Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'попадија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Како светски медији јављају, руском свештенику је забрањен улазак у саборну цркву и "протеран" је у једно мало село након што је његова супруга проглашена за "Мис сексуалности". Али о чему је реч? Оксана Зотова је 32-годишња жена која је удата за православног свештеника по имену Сергеј Зотов. Победила је у такмичењу под називом "Ти си јединствена". Због тога је свештеник склоњен са службе у Магнитогорској Саборној цркви и премештен је у мало село 70 километара даље. Попадија је добила мноштво критика због учињеног. Представник црквеног суда отац Феодор Заприкин је за часопис "Комсомолскаја правда" рекао: "Велики је грех да се жена свештеника тако разоткрива." Са друге стране, лепа попадија се брани: "Никада не носим превише отворену одећу или деколте, не носим сукње које су сувише кратке. Наравно, неки људи могу да збуне мојим девојачким стилом који је лаган и необичан." Оксана, мајка двоје деце, којој је и брат свештеник, добијала је и претње смрћу због чега је угасила све своје профиле на друштвеним мрежама. Други је бране. наводећи да су уморни од слике попадије која мора да буде скрушена и тужњикава, те поздрављају модерну младу жену и мајку. Шта Ви мислите? ИЗВОРИ http://www.ladbible.com/news/weird-priest-banned-from-cathedral-after-wife-wins-miss-sexuality-pageant-20190414 https://www.dailymail.co.uk/news/article-6923561/Priest-banned-cathedral-WIFE-wins-Miss-Sexuality-beauty-pageant-Russia.html
  2. „Била сам на свим местима где су мучени и убијани наши људи. На њима нема никаквог обележја да су ту некада били логори, а осамнаесторо чланова породице моје мајке је скончало у најгорим мукама на тим стратиштима“, каже гошћа која за крај разговора чита потресну причу „Вајкина преткомора“ за коју је добила престижну књижевну награду „Милован Видаковић“. Подсећамо, књига „У Христа обучени“ је изашла из штампе крајем 2016. године са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Разговор са гђом Дајаном водила је Марина Марић. Извор: Радио Источник
  3. Српска Православна Црква 13. септембра обележавају Јасеновачке новомученике, сећајући се свих пострадалих у ратним вихорима и нељудским временима. Попадија Дајана Петровић, говорећи за радио „Источник“ о својој збирци кратких прича и песама „У Христа обучени“, каже да је наведена књига посвећена Србима страдалим од Јадовна, преко Јасеновца, Пребиловаца до Косова и Метохије. „Била сам на свим местима где су мучени и убијани наши људи. На њима нема никаквог обележја да су ту некада били логори, а осамнаесторо чланова породице моје мајке је скончало у најгорим мукама на тим стратиштима“, каже гошћа која за крај разговора чита потресну причу „Вајкина преткомора“ за коју је добила престижну књижевну награду „Милован Видаковић“. Подсећамо, књига „У Христа обучени“ је изашла из штампе крајем 2016. године са благословом Епископа ваљевског Г. Милутина. Разговор са гђом Дајаном водила је Марина Марић. Извор: Радио Источник View full Странице
  4. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ. Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота. „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог. А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти. „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки. Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак 7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа. Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски. Звучни запис беседе Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом архипастирске поуке која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић. Звучни запис беседе „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Иван Александрович Иљин Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо. То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим. „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност. Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет. Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан… Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав. И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се. Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту. Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја. – Твоја мама-„. Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство! *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.) *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института. *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре. Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење. Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Вјечан јој спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Поводом упокојења наше сестре у Христу, протинице и вероучитељице Младенке - Маше Зековић, благодарећи Радију Светигора доносимо све прилоге са опела које је служено данас у манастиру Ждребаонику. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара У манастиру Ждребаоник сахрањени земни остаци протинице Младенке-Маше Зековић На манастирском гробљу у Ждребаонику код Даниловграда данас су сахрањени земни остаци Младенке Маше Зековић, попадије и вјероучитељице из Бара, која се јуче упокојила у Господу у 38-ој години живота. У присуству родбине и великог броја вјерника, опело су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, а саслуживало им је многобројно свештенство СПЦ. Митрополит Амфилохије је рекао да је у Младенкином имену садржан њен живот. „Родила се на празник Христовог васкрсења. И сав њен живот био је у знаку Христовог васкрсења, па и њено страдање. Био сам код ње у болници, па се исповиједила. Па и последње ноћи пред упокојење примила је Тијело и Крв Христа распетога и васкрслога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да је њено материнство оно чиме је испунила дане свога живота. „Пророк Соломон каже да Бог неке људе узима младе да се зло не би дотакло срца њиховог. А онда, сазнао сам и видио сам да Бог узима неке који нијесу толико млади, али су ипак млади за ове наше људске прилике и људски живот. Ево, то се догодило с нашом Младенком. Зашто је Бог тако поступио, онда кад је била најпотребнија и својој дјеци и свима нама и Цркви Божјој? Има оних, који испуне свој живот, смисао свога живота, оно зашта их је Бог овдје призвао у неком краћем времену“, казао је Владика. Он је казао да се Младенка приликом исповијести није бојала смрти. „Једино је бринула за дјецу. То је једино бринула. Али, на крају је завршила оним ријечима древнога пророка Авраама: Господ ће се постарати. Предала је у руке Господње и себе и своју дјецу и свога Слободана. Господ нека би дао да и Црна Гора и Херцеговина још рађају овакве благословене душе“, казао је Митрополит Амфилохије. Од Младенке су се опростио и протојереј Мирчета Шљиванчанин, секретар подгоричког Саборног храма Христовог Васкрсења и Младенкин брат протојереј-ставрофор Радивоје Круљ. Раније данас Владика Григорије је, уз присуство и молитвено учешће Митрополита Амфилохија, служио са свештенством Свету заупокојену литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Он је рекао да је Младенка својим цјелокупним постојањем свједочила да постоји Бог љубави. „Свједочила је да постоји Божанска љубав. Њено лице, које нас је све обасјавало љубављу, будило нас је из наших смрти и потонулости у које тако често западамо, а у којима ова чудесна личност није никада била, па ни у часовима највећег бола, нити у часу саме смрти“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки. Казао је да је Маша симбол, вјесник и радост живота. „Она је из реда оних ријетких људи који живе сваки тренутак живота и који оживљавају све што је позвано на живот. Сјетите се, браћо и сестре, њеног лица на један трен и оживјећете у тренутку“, казао је Владика Григорије. Беседа Митрополита Амфилохија поводом упокојења новопрестављене Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је у уторак 7. новембра 2017. године у манастиру Ждребаоник опијело Младенки – Маши Зековић попадији и вјероучитељици, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и приморске и осталих Епархија Српске православне Цркве, и у присуству великог броја монаштва и вјерног народа. Ожалошћеној породици и сабранима бесједама су се обратили Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин а у име породице протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, парох мостарски. Звучни запис беседе Беседа Епископа Григорија поводом упокојења новопрестављене слушкиње Божје Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице Свету заупокојену Архијерејску Литургију у храму светог Јована Владимира у Бару 7. новемра 2017. године поводом новопредстављења Младенке – Маше Зековић, попадије и вјероучитељице служио је Његово Преосвештенство Епископ Захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије у присуству великог броја свештенства, монаштва и вјерног народа, који се на крају молитвеног сабрања породицама Зековић и Круљ као и свим сабранима обратио словом архипастирске поуке која је посвећена управо лику „мајке хришћанке“ протинице Маше Зековић. Звучни запис беседе „Божићно писмо“ - Поводом упокојења слушкиње Господње, попадије и вероучитељице Младенке-Маше Зековић Иван Александрович Иљин Било је то прије пар година. Сви су се спремали дочеку Божића, припремали јелку и поклоне. А ја сам био усамљен у туђој земљи: ни породице, ни друга – и мени се чинило да сам остављен и заборављен од свих људи. Около је била празнина и није било љубави: далеки град, туђи људи, очврсла срца. И ето, у чамотињи и малодушности, сјетих се хрпе старих писама које сам успио сачувати упркос искушењима наших црних дана. Дохватио сам је из кофера и нашао то писмо. То је било писмо моје покојне мајке, написано прије 27 година. Каква срећа што сам се сјетио тог писма! Препричати га није могуће и зато га у цјелости наводим. „Драго моје дијете, Николицe. Ти се мени жалиш на самоћу, а кад би само знао како је мени тужно и болно слушати твоје ријечи. Ја бих са таквом радошћу дошла теби и убиједила те да ти ниси сам и не можеш бити сам. Ти знаш да је не могу оставити оца, он много пати, и моја му њега може бити потребна сваке минуте. А ти свакако требаш спремати испите и завршавати универзитет. Него, дај да ја теби кажем зашто ја никада не осјећам усамљеност. Видиш, човјек је усамљен само тада када он никога не воли. To je зато што је љубав попут нити које нас везују са вољеним човјеком. Тако ми и букет творимо. Људи – то су цвјетови, а цвјетови у букету не могу бити усамљени. И ако се цвијет само расцвјета и почне мирисати, њега баштован убере и дода у букет. Тако је и са нама, људима. Ко воли, његово срце цвјета и мирише; и он поклања своју љубав исто тако, као што цвијет поклања свој мирис. Али, он тада није усамљен, зато што је његово срце код онога кога он воли: он о њему мисли, брине се о њему, радује се његовим радостима и пати са њим у његовим патњама. Он и нема времена да би се осјећао усамљеним и размишљао о томе да ли је он усамљен или не. У љубави човјек заборавља на себе; он живи са другима, он живи у другима, а то и јесте срећа. Ја већ видим твоје упитне плаве очи и већ чујем твоје тихо противљење, што је то само пола среће, јер цијела срећа није само у том да волиш, него у томе да и тебе воле. Е, ту је малена тајна, коју ћу ти ја на увце рећи: ко заиста воли, тај не запиткује и не ситничари. Не смије се стално пребројавати и запиткивати: а шта ће мени донијети моја љубав? а чека ли мене узајамност? а можда ја волим више него што мене воле? да ли уопште вриједи давати толико љубави?…Све је то нетачно и непотребно; све то значи да љубави још нема ту (још се није родила) или је већ ту нема (умрла). То опрезно премјеравање и измјеравање прекида живу струју љубави која тече из срца и задржава је. Човјек који мјерка и вага – не воли. Онда се око њега формира празнина, недосегнута и незагријана зрацима његовог срца, и други људи то тада осјећају. Они осјећају да је около њега празно и хладно и круто, окрећу се од њега и не чекају никакву топлину с његове стране. То њега још више хлади, и ето – он сједи потпуно сам самцат, заобиђен и несрећан… Не, драги мој, љубав треба стално да струји слободно из срца, и не треба се забрињавати о узајамности. Треба људе разбуђивати својом љубављу, треба их вољети и вољењем их призивати да воле. Вољети – то није пола среће, него цијела срећа. Само то признај и около тебе почеће да се дешавају чуда. Предај се струји свога срца, ослободи своју љубав, пусти да њени зраци свијетле и грију на све стране. Онда ћеш ускоро осјетити како ка теби теку са свих страна повратне љубави. Зашто? Зато што твоја директна, ненамјерна доброта, твоја непрекидна и безусловна љубав невидљиво изазива у људима доброту и љубав. И онда ти осјетиш то повратно струјање не као „пуну срећу“, која ти је била потребна, него као незаслужено земаљско блаженство, у којем ће твоје срце цвјетати и радовати се. Николице, дијете моје! Размисли о томе и сјети се мојих ријечи чим се опет осјетиш усамљеним. Посебно тада, када мене више не буде на земљи. И буди спокојан и благомислен, зато што је Бог – наш баштован, а наша срца – цвијеће у Његовом врту. Ми те обоје њежно грлимо, и твој