Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'помен'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 58 results

  1. Епископ Иринеј: „Жртве никада – ни у својој молитви, ни у својим душама – нећемо заборавити”. Звучни запис беседе Епископа Иринеја У Бечеју – месту у којем је пре 78 година на најсвирепији начин живот изгубило више од двеста особа – у петак, 3. јануара 2020. године, одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј служио је парастос у храму Светога великомученика Георгија у Бечеју, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. Народâ у целини нема ни потпуно невиних ни потпуно кривих за зло у овоме свету, али они људи са именом и презименом, она лица која су директно вршила злочине не смеју бити заборављени, а жртве њихове још мање. Жеља је и молитва свих нас да доживимо време када ће то бити само историјско сећање, а не и горка реалност. То време није још на видику, а да ли ће га бити или не – не зависи од нас. Оно што можемо и што смо дужни то је да барем сами доприносимо ширењу цивилизације љубави – у име вере у Бога, у име вечних и непролазних етичких и духовних вредности човечанства. Нека Бог дâ да у том духу деламо – колико је у нашој моћи – са чврстом и непоколебивом надом на Бога да је Он Господар историје, а не људи; да ће на крају тријумфовати Христос, а не антихрист; светлост, а не тама; правда, а не неправда; и Бог, а не сатана. Жртве никада – ни у својој молитви, ни у својим душама – нећемо заборавити, јер их не смемо заборавити, казао је Епископ бачки. После парастоса, на платоу испред Светогеоргијевског храма, молитвени помен је, у име Јеврејске заједнице Србије, служио господин Исак Асиел, врховни рабин Србије. Присутнима су се обратили г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе и г. Драган Тошић, председник Општине Бечеј. Венце су положили представници Скупштине Војводине, Покрајинске владе, Општине Бечеј, представници амбасада Израела и Мађарске, као и Меморијалног друштва Рација 1942. Молитвеном обележавању 78-годишњице Рације у Бачкој присуствовали су и г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, госпођица Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и верни народ Бачке. На Божић 1942. године, у јужној Бачкој, фашисти Миклоша Хортија извршили су погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Рација је почела 4. јануара у Чуругу, а настављена је и у другим мeстима Бачке: Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Србобрану, Локу, Гардиновцима, Вилову и Жабљу. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. Поводом прославе Дана ослобођења Новог Сада, 9. новембра 2019. године, у порти Успенске цркве служен је помен и положено цвеће на Спомен-крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године. Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичине цркве, заједно са свештенослужитељима тога храма. У подножје крста, венце су положили господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, представници Војске, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  3. Након Свете Литургије у Пећкој Патријаршији, јуче на гробљу манастира Високи Дечани, уз молитвено присуство окупљених архијереја, Митрополит Амфилохије је служио парастос свима који су овдје сахрањени, Епископу Сави Дечанцу, Митрополиту скопском Захарији, као блаженопочившем Епископу Виктору Михаиловићу. Епископ Виктор Михаиловић је био скадарски епископ, а родом је из Пипера. 1933. године он је са 30 српских породица протјеран из Скадра. Углавном сви су се настанили на Косову и Метохији, а он је дошао у Дечене гдје се и упокојио и гдје је и сахрањен. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У недељу 29. септембра 2019. године, Саборној цркви у Београду служена је Света Литиргија уз молитвено присуство Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. Свету Литургију служио је јереј Славиша Поповић уз саслуживање протођакона Радомира Перчевића. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Литургијску беседу произнео је протојереј – ставрофор Бранко Топаловић. У којој је говорио о смислу јеванђељске љубави као суштине наше вере. Јер Господ сам љубав и то извор љубави. Из љубави створио свет и није престао да га воли чак и онда када је човек згрешио. „Врхунац љубави је оваплоћење Сина Божијег“, рекао је прота Бранко. На крају Свете Литургије братство Саборне цркве је одслужило годишњи помен Стевану Стојановићу Мокрањцу, нашем прослављеном композитору. Стеван Стојановић Мокрањац рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Године 1887. постаје диригент „Првог београдског певачког друштва”. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данас је то Музичка школа „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији. Најпознатија његова дела су свакако богослужбене композиције : велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави и многе друге. Поред тога ту су и световне музичке композиције: „Руковети“, „Приморски напјеви“, духовити скерцо „Козар“. Био је ожењен Маријом, братаницом нашег истакнутог сликара Уроша Предића, са којом је имао сина Момчила Мокрањца, професора Фармацеутског факултета. Умро је у Скопљу 28. септембра 1914. године. Извор: Радио Слово љубве
