Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријаршијске'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Патријаршијиски подруми у Сремским Карловцима настављачи и баштиници вишевековног знања и умећа прављења вина. Подруми се налазе у Старом двору, а виногради на прелепим обронцима у околини Сремских Карловаца. Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1737-1748) подиго је, уз јужно крило нове Архиепископско-митрополитске резиденције, капелу посвећену Божјем угоднику Трифуну. Градња је трајала од 1740. до 1742. године, а плоча која је сведочанство подизања храма налази се данас у улазном холу Старог двора, с обзиром да је капела страдала у пожару 1788. године. Сама чињеница да је црквица била посвећена светитељу заштитнику виноградара довољно показује колико је производња и продаја вина била присутна у економији становништва Сремских Карловаца и колико је Српска Православна Црква о њој бринула. На дан Светог Трифуна, 15. фебруара 2019. године, извршено је орезивање лозе у патријаршијским виноградима а потом је, у сали Патријаршијске винарије, славски колач преломио протојереј Јован Милановић, старешина Саборне Николајевске цркве, са јерејем Станком Лакетићем. Отац Јован је управнику Патријаршијске винарије г. Лазару Маринковићу и запосленима пожелео срећну славу и да им заступник пред лицем Господњим, светитељ Трифун, подари снаге, воље и љубави да у свему остваре свој план и програм. Патријаршијски подруми чувају, као и некада давно, врхунска вина: Патријаршијско црно, Патријаршијско бело, а ту су и дезернта вина од којих је сваако најпознатији бермет. Наравно, вино се производи и за богослужбене сврхе, као евхаристијски дар, јер од свих дела људских руку за настанак хлеба и вина треба уложити највише труда. Године 2018. Патријаршијска винарија први пут је излагала на Новосадском сајму и освојила златну медаљу за Бермет (црвено вино), сребрну медаљу за Мерло, а у овој години у плану је излазак и на један регионалан сајам у Словенији. Сваки путник намерник може посетити Патријаршијски подрум радним даном од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 16 часова. Извор: Српска Православна Црква
  2. Наведеног дана у средствима јавног информисања појавиле су се изјаве појединих представника Општине Вождовац које нису у корелацији са реалним чињеничним стањем, а које по нама могу изазвати конфузију у ставовима и размишљањима огромне већине станара у насељу „Степа Степановић“, на чији захтев и уз чију помоћ је Српска Православна Црква обавила све припреме за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. Како је овде свима добронамернима све довољно јасно, с обзиром на то да припреме за изградњу храма трају неколико година уназад, овим путем обраћамо се свеукупној јавности, представницима Општине Вождовац, али и представницима поменутог удружења који из њима знаних разлога оспоравају законска права Српској Православној Цркви незаконитим методама и вербалним иступима, покушавајући да из не права створе право, у овом случају за своје удружење. У вези са наведеним, обавештавамо Вас о следећем: 1. Српска Православна Црква – Патријаршија српска искључиви је власник грађевинског земљишта које се налази на кат. парц. бр. 7764/56, површине 21 а 92 м2, КО Вождовац. Наведено право цркве уписане у лист непокретности бр. 7365 КО Вождовац. 2. Српска Православна Црква је, поступајући по десетинама захтева станара насеља „Степа Степановић“, прибавила све потребне дозволе за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. 3. Издавање свих дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи и другим подзаконским актима, спада у надлежност Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Градске управе Града Београда. 4. По захтеву Српске Православне Цркве, а на основу прибављених услова за пројектовање и прикључење објеката у поступку спровођења обједињене процедуре, прибављене су сагласности од ЕПС Дистрибуција Београд, ЈКП „Београдски водовод и канализација – водовод“, ЈКП „Београдски водовод и канализација – канализација“, Управе за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријата за саобраћај Града Београда, Телекома Србија а.д. Београд, ЈКП „Зеленило Београд“ и ЈКП „Градска чистоћа“. 5. По испуњености свих услова, у складу са Законом о планирању и изградњи, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је локацијске услове бр. IX-20-350-1546/2017, дана 6.10.2107. године, за изградњу православног храма Преподобне Мати Ангелине – прве фазе, на кат. парцели бр. 7764/56 КО Вождовац, у стамбено-пословном комплексу „Степа Степановић“ у Београду, укупно изграђене БРГП прве фазе која износи 195м2, од чега је БРГП објекта храма 170 м2. 