Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'подгорици'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 28 results

  1. 16.02.2019 У Подгорици је вечерас одржан други протест под слоганом „97.000 одупри се“ на којем је, по процјени организатора, учествовало око десет хиљада људи. Протест је почео минутом ћутања за све жртве режима последњих тридесетих година. Глумац Славиша Грубиша казао је да по први пут у животу нема трему, јер никада није био сигурнији у ријечи које треба да изговори и да је убијеђен да се слобода не продаје у ковертама и да нема цијену. Он је прочитао иницијалне захтјеве организатора протеста: „Захтијевамо да врховни државни тужилац Ивица Станковић, специјални тужилац Миливоје Катнић и директор Агенције за спречавање корупције Сретен Радњић, хитно поднесу оставке. Захтијевамо оставку предсједника Владе Душка Марковића и хитну и неопозиву оставку предсједника државе Мила Ђукановића.“ Некадашњи политичар и један од организатора протеста Џемал Перовић поручио је да у Демократској партији социјалиста (ДПС) нема здравог ткива. „Пошто смо себи поставили величанствен циљ, да ослободимо Црну Гору од њих и започнемо корјените промјене система, нема разлике међу нама вечерас, ни на наредним окупљањима. Разлике ћемо артикулисати онда када будемо градили демократске институције система, којих у Црној Гори нема“, поручио је Перовић. Колона грађана је затим кренула у „шетњу против режима“. Грађани су симболично продефиловали Улицом слободе, Булеваром Светог Петра Цетињског поред Скупштине, Централне банке и Предсједништва и скренули у Улицу Јована Томашевића, гдје се налази сједиште Демократске партије социјалиста (ДПС). Пролазећи поред Скупштине и зграде предсједника, грађани у колони су скандирали: „Оставке!“, „Мило лажове!“ и „Мило лопове!“. Испред централе ДПС-а окупљени су узвикивали „ДПС лопови!“. На протесту су били и лидери и функционери опозиционих политичких партија, представници невладиног сектора и грађански активисти… Протести ће се, како су саопштили организатори, одржавати сваке суботе на истом мјесту. https://rs.sputniknews.com/regioni/201902161118881240-podgorica-protest/
  2. Протосинђел Андреј Дечанац одржао је синоћ у крипти подгоричког саборног храма Христовог Васкрсења предавање на тему „Монашки живот на Косову и Метохији“. Ово предавање је било последње у циклусу током Божићног поста, која организује братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Отац Андреј је своје занимљиво предавање изложио пред великим бројем присутних, говорећи о веома тешком и комплексном положају и животу, као и крсту који са трпљењем и вјером носи хришћанска заједница на Косову и Метохији, будући да свакога дана и свакога часа свештенство, монаштво, вјерни народ трпи велика страдања. Он је навео многе примјере тога страдања, помињући притом и све велике светиње на светом и распетом Косову и Метохији које су претрпјеле многе похаре и скрнављења у лакшем или тежем смислу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, у недјељу, 23. децембра 2018. године, одржано је предавање под називом „Дигитални изазов“. Предавање у пуној крипти Саборног храма одржао је презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Организатор предавања је братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, а ово је било друго у низу предавања у склопу Циклуса предавања током Божићног поста. Предавач - свештеник др Оливер Суботић, је на један сажет и пријемчив начин приближио изазове данашњице пресвучене кроз еру дигиталних, информационих технологија које су наша свакодневица, објашњавајући притом шта је то што нас изазива у „бинарној цивилизацији“, указујући какве се све промјене дешавају око нас, међу нама и у нама самима под утицајем савремене технологије. Како даље отац Оливер наводи, у свијету бинарне цивилизације, много је изрекламираних мишљења, блогерске дијалектике, твитерских стослова, а тако мало личног, тј. истинског животног искуства. У даљем излагању, отац Оливер се осврнуо и на сам појам онога како је он назива: бинарне цивилизације, те у својој анализи кроз предавање, отац Оливер наглашава да ово доба јесте наше доба које својим техничких достигнућима чини да један потпуно имагинаран свијет постане стваран толико да му успијева да завлада нама, а да тога парадоксално нисмо ни свјесни. Опасност тог свијета коју отац Оливер током предавања освјешћује крије се у његовом позивању на „учествовање“ - али само номинално, не и суштинско-фактички. Међутим, учествовање и присуствовање у том свијету, у ствари је наше потпуно одсуствовање из свакодневног, па онда и црквеног живота. Он наводи да је тај свијет само наводно - друштвени свијет, док је у суштини асоцијалан, тобоже колективан, а у ствари, на концу свега - крајње индивидуалан. Мобилни телефони, телевизија, рекламе, друштвене мреже, видео игрице, постају како он скреће пажњу: ,,модус нашег постојања, попримајући притом онтолошке димензије. Ми смо им потпуно посвећени.'' Он такође напомиње да бинарна цивилизација нипошто није безазлена будући да фалсификује и црквени начин постојања, што може да пољуља наше темеље изворне црквености : ''У ствари , бинарна цивилизација фалсификује црквени начин постојања. Позива на заједницу, активност, етос, укида границе простора и времена, нуди лијек бесмртности, па има и своју модернистичку есхатологију, зачиње идеју електронске Цркве, а то све може да пољуља темеље наше изворне црквености. Несумњиво, ово је изазов за нас савремене хришћане.'' - подсјећа свештеник Оливер Суботић. Он је у последњем дијелу свог излагања/предавања говорио о позитивним аспектима савремене технологије, који олакшавају црквену мисију.Притом узимајући у обзир примјере православних интернет портала, „сајбер“ духовника, као и више него успјешних мисионара, као и о самим предностима електронске верзије Библије и молитвеника на таблетима, компјутерима и паметним талефонима. Међутим, у једноме је отац Оливер током предавања искључив, а то је у становишту да живи Бог и Његова Црква не могу имати виртуелну имитацију. Зато се, презвитер Оливер много пута позива на чувено библијско мјесто, које је уједно аутентично искуство Цркве, а оно јесте омо : „Дођи и види“ (Јн 1, 46). Како посебно наглашава отац Оливер, - то ,, Дођи и види'' је заправо позивање на сâм живот који је имун на савремену дигиталну copy­paste логику. Своје предавање је завршио позивом на подвижнички однос према технологији, који подразумјева расудљиву и критичку примјену. Присутни аудиторијум је потом поставио и пар питања, те је показао велику заинтересованост за ову савремену тему. Извор: Храм Васкрсења Христовог у Подгорици
  4. Владике су се у овоме Храму, који су 2103. године освештали осморица првојерараха помјесних Православних Цркава на челу Патријарсима цариградским Вартоломејем, московским Кирилом и нашим Иринејем, помолили да Бог укријепи јединство Цркве Божије у читавом свијету. Митрополит Амфилохије је честитајући празник пожелио да Бог подари мир и разум нашим Патријарсима који треба да буду чувари јединства Цркве Божје православне. Истакао је да је Храм Христовог Васкрсења јединствен управо по томе што су га освештали Патријарси цариградски, московски и наш српски, као и други поглавари помјесних Православних Цркава и да је свједочанство тога јединства . „Нека би та сила сачувала јединство Цркве Божје, Цркве православне у читавом свијету а посебно нека би подарила мир нашим Патријарсима цариградском и московском, нарочито цариградском, да чува мир, јер првенство није у власти у Цркви Божјој, него у служењу. И Господ је рекао да није дошао да влада него да служи и да себе принесе за живот свијета тако и они који су Његови, било да су патријарси, било да су епископи или презвитери, ђакони, монаси и монахиње, вјерни, овдје су да служе а не да им се служи. То је оно што је правило и духовни закон Цркве Божије од апостолских времена до данас“, поручио је Архиепископ цетињски Амфилохије. Преосвећени Епископ Димитрије је казао да је велики знак што смо у овом храму, на овај празник освећења посебно данас кад треба сви да се молимо за јединство православља и помолио се да Бог нас и наше смирење сачува у јединству и благослову: „Велики је знак био оно освећење храма. Сви смо осјетили неки чудесан благослов Божији кад су овдје били Патријарси васељенски, московски и многи други. Дакле, тога да се сјећамо и да се молимо тако сви скупа за јединство, благослов, за мир православља и овдје у Црној Гори.