Претражи Живе Речи Утехе

У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница. После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном и наханутом химнографијом, али и јединственим особеностима, од којих посебно место заузима Педесетничко вечерње. О наведеним особеностима овог пресветлог празника разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић. Извор: Радио Беседа

Преполовивши празник, ожеднелу моју душу напој водама побожности, као што си Спаситељу све позивао: Дођите сви који сте ожеднели к Мени и пијте! Изворе живота нашега, Христе Боже, слава Теби! (тропар Преполовљења Педесетнице) У среду четврте недеље по Пасхи прослављамо особити празник под називом Преполовљење Педесетнице. У овом празнику обједињено је празновање Васкрсења Господа нашег Исуса Христа и празника Свете Педесетнице, који нам предстоји. Црква је богомудро установила празник Преполовљења Педесетнице који собом обједињује Пасху и Педесетницу и стога се прославља тачно на пола пута, или на средини између Празника над празницима и Свете Педесетнице. У једној од стихира овог празника појемо: Пошто је дошла половина празника Васкрсења Твога Христе и божанског доласка Светога Духа Твога, сабравши се опевајмо тајне Твојих чудесâ. Смисао празника средине или Преполовљења Педесетнице, јесте истицање везе између Оца, Сина и Светог Духа. У среду четврте недеље по Пасхи (тачно између Празника над празницима и Свете Педесетнице), прослављамо Христа Посредника. Њега је послао Отац небески, а Он даје апостолима обећање о ниспослању Светога Духа. У еванђелској перикопи коју читамо на празник Преполовљења Педесетнице еванђелист Јован нас подсећа да је Спаситељ у половини празника шатора ушао у храм да поучава. Познато нам је да су празник шатора Јевреји прослављали као Сукот, али и да се он састојао од благосиљања плодова и благодарења Богу који их је избавио. Са друге стране, еванђелист нас подсећа да је у осми дан након празника Господ узвикнуо: Ко је жедан нека дође к мени и пије. Јер, као што Еванђелист Јован сведочи: Из утробе Његове потећи ће реке воде живе (Јован 7, 37-38). Ова Жива вода о којој Еванђелист говори, символизује знак Свете Педесетнице. Сада живимо у ишчекивању Светога Духа, а наша жеђ за Богом продубљује наша осећања и подстиче нас да примимо Божји дар. Можемо закључити да нас ово помињање воде живота уводи у недељу жене Самарјанке која је од Господа затражила воду живота вечнога, односно благодат Духа Светога. Након празника Преполовљења Педесетнице и након Спаситељевог обећања да ће свакоме који у Њега верује подарити воду живу од које неће ожеднети, Црква пред нас износи еванђелску перикопу о сусрету Христовом са женом Самарјанком крај кладенца (бунара) Јаковљевог, у граду званом Сихар. Велики отац и учитељ Цркве Свети Кирил Александријски подсећа да Водом живом Спаситељ овде назива благодат Светога Духа и ко се ње удостоји, имаће у себи постојани извор божанских учења. Ко пије од ове воде живе, тј. ко се напаја благодаћу Духа Светога никада неће духовно ожеднети. Овај моменат нас подсећа да поред телесне жеђи, постоји и духовна жеђ која је много тежа од телесне жеђи. Као што у биолошком смислу највећи део нашег организма чини вода, тако и у духовном смислу највећи део нашег битија (постојања) и највећи део наше душе чини благодат Светога Духа којом се напајамо на свакој Светој Литургији, на којој је утемељен и у којој врхуни Светотајински живот Цркве. Духа Светога свако од нас прима најпре у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, а ту задобијену благодат Светога Духа у виду печата дара Духа Светога увек и изнова актуализује учешћем у Светој Евхаристији као централном догађају човековог