Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'познање'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 4 results

  1. Симон Вејл Натприродно познање: Пролог[*] Ступио је у моју собу и рекао: „Јадан је онај који ништа не схвата, који ништа не зна. Хајде за мном и научићу те стварима о којима ништа не слутиш.“ Пратила сам га. Одвео ме у неку цркву. Била је нова и обична. Допратио ме пред олтар и рекао: „Клекни.“ Одговорила сам му: „Нисам крштена.“ Рекао је: „Падни на колена пред овим местом с љубављу као пред местом на коме пребива истина.“ Послушала сам. Извео ме и попели смо се све до неког поткровља одакле се с отвореног прозора видео читав град, пар дрвених скела, река где су истоваривали лађе. Посадио ме да седим. Били смо сами. Говорио је. Понекад би неко ушао, умешао се у разговор, затим отишао. Више није била зима. Још увек није било ни пролеће. Гране стабла биле су огољене, без пупољака, на ваздуху хладном и пуном сунца. Светлост се успињала, исијавала, гасила, а затим су звезде и месец нагрнули кроз прозор. Онда је поново зарудела зора. Понекад би заћутао, вадио хлеб из креденца и ми бисмо га поделили. Тај хлеб је заиста имао укус хлеба. Никада више нисам осетила тај укус. Обома је наливао вина које је имало укус сунца и земље на којој је био саздан овај град. Каткад бисмо се испружили по дрвеном поду поткровља и слаткоћа сна би се спуштала на мене. После бих се пробудила и испијала луче сунца. Обећао ми је неко учење, али није ме ничему учио. Ћаскали смо о свему и свачему, скачући с теме на тему, као што то чине стари пријатељи. Једног ми дана рече: „Сад одлази.“ Пала сам на колена, целивала му ноге, преклињала га да ме не тера. Узалуд, бацио ме низ степениште. Сишла сам не знајући ништа, сломљена срца. Лутала сам улицама. Затим сам видела да уопште не знам где се налази та кућа. Никада нисам успела изнова да је нађем. Схватила сам да је грешком дошао да ме потражи. Моје место није у том поткровљу. Оно је било где, у каквој самици затвора, у неком од оних буржујских салона пуних кичераја и црвеног плиша, у некој чекаоници железничке станице. Било где, само не у том поткровљу. Не могу се суздржати а да понекад, у страху и кајању, не понављам понешто од онога што ми је казао. Како да знам сећам ли се тачно? Нема га да ми каже. Добро знам да ме не воли. Та како би ме могао волети? Упркос томе, нешто незнано у дубини мог унутрашњег света, нека моја тачка, не може а да не мисли, дрхтећи од страха, да ме он можда, упркос свему, ипак воли. (с француског, за ЖРУ, превео Л. Н.) [*] Simone Weil, LA CONNAISSANCE SURNATURELLE, Éditions Gallimard, Collection Espoir, Paris, 1950, 19e édition, 9–10.