“ Митрополит Амфилохије је изразио задовољство што на овај празник освећања храма имамо двије радости: прва што је са нама нови Епископ захумско-херцеговачки Димитрије – Паштровић. Друга радост је што је у ђакона произведен професор Лека Вујисић, што представља обнову свештеничког служења тог братства из Мораче – Прекобрђа. Подсјетио је да је ово братство дало велики број изузетних људи, а у исто вријеме велики број свештеника међу којима посебно мјесто припада Михаилу Вујисићу потоњем ректору Цетињске богословије која је затворена 1945. године о обновљена деведесетих година. У литургијској проповједи Преосвећени владика Димитрије је захвалио Митрополиту и оцима, што су га позвали на овај велики и радостан дан подјсећајући да је и сам узрастао овдје, у животу Цркве Митрополије црногорске, а онда отишао у Херцеговину и тамо се у манастиру Тврдош замонашио . Честитајући славу, владика Димитрије је казао да она подсјећа на ону славу Небеску, славу Христа Господа којој треба да тежимо: „Вама је слава овога храма празник освећења – годишњица освећења храма и опет је то праобраз нашега живота хришћанскога који је увијек тежња ка преображењу као освећењу. Ми смо као она стријела, кажу Свети оци, која је испаљена и која је увијек стреми ка Господу. Не можемо да станемо, јер ако станемо одмах ћемо пасти и то ће бити крај нашег хришћанског живота. Зато, каже Свети Григорије Богослов, да нас Христос- ријеч Божја не жели затворене саме у себе, да нас жели свагда покретне, лако покретне, свагда новостворене.“ Подсјетио је да Свети Григорије Богослов каже оно што су многи оци говорили, ако паднеш устани, али и додаје, ако успијеваш, у смислу ако живиш хришћанским животом, колико можеш, колико Бог даје, онда још повећај. Објаснио је владика да нам Свети Григорије Богослов представља ту нашу тежњу, чежњу, вољу за освећењем и обновљањем, за тиме да наш лик заличи на онај праобраз по коме смо створени – који је сам Христос Господ Спаситељ наш: „То данас прослављамо и то је радост.“ Преосвећени Епископ Димитрије је казао да је најбоље што ми можемо да дамо као Црква је да будемо хришћани. „Свети Никола Кавасила каже да је највише што можеш да учиниш за ближњега твој хришћански живот, да живимо као хришћани. Исто тако да будем права, истинска Црква да узрастамо у заповијестима Божијим, у љубави према Богу. И онда ћемо бити знак свима и овдје на нашем микроплану у Црној Гори и знак свима у Православљу да је само љубав према Господу једини пут и да је наше стремљење ка томе једини смисао хришћанског живота“, закључио је Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије. Након Литругије освештан је и пререзан славски колач а заједничарење је настављено уз славску трпезу љубави. Домаћин овогодишње славе био је Радош Кастратовић, а кумови славе за следећу годину су Радош и Влатко Иванишевић. Храм Христовог Васкрсења у Подгорици освештан је 7. октобра 2013. у оквиру обиљежавања 17 вјекова Миланског едикта-слободе хришћанаства Када је 1993. године Митрополит Амфилохије заједно са свештенством и вјерним народом благословио и започео градњу Саборног Храма Христовог Васкрсења, мало је ко вјеровао да ће за тако кратко вријеме овај Храм постати украс Подгорице и Црне Горе. Вријеме рата, санкција, економске и духовне кризе деведестих година није давало наде да се Храм могао градити и изградити. Али Митрополит је овај Храм утемељио на некополебљивом темељу – Христу Богу који прегаоцима и даје махове. Од када су Васељенски патријарх Вартоломеј и Блаженог спомена патријарх српски Павле поставили и благословили камен темељац овај храм постаје благословени мравињак у коме су људи гладни и жедни Бога Живога приносили своју љубав. Градећи храм људи су се и сами духовно уздизали и храм изграђивао њих и цијелу Црну Гору. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Поводом петогодишњице освећења и славе Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Његово преосвештанство Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије са свештенством и вјерним народом служили су данас, 7. октобра Свету архијерејску литругију. Прилог радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владике су се у овоме Храму, који су 2103. године освештали осморица првојерараха помјесних Православних Цркава на челу Патријарсима цариградским Вартоломејем, московским Кирилом и нашим Иринејем, помолили да Бог укријепи јединство Цркве Божије у читавом свијету. Митрополит Амфилохије је честитајући празник пожелио да Бог подари мир и разум нашим Патријарсима који треба да буду чувари јединства Цркве Божје православне. Истакао је да је Храм Христовог Васкрсења јединствен управо по томе што су га освештали Патријарси цариградски, московски и наш српски, као и други поглавари помјесних Православних Цркава и да је свједочанство тога јединства . „Нека би та сила сачувала јединство Цркве Божје, Цркве православне у читавом свијету а посебно нека би подарила мир нашим Патријарсима цариградском и московском, нарочито цариградском, да чува мир, јер првенство није у власти у Цркви Божјој, него у служењу. И Господ је рекао да није дошао да влада него да служи и да себе принесе за живот свијета тако и они који су Његови, било да су патријарси, било да су епископи или презвитери, ђакони, монаси и монахиње, вјерни, овдје су да служе а не да им се служи. То је оно што је правило и духовни закон Цркве Божије од апостолских времена до данас“, поручио је Архиепископ цетињски Амфилохије. Преосвећени Епископ Димитрије је казао да је велики знак што смо у овом храму, на овај празник освећења посебно данас кад треба сви да се молимо за јединство православља и помолио се да Бог нас и наше смирење сачува у јединству и благослову: „Велики је знак био оно освећење храма. Сви смо осјетили неки чудесан благослов Божији кад су овдје били Патријарси васељенски, московски и многи други. Дакле, тога да се сјећамо и да се молимо тако сви скупа за јединство, благослов, за мир православља и овдје у Црној Гори.“ Митрополит Амфилохије је изразио задовољство што на овај празник освећања храма имамо двије радости: прва што је са нама нови Епископ захумско-херцеговачки Димитрије – Паштровић. Друга радост је што је у ђакона произведен професор Лека Вујисић, што представља обнову свештеничког служења тог братства из Мораче – Прекобрђа. Подсјетио је да је ово братство дало велики број изузетних људи, а у исто вријеме велики број свештеника међу којима посебно мјесто припада Михаилу Вујисићу потоњем ректору Цетињске богословије која је затворена 1945. године о обновљена деведесетих година. У литургијској проповједи Преосвећени владика Димитрије је захвалио Митрополиту и оцима, што су га позвали на овај велики и радостан дан подјсећајући да је и сам узрастао овдје, у животу Цркве Митрополије црногорске, а онда отишао у Херцеговину и тамо се у манастиру Тврдош замонашио . Честитајући славу, владика Димитрије је казао да она подсјећа на ону славу Небеску, славу Христа Господа којој треба да тежимо: „Вама је слава овога храма празник освећења – годишњица освећења храма и опет је то праобраз нашега живота хришћанскога који је увијек тежња ка преображењу као освећењу. Ми смо као она стријела, кажу Свети оци, која је испаљена и која је увијек стреми ка Господу. Не можемо да станемо, јер ако станемо одмах ћемо пасти и то ће бити крај нашег хришћанског живота. Зато, каже Свети Григорије Богослов, да нас Христос- ријеч Божја не жели затворене саме у себе, да нас жели свагда покретне, лако покретне, свагда новостворене.“ Подсјетио је да Свети Григорије Богослов каже оно што су многи оци говорили, ако паднеш устани, али и додаје, ако успијеваш, у смислу ако живиш хришћанским животом, колико можеш, колико Бог даје, онда још повећај. Објаснио је владика да нам Свети Григорије Богослов представља ту нашу тежњу, чежњу, вољу за освећењем и обновљањем, за тиме да наш лик заличи на онај праобраз по коме смо створени – који је сам Христос Господ Спаситељ наш: „То данас прослављамо и то је радост.