Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'поново'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 29 results

  1. Неколико пута годишње у цркви иконе Матере Божје „Радост свих ожалошћених“ у Москви одржава се посебна служба за отпаднике који се враћају Христу у светој Православној Цркви. У недељу, 22. децембра 2019. године, 50 људи који су пали из Цркве у паганство, секте или раскол, поново су се вратили Христу. Чин присаједињења је обавио митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. Центар за рехабилитацију жртава нетрадиционалних религија „А. С. Хомјаков“, који делује при Цркви, ради с људима који су отпали од светог Православља. Припремни разговори се одржавају неколико месеци са онима који желе да одбаце своје зхаблудеи врате се правој вери пре него што се светотајиснки сједине с Христом. Обраћајући се повратницима, митрополит Иларион им је од срца честитао на повратку у Цркву, рекавши: „Сви лажни учитељи имају једно заједничко: не проповедају истину, већ неистину и воде људе не у Царство Божје, већ у вечну пропаст.“ Митрополит је изразио наду да ће их њихово досадашње искуство спречити да поново буду заведени, примећујући да чак и ако се неко од учења Цркве сада њима чини неразумљивим, то не значи да их неће разумети касније. „Али, најважније је имати поверења у Бога и Цркву и понизно и послушно слушати шта нам Црква заповеда“, додао је Високопреосвећени. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. ТРАГОМ САОПШТЕЊА ИНФОРМАТИВНЕ СЛУЖБЕ СПЦ: ЗАШТО БАЧКИ НАПАДА СВОГА ДУХОВНОГ ОЦА? Вук Бачановић Једном дијелу јавности познат је недавни потез портпарола СПЦ Иринеја Буловића да спријечи одлазак српских архијереја на прославу коју је поводом јубилеја СПЦ у Цариграду организовао Васељенски патријарх Вартоломеј. У свом одговору на позив првопријестолне Цркве, епископ бачки је поменуо да СПЦ ове године слави 800 година своје аутокефалности а не (просто) хиротоније Светог Саве, па пошто нам Цариград то „негира“, то ми не прихватамо такво ниподаштавање. Но, да ли је ли баш тако? У стварности, јавност је обавјештена да је управо СПЦ прошле године у своме позиву свим предстојатељима Православних Црква пропустила спомињање аутокефалије и навела само јубилеј 800 година од хиротоније Светога Саве 1219. године у Никеји. Садржај тог писма, које је предочено јавности, нико није негирао. Кажњавајући Мајку Цркву овим неодазивањем на позив, бачки владика мисли да задаје ударац Вартоломеју и Васељенској патријаршији. Међутим, тешко је да ће се жељени ефекат и постићи. Прије можемо рећи да се ради о бумерангу. Гађајући Цариград Иринеј је погодио себе. Наравно, и образ СПЦ. Треба ли заборавити чињеницу да је 2003. године и сам бачки владика говорио да он (некако несигурно) „мисли“ да Свети Сава није издејствовао баш онакву аутокефалију како то ми данас замишљамо? Не. Јер он тада није исказао ништа друго него опште мјесто: у то вријеме аутокефалија није постојала у данашњем смислу. Но, замислимо чак и да је бачки владика у праву. Замислимо да је СПЦ у позиву заиста поменула аутокефалију а да је Вартоломеј пропустио то да наведе у свом одговору. Да ли би још увијек требало да важи принцип: не поштујеш ме – нећу ни ја тебе? Можда одговор лежи, ако ништа друго, а оно у самој српској теологији. Ако погледамо дјела двојице највећих српских духовника и теолога 20. вијека – светог Николаја Жичког и светог Јустина Ћелијског – примијетићемо један чудноват феномен. Обојица ових великана су написали житије Светог Саве. Ова ова ремек дјела српске житијне али и историографске књижевности су доступна на интернету. Индикативно је да ни др Николај Велимировић ни др Јустин Поповић нигдје у житију Светог Саве не спомињу ријеч „аутокефалија“. У томе они нису усамљени међу српским писцима прошлих и новијих времена. Погледајмо како они гледају на Савин боравак у Никеји. Тамо гдје описује да је Сава „издејствовао“ да се будући српски архиепископ бира и рукополаже у Србији, Јустин Поповић тај чин не описује као добијање самосталности, него просто као благослов, при том цитира и Грамату (замислите: не помиње се фамозни „томос“!) која каже само сљедеће: „Ја Мануил, васељенски патријарх архиепископ Константинова града, новога Рима, у име Господа нашег Исуса Христа посветих Саву за архиепископа све Српске земље, и дадох му у Богу власт: да по свој његовој области црквеној посвећује епископе, свештенике и ђаконе; да разрјешује и везује кривице сагрјешења људских; и да све учи и крштава у име Оца и Сина и Светога Духа; и нека сви православни хришћани слушају њега као и мене самог“. На готово исти начин пише и Николај Жички. Ни ријечи о „аутокефалији“, „томосу“ и сл. звучним појмовима важним за бачког портпарола. 1 Николајев текст: http://nasledjeotaca.org/оци/свети-сава/живот-светог-саве Јустинов текст: http://nasledjeotaca.org/оци/свети-сава/житије-преподобног-и-богоносног-оца-нашег-саве Овдје нису можда битни сви хагиографски детаљи (попут, рецимо, оног који каже да је Сава растужио цара и патријарха тражећи да српске владике више не долазе на хиротоније у Цариград: „чувши ову неочекивану молбу, цар се измијени у лицу. Она се не допаде ни патријарху“). Поента је врло јасна. Можда Српска Црква није добила ону врсту аутокефалије каква се појавила у новија времена. Јер, историјска чињеница гласи да је, дајући СПЦ благослов да самостално уређује свој живот, Цариградска Црква као услов поставила да се у Српским земљама „међу првим“ помиње име Васељенског патријарха. У канонском праву се зна шта то значи. Проф. Благота Гардашевић каже да је „Цариградска патријаршија узету обавезу спомињања њеног поглавара на богослужењима сматрала као зависност од матере цркве“. То подвлачи и проф. Ненад Милошевић када каже „биће да је од Светога Саве Српски архиепископ уживао статус аутокефалног архиепископа, и то у односу на Охридског архиепископа и Драчког