  5. Дана, 14. септембра, на празник Преподобног Симеона Столпника и на Црквену Нову годину, у манастиру Добрићеву служена је заупокојена Литургија за оца Симеона (Биберџића), дугогодишњег игумана овог манастира. Свету Архијерејску Литургију служио је умировљени Епископ Захумско-Херцеговачки и Приморски Атанасије, уз саслужење свештенства из наше и других епархија, као и уз молитвено учешће бројног народа. После Свете Литургије, на гробу оца Симеона, одслужен је помен за покој његове душе, након чега је за све присутне уприличена трпеза – „утјешеније“. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  6. Централна манифестација поводом обележавања сећања на страдање Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. одржава се код манастира Крушедол на Фрушкој гори, уз присуство председника и премијера Србије Александра Вучића и Ане Брнабић. Централна манифестација почела је молебаном који је служио патријарх српски Иринеј испред манастира Крушедол. Патријарх Иринеј подсетио је да је "Олуја" била злочин који је планирала хрватска држава и осудио ћутање Римокатоличке цркве, које је, каже, оснажило многе који су чинили зло и "остали неосуђени од те божанске организације". Најтрагичније је, каже патријарх, то што се идеје злочина, који су се десили у прошлости, чују и данас, а наше је, каже, да памтимо, и да као хришћани опростимо када потомци бивших злочинаца буду свесни великих жртава и покажу своје извињење и покајање. Иринеј је, на обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", у Крушедолу, рекао да се на данашњи дан сећамо многобројног страдалог и побијеног српског народа, који је невино страдао. "Њихово страдање било је планирано од највишег врха тадашње државе Хрватске, а имало је циљ да тај крај потпуно очисти од присуства српског народа, народа који је вековима живео на тим просторима, народу који је увелико доприносио у свему у животу и историји хрватског народа. Тај план представља план којим су планирани да истребе сваки корен и сваки траг српског народа на просторима на којима су живели", рекао је он. Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх. Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали. Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца. Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце. "Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он. Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула. "И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он. Страдања у "Олуји", према његовим речима, равна су страдањима нашег народа за време Другог светског рата, а ни у чему се не разликује, нажалост, и у броју жртава, рекао је патријарх. Број страдалих у тој акцији никада нећемо дознати, а знају га они у чије име су пострадали. Указао је да су у тој акцији страдали они најнемоћнији и они који нису могли да пруже отпор, а то су били старији, жене и деца. Посебно је нагласио децу, подсетивши да је Хрватска била једина на чијој територији су, током Другог светског рата, постојали дечји логори кроз које је прошло и страдало 50.000 наше деце. "Нажалост, њихова страдања, која су позната широм света, оставила су нема уста оних који су требало да кажу своју реч о невином страдању народа. Дуго смо очекивали да ту реч чујемо од оних који су били најнадлежнији да својом речју осуде злочин који је почињен, а то је римокатоличка црква. Од ње смо очекивали осуде злочина, али је она до данашњег дана отћутала. Њено ћутање је оснажило многе који су зло чинили и остали неосуђени од те божанске организације", подвукао је он. Иринеј је казао да је реч цркве врло важна и значајна, и да се много тога вероватно не би десило да се та реч чула. "И данас оно што се дешава је слично ономе што се десило. И данас чујемо да су два угледна бискупа на Косову и Метохији служили мису на рушевинама једне српске православне цркве. Чули смо и речи њихове да је то њихова земља, да је то била пре сваке религије, да је и била пре Христа. Ја бих додао и да је вероватно по њима била и пре постојања света. Ово су све идеје из прошлости које се нажалост остварују и данас", рекао је он. "То очекујемо ми и црква хришћанска, а очекујемо и од наше браће по Христу и Јеванђељу да осуде и да не остане некажњен осудом", поручио је он. Патријарх је рекао да разуме патњу оних који су све што су имали ставили на приколицу и пошли у неизвесност, не знајући ни куда иду ни шта их очекује, што је, подвукао је, страшна трагадија нашег времена. "Сећамо се овог дана и смемо никада и нипошто да га заборавимо. Морамо рећи нашој деци шта се десило, да запамте и да пренесу генерацијама које долазе после нас и после њих, јер ово зло не сме да се заборави", рекао је Иринеј. Додао је да зна да није читав народ такав, те да зна пуно честитих и поштених људи који су осудили и осуђују све што се десило у Хрватској, али њихов глас, приметио је, нажалост или не сме или не може да се чује. "Молимо се за све невино пострадале, они су наши новомученици, овенчани венцем мучеништва. Пострадали су часно и поштено. Нека их Господ прими где су преци наши, са молбом да се овакав злочин никада више и нигде не деси. Вечна им слава", рекао је поглавар СПЦ. Извор: РТВ
  7. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј присуствоваће 4. августа у манастиру Крушедол на Фрушкој гори помену жртвама акције "Олуја" и обележавању 24. годишњице од прогона Срба из Хрватске. У акцији хрватске војске "Олуја" почетком августа 1995. године из Хрватске је протерано око 250.000 Срба и побијено око 2.000 цивила који су остали у својим кућама. Централном обележавању годишњице сећања на једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ, у сукобима деведесетих година 20. века, присуствоваће највише руководство Републике Србије и Републике Српске. Извор: Радио Слово љубве
  8. Данас, на Петровдан, у коњичком селу Борци освећен је новообновљени Храм Светих Апостола Петра и Павла. Чин великог освећења извршио је Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а Храм је обновљен у славу Светих апостола Петра и Павла и у помен српским дечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени 1992. године у Коњицу. Након освећења храма Владика Димитрије служио је Свету архијерејску Литургију. По окончању Литургије и славског обреда одржан је парастос члановима породице Голубовић. Владика Димитрије поручио је да је данас добро победило зло и да се Бог открива онима који имају чисто срце. "Ко има срце, може се спасити. Бог нас је створио слободне и у тој слободи можемо постати боголики, људи љубави и мира, а можемо постати и злочинци и људи злочина. То се све обистинило на судбини породице Голубовић. Али ми данас нисмо дали да нас зло победи него смо победили зло добром" - рекао владика Димитрије. Еписком је рекао да је Бог људе могао створити као марионете, али да тада ништа не би било ни добро нити лоше, да би људи били попут лутки или робота. "Или нам је могао дати слободу и неки ће бити светитељи, а неки, нажалост, злочинци. За све има наде и простора у љубави Божијој, тако да нико од нас не сме да губи наду, па чак ни ти злочинци" - рекао је Владика Димитрије. Он је додао да је Господ много пута и на много начина показао да све људе воли и чека бескрајно, али да сви имају одговорност за своје поступке, те да свима треба покајање. На улазу у цркву постављена је плоча на којој је написано да је Храм саграђен 1896. године, да је обновљен ове године у славу Светих апостола Петра и Павла, а у спомен убијених српских дјечака Петра и Павла и да је ктитор обнове Милорад Додик у својству председника Републике Српске. У храму се налази и икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дечацима Петром и Павлом. Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем, одвезли неколико километара од стана и под окриљем ноћи стрељали. Дечаци и њихови родитељи стрељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани. Петар Голубовић је преживио прво стрељање. Он је након рафалне паљбе пао на земљу између тела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела. Када је дошао до пункта испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило. Крвници су то чули путем радио-везе, вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код места Бегин Вир, гдј су га извели из аутомобила и поново стрељали. Тела убијених дечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве пре него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали. Захваљујући Анису Косовцу у јулу 2018. постављена је нова капија на улазу у православно гробље на Мусали. На капији се налази спомен-плоча с илустрацијом Петра и Павла Голубовића. Имена Петра и Павла Голубовића уклесана су и на заједнички споменик убијеној деци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали. Прва оптужница за овај злочин подигнута је 1994.године, а пресуда је изречена крајем 1995. године. Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића који су погинули у рату. Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Ланџо су 25. јула 2000. осуђени на по 12 година затвора, док је Ланџо осуђен на осам година. Врховни суд Федерације БиХ потврдио је ове пресуде. Осим њих, за овај злочин се у оптужници из 1994. године везује и име ветеринарског техничара Халила Туцаковића, као и полицајаца на пункту Поље Бијела, Дражена Марковића и Хаџе Мацића. О убиству без осуде, без објашњења, без разлога мало се знало у широј јавности, али Срби Коњица и свих херцеговачких места овај злочин добро памте и препричавају да се никада не заборави. Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана после повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума. Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува ветар док се у њој обавља служба Господња. Пре рата у Коњицу је живело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас на Борцима живи мали број српских породица. Данашњем освећењу Храма и Светох архијерејској Литургији присуствовао је и представник Католичке цркве у Коњицу. Извор: Телевизија Храм