  2. У бесједи након богослужења Митрополит Амфилкохи је је рекао да се у овом животу молимо Господу да нам подари познање истине, а у оном вјечном да нам подари живот вјечни. „Само они који овдје познају истину, они ће се са њом срести и у вјечности. Који се овдје причесте онога хљеба живота који силази с неба, и који од њега једу, они ће се срести и са оним који сједи с десне стране Бога и Оца са својим тијелом, призивајући свако људско биће, створено по лику и по подобију Божјем, да се присаједини Њему“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је данашњи догађај у Шкаљаримо једно од чуда Божјих. „Саво, који је прије осамдесет година отишао одавде, и који се упокојио прије седамдесет и пет година, ево га вратио се назад, вратио се и своме Ристу, попу, вратио се Милици, вратио се и Олги, своме потомству. Зар то није чудо“, рекао је Владика. Истакао је да је то чудо спојено са једним другим чудом – устоличењем првога Епископа из нашега народа и наше Цркве у Латинској Америци – Владике Кирила (Бојовића). „Његово устоличење је и било повод да унук Савов оде у Аргентину и да нађе земне остатке свога ђеда и да их донесе да их данас овдје цјеливамо и похранимо у овоме гробљу. Многи су прије и послије њега отишли у те крајеве и тамо су остали и остаће до судњега дана. Али Бог је хтио, јер је Саво очевидно имао нешто изузетно што је учинио, да га врати овдје његовима. Увјерен сам да се он радује на небесима и да грли овдје кости свога сина Риста, своје супруге и своје снахе, а да се грли заједно са њима на небесима“, казао је он. Владика је рекао да је Саво Кривокапић познао овдје на земљи истину Божју. „И удостојио се вјечнога и непролазнога живота, заједно са својим потомством“, казао је Митрополит Амфилохије. Савов унук протојереј-ставрофор Миомчило Кривокапић, aрхијерејски протопрезвитер которски је након сахране ђедових земних остатака захвалио свима који су помогли да се они пренесу из Аргентине у Котор. „Посебно морам да се захвалим Мишу Стевановом Кривокапићу који је помогао у проналажењу гроба. Али, радост је била највећа у томе што је заиста све кренуло онога дана када је било устоличење Владике Кирила. Тада је све кренуло. Јесте адвокат био припремио много тога. Али, не би све то тако једноставно прошло, и у администрацији, и у граду Рохас, и у амбасади, и посебно на аеродрому. Хвала Богу, десило се чудо, као што и Миттрополит рече и ђедове су кости дошле заједно с нама, и ево сад су положене поред његове супруге Милице, поред сина попа Риста и попадије Олге“, казао је прота Момчило Кривокапић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством заупокојену службу Божију у цркви Покрова Пресвете Богородице у которском насељу Шкаљари поводом преноса земних остатака Сава Кривокапића седамдесет и пет година након упокојења из Аргентине у Отаџбину. Звучни запис беседе У бесједи након богослужења Митрополит Амфилкохи је је рекао да се у овом животу молимо Господу да нам подари познање истине, а у оном вјечном да нам подари живот вјечни. „Само они који овдје познају истину, они ће се са њом срести и у вјечности. Који се овдје причесте онога хљеба живота који силази с неба, и који од њега једу, они ће се срести и са оним који сједи с десне стране Бога и Оца са својим тијелом, призивајући свако људско биће, створено по лику и по подобију Божјем, да се присаједини Њему“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је данашњи догађај у Шкаљаримо једно од чуда Божјих. „Саво, који је прије осамдесет година отишао одавде, и који се упокојио прије седамдесет и пет година, ево га вратио се назад, вратио се и своме Ристу, попу, вратио се Милици, вратио се и Олги, своме потомству. Зар то није чудо“, рекао је Владика. Истакао је да је то чудо спојено са једним другим чудом – устоличењем првога Епископа из нашега народа и наше Цркве у Латинској Америци – Владике Кирила (Бојовића). „Његово устоличење је и било повод да унук Савов оде у Аргентину и да нађе земне остатке свога ђеда и да их донесе да их данас овдје цјеливамо и похранимо у овоме гробљу. Многи су прије и послије њега отишли у те крајеве и тамо су остали и остаће до судњега дана. Али Бог је хтио, јер је Саво очевидно имао нешто изузетно што је учинио, да га врати овдје његовима. Увјерен сам да се он радује на небесима и да грли овдје кости свога сина Риста, своје супруге и своје снахе, а да се