“ Преосвећени Епископ Димитрије је казао да је најбоље што ми можемо да дамо као Црква је да будемо хришћани. „Свети Никола Кавасила каже да је највише што можеш да учиниш за ближњега твој хришћански живот, да живимо као хришћани. Исто тако да будем права, истинска Црква да узрастамо у заповијестима Божијим, у љубави према Богу. И онда ћемо бити знак свима и овдје на нашем микроплану у Црној Гори и знак свима у Православљу да је само љубав према Господу једини пут и да је наше стремљење ка томе једини смисао хришћанског живота“, закључио је Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије. Након Литругије освештан је и пререзан славски колач а заједничарење је настављено уз славску трпезу љубави. Домаћин овогодишње славе био је Радош Кастратовић, а кумови славе за следећу годину су Радош и Влатко Иванишевић. Храм Христовог Васкрсења у Подгорици освештан је 7. октобра 2013. у оквиру обиљежавања 17 вјекова Миланског едикта-слободе хришћанаства Када је 1993. године Митрополит Амфилохије заједно са свештенством и вјерним народом благословио и започео градњу Саборног Храма Христовог Васкрсења, мало је ко вјеровао да ће за тако кратко вријеме овај Храм постати украс Подгорице и Црне Горе. Вријеме рата, санкција, економске и духовне кризе деведестих година није давало наде да се Храм могао градити и изградити. Али Митрополит је овај Храм утемељио на некополебљивом темељу – Христу Богу који прегаоцима и даје махове. Од када су Васељенски патријарх Вартоломеј и Блаженог спомена патријарх српски Павле поставили и благословили камен темељац овај храм постаје благословени мравињак у коме су људи гладни и жедни Бога Живога приносили своју љубав. Градећи храм људи су се и сами духовно уздизали и храм изграђивао њих и цијелу Црну Гору. Весна Девић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. У крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици у суботу 11. августа 2018. године је представљена књига проф. др Алека Рачића „НАТО агресија траје“. Осим аутора, на представљању су говорили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протонеимар Момчило Станојевић и Марина Јочић. Модеретор вечери био је протојереј Предраг Шћепановић. Звучни запис промоције View full Странице
  7. Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира  Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин.    Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу.   У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса :    “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило.   У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог:    “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило.   Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета:   “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност.   И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он.   У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих:    “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота.     Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило.   Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило.      Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине.   Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија.     Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније  које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине.   Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици
  8. -Празник преподобномученице Февроније свечано прослављен у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици- У недељу 8. јула 7. седмице по Духовима, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Архијерејска Литургија. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ Буенос-аирески и јужно централ-амерички господин Кирило (Бојовић). Звучни запис беседе јеромонаха Рафаила (Бољевића), игумана свештене обитељи Подмаинске Звучни запис беседе Викарног Епископа диоклијског Кирила -ФОТОГАЛЕРИЈА- Началствујућем преосвећеном Епископу г. Кирилу саслуживали су : Архимандрит Рафаило Бољевић - игуман манастира Подмаине, протојереј Никола Пејовић, парох монишићки, као и протојереји-ставрофори : Драган Митровић и Далибор Милаковић, те протојереји : Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, као и јерођакон Роман - сабрат манастира Острог и ђакон Илија Арзејкин. Многобројном сабраном вјерном народу се бесједом и поучним словом обратио Јеромонах Рафаило Бољевић, игуман манастира Подмаине, дотичући се у својој бесједи увијек актуелних виталних питања живота, прије свега оних који се тичу нашег дубљег познања Бога и нашег истинског заједничарења са Христом и у Христу. У првом дијелу свог пастирског обраћања отац Рафаило се дотакао значаја Литургије и самог недјељног дана, дана Васкрса : “У име Оца и Сина и Светога Духа. “Ој’ недјељо најсветији дане, твоји зраци од смрти нас бране.” - Пјева свети отац Николај Велимировић - равноапостолни, свесрпски и свеправославни, указујући на силу недјељеног дана и на цјелебност недјељног и литургијског зрачења којим се наша болесна, гријехом и смрћу угрожена природа зрачи и тим се зрачењем исцјељује, преображава и брани. Зато је благословен овај дан и ово наше сабрање око овог нашег Сунца. Сунца које зрачи живот, свјетлост, љубав, здравље, мудрост и силу.” - закључио је отац Рафаило. У даљем излагању, отац Рафаило је говорио и о тајни оваплоћења Бога Логоса - Господа Исуса Христа, будући да оваплоћењем Господ постаде један од нас из незамисливе и неслућене љубави Божије, а све то да би ми добили чудесну могућност спасења Његовог: “Благословено је браћо и сестре ово здање овог чудесног Храма, ово сазида рука Господња и вјера наша и добисмо га као бесцјен благо да се у њему као у једној свештеној комори зрачимо, не било каквим зрацима, него зрацима љубави Бога Оца који се пројавише тајанствено кроз тајну оваплоћења Његовога јединороднога Сина - па Он из љубави према нама постаде један од нас и онда добисмо ову чудесну могућност да нас свјетлост Божија зрачи и да ми као људи можемо благодаћу да је примамо и њоме да се причешћујемо, па и само њоме да сијамо, само Богови да будемо.” - подсјетио је све присутне отац Рафаило. Он је такође подсјетио и све присутне на значај и величину духовне мисије подгоричког Саборног храма, који је назвао кућом свих вјерних људи, будући да нам овај Храм открива славу небеску, славу Царства Небеског, славу Цара који није од овог трулежног и пропадљивог свијета: “Ево и овај дан и овај Храм, откривају нам тајну и пружају нам ту чудесну могућност. И овај храм браћо и сестре јесте у ствари наш истински дом ово је наша кућа, наша заједничка кућа. И видите и сами како открива славу небеску - славу Царства Небеског, славу Цара који није од овога свијета и ево позива нас да узмемо учешћа у тој слави, да се причестимо тим животом и у причешћу заувијек да останемо у заједници са Њим, да будемо једно.” - рекао је он. У задњем дијелу своје бесједе вјернима, отац Рафаило се дотакао и велике светитељке - Преподобномученице Февроније коју смо током овог литургијског сабрања и прославили, а која је својом, постојаном, тврдом и непоколебљивом Божијом вјером и својом љубављу према Христу уписана најсјајнијим златним словома у диптих светих: “Да је све то могуће, да све то није само ријеч и прича и слутња и нада непровјерена, љубав непотврђена, ево нам свједочи наша Света Преподобномученица Февронија. И ова чудесна лобања коју гроб није могао да прими и да задржи, него је ево у Храму Васкрслога Христа да свједочи пред лицем свих народа да је жив Бог и да ће сваки човјек бити жив ако Га призна, ако Му се поклони, ако Га исповједи, као Га заволи, ако Га послуша и као послушношћу буде одан до краја да би се удостојио и бескрајне славе и бесмртног живота. Зато је свједочење светих мученика неописиво важно.” - нагласио је отац Рафаило. Пред Свету Тајну Причешћа свима вјернима се обратио и началствујући Епископ Буеносаирески и јужно централ-амерички Господин Кирило. Он је у свом краћем обраћању говорио о неопходности и нужности оног средњег, умјереног, Божијег пута у животу - говорио је о путу Богочовјека и Спаситеља Христа, док је истовремено осудио лијеве и десне путеве који воде у крајности и удаљују од истине. Након Свете Тајне Причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, Преосвећени Епископ г. Кирило је са свештенством, монаштвом и вјерним народом освештао славски колач и славско кољиво које су у част преподобномученице Февроније принијеле сестре чланице сестринства Преподобномученице Февроније које већ двије године ради и учествује у животу Цркве по благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија. Подсјећања ради, претходног дана, у навечерје празника, у суботу 7. јула, са почетком у 20 часова, такође у организацији Саборног храма и поменутог сестринства Свете Февроније, одржано је и представљање прве публикације овог сестринства, а ријеч је о штампаном житију и акатисту Преподобномученице Февроније које је представио и о којој је говорио јеромонах Рафаило - игуман манастира Подмаине. Извор: Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици View full Странице
  9. Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар.