  9. Пре 170 година - 12. јуна 1849. године, са Петроварадинске тврђаве је гранатиран Нови Сад, Помен страдалимâ је служило новосадско свештенсто, 12. јуна 2019. године, поред спомен-крста на Темеринском путу, на новосадском насељу Клиса. Беседу о Мађарској буни и том трагичном догађају за цео Нови Сад и све Новосађане изговорио је директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, господин Синиша Јокић. Господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада, је истога дана одржао предавање у просторијама Архива, и том приликом изнео сведочанства неколико значајних учесника у том немилом и трагичном догађају. Извор: Радио Беседа
  10. У Недељу исцељења слепорођеног, 20.маја/ 2.јуна 2019. године, када Света Црква прославља светог мученика Талалеја и преподобног Стефана Пиперског, по благослову Његовог Преосвештенства господина Иринеја, Епископа бачког, у Светогеоргијевском храму у Сомбору, свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор Епархије темишварске господин Лукијан, уз саслужење свештенства Епархије бачке. На светој Литургији су саборно појали удружени хорови, учесници смотре црквених хорова. После свете Литургије, у храму и на гробном месту блаженопочившег протопрезвитера Ненада Барачког служен је помен, којим је завршена манифестација Дани Ненада Барачког. Ова манифестација, организована је под покровитељством Епархије бачке поводом осамдесетогодишњице упокојења чувеног и заслужног сомборског протопрезвитера и катихете Ненада Барачког, који је својим трудом на пољу црквеног појања дао немерљив допринос развоју благољепија у нашој Помесној Цркви. Извор: Епархија бачка
  11. Његово преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије (Јевтић) предводио је групу вјерника који су посјетили комплекс концентрационог логора Дахау у Њемачкој. Владика је након Свете архијерејске литургије која је јуче, 2. јуна, служена поводом храмовне слава минхенског храма Свети Јован Владимир, служио помен жртвама логора Дахау. Са овог потресног мјеста, владика Атанасије је јуче благословио и слушаоце Радио Светигоре. ,,Ево нас у логору њемачком Јасеновцу гдје су Свети Владика Николај и, не мање Свети, Патријарх Гаврило страдали. Донијели смо свијеће да упалимо и да служимо помен. Обићи ћемо ово мјесто и погледати фотографије, обићи стражаре и раке, овај простор мученичког мјеста голготе, нарочито нашег народа. Христос васкрсе, земљу потресе, смрт угуши, живот донесе“, рекао је владика Атанасије, искористивши прилику да поздрави Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија и владику диоклијског г. Методија. ,,Након посјете логору Дахау обићи ћемо и руску капелу која се налази на мјесту некадашњег злогласног логора гдје ћемо упалити свијеће које је владика Атанасије донио из Херцеговине намијенивши их за све мученике пострадале у логору Дахау“, рекао је теолог Крсто Станишић који се налазио у пратњи владике Атанасија. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења, окупили су се крај спомен-обележја у насељу Краљев сто на Дивчибарама одали пошту потпоручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу, који су страдали у ваздушним ударима НАТО авијације 1999. године. На спомен обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН венце су положили припадници бригаде, породице и пријатељи, представници градова Ваљева и Краљева, делегације ветерана, СУБНОР-а и удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Командант 126. бригаде ВОЈИН пуковник Александар Дучић говорио је о животу и делу погинулих официра. – На данашњи дан пре двадесет година, потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић ушли су у историју, у строј бесмртних, у строј свих оних који су положили најсветлије за своју отаџбину – своје животе. Чувајући и обилазећи овај споменик туге и поноса, чувамо успомену на њихова дела, која ће вечно остати записана на најсветлијим страницама наше историје. Њихови положени животи обавезују нас да чувамо мир и бранимо слободно небо наше отаџбине – поручио је пуковник Дучић. У оквиру обележавања 20. годишњице одбране од НАТО агресије на СР Југославију, а на иницијативу коју су покренули припадници 126. бригаде ВОЈИН, Град Ваљево доделио је назив једне улице на Дивчибарама - „Улица поручника Савичића и Радића”. На месту погибије официра изграђена је црква посвећена Светом великомученику Георгију, који је и сам био војник. Потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић постхумно су одликовани Медаљом за заслуге у области одбране и безбедности и унапређени у чин поручника, а 2015. године Ваљевска епархија их је постхумно одликовала Орденом Светог владике Николаја.