митрополита“. (Другим ријечима, професор тврди да смо аутокефални били, али само у односу на наша два сусједа! Врло занимљиво). Сви историчари се око тога слажу: обавеза да се спомене патријарх је де јуре умањивала аутокефалност Српске цркве. Наравно, де факто је то била једна самостална Црква у унутрашњој управној организацији – али, ово је малени детаљ, није била аутокефална у склопу тадашње важеће пентархијске структуре Цркве. Без обзира на то, наша аутокефалија данас је неоспорна, нетакнута и нико је не доводи у питање – а најмање Цариград. Колико су оптужбе епископа бачког смијешне, свједочи и његов став који је изнио на другој сједници Комисије за промену Устава СПЦ, одржаној 25. децембра 2002. године на Богословском факултету у Београду, а то је да „у свету свођења аутокефалије на црквени поредак који није у служби ни државе ни нације ни идеологије ни било каве овоземаљске стварости, ми ћемо моћи много боље да организујемо живот Цркве у свету и да имамо помесну цркву у њеној неокрњеној пуноћи, мислим на епископију, а и помесну цркву у овом новијем канонском смислу као збир неких епископија које сачињавају једну целину са првим јерархом једне шире или уже области, што данас условно називамо аутокефалном црквом.“ Бачки се ту не зауставља, већ тврди да „појам аутокефалије морамо богословски и канонски очистити, поново га „крстити“, препородити и онда на новим односима поставити односе међу помесним црквама“, те „да у светлу те потребе преиспитамо назив цркве“. Да то није представљало никакав проблематичан став, свједочи и образложење преосвећеног: 2 Владика Атанасије Херцеговачки критикује она гледишта „где је аутокефалија схваћена тако да само будемо национално обједињени, или да ‘бранимо своја права’, као што се то понекад пренаглашава за наводну борбу Светог Саве да ‘очува Српство од Грка’, што су измислили неки наши историчари, и то није смисао праве црквене аутокефалије“. Управо су „неки наши историчари“ (секуларни, подразумева се) форсирали српску аутокефалност не познајући све „слојеве“ канонског предања па су анахрону аутокефалност 18. и 19. века „прилепљивали“ на 13. век“ (видети његово Еклисиологија Светог Саве, стр. 61). 3 ЗАПИСНИК са друге седнице Комисије за промену Устава СПЦ, одржане 25. децембра 2002. године на Богословском факултету у Београду „У погледу Томоса ми нисмо ни имали право да такав назив себи дајемо. Томос одрећује неке битне ствари у погледу аутокефалије. Морамо бити поштени и напоравити разлику између ових новијих аутокефалија са свим овим њиховим садржајима које су одлике једне помесне цркве, Цариградске цркве, да неким деловима своје јурисдикције признају тај самостални статус и аутокефалије у неком смислу оних древних цркава које су тај статус добиле на Васељенским саборима. То не значи да у пракси нисмо мање самостални у односу на њих, нити нам то неко оспорава, али, ипак, нека разлика ту постоји. Наиме, наш статус још подлеже провери Васељенских сабора а њихов не подлеже.“ Према томе, оно што је посебно битно да се схвати – с оне стране тренутачног опортунизма бачког владике и сличних њему – јесте да се у СПЦ до 2019. године на проблематику „аутокефалности“ није гледало истим очима. То смо видјели и на основу примјера светитеља Николаја и Јустина. Будући да сам по вокацији историчар и да немам формално богословско образовање, за мишљење о овој проблематици сам консултовао и више пријатеља који су завршили ПБФ. Сви одреда су ми саопштили да су им професори истицали да то и није ни била аутокефалија него нека врста самосталности. Према томе, постоји анахронизам када је ријеч о гледању на појам аутокефалије у 13. и, рецимо, 19. вијеку. Наравно, у датом тренутку током средњег вијека ми смо постали потпуно аутокефални, али то потпуно (како нас уче св. Николај, св. Јустин, Буловић и Милошевић, да поменом само неке) није било далеке 1219. године. Но умјесто да призна чињенице, епископ бачки нас затрпава конструкцијама. Потписујући се као „Информативна служба Српске православне цркве“, он сваку врсту покушаја отворене дебате, чак о ставовима које је сам, аргументовано, заступао, назива „најамбициознија кампања против наше Цркве у последње три деценије“, успоређујући је са методама специјалног рата. Информативнна служба поново понавља стару матрицу да „цариградска теорија гласи да Свети Сава није ни добио аутокефалију него да аутокефалија Цркве у Србији датира из 19. века, а аутокефалија уједињене Српске Цркве из 20. века“ и да су такве тврдње ту да „што више саблазне народ, а ослабе и разједине Српску Православну Цркву, како би она постала плен онима који праве хаос у васељенском Православљу и продубљују расколе, најпре у Украјини, а затим редом“. Ова тврдња је бизарна не само због тога што саблазни управо долазе од недостатка било какве принципјелности, почевши од еклисиолошких питања, па до заташкавања случајева педофилије и других девијантности, него због тога што је епископ бачки, односно „Информативна служба“, поново оптужио самога себе. И ту долазимо до врло логичног питања: Чији је човјек епископ бачки и коме иде на руку заоштравање односа са Васељенском патријаршијом? Када својим критичарима спочитава да се додворавају Вартоломеју јер „још увек, није великодушно подарио аутокефалију расколничкој јерархији Северне Македоније“, на који начин мисли да његов свађалачки курс то може предуприједити? Или се, заправо, ради о својеврсном „самоиспуњујућем пророчанству“, које епископ бачки изриче управо због тога што такав сценарио и прижељкује? Позиција која позива на дијалог и помирење јесте и позиција у којој главну улогу играју аргументи, док хаос, сукоби и зла крв одговарају само онима који желе ловити у мутном и којима је то једина шанса за пробитак. Политикон http://politikon.rs/2019/10/22/tragom-saopstenja-informativne-sluzbe-spc-zasto-backi-napada-svoga-duhovnog-oca/