  10. Вече ромске поезије, културе и историје Рома у Саборном храму у Подгорици 20. априла 2018. ЗВУЧНИ ЗАПИС00 Преузмите аудио датотеку У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржано вече ромске поезије, културе и историје. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је у Новом Саду још 19993. године објављен служебник на ромском језику. „И то је показатељ љубави наше Цркве према Ромима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да су Роми народ без отаџбине, да је њихова отаџбина цијели свијет. „У том погледу они су својим животним путевима и понашањем, ја бих рекао, припремили ову нашу савремену цивилизацију, глобалистичку цивилизацију која сад релативизује све те затворености у било које културне или друштвене просторе. Та глобализација има и својих врлина, али, онако како се спроводи, има и својих не малих мана. Она, дакле, носи у себи и то својство Рома, који, гдје год дођу, ту им је отаџбина“, казао је Владика. Владика Амфилохије је додао да су Роми посебно познати по својој драгоцјеној музици. „Познати су по својим пјесмама, које су прихваћене у читавој Европи. Код нас их је увијек било у великом броју, а тај број је, колико је мени познато, сада и повећан, с обзиром на све ове прогоне и сеобе које су се десиле, и са запшада и са истока, највише с Косова и Метохије. Те сеобе су се највише одразиле на српски и на ромски народ. Једно од најопипљивијих свједочанстава тога јесте Јасеновац – масовна гробница нашег и ромског народа“, рекао је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је заједништво у патњи и страдању најдубље заједништво. „И кроз своје историјско страдање и кроз своју патњу, ромски народ носи на себи и Христово распеће на Голготи. Христос је жртвовао себе за спасење свих људи и свих земаљских народа, па према томе и за спасење ромског народа који, ето, и по свом начину живота носи свој крст историјски“, закључио је Митрополит Амфилохије. У наставку вечери промовисана је књига поезије Ивана Тоскића и Драгана Попадића „Рјечник ромске душе“. Пјесник и шахиста Драган Попадић, директор Радио-Тивта и, како је најављен, велики пријатељ ромског народа, рекао је у свом обраћању да у осјетљивим темама чак и добронамјерни људи бивају збуњени. „Не знају како да се поставе, шта да кажу. Не би да увриједе, напротив… Али нису сигурни шта је исправно. Хоће ли рећи Ром или Циганин. Шта је исправно“, запитао је он. Казао је је да је одговор једноставан. „Као и у животу, важна је добра намјера, а не изговорена ријеч. Кад кажете “Циганине један цигански“, јасна је ваша намјера, јасно је да вријеђате. Ако кажете “топле циганске душе“, јасно је да о Ромима говорите са симпатијама“, рекао је он и додао да је много парадокса кад су Роми у питању. По његовом мишљењу и сами Роми су томе допринијели. „Мој пријатељ Иван Тоскић је Ром. Ја сам, што би Роми рекли Гаџо. Нас двојица желимо да у другом свјетлу покажемо ромску духовност и културу, традицију. Иуздали смо већ једну заједничку књигу поезије за дјецу “Што се не би мјесец јео“. Желимо да покажемо да Роми нису само уџерица на Конику, прошење по улицама, мусава дјеца која трче по блату… Желимо да мало другачије гледате на овај необични народ који нема јуначких пјесама“, казао је Попадић. Иван Тоскић је рекао да је ово вече велики тренутак. „Мало је Рома који су до сада улазили у православни храм. Вјерујте, Преосвештени Владико, данас је ових десетак Рома први пут ушло у један православни храм и то је, уствари, наш мисионарски рад. За то је био потребан труд, али је тај труд дао и резултат. Љубав према Христу код свих људи је иста, али начин на који се прилази вјери је различит. Ево, ми Роми, кажу, немамо вјере. Ми имамо вјере, али она није дефинисана. Ваља нам пуно радити, ваља нам се трудити да љубав Христову ставимо себи у срце. А то не можемо само ријечима. Морамо конкретно радити са људима, морамо им помоћи“, рекао је Тоскић. Професор Универзитета Црне Горе др Миодраг Јовановић говорио је о Тоскићевој поезији. „Чини нам се да у језику Тоскићевих пјесама и не постоје ријечи кућа и дом. За Роме је черга једина извјесност, у черги се догађају и радости и туге. Само се на први поглед чини како је језик Тоскићевих пјесама лишен стилиматичности. Дубља анализа показује како пјесник онеобичавањем ријечи зна да створи стилем, тј. различите стилске фигуре којима се добија препознатљив поетски израз“, казао је он. Јовановић сматра да је Тоскић својом поезијом успио да читаоцу, што му је и био циљ, пренесе сву љепоту и колорит живота Рома. „Нама остаје жал што не знамо ромски. Можемо само да претпоставимо колико би пјесме снажније зазвучале кад би их знали прочитати на Ивановом матерњем језику – ромском“, закључио је професор Миодраг Јовановић. Вече су заједнички организовали Саборни храм Христовог Васкрсења и Демократски ромски центар. View full Странице
  11. https://youtu.be/QLCpvDCY0wE Одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом Јелене Радовић, а молитвено је учествовало више хиљада православних вјерника из Подгорице. Прочитана је Васкршња посланица вјерном народу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са архијерејима Српске православне цркве у отаџбини и расијању. Након Светог причешћа, Митрополит Амфилохије је освештао васкршња јаја. Он је рекао да је подгорички саборни храм Христовог Васкрсења путоказ престоном граду Црне Горе куда и како треба да иде, ако хоће да буде прави, истински град. „Да се угради у небески Јерусалим преко живоносног гроба Христовог. А ми смо тај живоносни гроб овдје и осликали и тиме спојили Јерусалим са Подгорицом. И ово је нови Јерусалим, нови град. И само ако тим путем, у духу Васкрсења Христовог, васкрсавања свега што је часно и честито, што је праведно и људско, истински људско, што је Божије – ако у том духу буде ишао овај град и сви који живе у њему, и не само он него и сви земаљски градови, онда ће то бити прави градови и онда ће то бити прави и истински људи“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Владика је рекао да се данас посебно помолио за мајке које рађају доста дјеце, као што је Господ благословио. „А онда се молимо Богу да и ова наша власт испоштује мајке са више дјеце. Видите како оне, сироте, протествују по Подгорици тражећи оно што им је држава била дала за њихову дјецу. Па би било добро да, намјесто што ова власт садашња даје новац НАТО пакту, ономе НАТО пакту који је убијао овај град, ову земљу и овај народ, убијао дјецу и овдје код нас и широм наше земље, ондашње и садашње, да тај новац даје мајкама које рађају дјецу. А дјеца су нешто најсветије што се на овој земљи рађа“, нагласио је Владика Амфилохије. Он је додао да Црна Гора, која је кроз вјекове рађала дивну и чудесну дјецу, велике витезове и свеце, не може имати будућности ако обоготворава чедоморство. „Каква је то земља Светог Петра Цетињског и Петра Ловћенског Тајновидца