постојања. Свети Јован Златоуст вели: Дух Свети се назива огњем – ради означења топлоте благодати коју Он изазива, и истребљења грехова; а водом – да се изрази чистота и обновљење које Он даје душама које Га са вером и љубављу примају. Наводећи Спаситељеве речи: Бог је Дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле, Свети Јован Златоуст поучава да је ту реч о Цркви: јер је њој својствено истинско и достојно поклоњење Богу. Жена Самарјанка примивши од Христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина. Света мученица Фотина (жена Самарјанка из Еванђеља), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од Господа овенчана неувелим венцем мучеништва. У календару њен свештени спомен савршавамо 2/ 20. марта. Свако од нас је позван да дубље размисли о поуци коју Спаситељ износи пред нас, не само у овој еванђелској перикопи, већ и у целокупном богослужењу ове пете недеље по Пасхи, које се суштински ослања на еванђелско казивање. Када говоримо о богослужењу празника Преполовљења Педесетнице, архиепископ Аверкије (Таушев) вели: У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. Ове речи нам опитно потврђују оно што смо на почетку рекли, да празником Преполовљења Педесетнице бива обједињено празновање Пасхе и Свете Педесетнице. Иконографија овог празника ослања се на еванђелско казивање о Христовом поучавању у храму, стога на икони и видимо Спаситеља који седи на средини храма и поучава. На неким иконама Преполовљења Педесетнице можемо уочити ослањање на еванђелско казивање еванђелиста Луке који сведочи о Христовом поучавању у храму када је имао само 12 година, и стога на иконама видимо изображен Спаситељев лик у виду дванаестогодишњака. Богату химнографију празника Преполовљења Педесетнице саставили су: Анатолије (славу на хвалитне), Свети Андреј Критски (канон празника), Свети Јован Дамаскин (стихире на стиховње). Сви химнографи наглашавају моменат благодарности Васкрслом Господу и наводе Спаситељево обећање да ће послати Духа Утешитеља. Када је реч о древности празновања празника Преполовљења Педесетнице, јерусалимски канонар нам сведочи да је његово празновање у Цркви присутно још од седмог века. Сведочанства налазимо у типику Велике Цркве, Синајском канонару, као и у евергетидском типику. У мислима Светог Теофана затворника за сваки дан, налазимо следеће тумачење празника Преполовљења Педесетнице: На Преполовљење (Педесетице) чујемо Господа где позива: Ко је жедан нека дође к мени и пиje. Ако је тако, онда пођимо сви к Њему. Свако ће код Њега утолити своју жеђ, ма чега да је жедан, наравно, уколико предмет његове жеђи није противан Господњем Духу. Који је жедан знања нека иде ка Господу, јер је Он јединствена светлост која истински просветљује сваког човека. Ко је жедан очишћења од грехова и умирења савести која га пече, нека иде ка Господу, јер је Он подигао све грехе света на Крст и раздрао обвезницу њихову. Жедни мира у срцу – нека иду ка Господу: Он је скривница због које човек заборавља на сва лишавања и презире сва богатства. (Човек је тада спреман све да остави), само да би Њега Јединог стекао. Коме је потребна снага – у Њему је свака сила; ко тражи славу – код Њега је слава надсветска; ко слободу – Он је Дародавац истинске слободе. Он ће да реши све наше недоумице, да растргне окове страсти, да развеје све туге и жалости, да надвлада све препреке, сва искушења и замке вражије, и да управи пут наш ка духовном животу. Пођимо зато сви ка Господу! Преполовљавајући законити празник, Створитељу свих и Владико, окупљенима си говорио, Христе Боже: Ходите и захватите воду бесмртности! Зато Ти припадамо и верно кличемо: Милости нам Твоје даруј, јер си Ти Извор нашега живота! (кондак Преполовљења Педесетнице) Катихета Бранислав Илић Извор: Православље ПОВЕЗАН САДРЖАЈ:

У среду четврте недеље по Пасхи прослављамо особити празник под називом Преполовљење Педесетнице. У овом празнику обједињено је празновање Васкрсења и празника Педесетнице, који нам предстоји. О четвртој и петој недељи по Пасхи, као и о Празнику Преполовљења Педесетнице и његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић. Извор: Радио Беседа

На малом входу на Светој Литургији, Владика Иринеј је у чин архимандрита рукопроизвео игумана Херувима, настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Даљу, изабраног Епископа осечкопољског и барањског. У свом архипастирском обраћању владика Иринеј је између осталог истакао: ,,... у низу великих празника богослужбене године посебно се издвајају Господњи празници. Зеленило је символ живота, а у данашњем Празнику славимо живот не само биолошки, него и живот вечни који нам дарује Спаситељ света. Педесетница је најзваничнији назив Празника, будући да се данашњи догађај десио у педесети дан по празнику старозаветне Пасхе, и она налази свој смисао како и остали старозаветни празници у Новом Завету. Дух Свети није постао човек као вечни Син Божји, него је само у појединим моментима историје Цркве Христове био видљив у својој невидљивости. Данас се пројављује у виду огњених језика, пламен који греје и оживотворава..." Извор: Епархија бачка

Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! Педесетница, вечерње, глас 8. Стихира Лава Господара УМУДРЕНИ АПОСТОЛИ УЛОВИШЕ НАРОДЕ У ВЕРУ Апостоли сеђаху, Господе, а ти посла Духа својега. То гледаху тада јеврејски синови и задивише се чудом. Јер их слушаху где кличу другим, туђим језицима, као што им Дух даваше. Они, простаци, бише умудрени, те уловише народе у веру, и бесеђаху ствари божанствене. Зато и ми вичемо к теби: Господе, који се показа на земљи и спасе нас од заблуда, слава теби! Педесетница, вечерње, литијска стихира, глас 2. НЕ ЗНАЂАХУ НАРОДИ СИЛУ СВЕТОГА ДУХА Не знађаху народи силу Светога Духа који би у апостолима, Господе. Зато када променише језике, држаху их да су пијани. А ми које они утврдише непрестано овако говоримо: Духа Светога својега не одузми од нас, молимо те, човекољупче. Господе, када наиђе Свети Дух, испуни твоје апостоле и спреми их да говоре другим језицима. Зато у тој чудној ствари неверници гледаху пијанство, а који верују – средство за спасење. Удостој и нас да нас просветли, молимо те, човекољупче. Педесетница, вечерње, самогласне стихире на стихове, глас 6. ЈЕЗИЦИ МУДРО ЗАБЕСЕДИШЕ РАДИ ПОЗНАЊА БОГА Некада језици бише помешани због дрскога грађења куле; а данас језици мудро забеседише славе ради познања Бога. Тамо Бог осуди злочесте због греха њихова; овде Христос просветли рибаре Духом. Тамо се створи несагласност за казну; сада се обнавља сагласност на спасење душа наших. Педесетница, вечерње, стихира, глас 8. ДУХ СВЕТИ БЕШЕ УВЕК, И ЈЕСТЕ И БИЋЕ Чудне ствари видеше данас сви народи у граду Давидову, када Дух Свети сиђе у огњеним језицима, као што прозбори богобеседник Лука, јер вели: када беху скупљени ученици Христови, постаде хука као да се диже духање бурно, и напуни дом у којем сеђаху. И сви стадоше зборити необичним речима, необичним учењем, необичном науком, о Светој Тројици. Дух Свети, заиста, беше увек, и јесте и биће. Нити поче нити ће престати, него је увек с Оцем и Сином сврстан и убројен. Живот је и оживљује, светлост је и светлост даје. Од себе је добар и извор је доброте. Њиме се Отац познаје и Син се прославља, и од свију се упознаје. Једна је сила, једно сврставање, једно је поклоњење у Свете Тројице. Дух је Свети светлост и живот и живи извор мисаони, Дух