  3. Његово Блаженство архиепископ Тиране и све Албаније Атанасије познат је у свету као пионир у раду на мирној коегзистенцији религијских заједница у Албанији, чиме је увелико допринео друштвеној кохезији. На 10. скупштини Међународне конференције „Религије за мир“, одржане у немачком граду Линдау, Блажењејши је поново изабран за почасног председника ове миротворачке организације. Иначе, Скупштини ове организације присуствовало је 900 делегата из више од 100 земаља Северне и Јужне Америке, Европе, Азије, Аустралије и Океаније, а заседала је на општу тему „Старање о нашој заједничкој будућности – Ход према заједничком благостању“. Архиепископ Атанасије је биран за почасног председника ове међународне организације све од 2009. године. Међурелигијски савет Албаније, којим данас председава Архиепископ, такође је учествовао у раду Скупштине. Извор: Инфо служба СПЦ
  4. Нова Влада и њен министар за Образовање Ники Керамеа одлучни су да се не прекида са лијепом традициом да свака Школска година почиње са молитвом „за добар почетак школске године“ као и молитвом за сваки нови школски дан. На почетку школске године, у кругу школе, сабирају се Наставничко особље, ученици, родитељи, представници општинских власти и полиције. Наравно, подразумијева се, по начелима демократије, од стране наставничког особља, родитеља и ученика, присуствују они који желе. Свакодневна молитва (Свети Боже, Пресвета Тројице и Оче наш) почиње са првим звоном. Нова Министарка је одмах промијенила одлуку претходног министра, тиме што ће школски дан почињати као и увијек у 8:15 а не у 9.00 часова. Такође, враћа се лијепа педагошка пракса да на празнике заставу носи најбољи ученик, и тиме се укида одлука претходног министра који је ту традицију укинуо уводећи извлачење имена на папиру. Нова Министарка у Влади, иначе науни радник, ставила је за циљ унапређивање учења страних језика и информатике. Постепено увођење нових добрих метода учења и преношења знања. У свему томе циљ је да се препознају способности сваког ученика и да се образује у праву слободну стваралачку личност, способан да сагледава са критичком и сложеном мишљу, и спреман за заједничке подухвате. Извор: ekklisiaonline.gr
  5. Ових дана верници су после 50 година могли прићи румунском скиту Светог Јована Богослова у Јорданској долини. Разлог за ово је био тај што је цело то подручје било минирано. Простор око цркве и у цркви очишћен је од мина, па је архимандрит Теофило са свештеницима могао да уђе у њу и чита молитве. Он је изјавио да у њој молитве нису узношене читавих 50 година, јер је све било затворено будући да је сав тај крај био под минама. Скит светог Јована Богослова доводи се у везу са животом светог Јована Јакова Хозивита који је рукоположен у договору Јерусалимске и Румунске Патријаршије с тим да служи овде као игуман, а што је он чинио од 1947. до 1952. г. У цркви су пронађене богослужбене књиге, иконе и богослужбене утвари. Међутим, на иконостасу није било икона, врата су била изваљена, а носећи стуб у цркви пао је за време бомбардовања 1967. године. Након што цео тај крај буде разминиран, поклоници ће моћи да посећују овај скит. Извор: Orthochristian.com (са енглеског Инфо служба)
  6. Албанци из Мартиновића код Гусиња, поново су покушали да омету црквени обред на темељима цркве Светог Василија Острошког, односно Васкршњу вечерњу службу Албанци из Мартиновића код Гусиња, поново су покушали да омету црквени обред на темељима цркве Светог Василија Острошког, односно Васкршњу вечерњу службу, коју је у присуству верника из Гусиња, Плава и Берана служио епископ будимљанско-никшићки, госпидин Јоаникије. После почетног комешања Албанаца који су пристизали уз ограду порте цркве која ће се градити на темељима древне светиње, почело је снимање обреда, а онда се чуло негодовање Албанаца, који су пре три године овде покушали да онемогуће ископавање зарушеног црквеног здања и да се физички обрачунају са свештенством и верницима, после чега је десетак њих завршило у полицији. Овога пута није било потребе за интервенцијом полиције, јер су то верници сами завршили са Албанцима, који су истицали да "они знају и другачије", али после чврстог става да ће службе бити, свиђало се то њима или не и разговора свештеника са окупљеним Албанцима избегнут је тежи инцидент. - Темељи разрушене цркве Светог Василија Острошког Чудотворца у Мартиновићима свето су место, које личи на Голготу Христову, а Голгота Христова, претходила је, Његовом Васкрсењу и Његовој слави. Ово место има силу живоносног гроба Христовог и зато је то свето место коме приступамо са највећим поштовањем, као да је овде величанствени храм, као да је саборни храм неког великог града. Суштински, и нема никакве разлике између малог и великог храма, између разрушених темеља светиње и храма који блиста у слави - беседио је после вечерње службе епископ Јоаникије, истичући да је народ из Лимске долине везан за ово место, па су благочестиви људи одавно говорили да ову светињу треба обновити. - Са обновом светиње излиће се благослов на оне који јој приступају и који је поштују. Може само да донесе мир и благослов свима који овде живе, а док су ови свети темељи у оваквом стању опомињу нас на грех, да нисмо извршили оно што смо могли. Треба да се сложимо око обнове ове светиње са љубављу, миром и добрим расположењем према свима. Немамо никаквог злопамћења, историја је била таква каква је, ми само размишљамо о томе да светињу треба обновити и проповедати мир. На разрушеним темељима храма у Мартиновићима служе се, већ, неко време, свете службе Божје, а тако ће бити и убудуће. Боље је да започнемо обнову светиње и да се једног дана саберемо под освећеним сводовима овог светог храма да би благослов Светог Василија Острошког био са нама и да би се милост Божја од овог светог храма изливала на оне који му приступају - казао је епископ Јоаникије, истичући да храм не обнављамо из ината, нити са злопамћењем, него из љубави према Цркви са позивом свима на мир и на добре међусобне односе, засноване на Божјим заповестима и на Божјој љубави. http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:791984-ЗАСМЕТАО-ИМ-ТАМЈАН-Албанци-у-Црној-Гори-поново-покушали-да-омету-црквени-обред
