је обузело и страхопоштовање и дивљење – из дубоког сна земље извукли су на свјетлост НАЈСТАРИЈЕ ХРИШЋАНСКО ВЈЕНЧАНО ПРСТЕЊЕ НА СВИЈЕТУ. Поред тога, нађени су и бројни бријачи за косу што значи да се овдје изводио и један обред у коме се и данас скраћује коса – ОБРЕД КРШТЕЊА. Наши археолози су заправо открили примитивну цркву. НАЈСТАРИЈУ ПРОНАЂЕНУ ЦРКВУ НА СВИЈЕТУ, чак из 1. вијека наше ере. Скривену у забити јужног Баната, усред Србије, светињу чији значај не можемо ни да појмимо. Бријач пронађен у Жидовару Цијела ова прича се поклапа са Посланицама апостола Павла који је написао да је „проповиједао у Илирику“ (а то је она огромна област Динарског масива и шире око њега), као и са документима који приповиједају о томе да је Апостол прошао кроз наше крајеве на својим знаменитим путовањима и да је поставио прве епископе њиховим тадашњим становницима које званична историјска наука назива Илирима и сматра прецима данашњих Албанаца. Међутим, прећуткује се чињеница да данашњи Албанци у АНТРОПОЛОШКОМ СМИСЛУ већински не припадају динарском типу људи (који је историјски гледано без изузетка СЛОВЕНСКИ антрополошки тип, а међу Словенима доминантно српски), као и да Албанци НЕМАЈУ НИКАКВЕ ЛЕГЕНДЕ О АПОСТОЛУ ПАВЛУ У СВОЈОЈ ТРАДИЦИЈИ, док Јужни Словени, опет – доминантно Срби и њихови потомци имају. Међутим, тиме нас ова прича води на једно поље интересовања које заслужује посебно истраживање и анализу. Нека буде довољно да што више Срба и наших сусједа сазна да се у нашој земљи, у релативној близини наше пријестонице налазе остаци НАЈСТАРИЈЕ ПРОНАЂЕНЕ ЦРКВЕ НА СВИЈЕТУ, невјероватног открића наших научника археолога са Проф. др Ђорђем Јанковићем, и мјесто гдје су се наши преци још прије скоро 2 хиљаде година пред својим Добрим пастиром завјетовали на вјечну љубав и вјерност у добру и злу, сливајући свој бакар и калај у неуништиву бронзу, а душе и тијела у нешто ново и Једно. Romen Louis http://www.rasen.rs/2016/12/pored-vrsca-je-pronadjena-najstarija-hriscanska-crkva-na-svetu/#.WSbURMYlEuX
×