Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'поезије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. На Малу Госпојину, 21. септембра 2019. године, у манастиру Раковици светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Игњат Товаровић, док су саслуживали су протојереј-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки (Епархија зворничко-тузланска), протојереј Милан Шаренац, ђакони Александар Аздејковић и Адријан Чунчук из Владивостока; у олтару су се молили протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и протођакон Радомир Ракић. Игуманија мати Евгенија са сестринством за певницом узносила је пјенијем молитве Господу док су се верни усрдно молили. Торжественом сабрању присуствовали су и песници, учесници Деветог Међународног сабора духовне поезије. Празничну проповед је произнео прота Миладин Вуковић, старешина цркве Пресвете Тројице у Теслићу. После Литургије одслужен је помен српским патријарсима Димитрију и Павлу и руском патријарху Алексеју. Свечано отварање Деветог међународног сабора духовне поезије По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, уз подршку и помоћ Удружења књижевника Србије и Српске академије наука и уметности наше Цркве, Књижевно друштво Раковица је и ове године највећи допринос дало у организацији Деветог међународног сабора духовне поезије. Помоћ је посебно пружио манастир Светог архангела Михаила у Раковици, а придружили су се у организацији и Градска општина Раковица и Центар за културу и образовање Раковица. „Ако је поезија богослужбени језик благословеног Царства, и ако су Библија и Литургија највећи небески дарови, онда је овај Сабор духовне поезије који се одржава из године у годину у манастиру у Раковици, на дан Пресвете Богородице, небеске покровитељке песника и поезије, и баш због те чињенице, тај и такав дан је поезија по себи уденут у непролазне календаре вечног битисања, уједно је уоквирен и овом непоновивом у увек оригиналној трансмисији религијских садржаја...“ - казује нам књижевник Веселин Мишић. На свечаном отварању је гостовао песник Међународних сусрета писаца, које организује Удружење књижевника Србије, руски писац Сергеј Главјук, као и наши песници Радомир Андрић и Нина Симић, док су Јања Поповић Тодоровић, Петар Жебељан, Ранко Ђиновић. Модератор програма је био књижевник Душко Новковић. У програму је учествовао хор цркве Светог Георгија на Бановом брду. Сусрети су отворени у 11 часова, а током дана, сем песничких стихова, говорило се и на тему осам векова самосталности Српске Православне Цркве и десете годишњице блаженог престављења патријарха Павла, на округлом столу у поподневном делу. Учесници округлог стола су били протојереји-ставрофори др Радомир Поповић, др Александар Средојевић, протођакон Радомир Ракић, др Миомир Милинковић и др Јован Јањић. Саборовање су завршили песници који су својим стиховима нашли место у Венцу изабраних Зборника Деветог међународног сабора духовне поезије. Из слова г. Живорада Ајдачића, председника Културно-просветне заједнице Србије, бележимо да Сабор лагано, али сигурно, разиграва искру духовности и радости Београда и да су песници у чијој души се разгорела ватра духовности успели да потврде да је реч спона међу људима, али је и спона са Богом. На свечаном отварању сабора госте су поздравили и духовник манастира Раковице прота Игњат Товаровић и г. Гаврило Грбан из Управе за сарадњу саЦрквама и верским заједницама. Неколико стотина људи могло је да чује на овим небеским ливадама под ведрим небом небеске дарове стихотвораца. Како је могуће неколико стотина? Ту су се нашли они са литургијског сабрања и после литургијског сабрања, они који су дошли у манастир на молитву, да се поклоне српским патријарсима, на свадбу, по воду... и сви они дођоше и прођоше у време трајања Сабора песника, те је свако од њих чуо неке стихове у славу Господњу. Може се рећи да су песници на уздарје свима казивали: ово је Ваша песма, ово је Молитва за човека, овде је Разговор са Богом и овде се отварају Очи духовне ... Певамо Успеће