  7. Светски савет Цркава је издао саопштење 9. априла 2019. којим апелује да се пусте на слободу двојица алепских митрополита, Високопреосвећени Павле (Јазиги) из Антиохијске Православне Патријаршије и Високопреосвећени Мор Јухана Григорије (Ибрахим) из Сиријске Антиохијске Православне Патријаршије. Овај апел је ССЦ упутио са свога заседања у Богословском институту Светог Јована Дамаскина Баламондског универзитета у Либану. У саопштењу се изражава солидарност са православним Црквама у Сирији и Либану које и даље оплакују киднаповање ове двојице митрополита у априлу 2013. године. Годинама ССЦ изражава жаљење и апелује на њихово ослобађање. Међутим, уопште се не зна место њиховог садашњег боравка. За митрополита Павла се вели да је много учинио на неговању православног богословља и духовности, на јачању православног присуства не само у Антиохијској Патријаршији, него и широм Блиског истока. Уз то је био и декан Богословског института Светог Јована Дамаскина. За обојицу архијереја се наглашава да су били велике духовне личности, и апелује се на хришћане да и даље уздижу молитве како би се архијереји вратили својим Црквама. Извор: Српска Православна Црква
  8. Најпобожнији у Христу Господу, оче Саво! Лепо је што хвалиш Калиста, јер заиста то и заслужујеш, и примећујеш да зилоти не ревнују по памети, али не примећујеш да Калист и моја несмиреност причамо исту причу, док ти и даље, како се мени чини, зилотишеш. Јер Калист прихвата све католичке сакраменте као валидне, како се и вели у Споразуму из Баламанда: "Обе стране признају да је оно што је Христос поверио Својој Цркви исповедање апостолске вере, учествовање у истим тајнама, првенствено у јединственом Свештенству којега савршава јединствена жртва Христова, апостолско прејемство Епископа није могуће да се сматра поседом само једне од наших Цркава. У овим оквирима очигледно је да се сваки вид поновног крштења искључује" (13). Е, то Калист исповеда, као и ја! Исто мислимо и о Равени, на основу које се признаје и на васељенском нивоу првенство једног, а то је увек био Папа. Чини ми се да ти "квасац артемитски" још не даје да дођеш на ове православне позиције, али када дођеш на њих, онда да поучиш Васијана, Ивана, Боксита и многе друге који те сада следе, само се надам да ћеш за њих остати ауторитет, а да не кажу сутра као анатемисани Максим: Сава је био скроз православан, али је онда одједанпут полудео . Некако није лепо да се износи Калист као пример православног сведочења, а онда ти исти не прихваташ његово православно сведочење! Калист и ја нисмо прозелити. Не позивамо католике у ПЦ, јер признајемо њихове сакраменте. Једну психотерапеуткињу из Париза нисам могао да спречим да постане православна ("обратила" се преко мене), али сам јој запретио вечним огњем ако би помислила да се крсти! Само исповест, ништа друго и на причешће. Нисам узео да је спречим, јер није преверила него се само пробудила у Источној цркви; њој овај модел више прија - не верујем да би се ико од мојих пријатеља католика бунио, као да сам украо неку душу. То само ограничене памети неко може да помисли, али и тамо има ревнитеља... Велики поздрав из Вечног Града!
  9. Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован гостовао је у четвртак, 25. октобра 2018. године у Матици српској, где је одржао предавање на тему: Савремени човек и савремени свет. Владика Јован је, поред осталог, истакао и да време радија, телевизије и нових медија, апсолутно враћа човечанство назад од писане и штампане књиге ка усменој речи. Комплетна нова култура која долази 50-тих, 60-тих, закључно са мобилним телефоном је управо то, повратак оралноме, повратак говору и повратак елементарно писмених. Све се прихвата ад хок. То је цивилизација скраћеног памћења, изузетно осиромашеног вокабулара и могућности изражавања, истакао је владика Јован. После одржаног предавања, присутни у свечаној дворани Матице српске имали су прилику да постављају питања Епископу славонском. Извор: Радио Беседа
  10. Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован гостовао је у четвртак, 25. октобра 2018. године у Матици српској, где је одржао предавање на тему: Савремени човек и савремени свет. Владика Јован је, поред осталог, истакао и да време радија, телевизије и нових медија, апсолутно враћа човечанство назад од писане и штампане књиге ка усменој речи. Комплетна нова култура која долази 50-тих, 60-тих, закључно са мобилним телефоном је управо то, повратак оралноме, повратак говору и повратак елементарно писмених. Све се прихвата ад хок. То је цивилизација скраћеног памћења, изузетно осиромашеног вокабулара и могућности изражавања, истакао је владика Јован. После одржаног предавања, присутни у свечаној дворани Матице српске имали су прилику да постављају питања Епископу славонском. Извор: Радио Беседа View full Странице