6. У складу са Законом о планирању и изградњи, а по испуњености свих правила грађења и услова прикључења на комуналну инфраструктуру из локацијских услова, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове инвеститору Патријаршији Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, ул. Краља Петра 5, издао је грађевинску дозволу бр. IX-20-351-82/2018 од 13.04.2018. године, којом се Патријаршији одобрава изградња православног храма Преподобне Мати Ангелине, у свему према подацима ближе описаним у изреци наведене дозволе. 7. Представници Цркве, задужени за реализацију поменутог посла, већ неколико година на иницијативу самих становника насеља „Степа Степановић“, веома успешно воде интензивне разговоре о поменутом послу. Ово сведочи о томе да су нетачни наводи појединаца да представници цркве не разговарају са грађанима. Није нам познато из историје цркве да се негде храм градио на основу изјашњавања грађана, путем референдума, већ на основу броја и воље верника на одређеном подручју. За прописивање услова за одржавање и спровођење референдума, надлежна је Република Србија. 8. Српска Православна Црква поштује Студију израђену од стручних компетентних људи и надлежних власти, а која је утврдила план о потреби градње храмова и других верских обејеката за све вероисповести и конфесије на територији Београда. Ако неко сматра да треба да организује реферндум по овом питању, нека то у складу са законом ове државе то и учини. Колика је подршка градњи храма у насељу „Степа Степановић“, најбоље сведочи присуство житеља поменутог насеља у другим храмовима, стотине крштених становника од којих су већином углавном деца и далеко већи број освештаних станова и домова који примају свештенике. 9. Патријаршија Српске Православне Цркве је уз велику финансијску помоћ људи добре воље, али и знатног броја верника из насеља „Степа Степановић“, прикупила средства за изградњу цркве брвнаре, која ће несумњиво оплеменити простор у овом новом насељу Општине Вождовац. Напомињемо да је одавно, захваљујући ктитору, храм већ приспео у Београд и да се налази у одговарајућем простору, чекајући на монтажу. 10. Патријаршија Српске Православне Цркве ни на који начин не може да учествује у дијалогу који се води између представника Општине Вождовац и поменутог удружења, а по питању наводног нереализовања одређених уговорних обавеза, којима се уређују односи између надлежних државних органа као продаваца станова у овом комплексу и незадовољних појединаца – станара који припадају наведеном удружењу. 11. Српска Православна Црква се никада није противила изградњи објеката за друге намене у поменутом насељу. Све оно што је становницима потребно, црква ће и подржати. Више црквене власти су донеле одлуку да на територији Општине Вождовац финансирају изградњу објекта предшколске установе, на локацији коју надлежни определе. 12. Патријаршија Српске Православне Цркве, као што се неспорно може утврдити из свега напред наведеног, прибавила је све законом прописане дозволе, издате од стране надлежних органа Републике Србије и Града Београда, тако да ће у складу са постављеним роковима, као и на основу одлука надлежних црквених тела, приступити изградњи поменуте светиње. Надамо се да смо дали допринос појашњењу свих правно-релевантних чињеница од значаја за изградњу светиње у насељу „Степа Степановић“, које су из нама непознатих разлога, у протеклом периоду биле занемариване, вероватно водећи се жељама неколицине појединаца, да црква на наведеном потесу не буде изграђена, насупрот жељама и реалној потреби огромне већине верника која живи у овом насељу. Из Патријаршијске управне канцеларије Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква
  3. Дана 26. априла 2018. године примили смо позив председника Општине Вождовац да присуствујемо састанку у вези са захтевом удружења станара насеља „Степа Степановић“, ради „решавања тренутне ситуације поводом најаве почетка изградње цркве брвнаре“, а све како би се „поменути проблем на најбржи и најбољи могући начин решио“. Наведеног дана у средствима јавног информисања појавиле су се изјаве појединих представника Општине Вождовац које нису у корелацији са реалним чињеничним стањем, а које по нама могу изазвати конфузију у ставовима и размишљањима огромне већине станара у насељу „Степа Степановић“, на чији захтев и уз чију помоћ је Српска Православна Црква обавила све припреме за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. Како је овде свима добронамернима све довољно јасно, с обзиром на то да припреме за изградњу храма трају неколико година уназад, овим путем обраћамо се свеукупној јавности, представницима Општине Вождовац, али и представницима поменутог удружења који из њима знаних разлога оспоравају законска права Српској Православној Цркви незаконитим методама и вербалним иступима, покушавајући да из не права створе право, у овом случају за своје удружење. У вези са наведеним, обавештавамо Вас о следећем: 1. Српска Православна Црква – Патријаршија српска искључиви је власник грађевинског земљишта које се налази на кат. парц. бр. 7764/56, површине 21 а 92 м2, КО Вождовац. Наведено право цркве уписане у лист непокретности бр. 7365 КО Вождовац. 