  13. Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења, окупили су се крај спомен-обележја у насељу Краљев сто на Дивчибарама одали пошту потпоручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу, који су страдали у ваздушним ударима НАТО авијације 1999. године. На спомен обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН венце су положили припадници бригаде, породице и пријатељи, представници градова Ваљева и Краљева, делегације ветерана, СУБНОР-а и удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Командант 126. бригаде ВОЈИН пуковник Александар Дучић говорио је о животу и делу погинулих официра. – На данашњи дан пре двадесет година, потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић ушли су у историју, у строј бесмртних, у строј свих оних који су положили најсветлије за своју отаџбину – своје животе. Чувајући и обилазећи овај споменик туге и поноса, чувамо успомену на њихова дела, која ће вечно остати записана на најсветлијим страницама наше историје. Њихови положени животи обавезују нас да чувамо мир и бранимо слободно небо наше отаџбине – поручио је пуковник Дучић. У оквиру обележавања 20. годишњице одбране од НАТО агресије на СР Југославију, а на иницијативу коју су покренули припадници 126. бригаде ВОЈИН, Град Ваљево доделио је назив једне улице на Дивчибарама - „Улица поручника Савичића и Радића”. На месту погибије официра изграђена је црква посвећена Светом великомученику Георгију, који је и сам био војник. Потпоручници Жељко Савичић и Синиша Радић постхумно су одликовани Медаљом за заслуге у области одбране и безбедности и унапређени у чин поручника, а 2015. године Ваљевска епархија их је постхумно одликовала Орденом Светог владике Николаја.
  14. Данас је у Никшићу одржан помен страдалима од НАТО агресије над СРЈ 1999. године. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством служио је помен жртвама. Сјећамо оних који су пострадали за вјеру православну и за нашу отаџбину, рекао је Епископ Јоаникије: „Данас је страшан датум у нашој историји од кога смо добили трауме, а од којих се још лијечимо. 24. март дан велике неправде када је извршена агресија над нашом отаџбином СРЈ. Тада су без одговарајућих одлука, кршећи Међународно право, кршећи сваки поредак удружене НАТО земље бомбардовали нашу отаџбину. Сјећамо се и оних који су пострадали од 1991. све до 1999. године јер то је заправо био један дуготрајни рат и једно дуготрајно насиље над нашим народом које је кулминирало са бомбардовањем. Извршавао се злочиначки план који је започет 1991. а можемо рећи да траје још дан данас и не видимо му краја.“ Преосвећени Епископ је нагласио да се у Никшићу посебно сјећамо страдалника из злогласне Лоре. „Лора је мали Јасеновац, нови Јасеновац. Само је од Никшићко-шавничке групе страдалника из Лоре, један преживио, али убрзо је душу своју намучену испустио чим је ослобођен. Лука Аџић“, рекао је владика Јоаникије. Он је нагласио да треба да се сјетимо и јунака са Кошара, који су одољели и НАТО бомбама и албанској армији и шиптарским терористима. „Они нијесу пустили непријатеља на тло наше отаџбине. Велики славни јунаци, подобни онима чија су имена исписана овдје на зидовима овога светога храма и чак у нечему можда и већи од њих. Лако је бити јунак када иде владар на чело јунака, и води војску као што је кнез Никола водио војску на Вучији до. А тешко је бити јунак у оно вријеме када те нека власт шаље у војску, а не стоји иза тебе“, нагласио је Епископ и додао: „Та власт неће ни да каже да је била у рату и неће да се сјети тих мученика. А ми се посебно сјећамо онога што нас овдје понајвише боли, пострадале дјеце на Мурињском мосту“. Епископ је поменуо имена страдале дјеце од НАТО злочина: Милицу, Јулију, Оливеру, Мирослава и других који су невино страдали, као и одрасле особе и све оне који су остали инвалиди. „О томе се не прича, нити на њих било ко окреће пажњу“, напоменуо је епископ и закључио: „Црква никада неће заборавити невине жртве, а ако Црна Гора заборави ове жртве онда се она одрекла своје историје и своје части и образа. Надамо се да неће, јер народ сигурно није“. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије се захвалио Удружењу бораца 1991. на чијем челу је Радан Николић, нагласивши да је то удружење отргло од заборава страдале за своју отаџбину. Извор: ИН4С
  15. На данашњи дан пре 20 година, 24. марта 1999. године, започела је НАТО операција ваздушних удара по циљевима на територији СРЈ под називом "Савезничка сила". У присуству свих припадника јединица са батајничког аеродрома и чланова породица настрадалих, молитвено смо се сетили наших настрадалих другова... 24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је "сервирано" име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На 20-у годишњицу НАТО агресије, данас је на аеродрому Батајница служена Литургија и помен свим настрадалим. Припадницима војске, полиције, цивилима. У присуству свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и породица погинулих, молитвено смо се сетили наших колега који животе положише у одбрани земље. Бригадни свештеник, јереј Предраг Докић је служио парастос испред споменика "Нико није рекао нећу". Након молитве, венце на споменик су положили и командант бригаде, бригадни генерал Жељко Билић и породице пилота, мајора Зорана Радосављевића и пуковника Миленка Павловића који настрадаше у ваздушним окршајима са бројчано и технолошки надмоћнијим непријатељима. Мајор авијације Зоран Радосављевић, пилот-ловац, рођен је у Приштини 26. фебруара 1965. године. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисератацију, али је дошао март 1999. године. У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта. Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства. Пуковник авијације Миленко Павловић, пилот-ловац, рођен је у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница. У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје... Да се никада не заборави... View full Странице
  16. 24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је "сервирано" име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На 20-у годишњицу НАТО агресије, данас је на аеродрому Батајница служена Литургија и помен свим настрадалим. Припадницима војске, полиције, цивилима. У присуству свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и породица погинулих, молитвено смо се сетили наших колега који животе положише у одбрани земље. Бригадни свештеник, јереј Предраг Докић је служио парастос испред споменика "Нико није рекао нећу". Након молитве, венце на споменик су положили и командант бригаде, бригадни генерал Жељко Билић и породице пилота, мајора Зорана Радосављевића и пуковника Миленка Павловића који настрадаше у ваздушним окршајима са бројчано и технолошки надмоћнијим непријатељима. Мајор авијације Зоран Радосављевић, пилот-ловац, рођен је у Приштини 26. фебруара 1965. године. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисератацију, али је дошао март 1999. године. У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта. Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства. Пуковник авијације Миленко Павловић, пилот-ловац, рођен је у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница. У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје... Да се никада не заборави...