  11. ВИШЕ од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог лета урадили мештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намери да уреде места на којима им почивају преци. – Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по белом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо гробље, да би нам преци опет почивали у миру, али и да пошаљемо поруку и војнику и путнику намернику да су гробља, ма чија била, светиња и да их и у рату треба поштовати – каже Ненад Ковљенић, који се после 28 година проведених у Швајцарској вратио да живи у родној Нуглашици. Ограђивање и уређење гробља коштало је мештане и њихове породице око 11.500 евра. – Новац је почео да пристиже са свих страна, из Аустралије, Америке, Швајцарске, Аустрије, Србије… Сакупили смо и више него што је било потребно, а донације још пристижу, па планирамо још радова – каже Ковљенић, који подстиче комшије и земљаке да обнављају порушене куће, иако су у његовом засеоку сада само четири домаћинства. Много тежи задатак имале су њихове комшије из села Бастаси, чије је гробље за време операције „Олуја“ тенковима порушила хрватска војска. Скоро да није било надгробног споменика који није био поломљен. Како је раније писао новинар Радован Јовић, некадашњи дописник „Новости“ из Ливна, то православно гробље једино је у Доњем ливањском пољу тенком порушено до те мере да може да служи као пример бестијаланости једне војске. Када су се, неколико година после „Олује“, створили услови да Басташани могу да посете своје село, многи су сведочили да су више суза пролили над оскрнављеним гробовима родитеља и деце, него над до темеља порушеним и запаљеним кућама. А онда су пре три године Милан Шегрт и Мишо Цвијан, сада становници Бањалуке, предложили земљацима обнову порушеног гробља. Тако је почела прва заједничка послератна акција Басташана, која је успешно завршена. – Свако домаћинство донирало је по 210 евра. Иако су многи већ тада били подигли нове надгробне споменике за своје претке, сви наши земљаци и комшије радо су прихватили предлог – кажу Шегрт и Цвијан. СПОМЕНИКОМ ПОБЕДИЛИ ТУГУ БАСТАШАНИ су обнављајући своје гробље победили свој тугу, пониженост и бес према онима који су га уништили. Јер, само неколико стотина метара од православног гробља, у селу се налази надгробна плоча двојици хрватских војника, коју су ту, поред српских кућа, подигле њихове породице. На надгробним плочама Ивици Ливаји и Жељку Саксу јасно је назначено да су били припадници ХВО. И поред тога, нико од Басташана никада није наружио тај споменик. ОКУПЉАЊЕ БАСТАШАНА Басташани се после обнове гробља сада редовно окупљају у свом завичају. У родно село почели су да долазе не само они који су овде рођени, већ и њихови рођаци и комшије пореклом из овог краја. У Бастасе се тада стиже из Београда, Новог Сада, Кикинде, Аранђеловца, Крушевца, Пожаревца, Мајданпека, Швајцарске, Аустрије, па чак и Канаде. Извор: Српска Православна Црква
  12. У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. ВИШЕ од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог лета урадили мештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намери да уреде места на којима им почивају преци. – Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по белом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо гробље, да би нам преци опет почивали у миру, али и да пошаљемо поруку и војнику и путнику намернику да су гробља, ма чија била, светиња и да их и у рату треба поштовати – каже Ненад Ковљенић, који се после 28 година проведених у Швајцарској вратио да живи у родној Нуглашици. Ограђивање и уређење гробља коштало је мештане и њихове породице око 11.500 евра. – Новац је почео да пристиже са свих страна, из Аустралије, Америке, Швајцарске, Аустрије, Србије… Сакупили смо и више него што је било потребно, а донације још пристижу, па планирамо још радова – каже Ковљенић, који подстиче комшије и земљаке да обнављају порушене куће, иако су у његовом засеоку сада само четири домаћинства. Много тежи задатак имале су њихове комшије из села Бастаси, чије је гробље за време операције „Олуја“ тенковима порушила хрватска војска. Скоро да није било надгробног споменика који није био поломљен. Како је раније писао новинар Радован Јовић, некадашњи дописник „Новости“ из Ливна, то православно гробље једино је у Доњем ливањском пољу тенком порушено до те мере да може да служи као пример бестијаланости једне војске. Када су се, неколико година после „Олује“, створили услови да Басташани могу да посете своје село, многи су сведочили да су више суза пролили над оскрнављеним гробовима родитеља и деце, него над до темеља порушеним и запаљеним кућама. А онда су пре три године Милан Шегрт и Мишо Цвијан, сада становници Бањалуке, предложили земљацима обнову порушеног гробља. Тако је почела прва заједничка послератна акција Басташана, која је успешно завршена. – Свако домаћинство донирало је по 210 евра. Иако су многи већ тада били подигли нове надгробне споменике за своје претке, сви наши земљаци и комшије радо су прихватили предлог – кажу Шегрт и Цвијан. СПОМЕНИКОМ ПОБЕДИЛИ ТУГУ БАСТАШАНИ су обнављајући своје гробље победили свој тугу, пониженост и бес према онима који су га уништили. Јер, само неколико стотина метара од православног гробља, у селу се налази надгробна плоча двојици хрватских војника, коју су ту, поред српских кућа, подигле њихове породице. На надгробним плочама Ивици Ливаји и Жељку Саксу јасно је назначено да су били припадници ХВО. И поред тога, нико од Басташана никада није наружио тај споменик. ОКУПЉАЊЕ БАСТАШАНА Басташани се после обнове гробља сада редовно окупљају у свом завичају. У родно село почели су да долазе не само они који су овде рођени, већ и њихови рођаци и комшије пореклом из овог краја. У Бастасе се тада стиже из Београда, Новог Сада, Кикинде, Аранђеловца, Крушевца, Пожаревца, Мајданпека, Швајцарске, Аустрије, па чак и Канаде. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Критика и сучељавање мишљења је свакако саставни део теологије и као таква је неопходна и увек добро дошла. Међутим, питање је да ли је свака критика мишљење или се пак ради о пројави неког унутрашњег амонизитета према некој личности чији се ставови, наводно, критикују. То су, речима владике Атанасија Јевтића, пашквиле. И питање је уопште да ли на такве „критике“ човек, теолог треба да одговори? Пред нама је нови Ларшеов напад на личност митрополита Зизијуласа. Јер, како другачије назвати ово и овакво писање? Ларше митрополита Зизијуласа оптужује за пораст броја хомосексуалаца у САД!? Да, добро сте прочитали. Шта је све сумануто у овом чланку? Прво, суманут је став да нечија писана мисао може на било који начин да утиче на сексуално определење другог човека. Друго, чак и да може да се деси тако нешто, у делима митрополита Зизијуласа, колико се сећам (а прочитао сам цео његов опус) хомосексуалци се помињу једном. Митрополит је о њима причао у једном интревјуу, залажући се за пастирски однос према хришћанима са таквим склоностима. Нигде у његовим делима не постоји некаква светотајинска глорификација хомосексуалности, нити потцењивање брака. Треће, Ларше у наслову напада Зизијуласа, а у раду заправо критикује ставове архимандрита Пантелејмона Манусакиса (чије је реченице извукао питај Бога из каквог контекста), који је наводно те ставове изнео под утицајем митрополитове мисли. Као теолог, ово Ларшеово писање, са задовољством ћу се послужити лингвистичким арсеналом владике Атанасија Јевтића, назвао бих најобичнијом пашквилом. Ψόγος! Александар Милојков Жан Клод Ларше Митрополит пергамски Јован (Зизијулас) Текст објављен у часопису Црквене студије (Ниш, 2018.) (кликните на слику за бољи приказ)
  14. Историјски манастир светог Јована Крститеља у области Витаваре, источно од Јерихона, на западној обали реке Јордана, биће поново отворен као православно светилиште Јерусалимске Патријаршије почев од понедељка 16. јануара 2018. године. Према црквеном предању, сматра се да је ово подручје тачно место крштења Господа нашег Исуса Христа од стране светог Јована Претече и Крститеља, као и место преласка Израиљаца преко реке Јордана када их је предводио Исус Навин ради уласка у Обећану земљу. Такође се верује да је очувана пећина у којој је живео Свети Јован Крститељ док није ступио у јавну службу. Свештени манастир светог Јована Крститеља постоји на овом месту од времена кад га је подигла света Јелена у Светој земљи (325-335.г.). Традиционално се сматра да је он власник овог манастира. Манастир је рушен и обнављан неколико пута у историји. Тренутно Јерусалимска Патријаршија успешно обнавља манастир Светог Јована Крститеља. Извор: Јерусалимска Патријаршија (са енглеског Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава | English
  15. Историјски манастир светог Јована Крститеља у области Витаваре, источно од Јерихона, на западној обали реке Јордана, биће поново отворен као православно светилиште Јерусалимске Патријаршије почев од понедељка 16. јануара 2018. године. Према црквеном предању, сматра се да је ово подручје тачно место крштења Господа нашег Исуса Христа од стране светог Јована Претече и Крститеља, као и место преласка Израиљаца преко реке Јордана када их је предводио Исус Навин ради уласка у Обећану земљу. Такође се верује да је очувана пећина у којој је живео Свети Јован Крститељ док није ступио у јавну службу. Свештени манастир светог Јована Крститеља постоји на овом месту од времена кад га је подигла света Јелена у Светој земљи (325-335.г.). Традиционално се сматра да је он власник овог манастира. Манастир је рушен и обнављан неколико пута у историји. Тренутно Јерусалимска Патријаршија успешно обнавља манастир Светог Јована Крститеља. Извор: Јерусалимска Патријаршија (са енглеског Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава | English View full Странице
  16. Надам се да предсједник Србије не припада онима који су спремни да се одрекну своје историје, традиције и највећих вриједности свог народа, као што је то случај са дукљанско – монтенегринском влашћу у данашњој Црној Гори, поручио је митрополит црногорско – приморски и егзарх свештенога трона пећког Амфилохије, одговарајући на нападе београдских званичника. Звучни прилог Радија Светигора View full Странице
  17. Радио Светигора се од јутрос после скоро једне деценије, благодарећи Богу поново чује и у Мојковцу, на фреквенцији 105,3 мегахерца. Тим поводом разговарали смо са парохом мојковачким, оцем Александром Крговићем. Звучни запис разговора Повезане вести: Радосна вест: Сигнал Радија “Светигора” опет се чује у Беранама Радосна вест: Бијело Поље опет слуша православни Радио – “Светигора“ на 89.00 MHz Радосна вест: Православни Улцињ слуша православни радио
  18. Kako je Tango Six među prvima i potvrdio, 20. oktobar na Batajnici biće zanimljiv, sigurno drugačiji od koncepta Otvorenog dana. Ministar odbrane Aleksandar Vulin jutros je potvrdio da će akro-grupa ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga „Striži“ leteti iznad vojnog aerodroma Batajnica 20. oktobra. Događaj koji će se zvanično zvati „Sloboda 2017“ prema Vulinu sadržaće još jednu interesantnu vazduhoplovnu tačku domaćih lovaca. Kako Tango Six saznaje, u pitanju će biti air-policing demonstracija koja, na ovaj način postavljena, do sada nije prikazana javnosti. Složićete se da nije poenta da vam otkrijemo detalje – bitno je doći, videti uživo. Vidimo se na Batajnici!
  19. Раде ови наши момци у НБА, ал ради се богами и у образовању! Таман ја да прочитам у новинама о српској петорци за плеј оф, кад налетим на оглас: Вести са Мегатренд универзитета СА СТАРИМ ИМЕНОМ У НОВЕ ПОБЕДЕ МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ УЛАЗИ У НОВУ АКАДЕМСКУ ГОДИНУ СА СТАРИМ ИМЕНОМ И ИЗМЕЊЕНОМ КАДРОВСКОМ СТРУКТУРОМ. Одлуком Савета Универзитета, којим председава академик Љубиша Ракић, наша највећа и најстарија приватна високошколска установа деловаће под старим именом. Једногласном одлуком за ректора је изабран проф. др Мића Јовановић. Даље се набрајају сва признања Професора Миће, међу којима је најновије "Ambassador of Education" и структура универзитета. На слици академик Ракић и нови-стари ректор. Види се јасна хијерахија, академик носи кравату! Шта би са оним докторатом професора Миће племенитог (видети код покојног Миливоја Глишића) Јовановића у Лондону загубљеним, то мислим може у Србаља да реконструише само @Милан Ракић. Овај оглас, признајем, више ме је обрадовао од онога када је др Мића Јовановић у својству председника Атлантског савета у Србији у "Печату" рекламирао НАТО.