2. Српска Православна Црква је, поступајући по десетинама захтева станара насеља „Степа Степановић“, прибавила све потребне дозволе за изградњу цркве посвећеној Преподобној Мати Ангелини. 3. Издавање свих дозвола у складу са Законом о планирању и изградњи и другим подзаконским актима, спада у надлежност Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Градске управе Града Београда. 4. По захтеву Српске Православне Цркве, а на основу прибављених услова за пројектовање и прикључење објеката у поступку спровођења обједињене процедуре, прибављене су сагласности од ЕПС Дистрибуција Београд, ЈКП „Београдски водовод и канализација – водовод“, ЈКП „Београдски водовод и канализација – канализација“, Управе за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријата за саобраћај Града Београда, Телекома Србија а.д. Београд, ЈКП „Зеленило Београд“ и ЈКП „Градска чистоћа“. 5. По испуњености свих услова, у складу са Законом о планирању и изградњи, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове издао је локацијске услове бр. IX-20-350-1546/2017, дана 6.10.2107. године, за изградњу православног храма Преподобне Мати Ангелине – прве фазе, на кат. парцели бр. 7764/56 КО Вождовац, у стамбено-пословном комплексу „Степа Степановић“ у Београду, укупно изграђене БРГП прве фазе која износи 195м2, од чега је БРГП објекта храма 170 м2. 6. У складу са Законом о планирању и изградњи, а по испуњености свих правила грађења и услова прикључења на комуналну инфраструктуру из локацијских услова, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове инвеститору Патријаршији Српске Православне Цркве, са седиштем у Београду, ул. Краља Петра 5, издао је грађевинску дозволу бр. IX-20-351-82/2018 од 13.04.2018. године, којом се Патријаршији одобрава изградња православног храма Преподобне Мати Ангелине, у свему према подацима ближе описаним у изреци наведене дозволе. 7. Представници Цркве, задужени за реализацију поменутог посла, већ неколико година на иницијативу самих становника насеља „Степа Степановић“, веома успешно воде интензивне разговоре о поменутом послу. Ово сведочи о томе да су нетачни наводи појединаца да представници цркве не разговарају са грађанима. Није нам познато из историје цркве да се негде храм градио на основу изјашњавања грађана, путем референдума, већ на основу броја и воље верника на одређеном подручју. За прописивање услова за одржавање и спровођење референдума, надлежна је Република Србија. 8. Српска Православна Црква поштује Студију израђену од стручних компетентних људи и надлежних власти, а која је утврдила план о потреби градње храмова и других верских обејеката за све вероисповести и конфесије на територији Београда. Ако неко сматра да треба да организује реферндум по овом питању, нека то у складу са законом ове државе то и учини. Колика је подршка градњи храма у насељу „Степа Степановић“, најбоље сведочи присуство житеља поменутог насеља у другим храмовима, стотине крштених становника од којих су већином углавном деца и далеко већи број освештаних станова и домова који примају свештенике. 9. Патријаршија Српске Православне Цркве је уз велику финансијску помоћ људи добре воље, али и знатног броја верника из насеља „Степа Степановић“, прикупила средства за изградњу цркве брвнаре, која ће несумњиво оплеменити простор у овом новом насељу Општине Вождовац. Напомињемо да је одавно, захваљујући ктитору, храм већ приспео у Београд и да се налази у одговарајућем простору, чекајући на монтажу. 10. Патријаршија Српске Православне Цркве ни на који начин не може да учествује у дијалогу који се води између представника Општине Вождовац и поменутог удружења, а по питању наводног нереализовања одређених уговорних обавеза, којима се уређују односи између надлежних државних органа као продаваца станова у овом комплексу и незадовољних појединаца – станара који припадају наведеном удружењу. 11. Српска Православна Црква се никада није противила изградњи објеката за друге намене у поменутом насељу. Све оно што је становницима потребно, црква ће и подржати. Више црквене власти су донеле одлуку да на територији Општине Вождовац финансирају изградњу објекта предшколске установе, на локацији коју надлежни определе. 