Светога Саве и славимо осам векова самосталности Српске Православне Цркве. На необичан начин овај јубилеј наше Свете Цркве прославили су песници са народом у манастиру Раковици. Награђени и похваљени песници Стручни жири у саставу: Петар Жебељан, Душко М. Петровић и Немања Калем, извршио је избор песама, па је тако првонаграђена песма Зеница ока мога гнездо је твоје Милована Илића из Баточине, другонаграђена песма је Идемо даље, Милоша Милићевића из Добоја и трећенаграђена песма Пресвета Мајка, аутора Божидара Пешева из Београда. Похваљене су песме аутора из Београда: Где је почетак и крај - Горана Витића, Сопоћани - Миомира Милинковића, Бесмртност - Душана Плавшића; Воздизање оца Тадеја - Слађане Поповић Манџукић из Скорице, Улазак у цркву - Радоја Радосављевића из Обреновца, Фрескопис - Витомира Стевановића из Добоја, Награђене и похваљене песме, као и Песнички венац од 99 изабраних песама, и песници гости Сабора: Миљурко Вукадиновић, Ранко Ђиновић, Петар Жебељан, Јеремија Лазаревић, Јања Поповић Тодоровић и Весна Радовић из Београда, Гордана Ђилас из Новог Сада, Ранко Рисојевић из Бања Луке и Срећко Симић из Врбовца (Косово и Метохија) нашли су своје место у врхунски урађеном зборнику Девети међународни сабор духовне поезије. За вишегодишњи рад и изузетан допринос у медијској афирмацији Сабора пригодним одликовањем награђена је књижевница Зорица Зец, сарадник Информативне службе Српске Православне Цркве и Радија Слово љубве. Преглед учесника у Зборнику песама На конкурсу духовног песничког стваралаштва учествовало је 323 песника са исто толико песама. Као и претходних година, песници су своју инспирацију проналазили у светињама Српске Цркве - Хиландару, Грачаници, Високим Дечанима Витовници, или у светитељским ликовима - Светом Сави и Симеону Немањи, Светом Василију Острошком... блаженопочившем патријарху Павлу... Преглед заступљености аутора у Сабору према месту становања: Из иностранства учествовало је 23 песника из 8 земаља: Енглеска (1), Италија (1), Немачка (1), Република Српска (10), Француска(1), Хрватска (1) и Црна Гора (6). Из Србије у Зборнику је заступљено: 74 песника из 30 градова, односно места, и то: Баточина (1), Београд (24), Бечеј (1), Врање (1), Врбас (1), Гојна Гора (2), Зајечар (1), Земун (1), Јагодина (1), Кикинда (1), Косовска Митровица (1), Крушевац (3), Крагујевац (2), Краљево (1), Лесковац (2), Ниш (2), Нови Сад (2), Прањани (1), Параћин (1), Петроварадин (1), Петровац на Млави (1), Ражањ - Скорица (1), Руменка (1), Сврљиг (1), Смедерево (1), Смедеревска Паланка (1), Суботица (1), Чачак (2), Темерин (1) и Футог (1). По благослову Епископа шумадијског Јована, књижевну јавност и вернике обрадовала је књига изабраних и награђених песама о којима је, после прегледаних радова на анонимном конкурсу, одлучио жири у саставу: Петар Жебељан, председник, и чланови Душко М. Петровић и Немања Калем. Издавачи су Центар за културу и образовање Раковица Књижевно друштво Раковица, а за издаваче потписују гђа Маријана Бутулија и г. Братислав Магдић. Приређивач и главни и одговорни уредник је Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица, уредник је гђа Аница Перић, а технички уредник Дејан Зељковић Поповић. Да књига изгледа опремљена врхунском фотографијом потрудили су се Живорад Костић Коле и Бранислав Црнић. Насловну корицу краси фотографија манастира Раковице из 1908. године, а на задњој корици фотографија владике Николаја са поклоницима у Јерусалиму 1930. године и песма Рођење Пресвете Богородице (из Охридског пролога). 110 година је од монашења овог Божјег угодника у манастиру Раковици. Редакцију препознативе саборске књиге потписују: протођакон Радомир Ракић, председник, и чланови: Петар Жебељан, Немања Калем, Душко М. Петровић, Братислав Магдић, Аница Перић, Дејан Зељковић Поповић, Даринка Бела Томић, Милун Милорадовић, Бранислав Црнић, ђакон Александар Аздејковић, Наташа Јокић и Никола Рајаковић. Велику благодарност за помоћ у реализацији Деветог међународног сабора духовне поезије Књижевно друштво Раковица упућује Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама, Епархији шумадијској, Градској општини Раковица, Српској Православној Цркви, Манастиру Раковици. Удружењу књижевника Србије, Српској академији наука и уметности, Секретаријату за културу града Београда и Канцеларији за сарадњу са дијаспором и Србима у расејању. Посебну благодарност упућује високопреподобној игуманији мати Евгенији и њеном сестринству за сву благодат, гостопримство и труд око гостију из Србије и расејања. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Књижевно друштво Раковица у сарадњи са Центром за културу и образовање Раковица расписује конкурс за девети Међународни сабор духовне поезије. Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по једну песму (до 32 стиха) под шифром. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате и рангирати их на: 1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима са ликом Светог Саве. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављен Зборник „ Међународни сабор духовне поезије, Раковица 2019. година“. Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковице, Мала Госпоjина, 21. септембар 2019. године у 11 часова, или Центар за културу и образовање Раковица. Радове слати у штампаној форми или електронски: -у штампаној форми, (у три примерка, у посебној коверти послати решење шифре). Адреса: Књижевно друштво 11090 Раковица, Србија, Ул. Мишка Крањца 7, са назнаком: за Сабор. -у електонској форми, е-mail: kdrakovica@gmail.com Конкурс је отворен до 30. јуна 2019. године. Контак телефон: 063/8090243
  3. Овогодишњи васкршњи циклус је отворио ђакон Бранислав Кеџић, професор Богословије Светог Саве у Београду, предавањем на тему: „Теолошка дубина молитвене поезије у Великом канону светог Андреја Кристског". У свом предавању ђакон Бранислав је говорио о богослужењу Православне Цркве уопште, уз посебан осврт на богослужења током Васкршњег поста. Он је казао да се „Црква, као Божански домострој спасења приказује управо кроз богослужење и она човјека води кроз богослужење“. Посебну пажњу је обратио на богослужења првих дана поста када се пева велики покајни канон светог Андреја Критског. Ђакон Бранислав је приказао богословску дубину овог химнографског дјела светог Андреја излажући слушаоцима главне теме којих се дотиче свети Андреј Критски у Канону. То су теме Адамовог гријеха и изгнања из Раја, спознаја зависности од Творца и спознаја својих гријехова, позив на подражавање личности из историје спасења (праоци, пророци, патријарси) и Христова искупитељска жртва. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  4. Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју се чита велики покајни канон Светог Андреја Критског. Канон је велика химнолошка збирка, састављена од низа песама, по одређеном мерилу и правилу; низ од девет мањих песама, које се заснивају на девет библијских песама. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења. Више о Канону Светог Андреја Критског у Јутарњем програму Радио ”Беседе” говорио је катихета Бранислав Илић. Извор: Радио Беседа
  5. JESSY

    Вече поезије с Матијом Бећковићем

    У Свечаној сали Дома Војске Србије 2. октобра 2018. године у 19 часова академик Матија Бећковић говориће поезију, по којој је познат домаћој и светској књижевној сцени. Кроз вече стихова и емоција публика ће још једном моћи да чује поеме „Вера Павладољска“ , „Ћераћемо се још“, стихове „Кад дођеш у било који град“ и бројне друге које су Матију Бећковића уврстиле у изузетне писце са ових простора. Више од две деценије аутор стихова говори поезију и приход поклања у хуманитарне сврхе, непогрешиво пуни сале публиком и тако доказује да лепа књижевна реч није изашла из моде и да још увек увелико привлачи публику. Медија центар „Одбрана“ ово вече поклања својим верним посетиоцима. Улаз је слободан. Извор: Медија центар "Одбрана"
  6. Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар.
  7. Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар. View full Странице
×
×
  • Креирај ново...