и земља Марка Миљанова, и Светог Јована Владимира која убија дјецу и која се сједињује са организацијама које су срамота не само нас који смо бомбардовани, него срамота часних европских народа и Америке… Са таквом организацијом се сједињавати, таквој организацији давати паре, а одузимати новац од својих матера, од својих сестара, од дјеце која се рађају није достојно истинских и правих народа. То није достојно честите и часне Црне Горе“, поручио је он. Митрополит је на крају пожелио да празник Васкрсења Христовог просвијетли све нас. „Радујмо се и веселимо се овоме дану, да нас све просвијетли свјетлост Христовог Васкрсења, што значи свјетлост вјечног људског достојанства, која побјеђује смрт“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Централну васкршњу Литургију у Митрополији црногорско-приморској служио је јутрос са свештенством Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. -ФОТОГАЛЕРИЈА- https://youtu.be/QLCpvDCY0wE Одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом Јелене Радовић, а молитвено је учествовало више хиљада православних вјерника из Подгорице. Прочитана је Васкршња посланица вјерном народу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са архијерејима Српске православне цркве у отаџбини и расијању. Након Светог причешћа, Митрополит Амфилохије је освештао васкршња јаја. Он је рекао да је подгорички саборни храм Христовог Васкрсења путоказ престоном граду Црне Горе куда и како треба да иде, ако хоће да буде прави, истински град. „Да се угради у небески Јерусалим преко живоносног гроба Христовог. А ми смо тај живоносни гроб овдје и осликали и тиме спојили Јерусалим са Подгорицом. И ово је нови Јерусалим, нови град. И само ако тим путем, у духу Васкрсења Христовог, васкрсавања свега што је часно и честито, што је праведно и људско, истински људско, што је Божије – ако у том духу буде ишао овај град и сви који живе у њему, и не само он него и сви земаљски градови, онда ће то бити прави градови и онда ће то бити прави и истински људи“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Владика је рекао да се данас посебно помолио за мајке које рађају доста дјеце, као што је Господ благословио. „А онда се молимо Богу да и ова наша власт испоштује мајке са више дјеце. Видите како оне, сироте, протествују по Подгорици тражећи оно што им је држава била дала за њихову дјецу. Па би било добро да, намјесто што ова власт садашња даје новац НАТО пакту, ономе НАТО пакту који је убијао овај град, ову земљу и овај народ, убијао дјецу и овдје код нас и широм наше земље, ондашње и садашње, да тај новац даје мајкама које рађају дјецу. А дјеца су нешто најсветије што се на овој земљи рађа“, нагласио је Владика Амфилохије. Он је додао да Црна Гора, која је кроз вјекове рађала дивну и чудесну дјецу, велике витезове и свеце, не може имати будућности ако обоготворава чедоморство. „Каква је то земља Светог Петра Цетињског и Петра Ловћенског Тајновидца и земља Марка Миљанова, и Светог Јована Владимира која убија дјецу и која се сједињује са организацијама које су срамота не само нас који смо бомбардовани, него срамота часних европских народа и Америке… Са таквом организацијом се сједињавати, таквој организацији давати паре, а одузимати новац од својих матера, од својих сестара, од дјеце која се рађају није достојно истинских и правих народа. То није достојно честите и часне Црне Горе“, поручио је он. Митрополит је на крају пожелио да празник Васкрсења Христовог просвијетли све нас. „Радујмо се и веселимо се овоме дану, да нас све просвијетли свјетлост Христовог Васкрсења, што значи свјетлост вјечног људског достојанства, која побјеђује смрт“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  13. Митрополит Амфилохије освештао Дјечију играоницу при Саборном храму у Подгорици 12. марта 2018. - 11:27 На велику радост вјерног народа, многобројне дјеце и свештенства, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије освештао је јуче ( 11. марта) просторије Дјечијег сабиралишта – играонице при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Играоница је освештана у присуству свештеника и великог броја дјеце, која најљепше и најздравије одрастају кроз игру. Митрополит је казао да је играоница намијењена свој дјеци овога града и да за њу посебну благодарност дугујемо оцу Драгану, али и донаторима. Митрополит је дјеци испричао предање о цару Давиду када је био дијете, након чега су дјеца ушла да се играју у освештаној играоници. Тако је и званично отворена прва црквена играоница на овим просторима, чиј је управник протођакон Владимир Јарамаз. Дјечија играонице при Саборном храму у Подгорици, изграђена је и реализована благословом Митрополита Амфилохија а идејом и ријешењем протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине Саборног храма а захваљујући труду и помоћи многих људи, добротвора. На Саборном храму у трећу седмицу Часног поста у јутарњим часовима служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића, Далибора Милаковића и протојерејâ : Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза. У славу и у част Божију, током Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница и храмовни хор “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.” Борис Мусић Фото : Борис Мусић Видео: Рајо Јеврић
  14. Митрополит Амфилохије освештао Дјечију играоницу при Саборном храму у Подгорици 12. марта 2018. - 11:27 На велику радост вјерног народа, многобројне дјеце и свештенства, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије освештао је јуче ( 11. марта) просторије Дјечијег сабиралишта – играонице при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Играоница је освештана у присуству свештеника и великог броја дјеце, која најљепше и најздравије одрастају кроз игру. Митрополит је казао да је играоница намијењена свој дјеци овога града и да за њу посебну благодарност дугујемо оцу Драгану, али и донаторима. Митрополит је дјеци испричао предање о цару Давиду када је био дијете, након чега су дјеца ушла да се играју у освештаној играоници. Тако је и званично отворена прва црквена играоница на овим просторима, чиј је управник протођакон Владимир Јарамаз. Дјечија играонице при Саборном храму у Подгорици, изграђена је и реализована благословом Митрополита Амфилохија а идејом и ријешењем протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине Саборног храма а захваљујући труду и помоћи многих људи, добротвора. На Саборном храму у трећу седмицу Часног поста у јутарњим часовима служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића, Далибора Милаковића и протојерејâ : Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза. У славу и у част Божију, током Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница и храмовни хор “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко.” Борис Мусић Фото : Борис Мусић Видео: Рајо Јеврић View full Странице