12. Патријаршија Српске Православне Цркве, као што се неспорно може утврдити из свега напред наведеног, прибавила је све законом прописане дозволе, издате од стране надлежних органа Републике Србије и Града Београда, тако да ће у складу са постављеним роковима, као и на основу одлука надлежних црквених тела, приступити изградњи поменуте светиње. Надамо се да смо дали допринос појашњењу свих правно-релевантних чињеница од значаја за изградњу светиње у насељу „Степа Степановић“, које су из нама непознатих разлога, у протеклом периоду биле занемариване, вероватно водећи се жељама неколицине појединаца, да црква на наведеном потесу не буде изграђена, насупрот жељама и реалној потреби огромне већине верника која живи у овом насељу. Из Патријаршијске управне канцеларије Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. TOLLESHUNT KNIGHTS by Maldon, ESSEX CM98EZ   од Архимандрита Софронија 27. април 1991 г.   Христос Васкрсе! Оче Свети, Игумане Адријане, најдаргоценији нам у Христу брате и саслужитељу Престола Великог Бога и Спаситеља света.   Напокон је до мене дошла Ваша Пасхална честитка (од 25-III). Журим да Вам без одлагања одговорим на 3 (три) Ваша питања.   1.) Најважнија тачка: Каквом црквеном покрету треба следовати? Умољавам Вашу Светињу да послуша мој глас, грешнога човека: Држите се свим силама само Патријаршијске Цркве. Држите се чак до "исповедништва", да не кажем "мучеништва (тј. чак до смрти). Спасење је само у Њој. Сви други покрети, ма како благочестиви они били по њиховим спољашњим пројавама, - замка су вражија. Кроз њих ће доћи само раскол, ненавист, општа погибао.   Пишем Вам још и са великом свесношћу моје одговорности пред Богом - и Црквом, искупљеном драгоценом Крвљу оваплоћеног Сина Божијег.   Ма какви били неизбежни недостатци - Она, и само Она, наћи ће Свој верни пут. Тако је у своје време говорио Јован Златоусти; тако је говорио преподобни Серафим Саровски; тако мисле сви подвижници свих родова, који се истински боје да погреше.   Држите се свим силама само Патријаршијске Цркве. Спасење је само у Њој. Сви други покрети - клопка су демонска.   2) Молити се за демонопоседнуте* - значи "крв проливати".   Могуће је да Ви сада, после толико много страдања, већ немате сила. Зато, уколико је то могуће, отказујте се од тог подвига. Верујем, да Вас Господ неће напустити.   3) Пут у Јерусалим (опростите: ја сам већ више него 1/2, већ 3/4 слеп). Чини ми се, да уколико са Вама пођу људи, способни да Вам помажу у сваком тренутку, онда преузмите тај ризик. Знам да је сада у Израелу веома тешка атмосфера. Но, б.м. Руска мисија за Вас све може обезбедити.   ***   Сам ја, болујем од злоћудног тумора. Просто не знам, када ћу умрети. Сила је у мени сасвим мало. Дани и ноћи пролазе у борбама са боловима. Ја скоро све време проводим у постељи или у удобној фотељи. Давно не служим Литургију. Не владам мојим ногама. Не ходам сам. Не могу се окретати око Престола и томе слично, природно мом узрасту (ја сам се родио 1896 г.).   Мени је све постало напорно. Веома ми помаже јеромонах Серафим. Он је Француз, но потпуно влада руским језиком. Он ће ускоро, ако Бог да, поћи за Русију и б.м. посетити Вашу обитељ. О мени ће бринути јерођакон Николај, којег Ви знате. Њега је мени послао Господ, за дане последње старости. Он је унук мог вољеног брата Николаја. Он Вам се са љубављу клања до земље.   Опростите за овако лоше написано писмо. Но, умољавам Вас - ни за шта се не одвајајте од Патријаршијске Цркве. И другу Вашу духовну децу задржавајте само у њој (тј. Патријаршији).   Предани вам с љубављу Христовом Архимандрит Софроније (Сахаров)   •      Старац Адријан се дуго година бавио мољењем и исцељивањем демонопоседнутих. Превео са руског игуман Манастира Пиносава Петар (Драгојловић)                            http://www.pravoslavie.ru/104508.html
  5. Новопронађено писмо архимандрита Софронија (Сахарова) архимандриту Адријану (Кирсанову), о црквеном јединству. Предлаже се пажњи читаоца, писмо старца Софронија (Сахарова) - ученика и сатајника преподобног Силуана Атонског и оснивача Јовано-Претечиног Манастира (Мелдон, грофство Ессекс, Енглеска), - са одговорима на питања старца Псковско-Печерске обитељи Адријана (Кирсанова), прозорљивца и молитвеника Написано 1991. године, ово писмо звучи веома актуелно и данас: у њему се говори о важности црквеног јединства. То је упозорење старца свима нама - и подсећање о најглавнијем. TOLLESHUNT KNIGHTS by Maldon, ESSEX CM98EZ од Архимандрита Софронија 27. април 1991 г. Христос Васкрсе! Оче Свети, Игумане Адријане, најдаргоценији нам у Христу брате и саслужитељу Престола Великог Бога и Спаситеља света. Напокон је до мене дошла Ваша Пасхална честитка (од 25-III). Журим да Вам без одлагања одговорим на 3 (три) Ваша питања. 