грли заједно са њима на небесима“, казао је он. Владика је рекао да је Саво Кривокапић познао овдје на земљи истину Божју. „И удостојио се вјечнога и непролазнога живота, заједно са својим потомством“, казао је Митрополит Амфилохије. Савов унук протојереј-ставрофор Миомчило Кривокапић, aрхијерејски протопрезвитер которски је након сахране ђедових земних остатака захвалио свима који су помогли да се они пренесу из Аргентине у Котор. „Посебно морам да се захвалим Мишу Стевановом Кривокапићу који је помогао у проналажењу гроба. Али, радост је била највећа у томе што је заиста све кренуло онога дана када је било устоличење Владике Кирила. Тада је све кренуло. Јесте адвокат био припремио много тога. Али, не би све то тако једноставно прошло, и у администрацији, и у граду Рохас, и у амбасади, и посебно на аеродрому. Хвала Богу, десило се чудо, као што и Миттрополит рече и ђедове су кости дошле заједно с нама, и ево сад су положене поред његове супруге Милице, поред сина попа Риста и попадије Олге“, казао је прота Момчило Кривокапић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. Александар Милојков

    Христови таланти и самопознање

    Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ новембар-децембар/2008 Христови „таланти“ и самопознање (Мт 25, 14-30) „Спознај самога себе!“ Можда би се овим древним аполонским позивом, који је као какво светло био водиља античке грчке мисли, могао објаснити и смисао Христове приче о талантима из Матејевог Еванђеља. Ко су слуге које су умножиле добијене таланте и чуле радосни позив „уђи у радост господара свога“ и ко је лењи слуга, који је закопао и затим вратио један добијени таланат, без икаквог добитка, те чуо страшне речи тог истог господара „баците га у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба“? Ова сликовита Христова прича заправо показује реалност човековог живота. И не само да показује, она и указује на његов истински смисао, а то је: „Спознај самога себе“. Шта би друго могли бити таланти него дарови дати човеку које он у себи треба да открије. Пред тим се трагањем човек налази врло рано у свом животу, већ можда при одабиру средње школе, факултета или свог каснијег занимања. Заиста те човекове склоности, таланти или језиком наше цивилизације речено таленти, нису нешто што човек сам себи стиче, већ оно што сам у себи открива. „Спознај самога себе“, носи један императив који говори да је човек слободно, па самим тим и одговорно биће. Са даром тала(е)ната, стога стоји и позив за одлуку и одговор на питање: шта чинити? Та одлука и одговор директно утичу и на начин постојања и дају одговор на питање: ко сам ја? Животна срећа и задовољство („улажење у радост господара свога“) и животни очај и промашај („тама најкрајња, где је плач и шкргут зуба“) јесу (не)налажење тог свога ја. Шта значи (не)наћи своје истинско ја, односно (не)спознати самога себе? Одговор на ово питање заиста није далеко од животне реалности. Налазимо га свакодневно, било у свом или искуству неког другог. Откривање својих склоности, те њихово правилно развијање кроз образовање и њихова правилна употреба кроз обављање конкретне делатности, предуслов су за самоостварење и срећан живот. Често ћемо чути: „Jа сам срећан јер се бавим послом који волим, послом у коме сам пронашао себе.“ Тако, музичком таленту највеће ће благо бити бављење музиком, научном - науком, дару језика слатко ће бити говорити многе језике. Међутим, дар као дар по себи још не значи ништа уколико га не откријемо, прихватимо, заволимо као свој и што је најважније употребимо га. Неупотреба талента, његово „закопавање у земљу“, заборав и немар, равни су немању дара, а самим тим и немању смисла. Човек који себе није нашао у животу, који ради оно што није његово истинско ја, заиста је окусио „таму најкрајњу“ и његов живот је ништа друго него „плач и шкргут зуба“. Неналажање и неспозанање себе је оно што савремена медицина назива депресијом. Тај окус бесмисла и животне промашености јесте окус пакла: „мој живот је промашај“, „мој живот нема смисла“, „за мене нема наде“. Са друге стране, животни промашај огледа се и у загледању у туђе тала(е)нте, те тражењем свог идентитета у њима. „Ја желим исто као и он. И то тако желим, да он више не буде он, већ да све његово буде само моје.