  15. Празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање прослављен је у Подгорици (3. марта) Архијерејском литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, литијом улицама Подгорице и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу. View full Странице
  16. александар живаљев

    Светосимеоновска прослава у Подгорици

    Светосимеоновска прослава у Подгорици 3. марта 2018. - 15:41 Светом архијерејском литургијом у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свечаном Литијом улицама Подгорице, благосиљањем славског колача и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу, у Подгорици је 3. марта прослављен празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Светом службом у саборном храму началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Сергије, као и многобројно свештенство СПЦ. Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети апостол и евангелист Марко“ из Подгорице. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Сергије је рекао да можда не би било погрешно да кажемо да, ако је икада постојала ренесанса у Срба, онда је то било у вријеме Светог Симеона и његових потомака. „Ако се икада знало за ред и поредак код нас, онда је то било у вријеме светих Немањића. А тај ред и поредак Свети Симеон није увео из неке своје политичке визије или идеологије, нити по угледу на неке друге народе и њихове владаре, него је тај ред велики Стефан Немања нашао у Јеванђељу Христовом кога је он живио у својој пуноти. Овај, дакле, ред и поредак о коме маштају и нагађају многи политичари данас, Свети Симеон је спроводио из литургијског и духовног поретка Православне цркве, чије је одано чедо био и остао“, казао је Епископ бихаћко-петровачки. Нагласио је да је Свети Симеон као обожени човјек у свему био подобан Свечовјеку о коме говори Свети Владика Николај Жички. „Ако смо икада били људи и народ Божји који је живио тајну васкрсења Христовога, уживајући све благослове неба и земље, онда смо то били у вријеме Светог Симеона. И то све захваљујући баш њему, Светом Симеону“, поручио је Владика Сергије. Након светог причешћа, Епископи су са свештенством и вјерним народом кренули у Светосимеоновску литију, која се од храма, са читањима Јеванђеља, кретала булеваром Светог Петра Цетињског до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу. Ту је благосиљан славски колач, а светосимеоновску бесједу је изговорио историчар Милош Ковић. Он је рекао да Срби ни прије Стефана Немање нијесу трпјели туђу власт, али да је од његовог доба њихова воља да буду независни сасвим доследна и неодступна. „Срби, од тада, хоће да су своји на своме, у својим слободним српским земљама. О томе сведоче дела Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског, вожда Карађорђа, краља Петра Карађорђевића“, рекао је он. Он је истакао да су у тој борби Срби увијек побјеђивали све док су је водили у име Светог Симеона, Светог Саве и Светог кнеза Лазара. „У њихово име срушили смо три царства. Наше победничке заставе вијориле су се на Мартинићима и Крусима, на Мишару и на Дубљу, на Вучјем долу, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту“, казао је он. Ковић је нагласио да је пропаст почела онога часа када смо тај завет напустили. „Када смо наместо Христа и Светога Симеона ставили Европу и Запад, када смо своје завете и своја сећања заменили за туђа обећања и туђе успомене, кад смо наместо Цркве ставили државу, када смо пожелели да будемо неко други, уместо онога што смо вековима били“, казао је професор Ковић. Потом је у манастиру Светог Симеона Мироточивог освештан споменик овом светитељу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда. Митрополит Амфилохије је на крају светковине подсјетио да је на овом мјесту рођен Свети Симеон Мироточиви. „Има неких овдје код нас који то поричу. Али, ко зна боље од синова гдје се њихов отац родио. И Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани су записали гдје се родио њихов свети отац“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић Острог тв студио: Промоцијом монографије „Задужбине Косова и Метохије“ почела Светосимеоновска прослава у Подгорици 4. марта 2018. - 16:01 Монографија „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“, њено друго допуњено издање на српском, као и треће издање које је недавно објављено на енглеском језику, представљено је у петак 2. марта 2018. у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења. Овим је почела овогодишња прослава празника преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање.
  17. Светосимеоновска прослава у Подгорици 3. марта 2018. - 15:41 Светом архијерејском литургијом у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свечаном Литијом улицама Подгорице, благосиљањем славског колача и освећењем споменика светитељу на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу, у Подгорици је 3. марта прослављен празник преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање. Светом службом у саборном храму началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживали су му господа Епископи рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Сергије, као и многобројно свештенство СПЦ. Одговарали су чланови Црквеног хора „Свети апостол и евангелист Марко“ из Подгорице. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Сергије је рекао да можда не би било погрешно да кажемо да, ако је икада постојала ренесанса у Срба, онда је то било у вријеме Светог Симеона и његових потомака. „Ако се икада знало за ред и поредак код нас, онда је то било у вријеме светих Немањића. А тај ред и поредак Свети Симеон није увео из неке своје политичке визије или идеологије, нити по угледу на неке друге народе и њихове владаре, него је тај ред велики Стефан Немања нашао у Јеванђељу Христовом кога је он живио у својој пуноти. Овај, дакле, ред и поредак о коме маштају и нагађају многи политичари данас, Свети Симеон је спроводио из литургијског и духовног поретка Православне цркве, чије је одано чедо био и остао“, казао је Епископ бихаћко-петровачки. Нагласио је да је Свети Симеон као обожени човјек у свему био подобан Свечовјеку о коме говори Свети Владика Николај Жички. „Ако смо икада били људи и народ Божји који је живио тајну васкрсења Христовога, уживајући све благослове неба и земље, онда смо то били у вријеме Светог Симеона. И то све захваљујући баш њему, Светом Симеону“, поручио је Владика Сергије. Након светог причешћа, Епископи су са свештенством и вјерним народом кренули у Светосимеоновску литију, која се од храма, са читањима Јеванђеља, кретала булеваром Светог Петра Цетињског до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу. Ту је благосиљан славски колач, а светосимеоновску бесједу је изговорио историчар Милош Ковић. Он је рекао да Срби ни прије Стефана Немање нијесу трпјели туђу власт, али да је од његовог доба њихова воља да буду