1.) Најважнија тачка: Каквом црквеном покрету треба следовати? Умољавам Вашу Светињу да послуша мој глас, грешнога човека: Држите се свим силама само Патријаршијске Цркве. Држите се чак до "исповедништва", да не кажем "мучеништва (тј. чак до смрти). Спасење је само у Њој. Сви други покрети, ма како благочестиви они били по њиховим спољашњим пројавама, - замка су вражија. Кроз њих ће доћи само раскол, ненавист, општа погибао. Пишем Вам још и са великом свесношћу моје одговорности пред Богом - и Црквом, искупљеном драгоценом Крвљу оваплоћеног Сина Божијег. Ма какви били неизбежни недостатци - Она, и само Она, наћи ће Свој верни пут. Тако је у своје време говорио Јован Златоусти; тако је говорио преподобни Серафим Саровски; тако мисле сви подвижници свих родова, који се истински боје да погреше. Држите се свим силама само Патријаршијске Цркве. Спасење је само у Њој. Сви други покрети - клопка су демонска. 2) Молити се за демонопоседнуте* - значи "крв проливати". Могуће је да Ви сада, после толико много страдања, већ немате сила. Зато, уколико је то могуће, отказујте се од тог подвига. Верујем, да Вас Господ неће напустити. 3) Пут у Јерусалим (опростите: ја сам већ више него 1/2, већ 3/4 слеп). Чини ми се, да уколико са Вама пођу људи, способни да Вам помажу у сваком тренутку, онда преузмите тај ризик. Знам да је сада у Израелу веома тешка атмосфера. Но, б.м. Руска мисија за Вас све може обезбедити. *** Сам ја, болујем од злоћудног тумора. Просто не знам, када ћу умрети. Сила је у мени сасвим мало. Дани и ноћи пролазе у борбама са боловима. Ја скоро све време проводим у постељи или у удобној фотељи. Давно не служим Литургију. Не владам мојим ногама. Не ходам сам. Не могу се окретати око Престола и томе слично, природно мом узрасту (ја сам се родио 1896 г.). Мени је све постало напорно. Веома ми помаже јеромонах Серафим. Он је Француз, но потпуно влада руским језиком. Он ће ускоро, ако Бог да, поћи за Русију и б.м. посетити Вашу обитељ. О мени ће бринути јерођакон Николај, којег Ви знате. Њега је мени послао Господ, за дане последње старости. Он је унук мог вољеног брата Николаја. Он Вам се са љубављу клања до земље. Опростите за овако лоше написано писмо. Но, умољавам Вас - ни за шта се не одвајајте од Патријаршијске Цркве. И другу Вашу духовну децу задржавајте само у њој (тј. Патријаршији). Предани вам с љубављу Христовом Архимандрит Софроније (Сахаров) • Старац Адријан се дуго година бавио мољењем и исцељивањем демонопоседнутих. Превео са руског игуман Манастира Пиносава Петар (Драгојловић) http://www.pravoslavie.ru/104508.html View full Странице
  6. Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Патријарх - Католикос све Грузије г. Илија II, у свету Ираклије Гхудушаури Шиолашвили, рођен је 4. јануара 1933. године у угледној породици у Владикавказу. Иако рођен у обезбоженом времену које се надвило над Грузијом, млади Ираклије бира Божји пут и одлази на школовање у Московску духовну академију, где завршава сва три степена високог богословског образовања. По Божјем промислу, након школовања, враћа се у своју отаџбину дајући се несебично на служење својој Цркви. Крст који носи на трону најсветије Грузијске Цркве никада му није био лак. У Совјетском Савезу су ригидно спроводили акције против Цркве на тим просторима, као и удружене операције на дискредитацији црквеног живота и живота свештенослужитеља. Колико је биће и етос православног народа у древној Иверији у то вријеме уништаван данас свједоче бројке. Од 2455 цркава и манастира у Грузији, комунистички режим је девастирајући исте свео број богомоља на осамдесет. У једном таквом времену неопходан је био препород, поновни живот у Христу и са Христом. На своја плећа, по Божјем допуштењу, тај тежак подвиг на себе узима Илија II. Као изузетно вредан и талентован млад човек, који ће током живота своје дарове умножавати, Ираклије у току студија у Москви прима монашки постриг. Добија име великог пророка Илије, што ће својом оданошћу Господу и оправдати. Поставши Митрополит, после смрти свог претходника Давида V, помјесни Сабор Грузијске Цркве га бира за свог деветог патријарха, „најмлађег и најдостојнијег“ (како је једномислено потврдио Сабор и сав грузијски народ). Избор је одржан 25. децембра 1977. године у граду Мцхету. Тог дана је и природа прославила ново духовно рођење Грузије. По изласку из храма после устоличења, на небу је са једне стране било рано сунце, а са друге још незалазни месец. Таква сунчана ноћ најбоље описује вријеме његовог патријарховања и тамошње историјске прилике. Ступивши на трон Патријараха Грузије, где хришћанство пребива од првог века (прва светитељка Грузије је Света Сидонија која је повјеровала у Господа још у вријеме Његовог овоземаљског живота. Њен брат рабин Елиоз је био на Голготи у време Страдања, купио хитон Господњи од војника коме је припао по жребу и пренео га у Мцхет. Сидонија је са њиме била сахрањена.), добија тежак равноапостолни задатак, да поновно успостави црквени живот на највишем нивоу. Народ је на његово устоличење хрлио као