  20. BEOGRAD – Pobedu na izborima može da omogući samo ujedinjena opozicija, a ta pobeda se neće desiti dok god se vodi borba za pobedu unutar same opozicije, kaže predsednik SDS Boris Tadić. “Pobeda nad Aleksandrom Vučićem neće desiti dok god se vodi borba za pobedu unutar opozicije. Takva borba se uvek pretvori u borbu za bolje mesto na političkom Titaniku, što smo, nažalost, imali prilike da vidimo na svim izborima od 2012. godine”, rekao je Tadić u intervjuu Nedeljniku. Prema njegovim rečima, u opoziciji postoje oni koji rade svesno za Vučića i u dogovoru sa njim, ali i oni koji to rade nesvesno, a koji opoziciji nanose veću štetu. “Šešelj, na primer nije u vlasti, ali je ipak veran Vučićev politički partner i kao pripadnik opozicije zastupa umesto njega onaj radikalski deo njihove zajedničke prošlosti. Opozicioni lideri poput Šešelja su ogoljeni u svojoj ulozi, pa samim tim i nemaju potreban opozicioni kredibilitet. Međutim, oni koji imaju takav kredibilitet su daleko opasniji”, naveo je Tadić. Tadić je istakao da je možda vreme da ga građani ponovo vrate na vlast kako bi spasio Srbiju daljeg propadanja. Šešelj odgovorio Tadiću: On je napravio SNS, sa njim ne bih bio ni u istom autobusu "Kad su se naprednjaci otcepili, Nikolić je ukrao 20 mandata SRS, a Tadić im je pružio podršku. Davao im je publicitet i nagovarao biznismene, među kojima je bio i Mišković, da Nikoliću daju veliki novac", kaže Šešelj Datum: 08/09/2017 "Boris Tadić je u svom kabinetu kreirao Srpsku naprednu stranku i kod njega su stalno dolazili i Tomislav Nikolić i, nešto manje, Aleksandar Vučić", rekao je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj odgovarajući na optužbe lidera SDS Borisa Tadića da je lider radikala "veran Vučićev partner". "Kad su se naprednjaci otcepili, Nikolić je ukrao 20 mandata SRS, a Tadić im je pružio podršku. Davao im je publicitet i nagovarao biznismene, među kojima je bio i Mišković, da Nikoliću daju veliki novac", kaže Šešelj za Novosti. Lider radikala kaže da je Tadić "jedan od najvećih srpskih izdajnika zato što je Haškom tribunalu izručio Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Stojana Župljanina": "Sa njim ne treba čovek da bude ni u istom autobusu. Čak se i njegov otac, veliki filozof Ljubomir Tadić, odrekao politike svog sina i osudio njegove političke poteze. Ljubomir je bio prijatelj Karadžića, a njegov sin ga je izručio Hagu. SRS je jedina prava opoziciona stranka, jer kritikuje vlast, a ne bavi se 'zapišavanjem grobova' i napadima na porodicu".
  21. четвртак, 07. сеп 2017, 07:57 -> 14:08 Припремио Андрија Игић Док странке преговарају, са Косова незадовољни Албанци одлазе. Већ неколико вечери заредом на стотине људи на аутобуској станици у Приштини, траже начин да стигну до земаља западне Европе. Много људи на станици у време када нема аутобуских полазака, осим за Београд, а Београд им је, кажу, први корак на путу ка западној Европи. "Проблеми су узроковани политиком. Омладина нема перспективу, нема наде да ће бити боље. Идемо, али нико не зна куда ће", каже Скендер Лугићи. Иду, кажу, у Немачку, Швајцарску – где могу да стигну. "Апелујем на све који могу да напусте Косово да то и ураде, јер овде нема перспективе", рекао је један од Албанаца који напушта Приштину. Напуштају Косово само са личном картом. Одлазе, свесни ризика да ће их вратити. "Без посла нема ништа. До Мађарске па онда даље. Остављам фамилију, али немам избора", каже један од путника. Неколико стотина људи на аутобуској станици долазак првог аутобуса за Београд дочекује овацијама. У аутобус могу они који су унапред купили карте. Нема места за све. Нервозни су и возачи. "Шта да причам, видиш – полудели људи, шта да причам", каже возач аутобуса. На аутобуској станици су и они који су већ једном пробали у иностранству, па су враћени. Не одустају и поново би напустили Косово. "После једне године проведене у Немачкој, моју породицу и мене су вратили на Косово. Дошао сам вечерас да видим шта се дешава. Планирам поново да организујем породицу и да одемо у иностранство", рекао је Бесим Мурати. Полиција тврди да нема новог егзодуса становништва, након договора водећих странака о сарадњи за формирање централних институција. Полиција додаје да нема места за забринутост и да нема пријава из западне Европе о порасту броја азиланата са Косова. Стотинак карата продато је синоћ за Београд. Следећа група људи очекује се вечерас, четврту ноћ заредом. Већина њих дође како би се упознала са условима како да напусте Косово. Тако је почело и пре две године када је Косово у двомесечном таласу напустило преко 50.000 људи.
  22. СРБИЈА као туристичка дестинација поново се рекламира на глобалној телевизији Би-Би-Си, после паузе од читаве деценије. Број страних туриста у нашој земљи непрестано расте, девизна зарада се сваке године повећава, а још бољи резултати се очекују после нове глобалне рекламне кампање, истиче Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије (ТОС). * Зашто је одлучено да се Србија промовише управо на каналу Би-Би-Си? - Кампања под називом "Србија: место на коме треба бити" започела је са емитовањем средином априла на каналима Би-Би-Си Ворлд за Европу и САД, као и на Јуроспорту, који се емитује у свим земљама Европе. Ова два медија су одабрана за почетак кампање због велике гледаности и циљне групе којој се обраћају, јер су истраживања показала да је 77 одсто гледалаца канала Би-Би-Си Ворлд заинтересовано да посети нове дестинације, док једна четвртина гледалаца Јуроспорта бира за свој одмор дестинације у централној и источној Европи. Обе кампање имају и свој дигитални сегмент на порталима ова два медија. У плану је, такође, и кампања на специјализованом глобалном ТВ каналу за путовања Травел ченел. * Да ли је у плану и медијска кампања за домаће туристе? - Почеће средином маја и трајаће интензивно месец дана. Обухватаће емитовање спота на ТВ каналима, радио-рекламе, оглашавање на дигиталним билбордима, у дневним новинама и магазинима, као и на друштвеним мрежама. ТОС ће поново организовати промоцију на трговима у Београду, Новом Саду, Нишу, Чачку и осталим градовима Србије. Жеља нам је да се тренд раста броја домаћих туриста настави и да скренемо пажњу нашем становништву на могућност да макар део свог годишњег одмора проведу у Србији. * Да ли ће промоција Србије у иностранству бити прилагођена за различита тржишта? У складу са савременим тенденцијама, у наредном периоду ћемо све већи акценат стављати на дигиталну промоцију, а сарадња