независни сасвим доследна и неодступна. „Срби, од тада, хоће да су своји на своме, у својим слободним српским земљама. О томе сведоче дела Светог кнеза Лазара, Светог Петра Цетињског, вожда Карађорђа, краља Петра Карађорђевића“, рекао је он. Он је истакао да су у тој борби Срби увијек побјеђивали све док су је водили у име Светог Симеона, Светог Саве и Светог кнеза Лазара. „У њихово име срушили смо три царства. Наше победничке заставе вијориле су се на Мартинићима и Крусима, на Мишару и на Дубљу, на Вучјем долу, Куманову, Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту“, казао је он. Ковић је нагласио да је пропаст почела онога часа када смо тај завет напустили. „Када смо наместо Христа и Светога Симеона ставили Европу и Запад, када смо своје завете и своја сећања заменили за туђа обећања и туђе успомене, кад смо наместо Цркве ставили државу, када смо пожелели да будемо неко други, уместо онога што смо вековима били“, казао је професор Ковић. Потом је у манастиру Светог Симеона Мироточивог освештан споменик овом светитељу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда. Митрополит Амфилохије је на крају светковине подсјетио да је на овом мјесту рођен Свети Симеон Мироточиви. „Има неких овдје код нас који то поричу. Али, ко зна боље од синова гдје се њихов отац родио. И Свети Сава и Свети Стефан Првовјенчани су записали гдје се родио њихов свети отац“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Рајо Војиновић Фото: Јован Радовић Острог тв студио: Промоцијом монографије „Задужбине Косова и Метохије“ почела Светосимеоновска прослава у Подгорици 4. марта 2018. - 16:01 Монографија „Задужбине Косова и Метохије – историјско, духовно и културно наслеђе српског народа“, њено друго допуњено издање на српском, као и треће издање које је недавно објављено на енглеском језику, представљено је у петак 2. марта 2018. у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења. Овим је почела овогодишња прослава празника преподобног Симеона Мироточивог – Стефана Немање. View full Странице
  18.   У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да  уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали.     Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више.     По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон.     Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту.     Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. -Развој харитативне мисије у Митрополији црногорско-приморској- Другог дана Божића, на Сабор Пресвете Богородице, освештана је „Радионица колача при Саборном Храму у Подгорици“. Освећење су служили протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић и протојереј Бранко Вујачић. Прилог Радија Светигора У духу доброг домаћина, отац Миомир Вулевић, управник радионице, потрудио се да уприличи добродошлицу свима присутнима на овом свечаном догађају организујући и послужење у Његошевој сали. Отац Бранко Вујачић је у бесједи истакао важност овог пројекта Народне кухиње и његовог значаја за спровођење најважније мисије Цркве, а то је брига и одговорност за немоћне. Ова радионица ће унаприједити рад Народне кухиње јер ће цјелокупан приход бити усмјерен на побољшање квалитета и повећања броја корисника којих је сваког дана све више. По завршеној бесједи отац Бранко је захвалио свима који су помогли да ова радионица почне са радом а посебно господину Раду Живковићу који је донирао средства за њено опремање, уручивши му пригодан поклон. Отац Миомир је уручио поклон и протиници Оливери Балабан, подсјећајући да је она зачетник идеје о изради рођенданских торти дјеци корисника из које је касније проистекла и идеја о овом самоодрживом пројекту. Благословом освећења остаје нада и вјера да ће ова радионица послужити још бољем развоју хуманитарне дјелатности Митрополије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. александар живаљев

    Скинут крст са Сахат Куле у Старој Подгорици

    SKANDALOZNA ODLUKA PODGORIČKIH VLASTI Skinut krst sa Sahat kule Protojerej i sekretar Crkvene opštine Podgorica Predrag Šćepanović ističe da bi Mitropolija crnogorsko-primorska takođe osudila i da je sa nekog objekta „skinut polumjesec ili bilo koje drugo obilježje naše braće muslimana ili bilo koje druge vjerske organizacije” Sa Sa­hat ku­le u Pod­go­ri­ci ski­nut je krst, ko­ji je, pre­ma ri­je­či­ma pred­stav­ni­ka Cr­kve­ne op­šti­ne Pod­go­ri­ca Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske, tu bio oko 100 go­di­na. Pra­vo­slav­no sve­šten­stvo osu­di­lo je ovaj čin i tra­ži da se krst što pri­je vra­ti ka­ko bi se is­po­što­va­lo ve­ćin­sko pra­vo­slav­no sta­nov­ni­štvo u Pod­go­ri­ci i dr­ža­vi, a po­ru­ču­ju da bi oni sta­li u od­bra­nu i ka­da bi bio uklo­njen vjer­ski si­mo­bol Ka­to­lič­ke cr­kve ili Isla­ma. Glav­nu ri­ječ u re­kon­struk­ci­ji Sa­hat ku­le ima Glav­ni grad Pod­go­ri­ca, na či­jem je če­lu Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić. Pro­to­je­rej i se­kre­tar Cr­kve­ne op­šti­ne pod­go­rič­ke Pre­drag Šće­pa­no­vić is­ti­če da bi Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska ta­ko­đe osu­di­la i da je sa ne­kog objek­ta „ski­nut po­lu­mje­sec ili bi­lo ko­je dru­go obi­ljež­je na­še bra­će mu­sli­ma­na ili bi­lo ko­je dru­ge vjer­ske or­ga­ni­za­ci­je”. – Ja bih re­a­go­vao kao sve­šte­nik, čo­vjek i Pod­go­ri­ča­nin. Ve­li­ki uni­ver­zal­ni duh i ge­ni­je oso­bi­te vri­jed­no­sti Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Nje­goš je re­kao „krst i lu­na dva stra­šna sim­bo­la”. Krst na Sat ku­li je po­sled­njih ma­kar 100 go­di­na bio nje­no obi­ljež­je. Krst ko­ji je po­sta­vljen, uklo­njen je naj­no­vi­jom re­sta­u­ra­ci­jom ko­ja se oba­vlja iza oči­ju jav­no­sti i zna­ti­želj­nog po­sma­tra­ča i lju­bi­te­lja kul­tu­re i sta­ri­na. Ta vi­jest nas je ja­ko uz­bu­di­la i za­pre­pa­sti­la. Ra­zu­mi­je­mo da u Sta­roj va­ro­ši i Pod­go­ri­ci ži­ve i na­ša bra­ća mu­sli­ma­ni, po­štu­ju­ći uva­že­nog ima­ma i mog pri­ja­te­lja Dže­ma Re­dže­ma­to­vi­ća, ali sma­tra­mo da ako se ne­što re­sta­u­ri­ra, tre­ba da se vra­ti u sta­nje u ko­je je obje­kat bio pri­je po­čet­ka ra­do­va. Ako 100 go­di­na krst ni­ko­me ni­je sme­tao, ču­di­mo se da se sa­da po­kre­ću ini­ci­ja­ti­ve da krst kao sim­bol ve­ćin­skog pra­vo­slav­nog sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri bu­de uklo­njen sa bi­lo kog mje­sta i Sa­hat ku­le – ka­zao je Šće­pa­no­vić. Pred­sjed­nik Cr­kve­ne op­šti­ne Pod­go­ri­ca Zo­ran Vuk­če­vić tra­ži da se krst vra­ti na Sa­hat ku­lu, te da Sta­ro­pod­go­ri­ča­ni ne­će sje­dje­ti skr­šte­nih ru­ku dok se to ne ura­di. On is­ti­če da su u Sta­roj va­ro­ši ži­vje­li i ži­ve nje­go­vi pra­djed, djed, otac, a sa­da on, sin mu i unuk, te da Shat ku­lu do­ži­vlja­va­ju kao svo­ju. – Ja­ko se tu­žno osje­ćam i sa ne­vje­ri­com sam pri­mio vi­jest da je sa Sa­hat ku­le ski­nut