река са свих страна, тако да су тадашње власти морале затворити многе улице и прилазе. Осетила се глад и жеђ, одјекивао је покајнички глас Богу од његовог народа за правим духовним вођом, што су и препознали у патријарху Илији. Тиме је грузијски народ своју вољу препустио Божјој, а свој духовни живот у руке Његовог слуге - патријарха Илије. Ако би се неким дивним чудом човек запутио у Грузију, њену престоницу Тбилиси и почео редом питати тамошњи народ ко је најбрижнија, најпоузданија, најпознатија и најсвјетлија личност њихове садашњице, добио би један те исти одговор од свих - Католикос - Патријарх Илија II. То није случајно. Благодат Божја, из које у сваком свом животном делу црпи енергију, водила је и усмеравала патријарха Илију од малена. Када је био мали, његов отац је уснио сан. На ушћу река Сносцкали и Терек, стајао је отац са својом породицом у сред гомиле људи. Том приликом су људи вичући клицали: „Други долазак, Други долазак!“. Тада је гомила одступила и појавио се Господ Христос. Он је корачао право према њиховој породици и обратио се маленом Ираклију, будућем патријарху: „Ти си дужан да обратиш народ свој у хришћанство“. Ступивши на патријаршијски престо он неуморним радом, богослужењима и молебнима отпочиње рад на Њиви Господњој. Духовна снага Патријарха била је јача од свих искушења, пакосника и сплеткароша режима, који су покушавали да му упрљају образ и углед у народу. Међутим, осећања и реакције верног народа су били супротни. Небројено мноштво, нарочито младих душа, прилази Цркви. Наступио је есенцијални процват живота. По његовом избору за Патријарха, у Грузијској Цркви је постојао је само један манастир у ком су биле већ старе и изнемогле монахиње. Захваљујући Патријарху својственим даровима, широкогрудом непосредношћу и свакодневним дискурсом са омладином, данас активно Богу служи преко тридесет манастира. Цркве се брзо подижу и обнављају, звона звоне на преко пет стотина храмова, а 1988. године у Тбилисију је отворена прва Духовна академија. Сав тај рад је крунисао добијањем аутокефалије од стране Руске Православне Цркве 1990. године у чијем саставу је Ђурђијанска Црква била од ступања у границе руске царевине 1811. године. У Женеви бива председник Светског Савета Цркава, раме уз раме предано радећи са Архиепископом смоленским Кирилом, данашњим Патријархом московским и све Русије. И као што је народ у сну његовог оца клицао Господу, тако је Илија II удостојен исте радости. Упркос тешкој ситуацији, глади и сиромаштву, на Патријархов позив на зидање саборног храма Свете Тројице у Тбилисију, одазвао се сав народ. Огроман пројекат треће цркве по величини у Европи, чинио се као да никада неће бити завршен. Када је све било готово, Патријарх је благодарно рекао: „У овој цркви морамо сачекати Други Христов долазак“. Када је 9. априла 1989. г.одине наступила криза поводом демонстрација за отцјепљење Грузије од СССР-а, патријарх Илија је слично српском патријарху Павлу, изашао на трг и позвао народ да уђе у цркве и да се заједно помоле за мир, тиме избегавајући крвопролиће и смрт. На ово се већина оглушила и тог дана је било на десетине мртвих и стотине рањених. Свој живот је тада ризиковао и сам Патријарх, око кога је група младића направила обруч и заштитила га. Да је неуморан у задобијању Господњег обећања Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати, потврђује и у сукобима Грузије и Русије 2008. године. Тада је први од свих у својој земљи устао, подигао свој глас и отпочео дијалог. Успео је у миротворачкој мисији, указујући на бесмисленост сукоба између два православна народа. Тиме је спречио најгоре исходе, помиривши својом личношћу лица братских народа. Колико је страдању свог брата пиступао као сопственом, сведочи и велика икона Мајке Божје у цркви Светог Марка у Београду, коју је патријарх Илија поклонио као знак дубоког саосећања и молитвеног јединства са народом српским, у страдању и погромимâ на Косову и Метохији. Како ни то није случајно, знамо по томе што је управо грузијску земљу жребом за проповед добила сама Пресвета Богородица, која је по вољи Божјој остала у Јерусалиму, а на мисију благословила и упутила апостола Андреја. Да је истински духовни отац и пастир свог народа, потврдио је свим претходним, а посебан одек у свету оставља његова мајеутичко-неонатална иницијатива. Она долази у кључном периоду, када се народ суочио са огромним падом наталитета. Патријарх Илија, будући најомиљенији у свом народу, разгласио је да ће лично крстити и постати кум деци породица које роде троје и више деце. Како такву привилегију многи родитељи нису могли одбити, процењује се да Патријарх грузијски Илија данас има преко 14 хиљда кумчади. Својеврсан је и упечатљив у Грузији и дан његовог рођења - 4. јануар. Тог дана се сви радују као да је рођендан свих, што је несвакидашњи пример да народ дан рођења свог Патријарха слави на нивоу неког од државних празника. Патријарх Илија је познати умјетник, вајар и композитор. Надалеко су чувени и познати његови иконописи и композиције црквене музике попут Богородице Дјево и Кирије елеисон. Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Његов траг у животу Цркве Божје и народа у Грузији занавек ће бити као со земљи и светлост свету, духовни бастион и светионик, пример младим нараштајима како су православни оци и патријарси бирали и ходили узаним путем Живота, којим се налази спасење. Личност Патријарха грузијског Илије свима нама савременим хришћанима служи као пример преданости целог живота Богу. Руководећи се поуком апостола народа Павла у посланици Јеврејима: Сјећајте се својих старешина који су вам проповедали реч Божју; гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру њихову, тако и ми пред собом поставимо Боголики примјер ове свете личности. Извор: pravoslavie.ru Вести из сестринских цркава |    
  7. Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Патријарх - Католикос све Грузије г. Илија II, у свету Ираклије Гхудушаури Шиолашвили, рођен је 4. јануара 1933. године у угледној породици у Владикавказу. Иако рођен у обезбоженом времену које се надвило над Грузијом, млади Ираклије бира Божји пут и одлази на школовање у Московску духовну академију, где завршава сва три степена високог богословског образовања. По Божјем промислу, након школовања, враћа се у своју отаџбину дајући се несебично на служење својој Цркви. Крст који носи на трону најсветије Грузијске Цркве никада му није био лак. У Совјетском Савезу су ригидно спроводили акције против Цркве на тим просторима, као и удружене операције на дискредитацији црквеног живота и живота свештенослужитеља. Колико је биће и етос православног народа у древној Иверији у то вријеме уништаван данас свједоче бројке. Од 2455 цркава и манастира у Грузији, комунистички режим је девастирајући исте свео број богомоља на осамдесет. У једном таквом времену неопходан је био препород, поновни живот у Христу и са Христом. На своја плећа, по Божјем допуштењу, тај тежак подвиг на себе узима Илија II. Као изузетно вредан и талентован млад човек, који ће током живота своје дарове умножавати, Ираклије у току студија у Москви прима монашки постриг. Добија име великог пророка Илије, што ће својом оданошћу Господу и оправдати. Поставши Митрополит, после смрти свог претходника Давида V, помјесни Сабор Грузијске Цркве га бира за свог деветог патријарха, „најмлађег и најдостојнијег“ (како је једномислено потврдио Сабор и сав грузијски народ). Избор је одржан 25. децембра 1977. године у граду Мцхету. Тог дана је и природа прославила ново духовно рођење Грузије. По изласку из храма после устоличења, на небу је са једне стране било рано сунце, а са друге још незалазни месец. Таква сунчана ноћ најбоље описује вријеме његовог патријарховања и тамошње историјске прилике. Ступивши на трон Патријараха Грузије, где хришћанство пребива од првог века (прва светитељка Грузије је Света Сидонија која је повјеровала у Господа још у вријеме Његовог овоземаљског живота. Њен брат рабин Елиоз је био на Голготи у време Страдања, купио хитон Господњи од војника коме је припао по жребу и пренео га у Мцхет. Сидонија је са њиме била сахрањена.), добија тежак равноапостолни задатак, да поновно успостави црквени живот на највишем нивоу. Народ је на његово устоличење хрлио као река са свих страна, тако да су тадашње власти морале затворити многе улице и прилазе. Осетила се глад и жеђ, одјекивао је покајнички глас Богу од његовог народа за правим духовним вођом, што су и препознали у патријарху Илији. Тиме је грузијски народ своју вољу препустио Божјој, а свој духовни живот у руке Његовог слуге - патријарха Илије. Ако би се неким дивним чудом човек запутио у Грузију, њену престоницу Тбилиси и почео редом питати тамошњи народ ко је најбрижнија, најпоузданија, најпознатија и најсвјетлија личност њихове садашњице, добио би један те исти одговор од свих - Католикос - Патријарх Илија II. То није случајно. Благодат Божја, из које у сваком свом животном делу црпи енергију, водила је и усмеравала патријарха Илију од малена. Када је био мали, његов отац је уснио сан. На ушћу река Сносцкали и Терек, стајао је отац са својом породицом у сред гомиле људи. Том приликом су људи вичући клицали: „Други долазак, Други долазак!