  17. У оквиру годишњих свечаности и помена Владици Сави Косановићу, које у Никшићу, традиционално, организује Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, у суботу 2. марта 2019. у Црквено-народном дому, одржана је промоција новог броја Љетописа Бањана и Рудина. У представљању четвртог броја овог годишњака, који издаје Удружење Бањана и Рудињана, учествовао је др Васиљ Јововић. Он је запазио да је Љетопис Бањана и Рудина, по свом садржају својеврсни зборник радова различите тематике. Локално одређење, које је ограничавајуће на Бањане и Рудине оставља простора унутрашњој тематској разнородности, која може да ослика живот у свим сферама и периодима. Часопис доноси садржаје из етнологије, сакралног и споменичног насљеђа, језика, историје, народног стваралаштва, савремене књижевности, рекао је Јововић, наводећи детаљно садржаје свих 11 поглавља, од којих је прво посвећено Владици Сави Косановићу, по коме Удружење Бањана и Рудина носи име. „Осим текста владике Саве Косановића „Из Мемоара Протопопа Недељка“, ту је текст из босанско-херцеговачке периодике који осликава свечаност при рукоположењу митрополита Саве Косановића, текст Војислава Максимовића „Путописни и мемоарски текстови владике Саве Косановића“ и епска пјесма (поема) Мића Гласинца „Митрополит Сава Косановић“. Обратио се и Милутин Мићовић, главни уредник Љетописа. Мићовић је рекао да су овај часопис градили од готовог материјала, тако да они нијесу заслужни за овако „наслаган“ часопис, већ су заслужни најприје они за које не знамо, а чије смо ријечи и приче наслиједили, и они који су се бавили темама народним, етнолошким и историјским. „Међу нама је доста тих људи, ево, овдје, громаде од човјека др Војислава Миљанића, ту су Живко Ђурковић, Вукашин Мирковић који сваког дана дописује ријечи из свог памћења, да кажем бањског, људског памћења, архаичне ријечи које се заборављају и које бораве само у ономе ко их носи, кроз кога оживљава то сјећање, ко има љубав према ријечима и ко зна моћ ријечи. Ријеч умије да покрене наш крвоток, да нас подмлади, направи бољим људима. Поменуо сам само неке од њих, а таквих је доста“, казао је, између осталог, Мићовић. Овом приликом, говорили су др Војислав Миљанић и проф. Веселин Матовић. Промоцији четвртог броја Љетописа, у Никшићу, присуствовао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а уприличен је и пригодан културно-умјетнички програм. Сјутрадан, у недјељу 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, након Свете Архијерејске Литургије у никшићком Саборном храму Светог Василија Острошког, служио је, годишњи помен Митрополиту хаџи Сави Косановићу, чији земни остаци почивају поред цркве Светих апостола Петра и Павла у старом градском гробљу у Никшићу. Ријечима архипастирске бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. „Сабрали смо се и ове године око гроба Митрополита Саве, који је оставио дубок траг у историји Српске Цркве и српског народа и као архијереј, док је био на трону дабробосанских митрополита, а и касније, када је прогнан са владичанског трона. Није престајао да пише, да се бори за свој народ, да се бави историјом и културом свог рода. Велике су његове заслуге на црквеном, духовном и културном плану“. „Увијек када се сабирамо у славу Божју, Који га је укријепио и око имена и гроба Митрополита Саве будите сигурни да је то за нас велики благослов и велико надахнуће. То се види по раду и резултатима које је постигло Удружење Бањана и Рудињана „Митрополит Сава Косановић“ и дубоко вјерујем да он штити оне који му се обраћају, јер је својом жртвом, својом вјером, својом истрајношћу и љубављу заслужио и задобио слободу пред Престолом Божјим. Нека му буде вјечни покој и Царство му Небеско“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ одржало је, потом, редовну годишњу скупштину Удружења. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  18. Стогодишњицу од тријумфалног уласка српске војске у Нови Сад, предвођене мајором Војиславом Бугарским, грађани Новог Сада су обележили у петак, 9. новембра 2018. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У оквиру прославе Дана ослобођења Новог Сада, у порти Успенске цркве је служен помен и положено цвеће на Спомен крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године. Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичиног храма, заједно са свештенослужитељима при наведеној цркви. У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Новог Сада, бригадни генерал Жељко Петровић, командант Прве бригаде Копнене Војске Србије, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода. Положивши венац на споменик код Успенске цркве подигнут у част борцима погинулим у Првом светском рату, градоначелник Милош Вучевић је рекао новинарима да Нови Сад следи слободарске традиције својих суграђана из претходних векова. Морамо да ценимо слободу и мир, и да створимо још боље услове за будуће генерације, нагласио је Вучевић. По завршетку служења помена, отац Жељко је даривао иконе Пресвете Богородице присутним представницима Града Новог Сада и Војске Србије. У Тителу је данас прослављена слава команде Прве бригаде Копнене Војске Србије ˗ Свети мученик Нестор, хришћански војник и духовни следбеник Светог великомученика Димитрија. Извор: Радио Беседа