са иностраним медијима и даље остаје најважнији сегмент деловања кроз организовање студијских посета Србији. Промоција је увек различита и прилагођена тржиштима. За тржишта у региону планирано је током маја и јуна организовање Дана Србије, кроз представљање на трговима главних градова, а тема ће бити летња понуда и фестивали, односно летње манифестације у Србији. За западноевропска тржишта фокус промоције је активни одмор у природи, музички фестивали и посете градовима. Удаљеним тржиштима представљају се кружне туре, које осим Србије обухватају и земље региона. * Спот приказује целокупну понуду Србије. Ипак, шта је, по вашем мишљењу, појединачно наш највећи бренд? - Јасно је да је Београд највећи бренд, најпосећенија дестинација у Србији. Добре авионске везе и препознатљива понуда нашег главног града, која комбинује посете културно-историјским атракцијама са опуштеном атмосфером и богатом угоститељском понудом и смештајним објектима за свачији џеп - привлаче велики број страних туриста. Све већу препознатљивост добија и Нови Сад са својом понудом, и чињеницом да је проглашен за Европску престоницу културе 2021. "Егзит" као бренд привлачи младе госте, док су туристи из западне Европе почели да откривају и лепоте наше природе, нарочито дуж Дунава, који је такође сам по себи бренд. Колико је коштао спот? - Спот је рађен на енглеском, француском, руском, кинеском и српском језику, коштао је 30.000 евра, а истовремено је у оквиру истог пројекта урађена и верзија од 90 секунди за потребе дигиталне промоције. Планирано је да се спот емитује и на домаћим телевизијама у оквиру летње кампање у туризму Србије. НА ЈЕСЕН НОВА ПРОМОЦИЈА * Колико пута ће се емитовати спот и у ком периоду? - Договорено је 600 емитовања спотова на Би-Би-Си Ворлду и Јуроспорту, при чему ће кампања на Би-Би-Сију имати пролећни и јесењи део, у трајању од по месец дана, у циљу промоције како летњих тако и зимских одмора у Србији. На Травел ченелу ће бити 700 емитовања, такође у два сегмента. новости
  23. После првоосуђујуће пресуде за ово кривично дело, да се подсетимо, која је представљала трогодишњу казну Архиепископу Јовану, а коју је он издржао седам месеци, превремено је био ослобођен залагањем Патријарха московског и целе Русије г.г. Кирила. Изрицање пресуде је било заказано за 28. март, међутим судија Ивица Стефановски исту није изрекао на начин на који се изриче пресуда, читајући диспозитив пресуде, већ као да је на пијаци, присутнима из Православне Охридске Архиепископије, који су били оптужени у овом процесу, рекао је изругивајући се, да је за све оптужене донео ослобађајућу пресуду, осим за Архиепископа Јована, као и за лица Исајла Поповског и Васила Трајковског, и да је конфисковао једну њиву у скопском селу Нерези. Архиепископу Јовану је изрекао казну истог временског рока колико је он већ одлежао у затвору, а Исајлу Поповском и Василу Трајковском је изрекао условне затворске казне , али није рекао на колико времена. Конфисковано је грађевинско земљиште у вредности од 140000 евра. Нико из Православне Охридске Архиепископије још увек није добио пресуду, али из онога што је било као на пијаци изречено на суду јасно је то да суд није поштовао препоруке Врховног суда, које су биле јасне и недвосмислене: “са сигурношћу да се утврди да ли је новац због ког су окривљени били оптужени да су га прали, потичу из конкретног кривичног дела које је претходно извршио првоосуђени Јован Вранишкоски”. Из свих доказа који су били изнесени на судској расправи јасно је да не постоји новац који је могао да буде предмет прања, али је са друге стране судија морао да поштује и наређење власти која је на одласку, по сваку цену да осуди Архиепископа Јована. Како нису могли да осуде само Архиепископа Јована, због тога што он није био осуђен да је сам прао новац, као колатерална штета били су осуђени и Исајло Поповски и Васил Трајковски. Добро у свему овом лошем је јединствено то што су бар остали окривљени ослобођени, а удружењу “Анастасија” биће враћени 80000 евра. Илустрација, да је суд под председништвом горепоменутог судије пијац, а не судница, представља следећи детаљ: Предмет оптужбе у судском спору који је започео још 2012. г. била је горепоменута њива у Нерезима у вредности од 140000 евра, новац удружења “Анастасија” у вредности од 80000 евра, и њива у Штипу у вредности од 14900 евра. Одмах на првом суђењу, тужилац је одустао од њиве у Штипу, као на пијаци, уз образложење да за тај новац није било доказа, иако је и за тај новац имало исто толико доказа, односно није имало доказа исто као и за остали новац из оптужнице. Сада, после обновљеног суђења, а по изреченој пресуди, суд ће требати да врати и 80000 евра, који су били конфисковани са рачуна удружења “Анастасија”. Предмет ове оптужнице је био новац целокупна четири годишња буџета, који је Архиепископ Јован, према мишљењу суда у Велесу, ненаменски потрошио још док је био у МПЦ. Ипак, због тога је био осуђен на две године и шест месеци затворске казне, и ту казну је у целости издржао. Питање које је поставио Врховни суд, а које су поставили и сви оптужени у току првог и другог суђења за прање новца је: како могу једном потрошени новац поново да се пусте у промет и да се он пере? Из тог разлога, нико од оптужених, а сада ослобођених оптужнице, припадника Православне Охридске Архиепископије не осећа потребу да изрази благодарност због тога што су добили ослобађајућу пресуду. Не само због многобројних малтретирања, која су претрпели у последњих година судским гоњењима, на правди и истини, и не само због тога што су многи од њих изгубили здравље, него нарочито због тога што корумпирани судија, који је познат да је и у другим процесима судио по наређењу власти која је на одласку, није смогао снаге да суди праведно. Надамо се да ће нова власт смоћи снаге да преразгледа овај случај, који представља школски пример корупције у судству. Православна Охридска Архиепископија на челу са њеним предстојатељем, Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г.г. Јованом неће ометати процес преговора о статусу МПЦ која још увек није призната ни од једне православне Цркве, а који до сада није могао да се оствари управо због режимских судских гоњења чланова Православне Охридске Архиепископије. Ипак, упорно ће се борити, заједно са новим властима, који су то најављивали, против покварених судија, који стоје на путу развоја демократије у нашој отаџбини. Извор: Охридска Архиепископија

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...