мудрoсти, Дух разума, добар, прави, мисаони; он влада, чисти од погрешака. Бог је и обожава, огањ је што од огња исходи. Збори, ради, дели дарове. Све пророке он овенча, божанствене апостоле и мученике. Необично чувење, необично виђење: огањ се раздељује за раздавање дарова. Педесетница, јутрење, стихире, глас 4. Сада језици јасно посташе знак свима. Јер Јудеји, од којих Христос има порекло по телу, заболеше од неверовања и отпадоше од божанске благодати; а ми који смо пореклом од незнабожаца бисмо удостојени божанствене светлости, учвршћени речима ученика, који казују славу Бога, свима добротворима. Преклонимо с њима срца и колена, и с вером поклонимо се Светом Духу, утврђени Спаситељем душа наших. Сада се је Дух Утешитељ излио на свако тело. Јер поче од кола апостолскога и рашири благодат вернима ради деоништва, и тако уверава о својој моћној посети у огњеном виду, када ученицима раздаје језике да поју и славе Бога. Зато су нам срца мисаоно осветљена, и Светим Духом утврђени у вери, молимо да се спасу душе наше. Сада се облаче у силу с висине Христови апостоли, јер их обнавља Утешитељ обнављајући се у њима тајанственом новином знања; и то нам разглашују необичним и узвишеним гласовима и уче нас да поштујемо вечну и просту, троипостасну природу Бога, добротвора свима. Зато просветљени њиховим учењем, поклонимо се Оцу и Сину и Духу, молећи да се спасу душе наше. Вечерње у Недељу свете Педесетнице, после Литургије самогласне стихире на стихове, глас 3. С ГРЧКОГ ПРЕВЕО ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ), ЕПИСКОП БАЧКИ (1942)

Драги пријатељи, Акцију коју смо спроводили током Божићног поста, настављамо током Педесетнице - поклон књига Поука сваки дан. Довољно је да изаберте једну књигу са нашег списка и своје податке пошаљете приватном поруком ПП и добијате књигу. Већ смо стекли неко искуство о томе какав је "укус" форумаша, па смо се трудили да њему прилагодимо изабране наслове књига. У овој, првој, поруци, дајемо списак књига до Недеље Мироносица, 22.04. Слободно се јавите, тражите књиге са списка и предлажите које бисте књиге волели да се још нађу на списку. Такође, јавите се, ако имате неку књигу коју бисте поделили са другим форумашима. Списак књига од 9-22.4. 2018. 09.4. Васкрсни понедељак: Оливије Клеман: Развој источног хришћанства, Каленић, 2012, стр. 209 10.4. Васкрсни уторак: Архимандрит Тихон (Ракићевић): Монаштво и осуђивање, Ман. Студеница, 2014, стр. 220 11.4.: Презвитер Оливер Суботић: Мисионарске цртице, Бернар, 2015, стр. 138 12.4. Преподобни Јован Лествичник: Св. Порфирије Кавсокалавит: О православној вери, Шибеник, 2017, стр. 49 13.4. Источни петак: Георгије В. Флоровски: Источни оци IV века, Братство Св. Симеона Мироточивог, 1997, стр. 366 14.4. Преподобна Марија Египћанка: Слободан Продић: "Материкон" монаха Исаије - прилог за историју женског монаштва у средњем веку, Шибеник, 2014, стр. 128 15.4. Томина недеља: професор прота Димитрије Станилоје: Јеванђелски лик Исуса Христа, Ср. Карловци, 2007, стр. 281 16.4. Побусани понедељак: Слободан Милеуснић: Пожешка митрополија, Музеј СПЦ, 2006, стр. 311 17.4. Књиге Макавејске, превео и приредио еп. Атанасије, Јасен, 2002, стр. 420 18.4. о. Жарко Гавриловић: Поглед у вечност - размишљање на дванаест различитих тема, Београд, 1983, стр. 144 19.4. Митрополит месогејски Николај (Хаџиниколау): Ако постоји живот, желим да живим, Видослов, 2016, стр. 119 20.4. Архиепископ охридски Јован: Слобода у затвору, друго допуњено издање, Бгд-Битола, 2015, стр. 251 21.4. Митрополит Антоније Блум: Живот. Болест. Смрт, Ман. Жича 2016, стр. 166 22.4. Недеља Мироносица: Бошко Ломовић: Књига о Дијани Будисављевић, Свет књиге 2013, стр. 166