  19. Стогодишњицу од тријумфалног уласка српске војске у Нови Сад, предвођене мајором Војиславом Бугарским, грађани Новог Сада су обележили у петак, 9. новембра 2018. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У оквиру прославе Дана ослобођења Новог Сада, у порти Успенске цркве је служен помен и положено цвеће на Спомен крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године. Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичиног храма, заједно са свештенослужитељима при наведеној цркви. У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Новог Сада, бригадни генерал Жељко Петровић, командант Прве бригаде Копнене Војске Србије, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода. Положивши венац на споменик код Успенске цркве подигнут у част борцима погинулим у Првом светском рату, градоначелник Милош Вучевић је рекао новинарима да Нови Сад следи слободарске традиције својих суграђана из претходних векова. Морамо да ценимо слободу и мир, и да створимо још боље услове за будуће генерације, нагласио је Вучевић. По завршетку служења помена, отац Жељко је даривао иконе Пресвете Богородице присутним представницима Града Новог Сада и Војске Србије. У Тителу је данас прослављена слава команде Прве бригаде Копнене Војске Србије ˗ Свети мученик Нестор, хришћански војник и духовни следбеник Светог великомученика Димитрија. Извор: Радио Беседа View full Странице
  20. У недељу, 28. октобра 2018. године, када Црква прославља Светог свештеномученика Лукијана, презвитера антиохијског, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу одржан је помен блаженопочившем епископу Лукијану Владулову, првом епископу Епархије осечкопољске и барањске, који је понео монашко име по споменутом светитељу. Помен блаженопочившем епископу Лукијану одржао је протојереј – ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски. Епископ Лукијан упокојио се дана 24. маја 2017. године у Клиничком болничком центру у Осијеку у 84. години живота. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 23. маја 1991. године за епископа васпостављене Епархије осечкопољске и барањске. Епископ Лукијан преузео је васпостављену Епархију осечкопољску и барањску у ратном периоду, а огромна улога у тешком ратном и послератном периоду нешто је што је посебно обележило двадесет шест година његове архијерејске службе. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  21. У недељу, 28. октобра 2018. године, када Црква прославља Светог свештеномученика Лукијана, презвитера антиохијског, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу одржан је помен блаженопочившем епископу Лукијану Владулову, првом епископу Епархије осечкопољске и барањске, који је понео монашко име по споменутом светитељу. Помен блаженопочившем епископу Лукијану одржао је протојереј – ставрофор Милован Влаовић, парох други даљски. Епископ Лукијан упокојио се дана 24. маја 2017. године у Клиничком болничком центру у Осијеку у 84. години живота. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 23. маја 1991. године за епископа васпостављене Епархије осечкопољске и барањске. Епископ Лукијан преузео је васпостављену Епархију осечкопољску и барањску у ратном периоду, а огромна улога у тешком ратном и послератном периоду нешто је што је посебно обележило двадесет шест година његове архијерејске службе. Извор: Епархија осечкопољска и барањска View full Странице
  22. Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије служио је у цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, помен новопрестављеном академику Владети Јеротићу. Помену су, између осталих, присуствовали и Епоскоп буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило и гђа Јела Баћовић, Амбасадорка Републике Србије у Аргентини. Академик Јеротић упокојио се у уторак, 4. септембра у Београду у 95. години. Протођакон Владимир Јарамаз Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  23. Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната. На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу. Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука. За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године. Извор: Радио Слово љубве
  24. У освит великог Христовог празника, Преображења Господњег, 2010. године, уснуо је у Господу велики човек и уважени архијереј Српске Православне Цркве, Митрополит либертивилско-чикашки (Христофор Ковачевић). Последње дане живота провео је у манастиру Светог Саве у Либертивилу. У суботу, 18. августа 2018. године, у Саборној цркви у Београду биће служена света заупокојена Литургија и помен блаженоуснулом митроплиту Христофору (Ковачевићу) са почетком у 7,30 часова. Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната. На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу. Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука. За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године. Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...