“. Тада је гомила одступила и појавио се Господ Христос. Он је корачао право према њиховој породици и обратио се маленом Ираклију, будућем патријарху: „Ти си дужан да обратиш народ свој у хришћанство“. Ступивши на патријаршијски престо он неуморним радом, богослужењима и молебнима отпочиње рад на Њиви Господњој. Духовна снага Патријарха била је јача од свих искушења, пакосника и сплеткароша режима, који су покушавали да му упрљају образ и углед у народу. Међутим, осећања и реакције верног народа су били супротни. Небројено мноштво, нарочито младих душа, прилази Цркви. Наступио је есенцијални процват живота. По његовом избору за Патријарха, у Грузијској Цркви је постојао је само један манастир у ком су биле већ старе и изнемогле монахиње. Захваљујући Патријарху својственим даровима, широкогрудом непосредношћу и свакодневним дискурсом са омладином, данас активно Богу служи преко тридесет манастира. Цркве се брзо подижу и обнављају, звона звоне на преко пет стотина храмова, а 1988. године у Тбилисију је отворена прва Духовна академија. Сав тај рад је крунисао добијањем аутокефалије од стране Руске Православне Цркве 1990. године у чијем саставу је Ђурђијанска Црква била од ступања у границе руске царевине 1811. године. У Женеви бива председник Светског Савета Цркава, раме уз раме предано радећи са Архиепископом смоленским Кирилом, данашњим Патријархом московским и све Русије. И као што је народ у сну његовог оца клицао Господу, тако је Илија II удостојен исте радости. Упркос тешкој ситуацији, глади и сиромаштву, на Патријархов позив на зидање саборног храма Свете Тројице у Тбилисију, одазвао се сав народ. Огроман пројекат треће цркве по величини у Европи, чинио се као да никада неће бити завршен. Када је све било готово, Патријарх је благодарно рекао: „У овој цркви морамо сачекати Други Христов долазак“. Када је 9. априла 1989. г.одине наступила криза поводом демонстрација за отцјепљење Грузије од СССР-а, патријарх Илија је слично српском патријарху Павлу, изашао на трг и позвао народ да уђе у цркве и да се заједно помоле за мир, тиме избегавајући крвопролиће и смрт. На ово се већина оглушила и тог дана је било на десетине мртвих и стотине рањених. Свој живот је тада ризиковао и сам Патријарх, око кога је група младића направила обруч и заштитила га. Да је неуморан у задобијању Господњег обећања Блажени миротворци јер ће се синовима Божјим назвати, потврђује и у сукобима Грузије и Русије 2008. године. Тада је први од свих у својој земљи устао, подигао свој глас и отпочео дијалог. Успео је у миротворачкој мисији, указујући на бесмисленост сукоба између два православна народа. Тиме је спречио најгоре исходе, помиривши својом личношћу лица братских народа. Колико је страдању свог брата пиступао као сопственом, сведочи и велика икона Мајке Божје у цркви Светог Марка у Београду, коју је патријарх Илија поклонио као знак дубоког саосећања и молитвеног јединства са народом српским, у страдању и погромимâ на Косову и Метохији. Како ни то није случајно, знамо по томе што је управо грузијску земљу жребом за проповед добила сама Пресвета Богородица, која је по вољи Божјој остала у Јерусалиму, а на мисију благословила и упутила апостола Андреја. Да је истински духовни отац и пастир свог народа, потврдио је свим претходним, а посебан одек у свету оставља његова мајеутичко-неонатална иницијатива. Она долази у кључном периоду, када се народ суочио са огромним падом наталитета. Патријарх Илија, будући најомиљенији у свом народу, разгласио је да ће лично крстити и постати кум деци породица које роде троје и више деце. Како такву привилегију многи родитељи нису могли одбити, процењује се да Патријарх грузијски Илија данас има преко 14 хиљда кумчади. Својеврсан је и упечатљив у Грузији и дан његовог рођења - 4. јануар. Тог дана се сви радују као да је рођендан свих, што је несвакидашњи пример да народ дан рођења свог Патријарха слави на нивоу неког од државних празника. Патријарх Илија је познати умјетник, вајар и композитор. Надалеко су чувени и познати његови иконописи и композиције црквене музике попут Богородице Дјево и Кирије елеисон. Грузијски Мојсије (како га називају због његове неизбрисиве улоге избављења Грузије из духовног ропства), Католикос - Патријарх Илија II, свестрани, надарени и одушевљени слуга Божјег олтара, ове године слави јубилеј четрдесет година патријарашког служења на Светом престолу Грузијске Цркве. Његов траг у животу Цркве Божје и народа у Грузији занавек ће бити као со земљи и светлост свету, духовни бастион и светионик, пример младим нараштајима како су православни оци и патријарси бирали и ходили узаним путем Живота, којим се налази спасење. Личност Патријарха грузијског Илије свима нама савременим хришћанима служи као пример преданости целог живота Богу. Руководећи се поуком апостола народа Павла у посланици Јеврејима: Сјећајте се својих старешина који су вам проповедали реч Божју; гледајте на свршетак њихова живота и угледајте се на веру њихову, тако и ми пред собом поставимо Боголики примјер ове свете личности. Извор: pravoslavie.ru Вести из сестринских цркава | View full Странице
×