тата и ја. – Твоја мама-„. Хвала ти, мама! Хвала ти за љубав и за утјеху. Знаш, ја увијек завршавам читање твог писма са сузама у очима. И тада: тек што сам завршио са читањем писма, почело је Божићно свеноћно бденије! О, незаслужено земаљско блаженство! *(Преузето из књиге: Иван А. Илыин, Поющее сердце, 10, изд, Москва, 2017, стр. 258- 262.) *Превод са руског: др Драгана Павловић, љекар и постдипломац Санктпетербуршког државног института. *Приређивач: Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре. Нека овај прилог буде мала воштаница за покој новопрестављене слушкиње Господње, попадије Младенке-Маше Зековић, дивне и узорне мајке хришћанке, на коју треба да се угледају сви који су је познавали, а будућим покољењима да буде примјер мајчинства и доброчинства, радости и вјере у живот и васкрсење. Вјечан јој спомен и Царство јој Небеско, а породици утјеха од Господа. Христос воскресе – Ваистину воскресе! Упокојила се у Господу Младенка Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара Примивши Свете Тајне Тијела и Крви Христове, уснула је у Господу 6. новембра 2017. године у 38. години живота Младенка - Маша Зековић, попадија и вјероучитељица из Бара. Младенка је рођена у Стоцу, на Васкрс 1980. године у чувеној Херцеговачкој породици Круљ (од које је био познати Митрополит дабробосански Нектарије), од благочестивих родитеља Миленка и Сенке, рођене Вујовић. Основну школу и Гимназију завршила је у Љубињу, студирала Пољопривредни Факултет у Београду. Године 2003. ступила је у брак са Слободаном Зековићем из Подгорице, тадашњим студентом Богословског факултета у Београду. Након Слободановог рукоположења у чин свештеника и његовог постављења на дужност пароха Јеленачко – Подострошког 2003. године, заједнички живот започињу у Бјелопавлићима гдје је Маша од самог почетка била права и истинска подршка на захтјевним парохијским дужностима своме супругу. Године 2005. прелазе на парохију Даниловградску гдје Маша почиње и вјероучитељску службу коју је ревносно и са пуно љубави вршила до последњих дана земаљског живота. За 13 година свога боравка и служења Цркви Христовој Маша са својим супругом, протом Слободаном даје великог и благословеног плода. Господ им је подарио шесторо дјеце Јелену, Николу, Ивану, Арсенија, Нину и Благоја и велики број духовне дјеце којој се Маша посвећивала са истом љубављу, доживљавајући их као најрођенију. Тако је цијела свештеничка породица Зековић постала примјер и свједок истинског и правог живота са Богом са свим породичним, хришћанским вриједностима. Њен успјешни вјероучитељски рад се огледао у великом броју дјеце који се сабирао на вјеронауци. Маша није само предавала основе православне вјере, већ је дјецу упућивала на учествовању у Литургијском животу, на морално живљење, а кроз академије и духовне свечаности у дјеци откривала њигове дарове и таленте. Отуда су прославе и свечаности у Даниловграду биле једне од најљепших у нашој Митрополији, а дјеца из Даниловграда на Дјечијим Саборима увијек имала запажене и успјешне наступе, са којих су сваке године односили бројна признања. Због тако преданог и успјешног рада Маша је одликована признањем Вјероучитељ године. Као што се град који на гори стоји не може сакрити, тако и њихово смирено служење Цркви није могло остати не примијећено. Због тога их Митрополит Амфилохије 2016. године шаље на нову дужност у храм Светог Јована Владимира у Бару гдје оца Слободана поставља за старјешину храма и Архијерејског протопрезвитера Барског, а Маша преузима дужност вјероучитеља при Храму. Долазак на нову дужност се поклапа са почетком Машине борбе са болешћу, али је то не спречава да настави своје служење сабирајући дјецу Бара под сводове новог Храма, гдје је Маша за кратко вријеме окупила велики број дјеце, који су на овогодишњем Дјечијем Сабору показали велики успјех, како у познавању основа православне вјере, тако и у креативном осмишљавању и организацији Сабора. Снага и сила Машине вјере најјасније се показала у току њене тешке болести. Примајући све са благодарношћу, тако и сазнање да болује од најтеже болести примила је смирено и са поуздањем у Господа. У том духовном настројењу и непоколебљивјој вјери, причестивши се Тијелом и Крвљу Христовом, предала је своду душу Господу на Онколошком одјељењу у Клиничко – болничком Центру Црне Горе. Вјечан јој спомен и Царство Небеско! Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Create New...