krst. To je ne­što sve­to, i to je obi­ljež­je Pod­go­ri­ce. U naj­te­žim vre­me­ni­ma `90-ih go­di­na, u jed­nom mo­men­tu sam čuo da su htje­li da oskr­na­ve dža­mi­ju u bli­zi­ni mo­je ku­će u Sta­roj va­ro­ši i istog se­kun­da smo svi u mo­joj po­ro­di­ci re­kli da će­mo ži­vo­ti­ma bra­ni­ti tu dža­mi­ju. Mi smo eto de­ve­de­se­tih bra­ni­li dža­mi­ju i po­lu­mje­sec na njoj, te ne vi­dim raz­lo­ga za­što bi ne­ko mo­gao da po­mje­ri krst ko­ji je na Sa­hat ku­li sta­jao 100 go­di­na – is­ta­kao je Vuk­če­vić. On is­ti­če da bi di­gao glas i da je ne­ko po­mje­rio vjer­sko obi­ljež­je mu­sli­ma­na ili ka­to­li­ka. – Ne vi­dim ko­ji je um to mo­gao da po­mje­ri i mi kao Pod­go­ri­ča­ni ne­će­mo sje­dje­ti skr­šte­nih ru­ku. Da je dža­mi­ja u pi­ta­nju ili ka­to­lič­ka cr­kva di­gao bih glas. Do­dat­no imam oba­ve­zu da pro­go­vo­rim jer je Sta­ra va­roš mo­ja pa­ro­hi­ja i ja se mo­ram bo­ri­ti da je za­šti­tim – is­ta­kao je Vuk­če­vić. Pod­go­rič­ki glav­ni imam Dže­mo Re­dže­ma­to­vić ka­zao je da ko­men­tar oko ski­da­nja kr­sta sa Sat ku­le mo­že­mo do­bi­ti od Se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i sport pri Glav­nom gra­du Pod­go­ri­ca, te Mi­ni­star­stvu kul­tu­re ko­ji su da­li sa­gla­snost za re­sta­u­ra­ci­ju ovog va­kuf­skog do­bra. – Ina­če, jav­nost je upo­zna­ta sa mo­jim sta­vo­vi­ma pre­ma ovom pi­ta­nju za ko­je, na­ža­lost, osim u Islam­skoj za­jed­ni­ci, ni­sam na­šao ra­zu­mi­je­va­nja od stra­ne me­di­ja i jav­no­sti – ka­zao je Re­dže­ma­to­vić. Pod­sje­ti­mo, Re­dže­ma­to­vić je ra­ni­je oci­je­nio da krst na Sa­hat ku­li u Pod­go­ri­ci vri­je­đa sva­kog do­bro­na­mjer­nog gra­đa­ni­na, a no­ro­či­to ar­hi­tek­te ko­ji zna­ju či­jem na­sle­đu sa­hat-ku­le pri­pa­da­ju. Re­sta­u­ra­ci­ja Sa­hat-ku­le i re­kon­struk­ci­ja Tr­ga Be­ćir-be­ga Osma­na­gi­ća po­če­la je u apri­lu, a pro­je­kat vri­je­dan oko po­la mi­li­o­na eura fi­nan­si­ra Tur­ska agen­ci­ja Ti­ka.M.S. PG bi­ro: To je po­ka­zi­vač stra­na svi­je­ta Iz Bi­roa za od­no­se s jav­no­šću Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ca sa­op­šti­li su da na Sa­hat ku­li ne­ma vjer­skih obi­ljež­ja. – To­kom re­kon­struk­ci­je, sa Sa­hat ku­le je­di­no je uklo­njen po­ka­zi­vač stra­na svi­je­ta, či­je fo­to­gra­fi­je do­sta­vlja­mo. Oči­gled­no je da se ne ra­di ni o jed­nom vjer­skom sim­bo­lu – ka­žu u PG bi­rou. Zo­ran Vuk­če­vić ka­že da bez ob­zi­ra na to ka­ko ko shva­ta sim­bol na Sa­hat ku­li, on tre­ba da bu­de vra­ćen. – Ne­ka ga vra­te pa šta god da je. Mi smo to do­ži­vlja­va­li kao Sa­hat ku­lu i krst na njoj. Bez sa­ta i kr­sta to ni­je Sa­hat ku­la – ka­zao je on. Džo­mić: Ne­ko mo­ra sno­si­ti od­go­vor­nost, Ve­šo­vić da odr­ži ri­ječ Pro­to­je­rej-sta­vro­for i star­je­ši­na Cr­kve Sve­tog Đor­đa pod Go­ri­com dr Ve­li­bor Džo­mić ka­že da su ne ma­lo bi­li iz­ne­na­đe­ni ka­da su ju­če oko po­dne­va od ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka i gra­đa­na Pod­go­ri­ce oba­vi­je­šte­ni da je to­kom re­kon­struk­ci­je ku­le u Sta­roj va­ro­ši uklo­njen sti­li­zo­va­ni Ča­sni krst, ko­ji je na njoj sta­jao de­ce­ni­ja­ma. – Pri­je sve­ga, ne sla­žem se sa na­vo­di­ma pred­stav­ni­ka Glav­nog gra­da da je ri­ječ „o po­ka­zi­va­ču stra­na svi­je­ta”. Oni ima­ju pra­vo da taj sve­ti sim­bol ta­ko vi­de, ali valj­da mi kao sve­šte­ni­ci bo­lje zna­mo šta je Ča­sni krst i ka­ko iz­gle­da od pred­stav­ni­ka grad­skog Bi­roa za in­for­mi­sa­nje. I kom­ši­je mu­sli­ma­ni zna­ju da je to Ča­sni krst Hri­stov, jer po­sto­ji i zva­nič­na iz­ja­va glav­nog pod­go­rič­kog ima­ma o to­me iz 4. apri­la 2013. go­di­ne. Ali, šta god da je i o ka­kvom god da se sim­bo­lu ra­di, ni­ko ni­je imao pra­vo da ga ukla­nja i skr­na­vi. Ne že­lim još uvi­jek da za­klju­čim da se sti­če uti­sak da je tur­ska agen­ci­ja TI­KA uze­la da re­kon­stru­i­še ku­lu sa­mo da bi bio uklo­njen Ča­sni krst iz cen­tra Pod­go­ri­ce. Da­lje, ko su pro­jek­tan­ti? Ko je re­vi­do­vao i odo­brio sve to? Gdje je Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra? Da li su svi oni da­li sa­gla­snost za ukla­nja­nje Ča­snog kr­sta? Ne­ko će za ovo mo­ra­ti da po­ne­se od­go­vor­nost – ka­že Džo­mić. On na­vo­di da je 12. apri­la ove go­di­ne, za­jed­no sa sve­šte­ni­kom Mir­če­tom Šlji­van­ča­ni­nom, na zva­nič­nom sa­stan­ku oba­vi­je­stio za­mje­ni­ka gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Ča­sla­va Ve­šo­vi­ća da do njih sti­žu in­for­ma­ci­je da će krst bi­ti uklo­njen. – Iz­ri­či­to je na­gla­sio i dao ri­ječ da re­kon­struk­ci­ja ku­le mo­ra bi­ti oba­vlje­na ta­ko da obje­kat i sve na nje­mu bu­de oču­va­no u za­te­če­nom sta­nju. Is­pa­lo je su­prot­no i od Ve­šo­vi­ća jav­no tra­žim da odr­ži ri­ječ.Ne vi­dim ni­je­dan raz­log što je sve ta­ko bru­tal­no uči­nje­no i to ta­ko da vri­je­đa vjer­ska osje­ća­nja ve­li­kog bro­ja pra­vo­slav­nih vjer­ni­ka. Ko­me tre­ba­ju vjer­ske na­pe­to­sti i ten­zi­je po Sta­roj va­ro­ši i za ko­ju po­tre­bu? Ne­po­treb­no je po­kre­nu­ta la­vi­na ne­za­do­volj­stva i gra­đa­ni od nas tra­že da se krst vra­ti na svo­je mje­sto, jer i naj­sta­ri­ji Pod­go­ri­ča­ni da­nas taj obje­kat pam­te sa kr­stom. Pa­ro­hi­ja­ni, a po­seb­no Sta­ro­va­ro­ša­ni pra­vo­slav­ne vje­re, ko­jih je u Sta­roj va­ro­ši pre­ma po­sled­njem po­pi­su vi­še od dvi­je tre­ći­ne, tra­že da se sve vra­ti u pr­vo­bit­no sta­nje. Iz­ri­či­to sto­ji­mo na sta­no­vi­štu da se krst mo­ra vra­ti­ti na svo­je mje­sto – za­klju­ču­je Džo­mić. http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Drustvo&clanak=614136&datum=2017-09-09 Митрополија црногорско-приморска на свом сајту преноси овај чланак Дана, али без изјаве главног подгоричког имама Џема Реџематовића, који подржава скидање крста: http://www.mitropolija.com/skinut-krst-sa-sahat-kule/
  21.   Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко  је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве :     “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо.  Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду,  међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола:     “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков.     Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола.  Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.”  Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу.     Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору.      Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.”  Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова –  брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ?  Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има.  Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије.      Па зашто је онда служимо ?  Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин.  Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
×