“ Завист је заправо тражење свог идентитета у неком трећем лицу. Она (завист) то не чини никада у другом, у ти, јер завист нема храбрости да говори другом, што ће рећи да завист нема храбрости да буде истинско ја. Завист није личност, јер личност захтева ти, она просто нема храбрости да постоји. Завист је негација личности, пут у самодеструкцију и укидање властитог ја. Колико сам само пута и сам пожелео да запевам за појницом као неки од моје браће, дивно, као славуј. Толико сам желео тај тала(е)нат, а никада нисам имао храбрости да брату кажем: добро је то што радиш, диван је тала(е)нат твој. Не, мој брат је тада увек био он, никада ти. Гледао сам га издалека и хтео да узмем његов тала(е)нат, његово ја. Желећи тај тала(е)нат, који немам, заборављао бих на онај који имам. Тада обично не бих радио ништа. То „ништа“ је заиста „најкрајња тама“, то „ништа“ је непостојање, нестанак властитог ја. „Спознај самога себе“, пронађи један, два или пет таланата у себи, значи и познај своје моћи. То значи не потцењуј, али ни не прецењуј себе. Ако си добио два таланта не чини као да имаш један, али се ни не надимај као да имаш пет. Мудрост живота је не да отимаш оно што немаш, не да будеш оно што ниси, већ да умножиш оно што имаш, те да тако осетиш оно што стварно јеси...и да се радујеш. Гордост је једнако ружна као и лажна скромност и лицемерје. И једно и друго су незнање себе самога, и једно и друго су лаж. „Спознај самога себе“, „уђи у радост господара свога“, значи покажи своје ја другом. Својим даровима буди ти његовом ја, али и пусти нека његови дарови буду ти твоме ја. То значи буди личност, буди човек и бићеш срећан. А срећа то је истина, а истина то је постојање, а постојање то је личност, а личност то сам ја у којем је увек уткано и твоје ти. Тако, највеће самопознање јесте познање да је човек биће заједнице. Само у заједници има смисла развијати своје склоности и дарове: бити лекар другоме, писати другоме, певати другоме, градити другоме, чинити другоме свако добро којим Господ дарује човека, талантом који као злато сија у свакоме од нас. Јер, други је тај који вреднује наше дарове, који их осећа, који нам помаже да те дарове изнесемо на видело дана. Заиста, чему најузвишенија уметничка дела, ако нема никога да им се диви? Чему најгенијалнија научна открића, ако никоме не користе, а на крају, чему и сам Рај небески, ако у њему нема никога? Онда то и није Рај, то је пустиња и пакао. Само заједница чини да сви наши појединачни дарови имају смисла и само заједница чини склад међу њима. Само у заједници један, два и пет таланата не противрече један другоме, не завиде један другоме, већ творе једно истинско постојање. У таквом постојању, ономе са пет таланата неопходан је онај са два и онај са једним, јер и његових пет немају смисла без једног и без два, као и обрнуто. Како то апостол Павле каже: „Јер и тијело није један уд него многи...Ако би све тијело било око, гдје је онда слух? Ако би све био слух, гдје је мирисање?...А ако би сви били један уд, гдје је тијело?...А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. Него, шта више, који се удови тијела чине да су слабији, неопходни су; И који нам се чине мање часни на тијелу, њима придајемо већу част.“ (1 Кор, 12, 14-23) То Тело је Тело Христово, Црква Божија, а удови то смо ми у вези једни са другима и са Главом тога Тела, Господом Исусом Христом. У Цркви се један, два и пет таланата показују истински као потреба, а не као лични хендикеп. Таланат као дар, па макар он био један једини, никако не може ни бити хендикеп. Тај један може да буде и бива неопходна спона функционисања оних два или пет. Човеков задатак је да те таланте открије у себи и да их умножи. Јер таланти су као семе засејано у човеку које треба заливати да би из њега израсло мноштво цветова. Било таланата један, два или пет, пред њима стоји исти задатак и ако се човек самоспозна, резултат тих таланата је увек мноштво: два, четири и десет. Но, један, два или пет увек имају смисла и вредности у вези једни са другима, никада немају вредност сами за себе. То је истина постојања, заједница која је Црква Божија. У њој не само да откривамо властито ја у односу са ти свога ближњег, што нас и чини да постојимо, већ и са Ти свога Створитеља и Спаситеља Господа нашег Исуса Христа, што чини и да вечно постојимо. А вечно постојање...то је истина коју треба познати. „Спознај самога себе!“, „јер гле, Царство Божије унутра је у вама.“(Лк 17, 21) Александар Милојков
×